UJED ZMIJE U PRVIM NEDELJAMA TRUDNOCE!

JUN 2014: KRAJ SKOLSKE GODINE I POCETAK NEKOG DRUGOG I NOVOG ZIVOTA POCETAK ZIVOTA ZA ODRASLE,NISAM BILA NI SVESNA STA TO ZNACI ALI HRABRO SAM ZAKORACILA DALJE U ZIVOT. VRLO BRZO SAM POSLE MATURE UPOZNALA  LJUBAV,MOG MUZA,A TADA DECKA. BRZO SMO SHVATILI DA SMO MI STVORENI JEDNI ZA DRUGO… DANI SU PROLAZILI SVE BRZE A MI SVE ZALJUBLJENIJI JEDNO U DRUGO. SHVATILI SMO DA DA JE VREME ZA BRAK,DA JE VREME DA PODARIMO JOS NEKOME ZIVOT I OSNUJMO SVOJU PORODICU… TAKO JE BILO. SVE JE BILO KAO U BAJCI,MI MLADI I ZAJUBLJENI….



Dani su prolazili jedan za drugim a ono sto smo najvise zeleli tog trenutka bila je beba..ali do trudnoce nikako da dodjee,tek posle nekih pola godina, za nas je to bila vecnost jer smo je zarko zeleli.Vreme je prolazilo-za nas je to bio kao vecnost…Osim toga sve je bio savrsnooo i odjednom se nas taj mir poremetio za jedan dan… tog dana sam otisla u setnju kao i svako drugo vece,ne gledajuci kuda idem kroz travu odjednom sam osetila kao da me nesto ogrebao po nozi,nisam ni obratia paznju na to,posle nekih par minuta noga je otekla i poplavela. ja u soku,u trenutku nisam ni znala sta mi se zapravo dogodio,brzo sam otisla kuci a nakon toga i u hitnu pomoc. pitali su me sta mi se dogodilo ali nisam ni ja znala. doktorka je tad na mojoj nozi videla dva paralelna uboda-bio je to ujed zmije. upucuju me na u opstu bolnicu na infektivno odeljenje gde su i oni potvrdili da je ujed zmije.Primila sam protiv otrov i jos 5 inekcija i infuzija,pose 24h me pustaju kuci na kucno lecenje,istog dana kada sam otpustena kuci meni je pozlilo i vracam se u bonicu,tek tog dana sam shvatia da mi ciklus kasni nekih 7 dana sto sam im i rekla,uradili su BHCG ali on nije pokazao trudnocu.




Lecena sam na infektivnom odeljenju jos par dana,osla sam kuci i posle tog stresa usledio je jos jedan jos veci sok,posto ciklusa jos uvek nije bio odlucila sam da uradim test na trudnocu i test,testttttt pa test je bio pozitivan. u meni oscanja pomesana,nisam znala da li da placem ii da budem srecna sto cu na svet doneti jedno mao bice. znajuci sta mi se sve desilo u prethodnom periodu u mojoj glavi je bilo samo jedno pitanje:PA ZASTO BAS MENI? ZASTO BAS MENE DA UJEDE ZMIJA? zasto? odmah sledeci dan sam odlucila da posetim ginekologa koji je potvrdio tudnocu. Na laksi nacin je pokusavala da mi objasni kakve smo mogu biti posledice,da sam mlada i da ne treba da ruizikujem da odem na abortus,a boze zdravlja bice beba posle toga… neeee neee moje srce to nije moglo da uradi,ja to nisam mogla da prihvatim,oducila sam da ipak posetim jos nekog dr i da cujem i njihova mijenja. svi su bili podeljenih misljenja i niko nije moga da mi sa sigurnoscu kaze da ce sa nama biti sve u redu i da ce beba biti ok. odluka je bila na meni:Da li da zadrzim bebu ili ne?! odlucila sam da dete rodim pa kako bude,jednostavno nisam imala srca da samovoljno odem na prekid zeljene trudnoce…



Tih 9 meseci za mene su bii kao vecnost,svakog dana sam razmisljala o mom malom andjelu i jedva cekala susret sa njim nadajuci se da ce sve biti kao treba da ce biti ziv i zdrav za mene nijedna druga opcija nije postojala mislila sam samo pozitivno. Rezultati su tokom cele trudnoce bili uredni kao i svaka druga trudnoca,ali rizik je ipak postojao da nesto nece biti uredu. par puta sam lezala na odeljenju patologije ali to je bilo sve uredu.
Dosao je i taj dan dan koji smo 9 meseci cekali,dan kada je trebao da se rodi mali mamin andjeo. porodjaj skolski,pucanje vodenjaka kod kuce,odlazak u porodiiste,kontrakcije i ……. Rodio se mamin sin tezak 3450g,ziv i zdrav. on sada ima 11 meseci hvala Bogu sve je uredu. zato drage mame i trudnice nikada nemojte da konete duhom,nije bas sve onako kako nam izgleda na prvi pogled,vredi se boriti za nase male andjele, jer kada nam bude najgore i kada nemamo nikoga oni ce biti tu uz nas kao sto smo i mi sada uz njih u njihovom odrastanju i detinjstvu.:)

Ostavite komentar