Inseminacija iz četvrtog puta uspešna,drugo borba za potomstvo

Moja prica „pocinje“ davne 2003.god.Suprug i ja se vencali sa po 22 godine, iz ljubavi naravno.Uzeli smo se ali smo odmah znali da ne zelimo decu odmah i da smo premladi.Posto smo oboje bili bez posla ja se odlucim za doskolovavsnje.Cilj mi je bio da zavrsim faks(dodam jos dve hod.na postojecu visu skolu),nadjem posao,polozim licencu, dobijem resenje o stalnom radnom odnosu i da onda radimo na prosirenje i stvaranju porodice.Dok sam ja to sve zavrsila(a zavrsila sam sve u roku) stigle je 2009.god….

Pocinjemo da „radimo“ na bebi. Posle 6meseci nista se ne desava.Raspitam se za najboljeg ginekologa u gradu i odem na zakazani pregled sa vec odradjenim suprugovim rezultatima spermograma koji su bili dobri.To je bio maj 2009.Pocinjemo sa analizama…Prvo moji brisevi na bakterije.Tu utvrdimo da imam hlamidiju.Ispijem dozu antibiotika,kontrolni bris ponovo pokazuje hlamidiju.Zatim mi doktor daju udarnu terapiju antibiotika i tablete koje se piju jedna dnevno,a pakovanje sadrzi samo tri.Ja sam pila kutiju dnevno!Takodje i suprug.Jedva smo uspeli da nabavimo tolike kutije leka jer u apoteci bukvalno nisu smeli da nam prodaju za tako jaku terapiju.Doktor je rekao da ovog puta MORAMO da je se resimo.

Pijem Bromokriptin za snizavsnje prolaktina.Zatio smo i to sredili.Nakon toga radimo prohodnost kanala(jajovoda).Bogu hvala bar je to bilo dobro.Zatim radimo HISTEROSKOPIJU.Pod totalnom anestezijom ponovo.Tu doktor ustanovi nabore ns materici.Ponovo antibiotici.Kontrolna histeroskopija je bila dobra(ponovo totalna a.).Nakon ponovnog pokusaja da zatrudnim/nista. Krecemo sa inseminacijama.Prodju tri za tri meseca,BEZUSPESNO.Zatim mi doktor daje tablete za stimulaciju ovulacije.I kaze OVO MOZES DA PIJES SAMO DVA MESECA, NE SMEMO DA SE IGRAMO SA HORMONIMA.Ispijem te tablete i zovem kliniku da zakazem pregled (posto mi je doktor rekao da dodjem vec 9.dana ciklusa radi folikulomdtrije).

Sestre mi kazu da je doktor otputovao i zakazuju mi pregled tek za 4-5dana.Ja razocarana, razmisljam kako je prosao jos jedan mesec….propao….Odlazim na zakazan pregled, radimo folikulomdtriju i hop-iznenadjenje.Folikuli su tu.Odradimo inseminaciju.Tog puta je bila uspesna.(Sada sam sigurna da je tada uspelo zato sto sam ja u glavi vec bila „presekla“ da je taj mesec propao i samim tim bila opustenija. Zatrudnela sam tacno nakon godinu dana proveravanja, analiza i lecenja!Trudnoca tekla relativno uredno. Naravno sve privatno radila kod istog doktora gde sam i krenula.Nosila nisko, pa od petog meseca ise lezala.Cim sam usla u deveti jedan dankrenu kontrakcije!Zavrsim na odeljenju i tokolizi.Ostanem nedelju dana i za sve to vreme imala bolove.

Otpuste me kuci, bila je sreda oko13h, te iste noci kuci dobijem porodjajne bolove i vratim se u bolnicu.Tamo me je doktor pustio da trpim porodjajne bolove 8-9 sati.Posto se nisam otvarala a bebica je gurala glavicom da izadje zavrsim na carskom.Bogu hvala devojcica 3350g i 50cm, 37.nedelja.Ostajemo dve nedelje u bolnici zato sto je meni procurels rana pa dok su stigli brisevi, zaostao ugrusak, temperatura…znaci sto muka.Konacno posle tri nedelje stizem kuci sa bebom. Trebalo mi je puno vremena da se „sredim“ posle dvega toga, svih psihickih i fizickih stresova.

Jer kada se stvari samo komplikuju coveku bude jsko tesko!…..Zrtva kod nekih jednostavno mora da postoji. A ima i toga (kao sto je bio moj slucaj) da puno toga potice „iz glave“, nasih misli i opterecenosti.Sada, posle 6,5godina sam u 31.nedelji druge trudnoce.(dugo mi je yrebalo da skupim hrabrost i ponovo krenem u tu pricu). Izmedju ostalog, pre godinu dana sam imala spontani u 3.mesecu. Samo je prestala srcana radnja. Nemerljiva tuga…. Cerkica zeli brata ili sestru, pati… Odradimo trombofilijska oboljenja, imam blazi oblik trombofilije.

Pocinjem da se bockam injekcijama fraksiparin i nakon tri meseca ostajem trudna.Znaci u novembru od nove godine krecu komplikacije,prokrvarim.Dobijem utrogestan i stogo mirovanje.Tada mi doktor otkrije i miom na materici. Beba dobro…Posteljica nisko,bolovi pri minimalnim aktivnostima.Zatim pratece komplikacije,manjak gvozdja,zatim pojacane vrednosti glukoze na ogtt testu.Dijeta….Jos uvek lezim….Istusiram se,jedem,toalet i krevet.Tako vec 5,5meseci.Za sve to vreme strepnja!Brojim dane i molim Boga da sve bude u redu i da izguramo do termina.Nadam se da ce moja mezimica posle 6,5godina dobiti krajem jula zdravu i lepu seku.

Eto to je deo moje price, a poruka zenama je da ne odustaju ako zaista zele porodicu

Ostavite komentar