Ešerihija koli mi je izazvala porodjaj u 35 nedelji trudnoće

Kad sam saznala da sam trudna bio je 16.12.2015. Niko tad nije bio srecniji od mene,rekla mi doktorica da je mala trudnoca 4-5 nedelja.Ja sam se super osecala,samo sam stalno bila gladna i nisam znala kad mi je dosta jela.Svako vadjenje krvi je bilo uredu a u 17 nedelji me poslala da radim dabl test i pokazalo se da je za mene rizik na dan porodjaja 1:5568 slucaja i da je nizak rizik.Isla sam svake dve nedelje na kontrole i sve je bilo u redu.U 29-oj nedwlji sam saznala da nosim devojcicu.


Posto sam prvu trudnocu imala carski i sad me doktorica poslala da zakazem carski 6-og jula sa svim odradjenim nalazima krvi,urina,i sve sto je potrebno za „operaciju“ a na uputu mi napisala rizicna trudnoca. Rekla mi da ce beba biti oko 2300g a to je sto sam ja sitna i ugojila sam se samo 5,5 kila. Kad sam otisla u betaniju da zakazem,(termin za porodjaj je bio 9.8.2016)uradili su mi ctg,komplet pregled i rekli mi da me moraju zadrzati u bolnici zato sto u zadnjih 3-4nalaza urina imam bakteriju i da zbog toga me moraju poroditi i da beba ima oko 1700g.


Otisla sam kuci da se spakujem i sutradan sam primljena u bolnicu na patologiju u 7 sati. Ceo dan su mi radili preglede,vadili krv,urin i vadili su mi plodovu vodu kroz stomak.Tad mi je receno da sam 35+2 trudna i da je sa bebom sve uredu.Sutra 8.7.2016 su me odveli u salu za pripreme i dali mi dve inekcije i prikljucili mi infuziju,ja sam bila druga taj dan na redu za carski. Uveli su me u salu,popela sam se na sto a 4 klime su duvale ladno,bilo mi je jako zima a ja sam morala biti mirna da mi mogu ubosti spinalnu anesteziju (zato sto je bila beba sitna morali su)koja je pocela delovati posle 5 minuta i tad je poceo doktor Relja da me sece.


Nista nisam osetila,pricali su mi tacno sta sve rade i meni je bilo lakse.Pre nego sto ce izvuci bebu pitali su me da li hocu da je odmah vidim i tad mi je anesteziolog podigla glavu i ja sam videla mog malog andjela Milicu koja je bila 1510g i 41cm sa ocenom 8\9 i bilo je tacno 9:14h.Nju su odneli a mene usili i odgurali u sok sobu,bila sam tuzna zato sto je ona tako mala rodjena i besna sto me moja doktorica nije lecila od bakterije.



Posle dvanaest sati sam morala da ustanem malo i da prosetam,a onda su mi doneli bokal caja da pijem (zato sto su mi zavijala creva,a to je znak da mi rade creva, tako su mi rekli)A obavestili su me da moj andjeo samostalno dise i jede na flasicu,ali da je moraju drzati u inkubatoru.Sutra sam smestena u sobu i posto mi nisu mogli je doneti,morala sam se izmuzavati na scaka tri sata i to su nosili njoj da pije.


Taj dan u 14h su me odveli kod nje da je vidim,prvi pit kad sam je videla ona se nasmejala,bila je tako sitna i jos joj pelena bila prevelika.Uvece kad sam otisla da se otusiram pokusala sam da skinem gazu sa rane (posto me moraju previti)i nisam mogla skroz skinuti zato sto je bilo jako zalepljeno.Sestrica koja je trebala da me previje mi je jako trgla gazu i napravila rane.Ne mogi da kazem da sam se na nesto bunila,samo sam zelela biti pored cerke a stalno su mi govorili da je to nemoguce.Ponedeljak,u 11dolaze po mene i vode me gore kod nje da je vidim i da mi kazu da moram potpisati papire da je prebace u deciju bolnicu zato sto je ona nedonosce.


Potpisujem sve papire,placem a doktori je stavljaju u prenosni inkubator i odvode je… ? Mene otpustaju iz bolnice u suzama,sve mame idu kuci sa svojom decom a ja idem praznih ruku a rodila sam zivo dete.Cim sam dosla kuci zvala sam db da vidim kako mi je dete a tek onda saznajem da je ona u subotu na nedelju prestala da dise na 20 sekundi i da je zbog tog prebacena kod njih da je oni prate,a meni niko to nije spomenuo… Morala sam cekati ponedeljak da mi izvade konce jer jedino tako bi me primili u bolnicu kod nje i da,uslov je da imam mleka a ja sam ga imala previse.Jedva sam docekala da mi izvade konce i posto me nisu primili taj dan u bolnicu,u utorak sam vec lezala na cetvrtom spratu a moja beba na trecem na neonatologiji.


Od srece sam plakala taj dan kad sam je videla i obecala joj da je nikad necu ostaviti.U sobi nas je bilo 6 svaka svoju pricu i svoj strah za bebu „nedonosce“ kako su ih zvali.Svaki dan,svaki podoj mi smo napredovali a ja molila boga da izadjemo sto pre odavde.Napokon jedno jutro,na podoju,posle mesec dana lezanja,doktorica mi je rekla da imamo 2060g i da ce mi otpuna biti gotova u 13h ako se slazem sa tim.Taj dan smo otpustene kuci kod tate i brata… Sve kontrole i vakcine sto smo bile u zaostatku smo primile,samo jos imamo bsz a i to cemo ovih dana…A na zadnjoj kontroli smo bili 6900g i 65cm…. Sad imamo 10 ipo meseci,dizemo se sami,stojimo sami,u setaljci idemo odavno i jedemo sve.Zilave smo mi i pricljive… Pozdrav od Milice i njene mame… 🙂


 

Ostavite komentar