Veoma teško me bude iz anestezije i hemoragičnog šoka i čujem samo reči : „Uradili smo sve što smo mogli, drugačije nije moglo biti, sačuvali smo život umesto materice“ – priča naše članice Milene Petrović

Evo i moje priče, trudnoća je protekla sasvim ok. Termin mi je bio 9 aprila 2016 godine. 8 aprila sam ostala u bolnici zbog krvarenja gde mi je dr. rekao da ću izdržati do ponedeljka. Leskovac je u pitanju. Doktor koji me je primio je otišao kući, jer mu se smena završila a inače to je bio doktor koji mi je vodio trudnoću.

Iste večeri dobila sam nenormalne bolove i obilno krvarenje, pomoć nisam dobila sve do 5 ujutru jer su dežurni doktori i sestre spavali. U 5 ujutru prolazi doktorka kažem joj za problem, tada me je pregledala i upitala zašto nisam zvala ranije jer bi me porodila i da je sad kasno jer se njoj smena završava u 7 h a ja da čekam sledeću smenu. Dolazi druga doktorka SLADjANA STOJANOVIĆ pregleda me i kaže šetaj pa kasnije idemo u porodilište. U 12h me vodi u porodilište gde kreće za mene najveći pakao.

Iscrpljenu i svu iznemoglu tera me da šetam, da se vešam na ručice porodjajnog stola, a pri tom krvarim nenormalno i ne osećam nikakve pokrete bebe. U 16h dolazi druga doktorka i kaže Sladjana slušaj gubimo ili majku ili bebu. Nameštaju mi kateter i vode me na carski. Budim se i kaže čestitam dobili ste sina težak 3950, dugačak 56cm. Mojoj sreći nikad kraja, nakon dva sata prebacuju me na odeljenje gde dolazi dežurna babica i kaže beba će biti u toploj sobi iz razloga što ste se namučili ceo dan, donećemo ga ujutru.

Ujutru ga donose u 8h, gde ista babica nakon sat vremena dolazi i kaže, „kako vam je beba? Ja sada idem kući ukoliko bude potrebe pripremila sam uput za bg, inače to je bila načelnica pedijatrije, dolazim po pozivu potpisujem i beba mora za bg. Ja krećem da plačem i pitam zašto“? Kaže vaša beba je zaplakala pri rodjenju ali nije disala, bila je cele noći pod aspiracijom. Istog dana dolazi doktorka koja je uradila carski rez i pitam je šta se to izdešavalo, kaže ona meni „Ma pusti bilo je šta je bilo važno da je sad sve ok“.

Prošlo je i to sve nekako za mene veoma teško ali hvala bogu beba nije išla za Beograd. Izašli smo kući 6 dana nakon carskog reza, ali novo poglavlje kreće 4 maja gde ja počinjem nemormalno da krvarim. Javljam se dežurnom ginekologu koji me nije ni pregledao, ni ultrazvuk uradio a rekla je to je normalno posle sekcije, daje mi injekciju za zatezanje materice i šalje me kući. Krvarenje prestaje ali na moju nesreću vrlo kratko, a nakon dva sata kreće moja borba za zivot. Krvarenje počinje nenormalno više u odnosu na prvi put, zovem doktorku koja je radila carski rez a ona ne želi da dodje u bolnicu jer prosto joj nije njena smena. Onda sam pozvala doktora koji mi je vodio trudnoću i on istog trenutka dolazi. Odmah me je pregladao gde su ugrušci krvi potopili ordinaciju dok me je pregledao. Zatim mi radi ultrazvuk gde gubim svest čujem samo neko lupanje i kaze moramo u operacionoj sali.

Veoma teško me bude iz anestezije i hemoragičnog šoka i čujem samo reči : „Uradili smo sve što smo mogli, drugačije nije moglo biti, sačuvali smo život umesto materice“ . Meni je tog dana odradjena histeroktomija sa samo 24god.. Nikada to ne mogu prežaliti ali sa druge strane kad pogledam mog sina u trenutku zaboravim na sve, ali uvek postoji onaj crv sumnje zašto je baš moralo to meni da se desi?

Milena Petrović

Ostavite komentar