Na dan kad sam rodila svog sina i podojila ga, ZNALA SAM DA JE DRUGAČIJI od ostale dece: Sve roditelje sa „dobrim“ bebama SAŽALJEVAM jer one nikad NEĆE BITI KAO MOJ SIN

Na dan kada sam rodila svog sina, kada sam ga prvi put podojila, odmah je shvatio da kada stavim prst između svoje dojke i njegovih usta, planiram da ga pomerim sa grudi. To sam uradila samo jednom, kako bih ga namestila na drugu dojku. Kada sam sa te druge dojke htela da ga vratim na prvu i krenula prstom ka njegovim ustima, digao je svoju malenu pesnicu kako bi mi blokirao prst. Nije bio spreman da prestane i uzeo je stvar u svoje ruke, iako nije bio star ni 24 sata. Tada sam znala da sam rodila neverovatnog mladog čoveka – piše majka Andrea Martin u svom tekstu na forumu Reddit gde je, kaže, htela da objasni kako je odmah shvatila da je njeno dete drugačije od drugih, a mi njenu priču prenosimo u celosti jer, kako kaže Andrea, sa posebnim detetom morala je da usvoji i poseban način vaspitavanja.

Moj sin je rastao izuzetno brzo i sve je učio i radio ranije od očekivanog. Već sa devet godina podučavao je srednjoškolce prirodnim naukama. Kada je bio u ranim dvadesetim, bolje od mene je vladao mojim tehnikama računanja, a ja sam ipak profesorka matematike sa više decenija iskustva.

Danas mi je žao ljudi koji ocenjuju pasivne bebe koje vide kao „dobre“. Smatram da one nemaju ništa posebno u sebi. „Čekaj samo kad poraste kada budeš kukao što ti je dete tako pasivno umesto da preuzima inicijativu i uradi nešto“, uvek pomislim i uvek sam u pravu. Znam da to zvuči surovo, ali mislim da se već tada, u tom uzrastu, vidi koje će dete biti uspešno. Ako je „dobro“, teško da će nešto ispasti od njega.

Ja sam radila širom Amerike kao privatni profesor, a vrlo brzo u tome mi se priključio i moj sin. Radili smo sa gomilom dece, među njima i mnogo „nepopravljivih“ slučajeva. Smislili smo način da im podignemo samopouzdanje i da ih naučimo kako da budu preduzimljivi, veruju u sebe i rešavaju probleme.

Oduvek sam sina odgajala tako da bude radoznao i da u svemu nauči nešto novo. Od trenutka kada me je sprečio da ga skinem sa dojke, znala sam da neće biti „dobra“ beba, ali će biti sjajan i neverovatan čovek. Odgajanje takvog deteta je iscrpljujuće, ali fantastično iskustvo.

Ljudi bi nas gledali kako ga puštam da se pentra po drveću, da skače, da radi mnoge „opasne“ aktivnosti i čudili mi se. Smatrala sam da je jedino to ispravno, da mora da nauči sve o svetu oko sebe. Naravno, nikad ne bih dozvolila da zaista ugrozi sebe, ali sam mu dopuštala mnoge stvari od kojih se drugim roditeljima diže kosa na glavi.

  • Baš si srećan što imaš takvu mamu – govorili su mu, misleći na to koliko sam strpljiva sa njim i puna podrške.

Redovno je bio u lokalnim i školskim novinama zbog svojih akademskih dostignuća i stipendija. Kako je rastao, umesto da njemu govore da je srećan da ima takvu mamu, meni su počeli da govore „Blago tebi na takvom sinu“.

  • Da, ali bilo je potrebno mnogo krvi, suza i znoja – odgovarala sam u početku.
  • Njegovih? – pitali bi.

Nisu imali pojma o tome šta to znači odgajati tako fantastično dete i koliko se treba žrtvovati i razmišljati. Zato sam počela da na takve komplimente odgovaram sa „Da, sjajno je dete“.

Danas je on izuzetan naučnik, uspešan i ostvaren mlad čovek. Ja nisam savršena majka, ali sam jako naporno radila na tome da radim prave stvari. Uverena sam da ako naše vaspitavanje prilagodimo detetovim potrebama, omogućujemo im da budu najbolji što mogu – zaključuje ova majka.

Izvor: zena.blic.rs

Ostavite komentar