Jesu li jaslice nužno zlo?

Potaknuti raspravom o tome jesu li jaslice nužno zlo, pitali smo iskusnog pedagoga Božicu Pintarić kako boravak u jaslicama utiče na razvoj deteta, kada se preporučuje odlazak u jaslice i što sve deca tamo mogu naučiti.

Proveli ste porodiljsko sa svojom bebom i nakon što je navršila godinu dana, morate se vratiti na posao? Ako imate na raspolaganju pomoć baka i deka, možda ni ne razmišljate o jaslicama, ali ako se vraćate na posao, a niko drugi vam ne može svakodnevno čuvati dete, verovatno su vam jaslice opcija.

Jedna mama postavila je pitanje „Jesu li jaslice zaista nužno zlo?“, a druga mama, koja očito smatra da jesu, podelila je svoje brige: „Mi idemo u jaslice i muka mi je. Međutim ćerku nam nema ko čuvati, oni koji su mogli su zakazali, tako da smo osuđeni na jaslice. Ne sviđa mi se, tužna sam, muka mi je i mrzim sebe i sve oko sebe jer nemam izbora. Nikada dete ne bih dala ni u jaslice ni u vrtić, ali eto… Naravno da ti se u životu dogodi ono što najviše prezireš.“ S njom se slaže još par mama: „Mislim da jesu! Moje nije imao ko čuvati, pa sam dala otkaz i bila s njima dok mlađe dete nije napunilo četiri godine. Nezamislivo mi je dati bebu u jaslice! Čak i neke vaspitačice same kažu da je to užas i nehumano. Velike grupe, malo vaspitačica. Ne volim ni vrtić, biram da je dete više kući, ili u malom vrtiću“. Potaknuti raspravom, posetili smo dečiji vrtić u zagrebačkom naselju Malešnica gde smo razgovarali sa prof. pedagogije i fonetike Božicom Pintarić, koja radi i kao saradnik na kolegiju Integrirani jaslički kurikulum na Učiteljskom Fakultetu u Zagrebu.

„Jaslice su dopuna roditeljskoj brizi,a ne zamena. Kvalitet življenja deteta u jaslicama zavisi od više odrednica kao što su: organizacija vaspitno obrazovnog procesa; važno je da grupe imaju broj dece u skladu s pedagoškim standardima, a takođe je važno da dete ne boravi predugo tokom dana u jaslicama. Od posebne je važnosti kvalitet interakcije deteta sa roditeljima pre i nakon boravka u jaslicama, opremljenost prostora – koliko je razvojno podsticajna za dete, kvalitet socijalnih interakcija u relacijama odrasli-dete, dete-dete“, kaže Božica Pintarić i pokazuje fotodokumentaciju prostornog i materijalnog okruženja u jaslicama, kao i decu u različitim aktivnostima.

Deca u jaslicama DV Malešnica igraju se, pomažu jedni drugima, grade zajedno, hodaju po stepenicama, spuštaju se niz tobogan, ali i istražuju razne predmete, kosine, tunele i materijale koji se nalaze u vrtiću. Jaslice podstiču razvojne mogućnosti deteta. Pedagog ističe važnost podsticajnog materijalnog okruženja za detetovo istraživanje.

„Deca intenzivno istražuju okolinu čim stanu na noge, svakako i ranije – svega onog što im je dostupno bez kretanja. Odrasli često imaju predrasude da malo dete malo razume i može, ali upravo u najranijoj dobi se odvijaju veliki razvojni procesi, primera radi razvoj mozga – umrežavanje najintenzivnije je u u 2. i 3. godini, a kao i sve drugo, ako ga ne upotrebljavamo, neće se razviti. Dete mora biti u stimulativnoj okolini, u okruženju u kojem mu je omogućeno puno kretanja i puno istraživanja rukama kao i poverenje odraslog. Najvažnije je da ne zanemarujemo razvojne mogućnosti deteta“, kaže Božica Pintarić i opisuje na jednom primeru: „Decu ove dobi jako zanima kretanje; vrsta, brzina. Polazeći od detetovog iskustva i njegovog kretanja omogućujemo mu: kotrljanje niz breg u dvorištu, ‘palačinkanje’ na travnjaku u pidžami, spuštanje niz tobogan, pripremamo kosine različitog nagiba (otvorene, zatvorene, glatke, hrapave…) po kojoj spuštaju loptice, autiće“. Važnost pokreta i istraživanja rukama.

Kada smo ušli u prostorije starijih jaslica nakon popodnevnog spavanja, nekoliko mališana sedilo je za stolom i jelo užinu, neki su još spavali, dve devojčice listale su slikovnicu, a ostala deca igrala su se s igračkama ili su bila napolju na igralištu. Pedagog posebno naglašava važnost pokreta, jer u današnjem urbanom okruženju često nedostaje kretanja, koje je važno za razvoj govora, vida, sluha, emocionalne stabilnosti, komunikacije, percepcije svog tela i prostora.

„S vežbama treba krenuti od prvog dana. Detetu treba omogućiti puzanje, kretanje, ljuljanje, hodanje, penjanje, jer sve to potiče razvoj mozga. U malim porodičnim stanovima nema prostora za sve to vežbanje. U vrtiću/jaslicama podstičemo i podržavamo razvoj prirodnih oblika kretanja, istraživanje rukama različitih materijala, tekstura. Koristimo dvorište, salu za telesne aktivnosti, odnosno predvorje, senzorički kabinet i omogućujemo detetu korištenje sveg pratećeg prostora uz boravak/boravke“, objašnjava pedagog. DV Malešnica ima status eko škole, a od velike je važnosti provođenje puno vremena na svežem vazduhu. „Deca su napolje u svim godišnjim dobima i u svim vremenskim uslovima, naravno u adekvatnoj odeći i obući.

Nastojimo da su što više u travi, da sade cveće, ne gaze mrave, istražuju pesak. Želimo da žive u skladu s biljnim i životinjskim svetom, da osete povezanost s prirodom“, priča. Sticanje samopouzdanja za budućnost „U prvoj godini života važno je razvijati privrženost. Dete u 1. godini treba tu jednu blisku i stalnu osobu, majku, oca, staratelja. Mozak se neće razviti ako nema emocionalne privrženosti, ljubavi, ali ako dete krene u jaslice, još dve nove osobe – vaspitačice, neće to narušiti“, kaže i naglašava da je svaka interakcija s detetom važna. Tako i skidanje pelena nije samo briga za higijenu i zdravlje deteta. „Presvlačenje kao i uspavljivanje imaju i emocionalnu i socijalnu stranu. Koliko bliskosti dete treba, toliko mu je dajemo“, kaže. Pedagog i ističe važnost procene šta je dete sposobno učiniti samo, jer tako detetu poručujemo da je vredno i sposobno, a tako ono stiče temeljno samopouzdanje i za budućnost.

Neke mame takođe smatraju da jaslice imaju i dobre strane. Tako je jedna mama napisala: „Sve ima svoje prednosti i mane. Moja mala je krenula u jaslice sa 2,5 godine. U početku je bilo teško, trebalo joj je dva meseca da prihvati. Sada joj je super i jako voli ići. Bila je dosta povučena pre jaslica, nije se znala izboriti za sebe. Tamo je stekla puno prijatelja te se sada itekako bori za ono što želi. Ja mislim da je detetu puno bolje u jaslicama/vrtiću, sigurno bolje napreduje“. S njom se slaže i druga mama: „Mislim da jaslice imaju i svoje prednosti i mane, svi kažu: Nemoj dati dete u jaslice, biće ti non stop bolesno, ja sam svoje dete dala u vrtić sa 3,5 godine, prvu zimu u vrtiću bili smo četiri meseca u komadu bolesni, drugu zimu isto. Mislim da što se tiče bolesti, bez obzira otišli sa godinu, dve ili tri u vrtić ili jaslice, svi moraju preboleti prehlade, viruse i slično, ojačati imunitet. Isto tako mom detetu bilo je teško prilagodjavanje na vrtić“.

„Moja će ići u jaslice i nadam se da će sve biti dobro. Ne bih htela da mi decu čuvaju deda i baka jer znam da oni puno toga neće poštovati što mi kažemo, ne iz zlobe, nego jednostavno iz prevelike ljubavi (prvenstveno mislim da bi bila razmažena i da bi svašta jela). Mislim da će se u jaslicama dete naučiti nekom redu, spavanje/obroci, naučiće deliti. No, svesna sam i negativnih strana jaslica“rekla nam je treća mama.

Šta vi mislite, jesu li jaslice zaista nužno zlo? Napišite nam svoje stavove i iskustva „Jesu li jaslice zaista nužno zlo?“!

Izvor: miss7mama.24sata.hr

Ostavite komentar