Lazar je bio ljubičaste boje,nije plakao a glava mu je bila ogromna…

Ovo je moj Lazar.On je treće dete iz druge trudnoće.Prvo sam rodila blizance u 8-mom mesecu,carinskim rezom, bili su mali sa kilažom od 1700 i 1800 i hvala Bogu sve je sa njima ok uglavnom osim što je ćerka na graničnoj inteligenciji i malo joj slabije ide škola. Onda posle 3 godine rodio se Laza. Trudnoća je bila uredna sve ok do dana kada je došao porođaj. Iako sam imala celu noć bolove a tek ujutru kada su postali jači otišla sam na porođaj, kada sam tamo stigla rekli su mi da mi je sve ok i da se ne foliram jel mi nije ništa. Ostavili su me u pred porođajnu sobu i uopšte nisu obraćali pažnju na mene.Imala sam jedno5-6 napona sigurno a oni me nisu ni pogledali sve dok muž nije našao vezu. Porodila sam se za 10 min. Lazar je bio ljubičaste boje, nije plakao a glava mu je bila ogromna, šira od ramena. Bilo kako bilo izašli smo za 2 dana iz bolnice a on je dobio 8 ocenu.  ?Prvih mesec dana je bukvalno mjaukao, jedva mu se glas čuo.
Prolazilo je vreme, on se ponašao drugačije npr uveče se probudi, vrišti, udara se u glavu, čupa…. Vodila sam ga u hitnu ali niko ništa nije preduzimao.
Kad je imao 5 god dala sam ga u vrtić i zahvaljujući logopedu koja je tamo radila mi dobijemo uput za institut za govornu patologiju i psiho fizičke poremećaje.Zahvaljujući logopedu jel nam je rekla proverimo treći krajnik on je propričao. Čim su ga operisala a do tada nije skoro uopšte i ništa pričao.
Kompletan tim stručnjaka ga je pregledao i ustanovili su putem eeg-a da ima epilepsiju.Posle toga je snimio i glavu i ustanove da mu mozak nije dovoljno razvijen i da nema dosta vijuga na mozgu. Sada ima 5 dijagnoza a najnovija mu je neurofibromatoza.Trenutno se leči od epilepsije na klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu. Epi napade nema već neko vreme i mnogo mu je bolje od kada smo ga vodili na Ostrog. Jedino što mu je IQ spao sa 34 na 25 i više nije laka duševna zaostalost nego teška. Ali ja verujem u Boga i verujem da će i to biti bolje a do tada čuvaću ga kao malo vode na dlanu, on je moja duša, moja beba i naša velika maza.Ja svima vama želim od srca da vam deci bude bolje i neka vam svima Bog da puno snage da izdržite sve što vam život nosi.
Ja volim svoje dete takvo kakvo je i da mogu opet bi ga rodila. Verujem u Boga i verujem da će biti još bolje. I da nije u redu kada nam bog da takvo dete da pitamo zašto baš meni a kada rodimo zdravo onda je sve ok. To je moje mišljenje.

Ostavite komentar