Kako prepoznati sunčanicu kod deteta

Sunčanica ponekad liči na virusnu infekciju, a manifestuje se povišenom temperaturom, pospanošću, povraćanjem, retko i gubitkom svesti

Visoke temperature i jako sunce nose rizik od sunčanice, odnosno toplotnog udara, koji dolazi kao reakcija organizma na prekomerno izlaganje suncu. Lekari tvrde da je jako važno da roditelji na vreme prepoznaju da se radi o sunčanici kako bi adekvatno pomogli detetu, jer ponekad ona ima slične simptome kao virusna infekcija.

Toplotni udar ili sunčanica javlja se kada je dete duže vreme aktivno na suncu, bez adekvatne zaštite i događa se jako brzo, odnosno nekoliko sati posle boravka na vrućini, ali i kasnije – pred spavanje ili tokom spavanja. Kada se organizam pregreje, raste i spoljašnja i unutrašnja telesna temperatura. Telo se rashlađuje širenjem krvnih sudova, ali kako je toplo to nema efekta, pa pada krvni pritisak i javlja se slabost. Sunčanica se najčešće događa tokom putovanja, posebno ukoliko idete kolima ili autobusom i direktno je izloženo suncu kroz staklo, na moru zbog prekomernog izlaganja suncu, zatim zbog predugog boravka u hladu na visokim temperaturama, ali i na planini jer je planinsko sunce izuzetno jako i snažnije emituje zračenje.

Prva reakcija prilično je burna i dete odjednom postaje bezvoljno i pospano, oseća vrtoglavicu, mučninu i glavobolju, a u nekim slučajevima i povraća. Dete je znojavo, ekstremiteti su prvo topli, a zatim jako hladni i drhtavi. Temperatura se povećava, ali može ostati i u normali. Mala deca imaju izraženije simptome od starije, ali je kod njih i mogućnost komplikacija veća. Adolescenti, tvrde pedijatri, često reaguju i gubitkom svesti.

Ponekad su simptomi sunčanice odloženi, ali u tim slučajevima duže traju. Deca su zajapurena, vruća, izgledaju kao da će dobiti grip, razdražljiva su, muka im je i promenljivog su raspoloženja. Ukoliko primetite neki od ovih simptoma, prvo što treba da uradite je da dete sklonite sa sunca u hladovinu, ili, još bolje, klimatizovanu ili zamračenu i dobro provetrenu prostoriju. Istuširajte mališana mlakom vodom i pustite da se osuši bez brisanja, kako bi oslobodili višak temperature.

Važno je i da dete unosi tečnost, najbolje rashlađeni čaj ili vodu, ali je bitno da znate da nije dobro da odjednom popije veliku količinu, jer to može izazvati povraćanje.

Dajte mu male gutljaje češće i obavezno mu skinite odeću, razgolitite ga i rashladite. Ukoliko tuširanje ne pomaže u snižavanju temperature, dajte mu paracetamol ili brufen, a manjoj deci, naročito ako povraćaju, brže će pomoći čepići. Kada se organizam smiri, pustite dete da se odmori, najbolje da spava nekoliko sati. Pedijatri tvrde da dete treba pustiti da spava iako se roditelji plaše sna posle sunčanice. Odmor je potreban dečjem telu i jedino na šta treba da obratite pažnju je temperatura.

Ukoliko je i dalje visoka, ponovite terapiju lekovima. U nekim slučajevima, u zavisnosti od deteta, temperatura skoči jako brzo posle obaranja. Kako paracetamol ne sme da se daje više od 4 puta dnevno, terapiju kombinujte sa brufen sirupom, jer on ne sadrži paracetamol, pa ne postoji mogućnost da se dete predozira. Ukoliko ni to ne da rezultate, probudite dete, istuširajte ga mlakom vodom ili mu skinite temperaturu nekom drugom metodom koju inače koristite.

Ako ne možete da spustite temperaturu javite se lekaru, kao i ukoliko dete izgubi svest i ne povrati se ubrzo posle postavljanja u ležeći položaj. Takođe, ako je dete previše pospano, neće da komunicira i pojačano povraća, potražite stručnu pomoć.

Čak i kada se simptomi brzo smire, dete sledećeg dana ne bi trebalo da izvodite na sunce. Zabavite ga u „debeloj“ hladovini, dajte mu što više tečnosti i počastite ga sladoledom.

 

Izvor:http://www.novosti.rs/

Ostavite komentar