PAZITE DA DOJENJEM NE IZGLADNITE SVOJU BEBU, PORUČUJE FONDACIJA “FED IS BEST”

Dok su dobrobiti isključivog dojenja svima poznate, roditelji uglavnom nisu svesni i potencijalnih opasnosti koje dojenje nosi.

“Dojenje je najbolje” (Breast is best) jedan je od onih slogana koji su pozitivno uticali na hiljade majki širom sveta. Međutim, u nekim slučajevima, insistiranje ne isključivom dojenju bebe ispostavilo se kao opasno. Veliki pritisak na porodilje da doje i njihov osećaj krivice ukoliko u tome ne uspeju uticao je na to, da oklevaju sa uvođenjem dohrane čak i onda kada je takva dohrana neophodna kako beba ne bi gladovala.

Kako bi majkama pružile životno važne informacije i poslale im poruku da hranjenje bebe mlečnom formulom nije znak slabosti ili stvar izbora, doktorka Kristi del Kastilo-Hegi i Džodi Sigrejv-Dali, neonatološka medicinska sestra i savetnik za dojenje, osnovale su fondaciju “Hranjenje je najbolje” (Fed is best). Njihov cilj je da sprečavaju slučajeve nenamernog izgladnjivanja dojenčadi i suprostave se opasnom rastućem trendu hospitalizacije beba zbog komplikacija sa dojenjem, koje izazivaju žuticu, hipoglikemiju i dehidraciju, što sve ugrožava mozak novorođenčeta.

Svaka peta porodilja ne proizvodi dovoljno mleka tokom prvih nekoliko dana života deteta, zbog čega između 10 i 25% isključivo dojenih beba značajno izgube na težini u prvim danima. Nedovoljno mleka kod 10-18% beba izazove žuticu, a kod 10% i hipoglikemiju, što može dovesti do razvojnih komplikacija.

Porodilje se upozoravaju da bebi nikako ne ponude bočicu jer će tako izgubiti instinkt za sisanje ili im se ukus majčinog mleka više neće dopadati. Majkama se govori da će, ako stalno doje, imati sve više mleka i da su ljudi savršeno evolutivno prilagođeni za uspešno dojenje. To nije tačno, i kroz istoriju su bebe stalno umirale zbog toga što neke majke nisu mogle da doje niti da pronađu zamenu za majčino mleko, objašnjava Kristi del Kastilo-Hegi. Zaplašena ovakvim informacijama, i sama je dozvolila je da njen novorođeni sin izgladni, zbog čega je završio na intenzivnoj nezi i kasnije su mu dijagnostikovani višestruki neurološki razvojni poremećaji. “Naš pedijatar rekao nam je da ili možemo dete hraniti formulom ili sačekati da moje mleko nadođe četrtog ili petog dana po porođaju. Očajnički želeći da ga dojim, još jedan dan sam neuspešno dojila dete, da bi u poseti savetniku za dojenje zaključili da uopšte ne stvaram mleko. To su bila četiri dana mučenja i dva dana gotovo neprestanog sisanja prema uputstvima iz priručnika za dojenje. ” Ona smatra da sve veća učestalost razvojnih poremećaja kod dece (autistični spektar, ADHD itd.) može, između ostalog, biti i posledica izgladnjivanja beba u najosetljivijem periodu.

Ona preporučuje majkama nekoliko metoda kako bi sprečile izgladnelost kod beba: ručno izmlazavanje pre hranjenja kako bi bile sigurne da zaista imaju dovoljno mleka za bebu, svakodnevno merenje težine i praćenje napretka i svakodevno merenje nivoa šećera u krvi radi sprečavanja hipoglikemije. Takođe, potrebno je i bolje upoznavanje porodilja sa opasnostima od dehidracije, žutice i hipoglikemije, i posledicama koje ova stanja mogu da izazovu.

“Kampanje za isključivo dojenje gube iz vida jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je osnovna stvar – da beba bude nahranjena,” zaključuje Kristi del Kastilo-Hegi.

Izvor: Slate / Forbes

Ostavite komentar