Zastoj u rastu,plodova voda je počela da otiče u mene,beba se zapetljala u pupčanu vrpcu…

Odakle bih počela. Od samog početka? Poslednja menstruacija 04.04.2016,tu sve kreće… Sumnjivo mi je bilo što mi 12 dana kasni,dešavalo mi se da mi kasni ali maksimalno 7 dana,nisam toliko pridavala pažnju na kašnjenje,ali sam rekla sadašnjem mužu i mami. Nisam čak ni osetila ono boluckanje jajnika pred ciklus,to i mi je valjda bilo najčudnije,nego mi se dešavalo da mi preseče bol na 2 sekunde i posle kao da ništa nije. Odem ja u apoteku posle posla,kupim test, pa šta bude bude,jedino sam se plašila ponovnog razočarenja,kad,gle čuda,ma da li ja to dobro vidim dve crtice?

Ooo daa,savršeno vidim dve crtice,sva uspaničena i suze radosnice javljam mami da sam trudna,a muža hoću da iznenadim,kad dodje sa posla sam da vidi test. On nije mogao da veruje pa mi je kupio još 2 testa da napravim,da se dobro uverimo ? Prva kontrola kod privatnika,potvrdila trudnoću ali i to mi je materica „zguzvana “ prvi put sam čula da materica može biti zguzvana. Zakažem pregled kod državnog ginekologa,12 nedelja,govori mi da je po poslednjoj menstruaciji termin 09 januar a po uz 27 januar,beba je za 2 nedelje sitnija,ali to nema nikakve veze. Sreća radost,postaću mama jednom najmanjem biću na svetu,jednom anđelu…Trudnoća sve vreme uredna, kontrolisana,kaže mi dečak je.

Treba da se radi double test, na testu se markeri ne poklapaju,idi radi amniocintezu.Odmaraj kod kuće posle toga,ne diži teško,čuvaj se. Sve ispoštovano ..Na sledećoj kontroli,kaže devojčica je,pa sreći nikad kraja.Šok,šesti sam mesec, kad mi javljaju mi je tata preminuo ,suze , bol , tuga. Nismo bili u kontaktu godinama, ali zašto baš sada kad sam trudna i 2 meseca pred svadbu? Sledeća kontrola ginekologu, beba kasni u rastu 3 nedelje, posteljica je stara, šalje me na polikliniku, pregled tamo , kažu dodji za pola meseca. Prošlo je tih pola meseca u pripremi za svadbu, 03.11.2016 ja idem na polikliniku gde mi radi uz i zaključuje da je trudnoća za zavrsavanje, ja ne znam gde sam,ne znam ni kada sam krenula,zovem mamu i vrištim na telefon,sva sreća pa je bila u gradu u blizini i došla po mene.

Taj isti tan odem u betaniju,pregleda me doktorka,nije alarmantno,ali dodji sutra da ponovimo uz sa još jednim doktorom. Sutradan mi kažu da bi me zadržali na ispitivanjima,i da,ako nešto krene po zlu,dai daju inekciju za brze sazrevanje bebinih pluća. Ali da obavim svadbu i dodjem u ponedeljak na ležanje na patologiju…Verujte da nikom nije bilo do svadbe a kamoli suprugu i meni,ali kako da otkazemo 2 dana pre a sve spremno,sve uzeli? Obavili smo to kako treba,ja sam se trudila da budem nasmejana koliko sam imala snage za to. Ali smo posle svadbe odlučili da odemo kod još jednog privatnika po još jedno mišljenje. Potvrđuje i ona da jeste beba sitnija i sporije napreduje,ali napreduje,ne stoji u mestu, ali kaže da se javim u betaniju,trebaće mi ,da ih ne odbacim tako lako,to i učinim.

Ctg u redu,dopleri savršeni,vade mi plodovu vodu da vide da nije neki virus protrčao kroz plod,nalaz uredan,puštaju me kući,da se javim na kontrolu za šest dana. Ajmo ponovo na ležanje,sad je zastoj u rastu 5 nedelja.. Došla na prijem u betaniju,smestila se u sobu,krenuli doktori u vizitu,kad mene profesor Stojic zove u sobu gde se radi uz ,kaže šta je i kako,zastoj u rastu,plodova voda je počela da otiče u mene,beba se zapetljala u pupčanu vrpcu.“Mama , ja bi da mi završavamo trudnoću,šta vi mislite?“ Kako god kažete doktore,šta je tu je.. 30.11.2016 vode me u predoperacionu salu da me pripreme za carski,uvode u salu,daju mi spinal,ja svaki pokret osetim,verovatno od straha,uspavaju me. Budi me doktor iz anestezije,beba je dobro,prebačena je u inkubator,mene odnesu u sobu.

Sutradan kad sam mogla da se dignem iz kreveta,odvedu me sestre da vidim bebu,mrva mala ,držim ruku na njenom stomačiću i plačem,molim Boga da ona bude dobro. Govore mi da kod nas u Novom Sadu nemaju mesta,te da će je prebaciti u Beograd na neonatologiji,gde ja mogu da budem pored nje,pod uslovom da imam mleka..Došla sam kući praznih ruku umesto punih,sa suzama u očima umesto osmehom na licu. Prvi susret u Beogradu bio je neopisiv,to malo biće leži u inkubatoru i diže ručice,mlati sa njima,vreme je da krenemo kući a ja ne mogu da se odvojim od nje.

Dogovaramo se oko ležanja kažu mama oporavite se dobro pa ćemo vam uraditi sve potrebne analize za ležanje.Svaki put kad sam išla i pitala ih,bio je isti odgovor,ona će duugoo ostati u bolnici. Hvala Bogu nije imala nikakve sonde niti bilo sta slično,bila je dobro,samo joj je kilaza falila. Svaki dan je sve lepše napredovala, i posle 2 meseca je naša princeza,ljubav jedna jedina stigla kuci. 27.01.2017 smo konačno išli po nju,stigla je kući radost i sreća,naša Nikolina, koja sutra puni 5 meseci,živa je i zdrava,srećna beba. ?

Ostavite komentar