DOK SAM IŠLA NA POSAO MISLILA SAM DA SU MI DECA ANĐELI! Otkad radim od kuće zbog korone, svaki dan doživljavam ŠOK!

Zbog pandemije korona virusa, koji je zahvatio celi svet, mnogi su primorani da rade od kuće kako bi se smanjila mogućnost infekcije.

Rad od kuće izgledao je za mnoge žene kao sjajna mogućnost jer će tako više vremena provodili sa decom, suprugom – ali za neke se to pretvorilo u noćnu moru.

Sem što moraju da budu isto produktivne na poslu, neke su morale da podignu produktivnost i kod kuće.

Ispovest jedne majke prenosimo u celosti:

„Od prvog dana od uvođenja vanredog stanja zbog pandemije korona virusa kompanija nam je obezbedila rad od kuće. Isto radno vreme, samo je trebalo da namestim jedan kutak u kući. Sve sam veoma brzo organizovala i karantin mi ispočetka nije teško padao.

Uživali smo da budemo zajedno, budući da se stariji sin vratio iz drugog grada gde studira, mlađi sin nije mogao da izlazi vani, a suprug nije radio nikako zbog epidemije.

Više manje je sve bilo isto, sem sto sam pauze koristila da pijem kafu sa porodicom. Pošto im je bilo malo i dosadno, odlučili su da vreme skraćuju u kuhinji eksperimentišući. Bila sam oduševljena. Znala sam da su mi deca, iako muški, zlatna i vredna. Sve je bilo savršeno ispočetka, međutim već skoro dva meseca ne mogu da se izborim sa njima i da ih isteram iz kuhinje.

Sad, naime, mene doživljavaju kao nezaposlenu mamu. Tu sam, kod kuće stalno, „ne idem“ na posao i sad, kako su oni mene shvatili, ja sam samo domaćica. Kakve veze ima to što imam posao, radim od kuće – citiram: „Šta je problem, majko?! Pa ti radiš od kuće, nigde ne ideš, šta ti je teško da opereš suđe“!

Suđe?! To nije prljavo suđe! To je svaki dan puna sudopera, šta sudopera, to je cela kuhinja zatrpana prljavim suđem. Nijednu šolju za kafu, nijednu čašu ne propuste da uzmu i isprljaju. Escajga u sudoperi ko da je vojska ručala! A još kad im padne na pamet da uključe rernu i da naprave lazanje ili makarone sa sirom, pa im još malo zagori.

Hvalila sam ja njih ispočetka, bila oduševljena momcima, šta oduševljena, ponosna na nijih a bogami i na sebe. Sad posle posla idem na još jedan posao i na pranje cele kuhinje mi treba još najmanje sat i to mi niko prekovremeno ne plaća, čak ni da dobijem slobodan dan.

sad razmišljam kako to, dok sam radila, uvek me dočekivala čista i prazna sudopera. Više-manje je sve bilo na svom mestu i ponavljala sam svima kako su moji dečaci zlatni, anđeli i blago onoj koja se uda za njih. A onda mi sine, pa jedan je samo vikendom doma, drugo ide u školu, trening pa ni on nije kod kuće, jede nekad i vani, suprug radi i ko ima šta da isprlja.

Kud ih pustih u kuhinju?! Neće ga više majci ući u nju! Hvala lepo! A ako i uđu, neću posle njih da perem, nek sve čisto izvuku, pa kad ne budu imali, valjda će se setiti da i operu iza sebe.

A ulazak u dnevnu sobu je za sasvim druga ispovest i nimalo nije bajno!

Izvor: kurir.rs

Ostavite komentar