KRAVLJE MLEKO DA ILI NE

Mleko je jedino piće koje se agresivno nameće deci kao zdrava hrana, a u stvari je upravo suprotno. Konzumiranje pasterizovanog mleka nije ni blizu tako dobro kao što mlečna industrija govori. Zapravo, sve više naučnika i istraživača kojima je dosta propagande pobijaju teoriju da je mleko zdravo.


Kao i do sada, u tumačenju pogrešnih stavova i postupaka se držimo isključivo medicinskih postulata koji su izgrađeni na naučnim studijama, ali i iskustvu pedijatara širom sveta.

Za razliku od zabluda, koje su često samo priča, ovde čemo pričati o pogrešnim postupcima koji mogu naškoditi detetu, a za koje roditelji smatraju da su apsolutno ispravni.

Nastavljamo princip izlaganja u ovoj rubrici: roditelji su ZA a doktori PROTIV.

U prethodnom tekstu  smo se bavili potpuno neprihvatljivim davanjem antibiotika bez pregleda i saveta pedijatra, pa su stavovi PROTIV bili jasni i “strogi”

Tema koju sada obrađujemo je ipak fleksibilnija, pa se stavovi PROTIV rukovode najboljim interesima deteta, ali nisu “tvrdi” kao kad je nekritična primena antibiotika u pitanju.

ZA:

Kravlje mleko je važno i u drugoj godini – što ga dete više pije, to će biti zdravije i jače.

PROTIV:

Mleko je važna, ali NIJE najvažnija namirnica u drugoj godini života!

Mleko i mlečni proizvodi ostaju važan deo ishrane i u odraslom dobu! Ima mnogo dobrih razloga, ali pomenućemo da je mleko odličan izvor kalcijuma koji neophodan za pravilan rast i razvoj dece. Može se reći da su mlečni proizvodi naadekvatniji izvor ovog važnog minerala. Tu su i drugi važni sastojci: proteini, mlečni šećer, masti…

 

Prekomerni unos kravljeg  mleka NIJE dobar za bebu iz mnogo razloga: od povećanog rizika od alergija, malokrvnosti, gojaznosti.

ZA:

Treba prestati sa dojenjem kad beba napuni šest meseci, pa je polako navikavati na kravlje mleko

PROTIV:

Ako majka ima mleka NE treba prestajati sa dojenjem kada beba napuni šest meseci. Većina nutricionista i eksperata za ishranu beba ohrabruje dojenje do kraja prve, pa i tokom druge godine života!

U prvoj godini NE TREBA davati kravlje mleko, ako je dojenje nemoguće treba koristiti adaptirane mlečne formule!

Nema zamene za majčino mleko, ali ne može (i ne treba) dete da sisa mamu “do polaska u školu”. Većina nutricionista i eksperata za ishranu beba ohrabruje dojenje i tokom druge godine života. Ipak, druga godina jeste pravi period da se beba odvikne od mame kao glavnog izvora hrane.

ZA:

Čim beba napuni godinu dana, odmah treba preći na kravlje mleko. Tolika deca odrastoše na kravljem mleku!

PROTIV:

Majčino mleko je nezamenljiva hrana za bebe, ali već od druge polovine prve godine života stižu i ostale (nemlečne) namirnice. Ipak, druga godina je “kritičan” period gde treba ostvariti adekvatan prelaz sa majčinog na kravlje mleko.

Evo argumenata zašto su mlečne formule bezbednije i bolje:

–   Kravlje mleko sadrži daleko više proteina od majčinog i ovaj “proteinski udar” nije baš preporučljiv za bebu koja prestaje da sisa! Proteini jesu veoma važni za rast i razvoj deteta, ali višak nije dobar za bebu (opterećuju se bubrezi, ali se povećava i rizik od gojaznosti). Mlečne formule imaju proteinski sastav koji je sličan majčinom mleku!

–   Kravlje mleko sadrži “krupne” mlečne proteine koji imaju veliki alergijski potencijal, pa je i verovatnoća za nastanak alergije na kravlje mleko veća. Mlečna formula ima “iseckane” velike proteine koji su tako prilagođeni (adaptirani) za decu koja sa majčinog prelaze na kravlje mleko.

–   Kravlje mleko sadrži visoke koncetracije soli (sulfate, fosfate…) koje ometaju “preuzimanje” gvožđa iz hrane, a kako je gvožđe važno za stvaranje zdravih crvenih krvnih zrnaca, može nastati anemija (malokrvnost), ako se pretera sa kravljim mlekom. U mlečnim formulama je ovaj problem rešen smanjenjem količne soli uz dodatak gvožđa, pa nema rizika od nastanka malokrvnosti!

–  Mlečne formule sadrže dovoljno kalcijuma, ali su dodate supstance koje pomažu pravilan rast i razvoj deteta: esencijalne (važne) masne kiseline, pojedini vitamini, jod i već pomenuto gvožđe.

–   Birajte mlečne formule sa dodatim probiotskim kulturama koje pomažu zdravo varenje hrane, ali imaju brojne povoljne efekte: smanjuju verovatnoću nastanka alergija na hranu, stimulišu imunitet…

ZA:

Kravlje je ipak mnogo jeftinije od formula.

PROTIV:

To je jedini argument za kravlje mleko u drugoj godini života. Sve ostalo je prednost mlečnih formula. Zato bi bilo najbolje da se koriste cele druge godine života! Dve šolje mlečne formule dnevno, sasvim dovoljno.

Jesu skuplje, ali mnogo više vrede.


Osam razloga zašto kravlje mleko nije za bebu u prvoj godini


I pored činjenice da smo duboko zagazili u 21. vek, i dalje smo suočni sa ogromnim brojem pitanja koje se mogu sažeti u jedno: beba je napunila četiri meseca, nemam mleka, do sad je bila na formuli, sada želim da pređem na kravlje mleko. Koje da dam bebi, punomasno ili obrano, i da li da ga razblažujem ili ne?

Odgovor je jednostavan: nemojte bebi davati kravlje mleko bebi, a evo zašto:

1. Beba nije telence

Beba je stvorena za mamino mleko, a mamino mleko za bebu. Bebin sistem organa za varenje je pripremljen za majčino mleko i ono mu najviše prija! Ako se izuzme prva faza života bebe u majčinoj utrobi, prvi meseci bebinog života posle rođenja predstavljaju najburniji razvojni period, od koga zavisi čitav život. Kada bismo želeli da vam opišemo i činjenicama potkrepimo sve prednosti dojenja – ceo časopis bi bio tesan. Naime, skoro svakog meseca se objavi po par naučnih studija koje nedvosmisleno dokazuju prednosti majčinog mleka. Ovde nije reč samo o neposrednoj koristi za bebu, već i o “udaljenim” prednostima dojenja, koje nastupaju mnogo godina posle odojačkog perioda.

Kad mama ne može da doji, kravlje mleko NIJE za bebu, već treba korisiti mlečnu formulu, a evo zašto;

2. Kravlje mleko sadrži previše mlečnih proteina

Kravlje mleko sadrži daleko više proteina od majčinog i ovaj „proteinski udar“ nije preporučljiv za bebu koja prestaje da sisa!

Proteini jesu veoma važni za rast i razvoj deteta, ali višak nije dobar za bebu: opterećuju se bubrezi, ali se povećava i rizik od gojaznosti u kasnijem životnom dobu. Nekoliko evropskih i američkih istraživanja je pokazalo da veća količina proteina u mleku dovodi do prevelikog napretka u težini beba u prve dve godine života, a tako se šansa da ove bebe kasnije budu gojazna deca (potom i gojazni odrasli) značajno povećava.

Sa druge strane su istraživanja jasno pokazaala da mlečne formule sa manjim sadržajem proteina NE utiču na zdravo napredovanje deteta, a smanjuju rizik od gojaznosti! Nema sumnje da su adaptirane formule sa manjim sadržajem proteina najbolje mleko kad majka i objektvinih razloga ne može da doji.

3. Protini kravljeg mleka su preveliki

Kravlje mleko sadrži „krupne“ mlečne proteine koji imaju veliki alergijski potencijal, pa je i verovatnoća za nastanak alergije na kravlje mleko veća. Šansa da beba razvije alergiju na proteine kravljeg mleka je oko 15% čak iako u porodici nema alergičnih na hranu!

Ukoliko je jedan od bliskih srodnika alergičan na hranu ova šansa je više od dva puta veća! Nema bolje prevencije alegija na kravlje mleko (ali i drugih alergijskih bolesti).

Mlecna formula ima „iseckane“ velike proteine koji su tako prilagođeni (adaptirani) za decu koja sa majčinog prelaze na kravlje mleko.

Kode beba sa sklonostima ka alergijskim reakcijama na hranu treba koristiti formule koje sadrže kravlje mleko, ali su tako pripremljene (hidrolizati) da značajno smanjuju rizik od alergije (HA – hipoalergijske formule).

4. Nema gvožđa u kravljm mleku

Nedostatak gvožđa vodi ka malokrvnosti (anemiji), a njega praktično nema u kravljem mleku. Nema ga dovoljno ni u maminom, ali majčino mleko pomaže da se gvožđe iz hrane efikasno resorbuje u krv i stavi na raspolaganje koštanoj srži da proizvodi zdrava crvena krvna zrnca.

U svim dobrim formulama se nalazi dodato gvožđe i tako se sprečava nastanak anemije.

5. Kravlje mleko ima previše minerala

Kravlje mleko sadrži visoke koncetracije soli (sulfate, fosfate…) koje ometaju „preuzimanje“ gvožđa iz hrane, a kako je gvožđe važno za stvaranje zdravih crvenih krvnih zrnaca, može nastati anemija (malokrvnost). Dakle, kravlje mleko nema gvožđa, a pored toga ometa i njegovu normalnu resorpciju iz hrane, pa na dva načina povećava rizik od nastanka anemije.

Previše natrijuma opterećuje bebine nezrele bubrege, a to svakako nije dobro. Zato su u mlečnim formulama količine (koncetracije) minerala probližne onim iz majčinog mleka.

6. Kravlje mleko ima premalo esencijalnih masnih kiselina

Esencijalne masne kiseline su neophodne za pravilan razvoj mozga i vida, ali i srca i krvnih sudova. Njih naprosto nema dovoljno u kravljem mleku, ali se zato dodaje u sve dobre mlečne formule.

7. U kravljem mleku nema bifidobakterija – probiotskih kultura

Majčino mleko obezbeđuje kolonizaciju bifidobakterija u crevima bebe. One su izuzetno važne za zdravo varenje, ali i za snažan imunitet deteta. Njih NEMA u kravljem mleku. Istina, ima ih u jogurtu, ali i jogurt ima ostale mane kravljeg mleka koje su neprihvatljive za male bebe (previše velikih proteina, soli…)!

Zato su bifidobakterije postale neizbežan sastojak kvalitetnih mlečnih formula.

8. Kravlje mleko nema potrebne vitamine za bebu, ali ni mikroelemente

Vitamini su neophodni bebi, pre svih vitamin D3. Njega nema ni u majčinom mleku, pa ga je potrebno dodavati bebama u vidu vitaminskih kapi. TO je zapravo jedino što treba dodati bebama koje sisaju – sve drugo je idealno prisutno u maminom mleku.

Mlečne formule sadrže vitamin D3, ali i dodatak joda i selena koji su neophodni za zdrav rast i razvoj bebe.

Zato su preporuke ogromne većine pedijatrijskih asocijacija veoma jasne: u prvoj godini NE TREBA davati kravlje mleko! Što se ranije uvede kravlje mleko bebama, to su šanse da se bebino zdravlje naruši veće.

Majčino mleko je ubedljivo NAJBOLJA hrana za bebu, tu nema dileme, kao ni zamene. Treba ohrabriti majke da doje decu i u drugoj godini života – to je najbolja investicija u bebino zdravlje.

Ipak, ukoliko mama (iz objektivnih razloga) sprečena da doji, treba koristiti mlečne formule, one su neuporedivo bolje od kravljeg mleka! To je naprosto neoboriva činjenica.

Autor: dr. Goran Vukomanović

Ostavite komentar