Moja mala mrvica nije izdrzala, dobila je tumor stomaka


Usla sam u vezu koja nije obecavala, bio je mladji od mene, njegovi me nisu voleli, ali je ljubav ipak pobedila prepreke i eto mene u drugom stanju. Tesko je bilo, osude sa svih strana, neprihvatanje od strane njegovih, mi bez posla, ali ja sam svakako najvise na svetu volela to maleno bice koje raste u meni i radovala sam mu se bez obzira na sve. Trudnoca je tekla dobro, sve je bilo ok, u 12-oj nedelji pitam doktorku da uradim dabl test, a ona mi kaze „Ti bas nemas gde da bacas novac, to su samo brojke, statistika, nije pouzdano“ a ja neupucena i neinformisana poslusam je.


Tako prolaze dani, ja svakodnevno pod stresom, stambeni i finansijski problemi za vratom ali drzim se nekako i stalno zamisljam dan kad cu da ugledam okice moje male bubice. Ulazim u 4. mesec i odlazim privatno kod doktora na UZ. On dugo gleda, cuti, pa mi pokaze nozice, rucice, pa opet dugo cuti.. A onda mi kaze „Dodji u petak na odeljenje, da te pregledam jos jednom“ i nista vise. Odmah sam znala da nesto nije u redu. Odlazim na zakazan pregled, on mi daje uput za BG. Pitam sta nije u redu, a on odgovara „Ne moras ti sve da znas“. Prepisujem sve sa nalaza na Google i vidim da na nalazu pise da imam tumor besike. Odmah sam sutradan otisla na ekspertni UZ da proverim o cemu se radi. Doktor je pogledao i dijagnostikovao tumor stomaka kod bebe.


Hitno sam poslata u KG na prevremeni porodjaj. Beba je bila ziva, njene pokrete sam osecala. Tamo sam lezala 7 dana, prvo su pokusali nekim gelom da pokrenu otvaranje grlica sto nije uspelo i posle 5 dana je poceo pakao. Stavili su mi balon unutra, na koji su zakazili 2 tega od 1kg da brze rasiri grlic i da se balon naduje i ispadne. Na sat ipo su mi davali neke injekcije. Od prve injekcije sam osetila trzaj bebe i onda je moj stomak splasnuo. Bolovi su bili nepodnosljivi, na sve to sam non stop povracala i u isto vreme imala dijareju. Kad kazem non stop, mislim na svakih 10min. Cini mi se da imam i rupe u secanju, imala sam i neke, kako bi ih nazvala, halucinacije.. Odjednom sam bila na nekom drugom mestu, mozda sam i sanjala nesto na sekunde, ne znam ni sama. Tako je to trajalo 6 punih sati. Kad je konacno taj balon ispao, onda su me odvezli u salu jer sam bila spremna za porodjaj.


bebina-stopala


Ukljucili su mi indukciju, kroz sat vremena sam se porodila i na sve to su morali i reviziju da mi rade. Mozda ce neko da me osudi, ali nisam zelela da vidim bebu. Zelela sam da mi ostane u secanju onako kako sam je ja zamisljala. Devojcica je bila. Moja mala mrvica nije izdrzala, dobila je tumor stomaka, koji je zahvatio sve unutrasnje organe i porastao tolilko da je u tom trenutku bio velicine njene glave. Da li je sve to moglo i ranije da se vidi, da se spreci da dodje do ovoga, ne znam.. Znam samo da je ja nisam zaboravila, cuvam i dalje sve njene slicice sa UZ i molim Boga da se ovakve stvari ne desavaju nikad nikom.


Poruka za zene iz kluba:


Drage moje, ja molim Boga da se nikom nikad ovako nesto ne desi, ali zene smo, jake, snazne, uporne, izdrzacemo sve. Slusajte svoju intuiciju, posvetite se sebi i bebi maksimalno u trudnoci i ne dozvolite sa upadnete u depresiju. Posle svake kise dodje sunce, nadajte se, mislite o lepim stvarima i verujte.

 

Ostavite komentar