Da li da rodim takvo dete ili da prekinem trudnocu


Draga Melly,ja cu napisati moje iskustvo sa prevremenim porodjajem. Posle 5,5 godina dve crtice na testu. Sreca neizmerna. Secam se datuma 27.10.2014. Na Svetu Petku. Kao da je sve bilo sudbinski. Otisla sam na ultrazvuk i secam se doktorke koja mi je umilnim glasom rekla: “ Cao mama“, tad sam cula otkucaje srca tog malog bica. Suze su same krenule.


I sve je bilo ok do cetvrtog meseca,gde mi u Zemunskoj bolnici govore kako beba kasni dve nedelje u razvoju. Ostajem da lezim tamo. A da nisam rekla da je dabl test bio uredu. Cekam u Zemunskoj jos jedan pregled,odlazim,dr.gleda na ultrazvuku,cuti nista ne govori. U jednom trenutku me pita da li znam pol bebe. Rekla sam ne jer na 4d nisu videli jer je beba drzala prekrsteno noge. Dobices sina,rekla je. Bila sam presrecna. I ona mi je rekla da beba napreduje za dve nedelje manje nego sto bi trebalo,ali da se nebrinem jer kasnije moze da napreduje i za par nedelja u napred. I da cemo sve pratiti na kontrolama. Pustaju me kuci i govore da odsada idem u Front,jer je tamo strucniji kadar.


Nista mi nije bilo jasno. Odlazim u Front na kontrolu,sve ok. Posle meaec dana,opet idem,dr kaze,kako je bebi glava mnogo veca naspram tela,jedna ruka i noga manja naspram druge. Ja u soku. Mere mi pritisak 140/90. Ostajem da lezim u bolnici. Odvode me u sobu a tamo haos. Tri mlade zene koje cekaju na prekid trudnoce zbog anomalija beba. Ja u plac. Niko mi nista ne govori za bebu. Opet na ultrazvuk,ovaj put me pregleda dr. Minja. Divna zena. Mama nista se ne brini bebac malo zaostaje u razvoju,ali nije nista strasno,bice malo sitnija beba. Meni pao kamen sa srca. I sedam dana tamo provela. Bio je mart mesec. Dolazim kuci sve ok. Sledeca kontrola sve ok.


Bebac ima oko kilogram. Sve super. Oko desetog aprila opet kontrola sve ok. Mere pritisak opet 140/90. Ostajem opet. Haos u glavi. Cekam prijem,odem na pregled sto studenata uzas. Uvece me vode na ultrazvuk opet neka luda dr. Opet bebi mnogo veca glava nego sto treba. Ja u soku. Nista ne prica,ne odgovara ni na jedno moje pitanje. Prodje noc nekako. Dodje vizita,pogledaju me i kazu mi ti danas kuci,kontrola za dve nedelje. Ok. Sacekala otpusnu listu,otisla kuci. Prvih dana sam bila ok,ali mi djavo nije dao mira.


Suprug i ja se dogovorimo da odemo privatno na 4d ultrazvuk da vidimo sta ce nam drugi doktor reci. Secam se bio je 22.04. Odemo na pregled i on meni isto kaze glava veca,opet pominje ruku i nogu kako su vece. Ja u suzama njega pitam jel beba ok. On cuti. Secam se da mi je rekao sutra hitno u Front. Suza suzu stize. Mi stizemo kuci. Sedam na fotelju,placem i kazem suprugu,ako je ono najgore,sta cemo? Dal da rodim takvo dete ili da prekinem trudnocu? Tisina. Samo se nasi jecaji cuju.


Nismo spavali celu noc. Mazila sam svog sina i govorila kako ce nam Sveta Petka pomoci. Odlazim u Front,ostajem da lezim opet silni pregledi. Na ultrazvuku po merenju beba ima 1300gr. Prodje noc nekako. Ujutru vizita i kazu mi da idem kod nacelnika na pregled. Odem na pregled prvo na ultrazvuk,a njih tamo desetak. Gleda on,gleda,i kroz osmeh mi kaze,mama mnogo ti je nemiran sin. Ustanem ja sa onog kreveta i kazem mu mrtva hladna: Doktore molim vas recite mi jel moje dete zdravo,pravo? On u soku. Ako moram da obavim prekid trudnoce recite mi vec jednom,poludecu.


Onda sam pocela da placem. On me zagrlio i pokazao mi na ultrazvuku parametre bebe koji su svi bili u granicama normale. Rekao mi je da mi posteljica nesto nije u redu ali da nebrinem. Moram da primim inekciju za merenje kontrakcija i idem na ctg. A primam i inekciju za sazrevanje bebinih pluca. Tada nisam znala,ali to je bilo to. Zavrsi se taj ctg. Udjem u ordinaciju opet kod njega,obavi rucni pregled. Ja ustanem. On mi pridje i kaze:Mama moramo da uradimo hitan carski rez,beba je picela da se gusi,nista se ne brini. Pocela je cela soba da mi se vrti. Pa kako? 31 sam nedelja,on je mali?


Sestra me vodi u sobi da spakujem stvari,i da me pripremi za porodjaj. Odlazim u salu i zadnje se secam onog svetla. Budim se oko 16:30. Usta suva nemogu da ih otvorim. Dolazi doktorka koja mi govori da sam rodila sina,1,400 kg je tezak. Meni suze krecu. Rekla mi je da su naredna 24 sata kriticna i ako bude trebalo bice prebacen na Institut za neonatologiju. Suprug ga je video u 17:30. Rekao mi je da je kao misic. Sutradan su mi rekli da ostaje u Frontu da je ok. Malo olaksanje.


profimedia-0121190125.jpg


Majkama donose bebe,ja moju ne mogu da vidim. 26.04.oko jedan dolazi dr i kaze kako je bebac ok bori se lavovski. I pita me da li su me sestre vodile da ga vidim. Ne,rekla sam. Joj napravila je haos.17:30 idem da vidim mog andjela. Vodi me sestra,prilazim inkubatoru,mislila sam da cu umreti. Moj misic,moje srce,moje sve,pomalo mrda rukicama i nogicama. Mrvica. Kada sam mu rekla sine,poceo je da jecka. Mazila sam kao luda onaj inkubator. Posle dva dana sam videla svoje dete. Mene su 28.04.pustili kuci. On je ostao. Lepo je napredovao. Bio je samo pet dana na kiseoniku. Izasao je kuci posle 39 dana sa 2130. I tad je bio mrvica.


Imali smo mnogo kontrola. Imali smo intervenciju okica zbog retinopatije,operacuju sa tri meseca preponske i vodene kile koju je jedva izdrzao. Isli na vezbe ko fizijatra. Imali sum na srcu. Sve bitke smo pobedili. 24.04.2017.smo proslavili drugi rodjendan. Prohodali odavno,brbljamo svasta nesto,krstili smo se u Sveta Petki,jer nam je mnogo pomogla.


Savet zenama iz kluba: Mame verujte u vase Divove,to su borci. 🙂

Ostavite komentar