Arhive kategorija: Testovi

KADA URADITI TEST NA TRUDNOĆU?

Čekati izostanak menstruacije ili uraditi test ranije?

Najbolji način da testirate trudnoću je da pričekate dok vam ne izostane menstruacija. Testovi na trudnoću koje možete nabaviti u apotekama će najbolje pokazati rezultat.

Međutim, ukoliko to želite da saznate ranije, navešćemo vam još nekoliko stvari koje biste mogli uzeti u obzir kod odabira vremena za testiranje.

OVULACIJA, ZAČEĆE I IMPLANTACIJA
Svaka žena je različita, dok vreme potrebno da se oplođena jajna ćelija smesti u matericu može varirati. Najčešća je zabluda da se implantacija dešava 7 dana nakon začeća. Naime, istraživanja su pokazala da se prvi znak hormona trudnoće HCG, zbog implantacije, javlja 6-12 dana nakon ovulacije, s tim da se kod 84% trudnoća implantacija dogodila između 8 i 10 dana nakon ovulacije.

Ako vaš test na trudnoću nije pozitivan, to ne znači nužno da niste trudni. Možda ste kasnije imali ovulaciju (što znači da se začeće i shodno tome proizvodnja HCG hormona nije desila onako kako ste izračunali), ili je kod vas proces implantacije trajao duže od proseka.

OSETLJIVOST TESTOVA NA TRUDNOĆU

Osetljivost današnjih testova na trudnoću može jako varirati. Što je test osetljiviji, veća je i šansa da će otkriti vašu trudnoću pre nego što treba da dobijete menstruaciju. Osetljivost testa na trudnoću znači da može otkriti manje nivoe hormona HCG. Na primer, neki testovi mogu otkriti 20 mIU hormona HCG dok drugi otkrivaju trudnoću tek na 150-250 mIU. Ovo znači da će vam testovi koji mogu otkriti manje količine hormona pre dati pozitivan rezultat nego ostali testovi.

Test koji je osetljiv na 20 mIU hormona HCG može otkriti trudnoću 6-8 dana nakon ovulacije (naravno ako se desila implantacija), no vrlo mali postotak žena tako rano može dobiti pozitivan test. Ovaj postotak raste kod žena koje su napravile test 9. ili 10. dana nakon ovulacije.

Takođe, uvek se možete posavetovati i sa svojim ginekologom koji test trudnoće je najbolje uraditi. Kada test na trudnoću bude pozitivan, svakako je sledeći korak poseta ginekologu, i zakazivanje ultrazvuka, kada bi trudnoća oficijelno i mogla biti potvrđena.

 

Izvor: bebologija.rs

Zašto je ultrazvuk u 36. nedelji trudnoće izuzetno važan?

Tim naučnika sa Kembridža radio je ultrazvuk u 36. nedelji trudnoće 3.879 trudnica koje su prvi put rađale – i došli su do važnih zaključaka!

Stotine hitnih carksih rezova bili bi sprečeni, ako bi se trudnicama radio ultrazvuk u poodmakloj trudnoći, pokazalo je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kembridžu!

Rutinski ultrazvuk u 36. nedelji može da pomogne doktorima da utvrde u kom položaju je beba, čime mogu da se spreče potencijalne komplikacije na porođaju.

Tim naučnika sa Kembridža radio je ultrazvuk u 36. nedelji trudnoće 3.879 trudnica koje su prvi put rađale. Kod 179 žena utvrdili su da je beba okrenuta nogama na dole, što može da bude jako opasno, a kod polovine slučajeva nije ni posumnjano na to.

Dijagnostikovanje ovakvog položaja na vreme, daje ženama šansu da, uz pomoć stručnih lica – lekara i babica, pokušaju da okrenu bebu pre porođaja.

Takođe, u slučaju da se utvrdi da je beba okrenuta „naopako“, može se na vreme planirati carski rez, ali će se svakako izbeći rizične situacije i potreba za hitnim carskim rezom!

„Verujemo da bi se ovim ultrazvukom identifikovale trudnice kod kojih postoji povećana šansa za komplikacije na porođaju“, kaže profesor sa Kembridža Gordon Smit.

Jedna od 25 trudnica nosi karlično postavljenu bebu („naopako postavljenu bebu“), dok se kod manje od njih deset beba okrene u pravilan položaj sama od sebe, prirodno.

 

Izvor: stil.kurir.rs

 

Nivo šećera u trudnoći i OGTT

Većina lekara preporučuju rutinski test provere šećera u krvi (koji se naziva i oralni test opterećenja glukozom ili OGTT) između 24. i 28. nedelje trudnoće radi provere da li postoji gestacijski dijabetes.

Gestacijski dijabetes je stanje visokog nivoa šećera u krvi koji neke žene imaju tokom trudnoće. Smatra se da između 2 i 5 posto budućih majki razviju to stanje, što ga čini jednim od najčešćih zdravstvenih problema tokom trudnoće.

S obzirom da ovo stanje retko ima očigledne simptome, testiranje je jedini način da saznate da li ga imate.

Kao i svaki skrining test, merenje nivoa glukoze našte (pre jela) neće dati dijagnozu. Dakle, pozitivan rezultat ne znači da imate gestacijski dijabetes. U stvari, samo oko trećine žena koje su pozitivne na ovom testu (imaju povišen nivo glukoze našte) zapravo imaju gestacijski dijabetes.

Ako ste u toj grupi, moraćete da radite oralni test tolerancije glukoze (OGTT) – što je duži, ali i definitivni test koji Vam govori zasigurno da li imate gestacijski dijabetes. Ako rutinsko testiranje urina pokazuje prisustvo šećera u mokraći ili ako imate visoki rizik za dijabetes, test ćete raditi i pre 24. nedelje trudnoće. Ako su rezultati normalni, verovatno ćete ponoviti test između 24. i 28. nedelje.

Naravno, ako Vam je dijabetes dijagnostifikovan pre trudnoće, nastavićete sa kontrolama po upustvu svog lekara.

Kako se određuje nivo šećera u krvi?
Osnovna analiza je određivanje nivoa šećera našte, tj. pre jela. Potrebno je da prethodni dan imate laganu večeru, i da oko 12 sati ne unosite ništa od jela.

Ako je nivo glukoze u ovom test povišen ili ako spadate u grupu sa povišenim rizikom, biće potrebno da se odredi postprandijalni nivo šećera, tj. nivo šećera posle jela da bi se ustanovilo kakav je metabolizam ugljenih hidrata kod vas. Taj postprandijalni šećer u krvi je šećer koji se odredjuje 2h posle jela, a test se radi tako što se prvo izvadi krv pre doručka, potom se doručkuje i nakon toga proverava nivo šećera u krvi. Ako je nivo previsok, što se događa kod 15 do 23 posto slučajeva, verovatno će vam tražiti trosatni testa tolerancije glukoze (poneti nešto za čitanje!) kako bi videli da li stvarno imate gestacijski dijabetes.

Ovaj test se izvodi tako što ćete izvaditi šećer pre jela, a zatim popiti 3dl rastvora sa 75 grama (negde se radi sa 50g ili sa 100g, zavisi od preporuke lekara i same laboratorije gde radite test) glukoze. I morate da popijete sve to u jednom cugu. Tokom trajanja testa ne smete da radite nikakve fizičke akivnosti (pripremite se za tri sata sedenja u laboratoriji), niti da unosite ikakvu dodatnu hranu ili piće. Takođe, poneti nešto za jelo odmah nakon poslednjeg uzetog uzorka krvi, jer ćete verovatno ćete pregladneli.

Sat vremena kasnije, uzima se uzorak krvi kako bi proverili nivo šećera u krvi. Zatim se postupak ponavlja posle drugog a onda i posle trećeg sata.

Neke trudnice osećaju mučninu nakon konzumiranja rastvora glukoze, a neke čak i povraćaju. Ako povratite odmah nakon što ste popili taj rastvor, moraćete se vratiti neki drugi dan i ponoviti test. Zapravo je uobičajeno da se žene osećaju loše tokom trosatnog ispitivanja tolerancije glukoze, jer je rastvor za taj test izuzetno sladak i morate ga popiti natašte (na prazan stomak).

Šta se smatra lošim rezultatom?
Ukoliko Vam je nalaz šećera u krvi našte (pre jela) preko 11,5 mmol/l smatra se da imate gestacijski dijabetes. Ukoliko Vam je nivo u rasponu vrednosti 6,5-11,5mmol/l, biće Vam predloženo da radite OGTT.

Kod nalaza nivoa OGTT je bitno da je vrednost nivoa šećera 2 sata posle jela približna vrednosti prvog (našte) vađenja. I takođe da nijedna vrednost (nijednog vađenja) ne prelazi nivo 6,5mmol/l.

Ukoliko imate povišen nivo bilo kod uzorka tokom OGTT, biće Vam savetovano da ponovite OGTT posle nekoliko nedelja.

Nalaz dva ili više pozitivnih OGT testova ukazuje na postojanje gestacijskog dijabetesa.

Ukoliko Vam je dijagnostikovan dijabetes, bićete upućeni kod nutricioniste radi pravljenja plana ishrane prilagođene ovom stanju, kao i kod specijaliste endokrinologa radi eventualne dodatne terapije.

 

Izvor: demetra.rs

Fetalna magnetna rezonanca

Zašto se radi magnetna rezonanca tokom trudnoće
Ultrazvuk je prioritetan izbor dijagnostike u proceni fetusa i otkrivanju fetalnih strukturnih abnormalnosti, ali je pokazao nekoliko nedostataka u određenim slučajevima. Ponekad, dodatne slike su potrebne kako bi se razjasnio ultrazvučni nalaz. U takvim slučajevima, fetalna magnetna rezonanca (MRI) može da pruži korisne informacije koje ultrazvuk ne može da osigura za izradu terapijskog plana.

Fetalna MRI je posebna dijagnostika pomoću koje se iznutra snima vaše telo, a bez upotrebe X-zraka. Radio talasi, magnet i računar se koriste za stvaranje 2-D ili 3-D slike vašeg tela i vaše bebe.

Fetalna MRI se koristi za procenu nekih fetalnih abnormalnosti, kao što su potpuni ili delimični ACC, malformacija moždanih komora, obostrana stenoza bubrežnih kanala ili njihov nedostatak i urođene kile dijafragme.

MRI skener je velika mašina sa rupom u sredini, nalik prstenu. Tokom MRI snimanja, ležite na leđima na kliznom stolu. Sto će povući noge prve u skener, koji je kao tunel otvoren na oba kraja.

Po dosadašnjim saznanjima, MRI nije opasan za fetus. Ipak, MRI se preporučuje samo ako lekar veruje da će pružiti dodatne informacije koje će pomoći da vi i vaša beba dobijete bolju negu. Budući da uticaj korišćenja fetalne MRI na fetalnu organogenezu nije u potpunosti poznat, obično se primenjuje nakon 2. tromesečja. Prenatalno snimanje MRI je indikovano kada su druge nejonizirajuće metode neadekvatne ili kada će MRI pregled pružiti važne informacije koje bi inače zahtevale upotrebu jonizujućeg zračenja. Što se tiče intravenskih kontrasta, budući da nema dokazanog nivoa sigurnosti, njihova upotreba je zabranjena.

 

Izvor: demetra.rs

Ekspertni ultrazvučni pregled

Šta je to ekspertni ultrazvuk?
Ekspertni ultrazvučni pregled je sličan standardnom ultrazvučnom pregledu, ali sa većim nivoom detalja i osvrtom na bebinu anatomiju. Ekspertni ultrazvuk omogućuje lekaru da pogleda fetus od glave do pete, proveri da li postoje bilo kakve nepravilnosti u strukturi i anatomiji, i proceni bebin rast i okolinu, uključujući i posteljicu, pupčanu vrpcu i amnionsku tečnost. Obično ga izvodi lekar-ginekolog sa višegodišnjim iskustvom.

Ultrazvuk omogućuje lekaru da vizualizuje fetus u stvarnom vremenu dobijajući sliku izvedenu iz merenja i interpretacije talasa velikih frekvencija zvuka koje se odbijaju o unutarašnje strukture. Vrsta slike zavisi od gustine objekta, od kosti do tečnosti. Ti zvučni talasi se ne mogu čuti od strane bilo koga, uključujući i fetus. Zvuk talasa se emituje iz sonde postavljene na trbuh. Ultrazvuk projektuje sliku na ekran, iz koje se lako uočava anatomija i može se izvršiti merenja.

Eksperni ultrazvuk započinje ukupnim pregledom fetusa, uključujući i položaj placente i merenja glave, trbuha i ekstremiteta. Te mere su korisne u određivanju gestacijske dobi i vrednovanja rasta i razvoja. Nadalje, detaljno se ispituje fetalna anatomija uključuje više pregleda organa i struktura, a često se koriste i 3-D ili 4-D tehnologije snimanja, dopler merenja protoka kao i angiografija. Funkcija se procenjuje isto kao i struktura. Ekspertni ultrazvuk uključuje procenu fetalnog koštanog sistema, krvnog sistema, kičme, mozga, lica, srca, pluća, dijafragme, jetre, želuca, nadbubrežnih žlezda, bubrega, creva, mokraćne bešike, pola, ekstremiteta, pupčane vrpce, posteljice i plodove vode, kao i materice i okolnih organa.

Obično se rade tri ekspertna ultrazvučna pregleda, po jedan u svakom tromesečju. Prvi obično bude u periodu oko 12. nedelje trudnoće, gde je akcenat na završenoj organogenezi – formiranju organa. A i nalazi mera sa tog snimanja se koriste kao pokazatelji na osnovu kojih se radi biohemijski skrining – dabl test. Drugi pregled je u periodu između 22. i 24. nedelje trudnoće i obično ga prati detaljniji pregled morfologije srca i krvotoka (fetalna ehokradiofigrafija). Treći ekspertni ultrazvuk je u periodu između 32. i 34. nedelje trudnoće.

 

Izvor: demetra.rs

Ovulacija: Mitovi i činjenice

Stručnjak za plodnost odgovara na najčešća pitanja koja se tiču ovulacije!
 

Koliko znate o ovulaciji i ima li nekih stvari u koje niste sigurni u vezi sa tim? Stručnjak za plodnost Zita Vest odgovara na najčešća pitanja i mitove o ovulaciji.

Može li do ovulacije da dođe dva puta u mesecu?

Može, kaže stručnjak, mada se to retko dešava, i to se dešava kod neidentičnih blizanaca. Ako se ovulacija desi dva puta, to se najčešće desi u roku od 24 sata, pa će vaši plodni dani svakako biti u isto vreme vašeg ciklusa.

Koliko dugo spermatozoidi mogu da prežive?

„Spermatozoidi mogu da prežive između dva i pet dana u telu žene. Međutim, u optimalnim uslovima koji prate ovulaciju, mogu da prežive i do nedelju dana.

„U većini slučajeva, do trudnoće dođe usled odnosa šest dana pre nego što se desi ovulacija. Taj ‘prozor plodnosti’ dolazi ranije ako imate kraći ciklus ili kasnije ako imate duži ciklus“, kaže Vest.

 

Kako žena može da zna da li je došlo do ovulacije?

„Veoma teško! Za sada, postoje samo tri načina da se to utvrdi: ako ostanete u drugom stanju, ultrazvukom ili testom krvi na kojem se pokaže povećan nivo progesterona“. Ona objašnjava da se test kojim će se utvrditi nivo progesterona mora uraditi 21. dana ciklusa koji traje 28 dana.

 

Da li je temperatura tačan pokazatelj ovulacije?

Precizno izmerena temperatura po buđenju može da pokaže ima li ovulacije ili ne, ali to nije precizan pokazatelj i zbog toga može da bude stresan, pa se ne preporučuje ženama dugoročno.

Može li sekret da „kaže“ išta o ovulaciji?

Stručnjak za plodnost objašnjava da nivo estrogena u plodnim danima menja sekret, kako bi omogućio spermatozoidima da duže prežive u telu žene. Uobičajeno, sekret je u plodnim danima vlažniji, sluzaviji, rastegljiviji.
Da bi se povećale šanse da žena ostane u drugom stanju, seksualni odnos bi trebalo da se desi danima kada je sekret optimalnog kvaliteta.

Zbog čega neke žene primećuju da vreme između ovulacije i menstruacije vremenom postaje kraće?

„Kako žene stare, ovulacija postaje manje česta i intervali između ovulacije i sledeće menstruacije možda variraju ili se skraćuju. To je uglavnom normalan deo starenja i ne mora da ima nikakve druge uzroke. Ipak, ako je vreme između ovulacije i sledeće menstruacije kraće od 10 dana, nema dovoljno vremena da se oplođeno jaje pozicionira u endometrijum“, objašnjava Vestova.

Stručnjak za plodnost ističe da stres i iscrpljenost imaju ogroman uticaj na ovulaciju jer ometaju nivo hormona koji se povezuju sa plodnošću. Česte varijacije telesne težine takođe mogu negativno da se odraze na plodnost, čak i više nego mali višak kilograma.
„Drugi zdravstveni problemi poput anemije, neki lekovi, ali i pušenje, preterana konzumacija alkohola i loša ishrana takođe utiču na plodnost. Da bi došlo do ovulacije, potrebna je energija“, naglašava ona.

Koliko vremena treba da prođe od prestanka uzimanja kontraceptivnih pilula do vraćanja menstruacije u normalu – zavisi od osobe do osobe.

„Prvi mesec nakon što prestanete da uzimate pilule je obično veoma plodan ciklus. Nakon toga, ovulacija može da bude poremećena kod nekih žena i po nekoliko meseci. Drugima treba i duže da se ovulacija vrati u normalu, uprkos tome što imaju redovne menstruacije“.
Ako dojite, trebalo bi da imate na umu da dojenje potiskuje ovulaciju i da će nakon prestanka dojenja možda trebati malo vremena da se ovulacija vrati u normalu.

Koliko embriona sme da se vrati tokom VTO postupka

 

Izvor:ringeraja.rs/mondo

Samo OVAJ TEST predviđa ovulaciju dva dana ranije! Ako pokušavate da dobijete bebu, postoji novi način da odredite plodne dane

Praćenje menstrualnog kalendara, cervikalne sluzi, temperature načini su za određivanje plodnih dana. Međutim postoji još jedan, LH test, koji najavljuje ovulaciju dan-dva ranije.

Žene koje planiraju bebu na više načina mogu da odrede plodne dane. Najpre se u obzir uzima činjenica da plodni dani nastupaju između 10. i 16. dana ciklusa. Dva-tri dana pre i dan-dva nakon najplodnijeg dana idealni su za odnos ukoliko planiramo potomstvo. Prvi dan kada žena dobije ciklus računa se kao prvi dan ciklusa, osim ukoliko menstruaciju nije dobila tokom noći, tada se računanje prvog dana menstrualnog ciklusa prebacuje na naredni dan.

– Prirodni znaci koji nam mogu pomoći da vidimo da li smo u plodnim danima jesu i merenje bazalne temperature i praćenje vaginalnog sekreta. Kada je žena u ovulaciji, vaginalni sekret izgledom i elastičlošču podseća na belance. Folikulometrija je ultrazvučno praćenje folikula, njihovog rasta i oslobađanja jajne ćelije, a ukoliko zbog obaveza ili iz finasijskih razloga niste u stanju da ispratite pet folikulometrija, kućni ovulatorni testovi dobra su i poprilično pouzdana alternativa – objašnjava dr Slavica Vasiljević, ginekolog-akušer.

Kad je kućni test pravo rešenje

Neke žene nemaju plodne dane sredinom ciklusa, već na početku, a folikulometrijom ili kućnim testom lako može da se utvrdi da li žena spada u tu grupu.

Prema rečima naše sagovornice, princip testiranja kućnih ovulatornih testova je jednostavan. Slično testu za trudnoću, potreban je uzorak urina u koji se nakratko uroni štapić do kontrolne crte ili kako već piše na uputstvu. Ukoliko je rezultat pozitivan, uglavnom se očita vrlo brzo, ali u uputstvu stoji da ne treba čekati više od pet minuta za očitavanje rezultata.

Odnos dan-dva pozitivnog rezultata

Pri utvrđivanju trudnoće testovi reaguju na povišen HCG hormon u urinu, dok testovi za ovulaciju reaguju na povišen nivo luteinizirajućeg hormona – LH. Testovi za utvrđivanje ovulacije kao što su LH trake detektuju nivo LH u urinu.

– Idealno bi bilo test raditi između 12 i 20 časova i ne piti tečnost bar dva sata pre testiranja, da se ne bi razblažila koncentracija LH hormona u mokraći i dobio lažno negativan rezultat. Skok LH hormona u mokraći je pokazatelj nastupajuće ovulacije – kaže dr Vasiljević i napominje da, iako su svi ovulatorni testovi slični, tj. funkcionišu po istom principu, najbolje je uvek pročitati uputstvo. Za razliku od testa za trudnoću, za ovulatorni test nije preporučljivo uzimati prvi jutarnji urin.

Treba napomenuti i da pojedini lekovi mogu uticati na netačan rezultat testova za utvrđivanje ovulacije, na primer lekovi za povećanje plodnosti, naročito oni koji sadrže hormone FSH, LH i HCG, zatim neki antibiotici koji sadrže tetraciklin, kao i hormonska terapija.

Test se radi jednom dnevno. Obično sedam dana dok se ne odredi dan nadolazeće ovulacije.

Ukoliko je ovulatorni test pozitivan, znači da će ovulacija nastupiti u narednih 24–48 sati. To je ujedno i najbolje vreme za planiranje ciljanog seksualnog odnosa.

Nedoumice kod LH testa

Kod nas utvrđivanje plodnosti LH testom nije toliko čest metod, pa žene s razlogom nisu sto posto sigurne u njega. Uz to, nisu ni sigurne da li ovulacija može da izostane iako se pojavi cervikalna sluz u formi belanceta, odnosno test za utvrđivanje ovulacije ne zabeleži porast luteinizirajućeg hormona (LH).

– Odgovor je da je moguće imati sluz kao belance, a da ipak ne dođe do ovulacije. Nije moguće da ovulirate, a da pritom ne dođe do porasta luteinizirajućeg hormona i jeste moguće da test za utvrđivanje ovulacije ne pokaže porast LH, a da do ovulacije ipak dođe.

Test može da pokaže i lažan rezultat kod žena koje su se nedavno porodile ili koje doje, kao i kod žena starijih od 40 godina kojima se bliži menopauza, mogu imati povećani nivo LH

Idealno bi bilo test raditi između 12 i 20 časova i ne piti tečnost bar dva sata pre testiranja.

 

Izvor: zena.blic.rs

Za 19 meseci uradila preko 400 testova za trudnoću: Prvi put je ostala užasnuta, a onda je usledio haos! Supruga dovodi do ludila!

Korin je u roku od 19 meseci uradila čak 400 testova na trudnoću. Prvi put kada je uradila test bio je pozitivan i ona je bila užasnuta, ali nakon toga kreće pravo ludilo.

Naime, Korin je postala zavisnica od testova na trudnoću, a ovo je njena ispovest:

„Imala sam 19 godina kada sam bila u vezi sa tadašnjim dečkom Metom oko godinu dana. Dok sam gledala u linije koje su se pojavljivale na testu razmišljala sam samo o tome kako li će on da reaguje. Test je bio pozitivan. Otišla sam u apoteku i kupila još nekoliko testova, dotrčala kući i jedva dočekala da ih sve potopim u posudu sa mojim urinom. Svi su bili pozitivni i shvatila sam da sam sigurno i definitivno trudna. Kada sam Metu saopštila vest nije hteo da priča sa mnom nedelju dana.

Vremenom je sve bilo bolje i iako smo bili mladi, bili smo srećni što ćemo postati roditelji. Dobili smo sina 2011. godine, a venčali smo se 2013. godine. Kako nam se dopalo da budemo roditelji rešili smo da začnemo još jedno dete. Tada je moja zavisnost od testova na trudnoću i počela.

Postala sam opsednuta sa proverom plodnosti i ovulacije i radila sam više testova nadajući se pozitivnim rezultatima. Svakog dana bih razmišljala kada ću moći da uradim sledeći test i iznova sam stalno računala ciklus. Kada bih radila test bila sam uzbuđena kao dete za Božić.

To što sam radila stalno testove davalo mi je potvrdu da radim sve što mogu ne bih li ostala opet trudna. Pre svakog testa bila sam anksiozna, ali mirna nakon testa čak iako je on bio negativan jer sam znala na čemu sam. Pokrenula sam i kanal na YouTube kako bih prenela svoje iskustvo, ukazala na to koliko volim da radim testove na trudnoću i ubrzo otkrila da sam opsednuta istom stvari kao i mnogi drugi.

Mogu da vam kažem da rađenje testa na trudnoću nije nimalo jeftino. Svakog meseca sam kupovala pakovanje od 30 testova na ovulaciji za 10 dolara i pakovanje od 20 testova na trudnoću za 6 dolara. Ako je test pozitivan, trebala sam potvrdu, pa sam kupovala pakovanje testova za rano otkrivanje trudnoće koje košta 11 dolara.

Nastavila sam da radim testove dva puta dnevno čitave nedelje pošto sam saznala da sam trudna kako bih bila sigurna da je to to. Moj muž nije bio oduševljen jer mi je jednom prilikom rekao kako ja zapravo pišam po novcu. Nakon 19 meseci i 500 dolara ostala sam trudna i rodila drugo dete. Za to vreme uradila sam više od 400 testova.

Naše putovanje još uvek nije gotovo. Prošle su tri godine od rođenja našeg drugog deteta i odlučili smo da je vreme za treću bebu. Nakon što je video koliko me emotivno pogađa začeće i kako sam mirna nakon testa, moj muž razume moju potrebu da radim testove. Čak je i sam počeo da mi ih kupuje, a iako možda zvuči smešno – to su najlepši i najslađi pokloni koje mogu da dobijem“, ispričala je ona.

 

izvor:still kurir.rs

Jelena Pralica: Sta ce nam klupe za dojenje kada se stidimo sesti na njih?

Banjaluka je dobila nekoliko klupa za dojenje.

 

Foto: Nezavisne novine

Kako i dolikuje, tokom Svjetske sedmice dojenja je ukazana i ta simbolična počast svim dojiljama, koje su tako i zvanično dobile nekoliko kutaka u gradu.

Divan je to gest, da se neko napokon sjetio da i taj dio populacije postoji i da su te žene važne, toliko važne da im treba poklanjati posebnu pažnju. I ja sad sebi postavljam više pitanja; od onog zar mi treba posebna klupa da tu dojim, jer ne znam zašto to ne bih mogla ili smjela da učinim i na nekoj drugoj, koja je tu bila i prije nje, do onog koliko su nam te klupe uopšte potrebne, ako znamo da je nas mahom i dalje sramota da dojimo u javnosti. Naravno, ne sve žene i ne na svakom mjestu i u svakoj prilici, ali često, pa i prečesto je upravo tako.

Mnoge će reći kako otvoreno i bez stida doje svoje dijete u javnosti, ali i (nevoljno) priznati kako u tom slučaju, ipak, traže neko skrovitije mjesto.Sjećam se komentara na koje sam svojevremeno nailazila, dok sam bila novopečena mama, pa bjesomučno iščitavala po forumima sve što se tiče tog perioda, a u kojima su žene pitale gdje mogu da se sakriju kad izađu sa bebom u šetnju, a dođe vrijeme da ih podoje. Da se sakriju – zbog čega i od koga?

Foto: Lolostock / Shutterstock.com

U redu, znam da možda žena sa golom dojkom nije najprirodniji prizor na koji nailazimo svaki dan hodajući ulicom, ali žena koja doji svoje dijete je žena koja to radi tako što treba da svoju dojku oslobodi bilo kakvog grudnjaka, topa, potkošulje, majice ili marame. E da, danas prođe pored mene jedan skinuo majicu, vrućina i jeste, a njemu mrsko da se kuha na plus 30 i nešto. Da sam ja kojim slučajem uradila isto, znamo šta bi svijet mislio o meni. Hajde što tako misli o meni, ali zašto isto, nerijetko, razmišlja i o ženama koje otkrivaju grudi u javnosti samo i isključivo iz razloga što doje svoje dijete?!

Svako od ovih pitanja, ipak, neće imati zdravorazman odgovor dok se mi, žene, ne prestanemo libiti da to i radimo. Jer, mi smo na strani onih koji nas osuđuju time što se stidimo u javnosti podojiti svoje dijete. Time što pitamo druge žene znaju li neko tajno, skriveno, valjda dovoljno mračno mjesto gdje ćemo to obaviti. Zašto se mirimo sa nekim zabačenim, tamnim kutkom u kojem ćemo raditi najljepšu moguću, najprirodniju stvar? Zašto svoje dijete već tada guramo u takav jedan ćošak, zašto ponosno, kako jedino i dolikuje za jednu dojilju, ne sjednemo bilo gdje gdje nas je glad našeg djeteta zatekao i ne nahranimo ga, a tako lako smo spremne braniti čast dojilja i svako malo kritikovati žene koje ne žele ili ne mogu na taj način da hrane dijete.

Ne, ne želim da vjerujem da je okolina toliko surova prema nama ženama, prema dojiljama, da isključivo iz tog razloga odbijamo to činiti u javnosti. Uostalom, sve i da je tako, šta ti se najgore može dogoditi? To što će neki primitivac da te gleda poprijeko ili ti dobaci pokoji ogavan komentar. Da li je to važnije od tebe, tvog djeteta i te vaše jedinstvene veze?

Foto: Lolostock / Shutterstock.com

Zašto se stidimo pokazati gole grudi? Dokad će nas biti sramota vlastitog tijela, ali samo na ovaj način? Pa, nama je lakše skinuti gornji dio kupaćeg kostima na plaži, nego podojiti dijete u javnosti. Naravno, ne svima, ali ako ćemo banalizovati problem, čini mi se da jeste tako. Kad se neka skine i fotografiše za naslovnicu nekog časopisa, idu komentari “Kakva cica”, “To je žena” i slični. Kad isti ti vrli komentatori vide ženu kako doji u javnosti, najčešće vide ženu koja to treba da radi u tamo onom pomenutom mračnom ćošku. I to je taj začarani krug – iz kojeg je jedini izlaz da svi kolektivno prestanemo biti licemjerni i postavimo stvari na svoje mjesto.

A to je da te ne smije biti sramota da sjedneš na klupu u park i podojiš svoje gladno dijete, koje od toga raste. Da nije sramota ni ako to radiš u gradskom prevozu, restoranu, u tržnom centru… Šta, gadi se nekome?

Nije loše ni podsjetiti se da su gole sise na naslovnici nekog časopisa gole sise neke žene koja je odlučila da želi da se tako fotografiše i to je njeno pravo. Ali da dojenje u javnosti nije samo pravo, već prevashodno potreba.Da gole sise na časopisu nisu ničija nasušna potreba, a dojenje nečija jeste.

Ako sam u krivu, ispravite me. I, molim vas, nemojte da vas bude sramota da dojite u javnosti. Molim vas, nemojte pitati ima li u vašem gradu neko skriveno mjesto gdje ćete to učiniti kad izađete u šetnju sa svojom bebom, jer inače se ne usuđujete izaći iz kuće (ne pretjerujem, nailazila sam i na takve komentare mladih mama).

Uostalom, ja ne znam što će nam klupe za dojenje. Meni je svaka klupa za dojenje. I svako mjesto. Ne traba mu taj sufiks. Kao što nam ne treba ni osjećaj srama kad sjednemo na njih – dodaje Jelena Pralica.

 

Izvor: lolamagazin.com

Rekli su joj da je imala pobačaj: 7 meseci kasnije zbog nje su i lekari zanemeli!

Foto: Printscreen Youtube / Discovery Life

Meredit (26) i njen partner Brendon sa nestpljenjem su čekali svoju bebu, a onda su u šestoj nedelji trudnće čuli poražavajuće vesti. Meredit nije uspela da iznese trudnoću i kada su joj lekari to saopštili, oboje su bili van sebe.

Međutim, sedam meseci posle pobačaja, dogodilo se pravo čudo. Meredit je osetila užasno jake bolove i grčeve, a njen suprug nije znao kako da joj pomogne. Stajao je pored nje a onda je odjednom Meredit na podu spavaće sobe, na svet donela bebu.

Kako je beba rođena u amnionskoj kesi, roditelji su još više bili zbunjeni i nisu znali šta se dešava. Brendon je odmah pozvao Hitnu pomoć, a par sekundi nakon toga i amnionska kesa je pukla sama od sebe. Sva sreća što jeste jer da nije beba bi ostala bez vazduha.

Hitna pomoć je brzo stigla a Meredit i beba su odvezene u bolnicu. Na svu sreću, sve se završilo kako treba a ceo slučaj je toliko zapanjio lekare da su svi televizijski kanali brujali o tome.

Međutim, ono što je još čudnije u celom slučaju jeste da Meredit sve vreme nije shvatila da je trudna, da joj nije pukao vodenjak, ali na svu sreću, Meredit i Brendon su postali ponosni roditelji.

Izvor: stil.kurir.rs