Arhive kategorija: Roditeljstvo

Ovih 8 metoda u vaspitanju dokazano primenjuju roditelji uspešne dece!

Tokom detaljne analize naučnici su otkrili zajednička pravila vaspitanja koje koriste roditelji uspešne dece

Roditeljstvo je najlepši, ali najteži zadatak u životu.

U potrazi za receptom za dobro roditeljstvo, roditelji bi trebalo da shvate da ne moraju da teže savršenstvu, već samo „dovoljno dobri.

Naučnici tvrde kako mnogo toga zavisi od roditelja, odnosno vrednosti kojima nauče svoje naslednike.

Deca obavljaju kućne poslove

Roditelji koji odmalena uče decu da im pomažu u kućnim poslovima, vaspitaće decu koja će kasnije u životu biti uspešna na svim poljima.

Takva deca znaju svoje zadatke i uče kako rad donosi rezultate i kako oni sami moraju učestvovati za boljitak cele porodice. Kada odrastu oni bolje sarađuju sa kolegama na poslu jer znaju šta znači biti deo tima.

Društvene veštine

Istraživanje pokazuje kako deca koja imaju dobro razvijene društvene veštine imaju veće šanse da budu ponosni vlasnici fakultetske diplome.

Stoga, stručnjaci ističu kako je važno da deca od roditelja nauče pravila ponašanja u radnoj atmosferi.

Visoka očekivanja

Stručnjaci ističu kako roditelji treba da imaju visoka očekivanja od svoje dece jer im to daje podstrek da budu još bolja.

Studija je pokazala da je 96 posto dece čiji su roditelji očekivali da upišu fakultet imali najbolje ocene na prijemnim ispitima.

Zdrav odnos roditelja

Studija je pokazala da mališani čiji se roditelji dobro slažu postaju uspešniji ljudi od onih koji dolaze iz porodica u kojima preovladavaju svađe i prepirke.

Stručnjaci napominju da razvod roditelja ne igra bitnu ulogu ako roditelji ostanu u dobrim odnosima.

Matematika

Učenje matematike u ranoj dobi daje vašem djetetu prednost. To je osnova koju bi trebali naučiti kroz igru i kasnije razvijati matematičke vještine u školi.

Povezanost s decom

Mnoga istraživanja su pokazal kako su prve tri godine života kod dece veoma bitne za njegov uspeh. Roditelji im moraju posvetiti pažnju, igrati se s njima i izgraditi zdravu vezu.

Nema stresa

Ukoliko roditelji žive pod stalnim stresom, deca će to osetiti, a to će loše uticati na njih.

U današnjem užurbanom vremenu teško je uskladiti posao i porodicu, ali stručnjaci ističu kako roditelji treba da rade na sebi i manje se nerviraju. Na taj način deca će biti bolja i uspešnija.

Majke su zaposlene

Studija je pokazala da su deca zaposlenih majki obrazovanija i zarađuju više. Stručnjaci tvrde da ako majka radi to ima pozitivan učinak i na mušku i žensku decu.

Izvor: stil.kurir.rs

Ovih 8 metoda u vaspitanju dokazano primenjuju roditelji uspešne dece!

Tokom detaljne analize naučnici su otkrili zajednička pravila vaspitanja koje koriste roditelji uspešne dece

Roditeljstvo je najlepši, ali najteži zadatak u životu.

U potrazi za receptom za dobro roditeljstvo, roditelji bi trebalo da shvate da ne moraju da teže savršenstvu, već samo „dovoljno dobri.

Naučnici tvrde kako mnogo toga zavisi od roditelja, odnosno vrednosti kojima nauče svoje naslednike.

Deca obavljaju kućne poslove

Roditelji koji odmalena uče decu da im pomažu u kućnim poslovima, vaspitaće decu koja će kasnije u životu biti uspešna na svim poljima.

Takva deca znaju svoje zadatke i uče kako rad donosi rezultate i kako oni sami moraju učestvovati za boljitak cele porodice. Kada odrastu oni bolje sarađuju sa kolegama na poslu jer znaju šta znači biti deo tima.

Društvene veštine

Istraživanje pokazuje kako deca koja imaju dobro razvijene društvene veštine imaju veće šanse da budu ponosni vlasnici fakultetske diplome.

Stoga, stručnjaci ističu kako je važno da deca od roditelja nauče pravila ponašanja u radnoj atmosferi.

Visoka očekivanja

Stručnjaci ističu kako roditelji treba da imaju visoka očekivanja od svoje dece jer im to daje podstrek da budu još bolja.

Studija je pokazala da je 96 posto dece čiji su roditelji očekivali da upišu fakultet imali najbolje ocene na prijemnim ispitima.

Zdrav odnos roditelja

Studija je pokazala da mališani čiji se roditelji dobro slažu postaju uspešniji ljudi od onih koji dolaze iz porodica u kojima preovladavaju svađe i prepirke.

Stručnjaci napominju da razvod roditelja ne igra bitnu ulogu ako roditelji ostanu u dobrim odnosima.

Matematika

Učenje matematike u ranoj dobi daje vašem djetetu prednost. To je osnova koju bi trebali naučiti kroz igru i kasnije razvijati matematičke vještine u školi.

Povezanost s decom

Mnoga istraživanja su pokazal kako su prve tri godine života kod dece veoma bitne za njegov uspeh. Roditelji im moraju posvetiti pažnju, igrati se s njima i izgraditi zdravu vezu.

Nema stresa

Ukoliko roditelji žive pod stalnim stresom, deca će to osetiti, a to će loše uticati na njih.

U današnjem užurbanom vremenu teško je uskladiti posao i porodicu, ali stručnjaci ističu kako roditelji treba da rade na sebi i manje se nerviraju. Na taj način deca će biti bolja i uspešnija.

Majke su zaposlene

Studija je pokazala da su deca zaposlenih majki obrazovanija i zarađuju više. Stručnjaci tvrde da ako majka radi to ima pozitivan učinak i na mušku i žensku decu.

Izvor: stil.kurir.rs

Ovih 10 stvari svaki samohrani roditelj treba da zna o alimentaciji: Ne odustajte nikada od prava vašeg deteta!

Alimentacija, odnosno pitanje izdržavanja deteta, pokreće se u većini slučajeva kada se roditelji rastave i dete nastavi život sa jednim od roditelja (najčešće majkom).

Zavisno od toga koliko su roditelji bili nezadovoljni i besni jedni na druge u momentu rastave, zavisiće i dalja sudbina deteta po mnogim pitanjima. Ako se taj bes nastavi, ne daj Bože uveća, može doći do ozbiljnih posledica po svakog člana, sada već bivše porodice.

Ukoliko bivši supružnici/partneri ovoj situaciji pristupe racionalno, na prilično jednostavan način mogu da olakšaju i sebi i detetu dalji život. Neophodno je da sporazumno odrede način viđanja deteta i plaćanja novčanog iznosa koji će roditelj sa kojim dete ne živi isplaćivati, tako da detetu bude obezbeđen kvalitetan nivo života- najmanje takav kvalitet života, koji uživa roditelj koji je u obavezi da plaća izdržavanje.

Minimalna alimentacija tj. minimalni novčani iznos za izdržavanje deteta, kaže Porodični zakon, predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike tj. za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu (za 2019. godinu ova naknada je iznosila 25.593,00 din.).

Visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Pošto je poverilac izdržavanja – dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. U prevodu, alimentacija neće biti ni približno sličnog iznosa za dete čiji je otac Kolarov ili Mateja Kežman i dete čiji otac radi u pekari.

Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Npr. ako gore pomenuti pekar dobije od tetke iz Amerike ogromno nasledstvo. U ovom slučaju najčešće majka u ime deteta mora da predlaže povecanje alimentacije odnosno izmene u Sporazumu ili Presudi, u zavisnosti koji dokument služi kao pravni osnov alimentacije. Retko će se davalac izdržavanja setiti da treba da prijavi svoje poboljšano materijalno stanje. Obrnuta situacija važi ako se pogorša materijalno stanje davaoca izdržavanja…tada će trčeći i udarati nogama u d…, zadihano do suda dostaviti dokaze o svojoj novoj unesrećenoj materijalnoj situaciji.

Ukoliko roditelj koji plaća izdržavanje, u određenom mesecu kupi detetu poklone, garderobu, vodi ga na putovanje itd. taj potrošen iznos novca na dete, ne umanjuje njegovu obavezu na plaćanje alimentacije za taj mesec, u prevodu – nema prebijanja!

Maloletno dete ima pravo do punoletstva na izdržavanje od strane roditelja, posle toga do navršene 26. godine ukoliko je redovan student (master i doktorske studije se računaju, ali samo do 26.godine!). Ako dete obnovi godinu zbog bolesti ili opravdanih razloga, smatraće se da je redovan student.

Postupak u sporu za izdržavanje pokreće se tužbom. Ukoliko roditelj/roditelji ne plaćaju izdržavanje, dete može da pokrene tužbu za zaštitu svojih prava, koju u njegovo ime može podneti roditelj ili centar za socijalni rad.

Postupak u sporu za izdržavanje naročito je hitan. Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu. Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Ukoliko po Presudi suda, lice koje je označeno kao dužnik izdržavanja ne ispunjava svoju obavezu plaćanja alimentacije, uglavnom smatrajući da roditelj kod koga živi dete (najčešće majka) te novce troši na pramenove i parfeme, postoji nešto što se zove Predlog za izvršenje zbog neplaćanja alimentacije. Na ovaj načim prinudnim putem neodgovornog roditelja na pravni način možete naterati da ispunjava svoju obavezu prema svom detetu.

Ovim informacijama je cilj da ohrabre sve majke i očeve da ne odustaju od detetovih prava, te da se ne plaše da pokrenu sudske postupke koji su i interesu njihove dece i nikog drugog.

I još nešto. Najčešći slučajevi jesu da otac zateže sa alimentacijom, a da je dete kod majke. To ne znači nužno da je otac nitkov, a majka Majka Tereza. Postoje razni slučajevi, obrnute situacije, zatim slučajevi gde uopšte nema spornog materijala između roditelja koji ne žive zajedno. Zatim, mnoge situacije se mogu rešiti medijacijom, kao znatno blažim i manje stresnim postupkom nego sudskim (i jeftinijim!).

Izvor: Stil.kurir.rs/Pravnica.rs

Prema jednom istraživanju, majke bi zarađivale više od 92.000 evra godišnje

Prema jednom britanskom istraživanju, majke bi zarađivale više od 92.000 evra godišnje, kada bi im plaćali za neprestanu brigu o deci, presvlačenje, menjanje pelena, hranjenje, pranje, peglanje, čišćenje… To je, piše u izveštaju istraživanja, otprilike plata koju zarađuju lekari, piloti i advokati.

Većina roditelja kaže da je roditeljstvo najbolji “posao” na svetu, i sasvim sigurno jeste, ali složićete se, bilo bi sjajno i da za taj najlepši posao na svetu budu i plaćene. Znamo da je to nemoguće, bar ne u bližoj budućnosti, ali zanimljivo je da vidimo kolika bi vam, teoretski, bila plata.

U ovom istraživanju je učestvovalo 1.200 majki koje, u proseku, provode četiri sata svakog dana čisteći, oko dva sata spremajući hranu, sat vremena dnevno troše na pranje odeće, a deci su na raspolaganju 24 sata svakog dana.

Ako se još na to doda da i 44 odsto porodica koje su učestvovale u istraživanju ima kućnog ljubimca i da dve trećine majki mora na sve obaveze još i da hrani, kupa i šeta tu životinju, jasno vam je koliko dnevno rade.

Rezultati su pokazali i da 74 odsto majki oseća da je sav teret kućnih poslova na njoj, a 67 odsto sebe smatra u potpunosti odgovornom za decu, u smislu da im partner ne pomaže oko dece.

IDEJA OVOG ISTRAŽIVANJA BILA JE DA SE ISTAKNE KOLIKO MAME NAPORNO RADE, ČAK I ONDA KADA NISU NA POSLU.

I naravno, većina majki se na to nikada neće ni požaliti jer je njihova ljubav prema deci ona najveća, neponovljiva i za svoje mališane bi uradile sve, i još više od toga.

Izvor: Mondo.rs

12 FENOMENALNIH AKTIVNOSTI ZA DECU – U KUĆI

Improvizovani tobogan, badminton plastičnim tanjirima, takmičenje u duvanju kokica… U zavisnosti od toga šta od potrebnih rekvizita imate u kući, osmislite zabavu za klince i igra može da počne!

Evo nekoliko odličnih ideja da zabavite klince. Improvizovani tobogan, badminton plastičnim tanjirima, takmičenje u duvanju kokica… U zavisnosti od toga šta od potrebnih rekvizita imate u kući, osmislite zabavu za klince i igra može da počne!

  • Tobogan od kartonske kutije – a koliko ste ih samo bacili, ne znajućii da mogu ovako dobro da posluže? Ako je ipak u garaži pretekla neka veća kartonska kutija, iskoristite je! Nema jeftinije, a bolje zabave za mališane!

Badminton – Drveni štapići, plastični tanjiri i baloni. I zabava može da počne!

Za male umetnike – ako je vaše dete nežna, umetnička duša, ovu zabavu će obožavati. Veeeeeliki papir, tempere i pucketavi najlon je sve što vam je potrebno!

Učimo slova – ako je došlo vreme da počnete da učite slova, evo jednog načina da od toga napravite pravu zabavu. Umesto da ih piše na papiru, neka vaše dete crta slova u pesku. To će mu sigurno duže držati pažnju…

Spajdermen i mreža – prikupite sve sitne igračke koje imate u kući, napravite mrežu od izolir-trake na prolazu, a klinci neka pokušavaju da na drugu stranu sobe, kroz mrežu, prebace igračke. Ako vole da se takmiče, a vi imate vremena, možete i da zapisujete rezultat! Ko izgubi, skuplja igračke s mamom!

Kokičava olimpijada – Postavite cilj i start na nekom mestu u sobi, a prvi koji svoju kokicu, kroz slamčicu, oduva do cilja, pobeđuje!

Mini-kuglanje – Ovo je igra više omiljena dečacima. Poznata je njihova strast prema klikerima, a kad odrastu, prema kuglanju.

Vez – Ovo je već nešto složenija aktivnost. Ali ne previše – potražite postolje koje je “šuplje”, recimo stari stočić ili stolicu koji imaju samo noge i okvir, džak, igle za pletenje i vunicu. Zabava je za malo veću decu, razvija motoriku i vežba koncentraciju. A i ne želimo da dajemo igle maloj deci, iako su one za pletenje tupe, za starije su bezbedne.

Provlačenje – Ovu igru sam i sama poželela da igram! Slika govori dovoljno, a vi samo pripremite mnooooogo kanapa.

Za najmlađe – kartonski deo rolne od ubrusa, vangla i raznobojne loptice su vam potrebni za ovu igru. Najmlađima će dugo držati pažnju, a nema nereda u kući.

Stari dobri šator – ne mora biti ovako profesionalno napravljen – nekoliko stolica i čaršav će sigurno izmamiti osmeh svakog deteta :).

Još jedan predlog za najmlađe – igra je odlična jer razvija finu motoriku i angažuje male sive ćelije. Cediljka i slamčice su jedini potrebni rekviziti da bi vaše dete uživalo i zabavljalo se.

Izvor: detinjarije.com

Loše raspoloženje oca utiče na intelektualni razvoj njegove dece

Mrzovoljan otac koji ne zna da kontroliše svoje emocije ima negativan uticaj na kognitivni i emocionalni razvoj dece. Iako je ovo ponašanje uobičajenije kod muškaraca, majčinska ljutnja ne nanosi ništa manje štete. A ako su oba roditelja sklona besu – šteta se višestruko povećava.

Nažalost, tokom sukoba mnogo je teže pronaći uverljive argumente i razuman izlaz iz situacije, nego prosto dati besu oduška i vikati (ili čak nešto gore). A kad su na poslu problemi i stres, očevi često ventil pronalaze upravo u porodici.

Ipak, očeva, isto kao i majčina vika i preterana strogost ne izaziva poštovanje – samo strah. Tako roditelji dobijaju bitku, gubeći rat, i to na više frontova odjednom: posledice će uticati na formiranje detetove ličnosti, uticaće na njegovo zdravlje, razvoj odnosa roditelj-dete.

Dete sve shvata bukvalno: ako ga otac vređa i svakodnevno viče – to znači da ga ne voli. A ako te ne voli onaj koga najviše voliš, kakvi će tek drugi biti prema tebi. Rezultat je prilično predvidljiv: pojavljuju se razdražljivost, anksioznost, fobije, loše navike, poteškoće u interakciji sa drugim odraslim osobama i vršnjacima.

Kada dete raste u ovakvim uslovima, može se razvijati u jednom od dva smera:

Pojačaće se loše ponašanje i kršenje pravila – dete zna da će u svakom slučaju neko vikati na njega, pa onda barem neka bude da je to i zaslužio;
Želja da udovolji – dete će pokušati da uradi sve što roditelji očekuju od njega, čak i po cenu prevare i laskavosti.
Deca koja se približavaju pubertetu mogu pokazati agresiju, probleme sa zakonom i još mnogo toga.

Dugoročno, hronični stres može pokrenuti psihosomatske bolesti.

Agresija kao primer
Porodična mikroklima vrlo zavisi od načina komunikacije. Detetu je teško da izgradi topao odnos poverenja sa roditeljima koji često podižu glas – jednostavno se emocionalno zatvara.

Kao rezultat toga, dolazi do opšteg pogoršanja odnosa, što je posebno štetno za predškolsku decu. Odrasli često ne shvataju razloge udaljenosti deteta i još više se nerviraju. Začarani krug.

Dečji odnos prema društvu zavisi od porodičnih odnosa
Vikanje kao porodični stil komunikacije dovodi do formiranja navike. Dete ga prenosi u društveni život: jednog dana vikaće i na svoju decu.

Druga posledica je nedostatak nezavisnosti i infantilnost. Deci biva teško da formiraju osećaj odgovornosti, pa će pokušavati to da prebaci na druge.

Kompleks žrtve je jedna od najtežih posledica. Dete se oseća nepotrebno, postaje osetljivo, pati zbog sitnica, zahteva aktivnu pažnju i sažaljenje od strane onih koji ga okružuju.

Kako se nositi sa tim?
Da biste izgradili novi i drugačiji odnos, važno je razumeti uzroke “padova”. Pre svega, takvo ponašanje je gubitak kontrole nad sobom i svojim emocionalnim stanjem. Negativni osećaji izbijaju na površinu, a dete je još nedovoljno zrelo da bi odvratilo napad ili sprečilo takve ispade.

Samokontrola kao veština ne razvija se lako. A ono što treba da znate jeste da, ako želite da vaspitate decu, najpre treba da vaspitate sebe. Jer će deca ionako ličiti na vas (Duško Radović):

Eliminacija iritanata. Ako su stres i opšta iritacija uzrok vašeg sloma, bolje je pokušati isključiti „okidače“ ljutnje. To naravno nije uvek moguće, ali u izvesnoj meri svakako jeste.
Vremensko planiranje. Jasna dnevna rutina pomoći će da izbegnete žurbu i neće vam zbog toga kašnjenja ili nedostatka vremena “pasti roletna”.
Vizualizacija posledica. Ako osećate da ćete se slomiti, zamislite koliko štete činite svom detetu: kako se uplaši, plače, muca. Takva slika vas brzo otrezni i neće dozvoliti da emocije izbijaju na način koji šteti detetu i vašem odnosu.
Vizualizacija “gledalaca”. Zamislite da ste okruženi ljudima ili da vam dolaze gosti. Čim želja da vrisnete postane jaka, pomislite da će vas drugi čuti.
Razvoj simbola. Dogovorite se sa detetom o ključnoj reči ili frazi koju će izgovoriti čim oseti da gubite sposobnost da se kontrolišete. Na primer: “Volim te, ne ljuti se.” To će vam omogućiti da se zaustavite na vreme.
Verbalizacija osećanja. Ne stidite se svojih negativnih osećanja i otvoreno kažite: “Ja sam veoma ljut” , “Ja sam ljut zbog tvog ponašanja”. Ovakve fraze su konstruktivnije od vrištanja.
Ako nijedna od gore navedenih metoda ne pomaže obuzdavanju agresije, najbolje je konsultovati psihoterapeuta.

U slučaju da ispad besa nije bilo moguće obuzdati, važno je izviniti se: iskrena izvinjenja neće nikad narušiti roditeljski autoritet, već će ublažiti posledice sukoba, a takođe pomoći u izgradnji otvorene komunikacije sa detetom.

Izvor: zelenaucionica.com

Kredit da isplate decu: Svaki peti ne plaća alimentaciju

Svaki peti razvedeni roditelj u Subotici izbegava obaveze i ne plaća alimentaciju. U Osnovnom sudu godišnje 1.300 predmeta. Često se zadužuju da podmire dug

ZBOG neplaćanja alimentacije roditelji često završe na sudu, a u Osnovnom sudu u Subotici godišnje se obradi oko 1.300 predmeta koji se tiču povrede porodičnog prava. Procenjuje se da više od 20 odsto razvedenih roditelja izbegava tu obavezu prema sopstvenom detetu.

  • Predmeti nisu nimalo laki, jer često imamo nemaštinu i kod jednog i kod drugog roditelja, a u samom početku nisu svesni problema koji ih čekaju kada se podeli porodica. Roditelji koji treba da plaćaju alimentaciju, pogotovo kada je tek razvod krenuo i kada su svi veoma ogorčeni na dugu stranu, nekako uvek to tumače kao – neću ja njoj da dam te pare. To se doživljava kao da je dao majci a ne da je to potreba deteta – objašnjava Rozalija Tumbas, predsednica Osnovnog suda u Subotici. – Imamo problema i kada je reč o povećanju ili smanjenju iznosa alimentacije. Veliki problem je i kada vidimo da roditelji nemaju od čega da plaćaju, da nisu sposobni da zarade, a detetu treba. Važno je da napomenemo da imamo besplatnu pravnu pomoć i naši saradnici pišu tužbe i pomažu strankama. Nastojimo da te predmete rešavamo prioritetno i da se iznos koji stranke plaćaju ne gomila.

O ovoj problematici govorilo se i na okruglom stolu „Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost“, koji je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana.

  • Dešavaju se problemi kada ne samo što davalac izdržavanja ne želi da plaća, već se dešava da nije zaposlen i da nema od čega, ili pak živi u inostranstvu. Zato treba da imamo sistemsko rešenje, koje bi bilo pandan Fondu solidarnosti. On se u nekim zemljama zove Alimentacioni fond – objašnjava dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman. – Međutim, deca, stari i supružnici kojima je ta pomoć potrebna ne mogu da čekaju da se donese novi građanski zakonik, već moramo da koristimo mehanizme koje sada imamo.

Zbog neplaćanja alimentacije za troje dece, Subotičana D. K. tužila je svog bivšeg supruga, koji je odlukom suda bio u obavezi da njoj i deci isplati više od 200.000 dinara.

  • Nisam imala drugo rešenje sem da naša prava tražim putem suda. Kako nije zaposlen, njegov je otac, penzioner, podigao keš-kredit i isplatio iznos, da moj bivši muž ne bi završio u zatvoru – priča nam Subotičanka. – Ceo proces je bio veoma mučan za sve nas. Tačno je da je on deci povremeno kupovao jakne ili telefone, kako je kada zaradio, deca su srećna zbog toga ali to nije dovoljno. Oni su školarci i svakog dana im treba.

IZDRŽAVANjE

PLAĆA se izdržavanje dece, zatim supružnika, ali je i obaveza dece prema roditeljima. Oni koji treba da primaju izdržavanje često odustaju od ostvarivanja svojih prava i zato ova problematika mora da bude vidljivija.

Izvor: novosti.rs

Tata je važan / tata heroj od prvog dana

Pozicija tate u savremenoj porodici modernog doba se u značajnoj meri promenila i istakla ravnopravnu ulogu oca u celokupnom odgoju deteta. Partnersko roditeljstvo, tj. značaj očinske pomoći mami i bebi od prvog dana života, proizilazi iz niza pozitivnih primera, gde angažovanje oca otvara nove potencijale za razvoj bebe i međusobnog odnosa svih članova porodice.

Porodica se proširuje dolaskom bebe na svet, a „radno mesto-tata“ počinje od tog dana. Očeva figura je nezamenjiva u detetovom odrastanju.

Očinstvo u nekoliko koraka: beba ima i vaše gene , sastavni ste deo bebine istorije, njenog bića. Veoma ste bitni partnerki, kada ste uz nju od početka, lakše doji bebu i smanjuju se rizici od postporođajne depresije. Preskačete prepreke ranog roditeljstva držeći se za ruke. Deca koja imaju lep odnos sa ocem imaju razvijenije društvene osobine i postižu bolje rezultate u školi. Bliskost tate i bebe je važna za dečije mentalno zdravlje. Budite dobar otac i kada dođe vreme dete će takođe biti dobar roditelj.

Sve ovo i još mnogo toga pozitivnog su dokazala mnogobrojna istraživanja.

Roditelji su za decu prozor u svet. Preko njih dete upoznaje druge ljude, kulture, odnose i stiče neophodna saznanja. Dok majka unosi stabilnost u život mališana, otac stvara osećaj za radinost i omogućava siguran kontakt sa okolinom.

Kratka „terapija“ za mlade očeve

Vreme – najbolji način da se oslobodite strahova vezanih za bebu jeste da provodite sa njom što više vremena. Naravno, na ovaj način uspostavićete najbolji kontakt sa njom, pozitivno ćete uticati ne samo na emotivni već i na njen kompletni razvoj.

Emocije – vaše emotivno stanje beba će prepoznati i ono će se „preneti“ i na nju. Zato, trudite se da kontrolišete način na koji joj govorite, pokušajte što više da se osmehujete, pričate sa njom i da joj pevate, ako smatrate da niste muzikalni, bebi će to ipak biti najlepša pesma.

Obaveze – nikada nemojte zaboraviti da je za razvoj vaše bebe veoma bitno prisustvo oba roditelja. Ne bi trebalo da se „krijete“ iza velikog broja poslovnih obaveza i na taj način propustite one najslađe obaveze prema svojoj bebi, tako se lišavate ogromnog zadovoljstva koje bavljenje detetom pruža.

Tate pre rođenja bebe – informišite se o trudnoći i porođaju koliko god možete da bi ste znali kroz šta vaša partnerka prolazi i pravite joj društvo kada ide na preglede. Ona će sigurno biti srećna zbog vašeg novostečenog znanja. Zajedničkim sticanjem znanja ulivate joj sigurnost i poverenje, bićete oslonac i podrška u predstojećim izazovima. Vaš zadatak je da ona bude vesela i srećna. Čak će i vaš smiren glas uticati na njeno pozitivno raspoloženje. Time ćete joj pomoći da odagna uznemirujuće misli i brige.

Tata i dojenje – Uobičajeno je mišljenje da je dojenje isključivo majčinski svet, ali da bi dojenje bilo uspešno uloga oca je veoma značajna. Informišite se o dojenju dok je beba još u stomaku. Omogućite mami i bebi udoban, miran kutak za dojenje. Prinesite bebu mami na podoj, kad god ste u mogućnosti. Dodajte mami čašu vode nakon podoja, a bebu podignite da podrigne. Milujte, grlite, ljuljuškajte vašu bebu, pričajte bebi.

Ako majka nije uz dete ili je jako iscrpljena, otac može sam da nahrani bebu maminim izmlazanim mlekom. Na taj način beba će biti sita, a majka će moći da se odmori.

Tate, osluškujte potrebe mame za vreme dojenja, budite topli, nežni, strpljivi. Bodrite je i hrabrite u emotivnim momentima. Tražite rešenja. Pokažite delima da Vam je stalo. Podelite zajedno kako vesele, tako i krizne situacije.

Drage tate, čak i ako većinu dana provodite na poslu i ne prisustvujete svakom podoju, barem jednom u toku dana budite tu jer vi ste mami najveći oslonac, kako u dojenju i nezi bebe, tako i u podizanju porodice. Neka dojenje postane zajednička aktivnost.

Svaka emocija, topla reč, nežni momenat sa vašom bebom, stvara čvrste temelje za sigurniju i srećniju budućnost cele porodice. Tate, vaš osmeh je mamin osmeh a sve to je najvredniji osmeh vaše bebe.

Izvor: halobeba.rs

Iako sam uživala u skoro svakoj sekundi, proletilo je dok kažeš keks…

Ponekad ostanem bez daha zbog nje, ove moje predivne kćerke. Jednom nogom je i dalje u detinjstvu, a drugu je podigla spremna da skoči i odleti u svet.

Iako je prethodnih 12 godina proletilo u sekundi, moje uspomene je ispunila sa toliko zadovoljstva i proširila mi srce daleko više nego što sam ikad mislila da je to moguće.

Milion puta mi je banula na vrata i uzviknula „Mamice!“ iz sveg glasa u potrazi za svojim zagrljajem nakon napornog dana u školi. Uvlačila mi se u krevet prije zore da se mazimo i krala štikle da se šepuri po svojoj sobi toliko puta da više ni ne pamtim. Zabavljala nas je svojim jedinstvenim plesnim koracima i učila nas da saosjećanje u trenutku kada se to najmanje zaslužuje može mijenjati i srca i umove.

Iako sam uživala u skoro svakoj sekundi, proletilo je dok kažeš keks i čini mi se da i gubim osjećaj.

Jer moja slatka kćerka i ja smo sada na rubu tinejdžerstva.

Ne mogu lagati. Primjetila sam suptilnu promjenu. Manje me hvata za ruku, a više provodi vrijeme sa drugaricama. Čim prođe kroz vrata svoje sobe zatvara ih, a sve češće samo dobijem mrmljanja i uzdahe na zahtjeve da spremi sobu, prošeta psa ili završi zadaću iz matematike. Više ne može krasti moju obuću jer joj je noga veća od moje i prevrće očima kada pokušavam plesati s njom u kuhinji – mada uz dovoljno cimanja i pravu muziku i dalje dođe i pridruži mi se.

Nije to ni tako loše, što se više približavamo tom 13. rođendanu. Nježna je i pažljiva kad čuva djecu naših komšija, kao pravi stručnjak ih ljubi kad se povrijede i bosonoga ih ganja po travnjaku, a ja već mogu da vidim kakva će majka biti jednog dana. Naporno radi u školi, u sportu i na prijateljstvima, pa prepoznajem i njen neograničen potencijal. Koristi svoju karticu za besplatne proizvode u Starbaksu da meni kupi kafu i pomaže mi da sredim kosu i unaprijed vidim našu budućnost punu šopinga i razgovora u kafićima da podijelimo šta ima novo. Onda budem zatečena kad vidim sa kakvom strašću rješava nepravde u svijetu i želju da pomogne drugima i nevjericu koju pokaže što koristim plastičnu slamku za ledeni čaj, jer zar se ne sjećam onog dokumentarcima o morskim kornjačama? I znam da će promijeniti svijet na bolje.

Ponekad ne prepoznajem to dijete-ženu od skoro 13 godina koja stoji ispred mene, sa dugačkim rukama i savršeno sređenom frizurom i nogama do grla. Ponekad vidim samo buckastu bebu umotanu u roze deku, 3-ogodišnjakinju sa kikicama i pernatim šalom oko vrata koja nosi svoju lutkicu svuda sa sobom, 8-ogodišnjakinju u kombinezonu kako spašava paukove od sigurne propasti, mala djevojčica koja se pretvara u ženu meni pred očima.

Ovaj period je vrlo zbunjujući za nas obje. Ona je i uragan i oaza mira u našoj kući, istovremeno sije i radost i haos kuda god da ide. U jednom trenutku je netrpeljiva, a u drugom glas razuma. Užasno joj je potrebno nešto nezavisnosti i kontrole, ali joj i dalje trebaju i moja pažnja i dodir. Pusti suzu, toliko suza, zbog frustrcija, zbog bijesa, prezir, tuge. U najmračnijim trenucima, bjesni na mene – svoje utočište – zbog svega onoga što nije u redu sa svijetu.

I kad imam osjećaj da će mi srce pući od same pomisli na sve što više nemam, čujem kroz hodnik kako se smije od srca i zagledam se duboko u one iste sivo-plave oči koje sam satima i satima gledala u maloj, oskudnoj bolničkoj sobi prije skoro 13 godina.

U tom trenutku, kad nisam više mislila ni da je to moguće, kada sam potpuno zaprepaštena pomišlju da je to isto ono biće koje mi je nekada spavalo na rukama, srce mi se ponovo napuni kad vidim svoju kćerku kako stoji ispred mene.

Jer ona je na rubu tinejdžerstva. I jedva čekam da vidim šta je iduće.

Izvor: lolamagazin.com

Tako nas je odgajao deda. Bez čitanja debelih knjiga, bez povišenog glasa, bez ukora…

O vaspitanju dece je napisano mnogo debelih knjiga, ali najkorisnija su ona saznanja o vaspitanju iz ličnih iskustava i iskustva koja čujemo od starijih.

Sledeća priča je upravo to, a sigurno će vas način vaspitanja naših baka i dedova naterati da razmislite o vaspitanju svoje dece. Pročitajte vaspitne metode naših roditelja, baka i dedova.

Sećam se da me je baka jednom sa mojim bratom ostavila u kući sa mojim dedom Baka je otišla na par dan i čuvao nas je deda. Vreme je bilo za spavanje, Deda nas je opomenuo da treba da legnemo da spavamo. Deda je rekao:

– Spavajte, sutra ću vas probuditi prilično rano. I da se zna, doručak je u devet sati.

Nismo, naravno, obraćali pažnju na njega. Neprestano smo skakali po krevetima, jurili po celoj kući, vrištali i divljali. Zaspali smo nešto iza ponoći.

Sledećeg jutra deda je i u 8:30 došao da nas probudi.

– Ustajte deco, doručak je u devet.

“Da, deda, znamo … pa …”

I, naravno, nastavili smo da spavamo. Ustali smo tek oko 11:00, i naš prvi posao je bio da potražimo nešto za doručak. Nismo našli ništa. Svi su proizvodi bili zaključani u starom kuhinjskom ormaru, a ključ je bio je u džepu mog dede. Pokušali smo da mu kažemo da nas je baka hranila pet puta dnevno, ali nije obraćao pažnju na nas.

“Deda, mi smo li gladni, šta ćemo jesti?”

– Doručak je u devet.

Sve ovo je rekao i otišao da obavlja svoje svakodnevne poslove. Bili smo ljuti, ali smo pomislili brzo će ručak. Šetali smo i odlučili smo da se prošetamo do reke.

– Deda, igraćemo se pored reke.

– U redu, idite, ručak je u 12.

Na reci je bilo odlično, ali naravno da smo se igrali i kasnili smo pola sata na ručak.

“Deda … hoćemo li jesti?”

“Večera je sedam.”

Već smo bili prilično gladni, a nakon kupanja u reci naš apetit je postao prilično jak. Razmišljali samo šta bismo mogli jesti, i iznenađujuće primetili da su vrata podruma otvorena. Brzo smo zavirili unutra i srećom pronašli dve tegle domaćeg pekmez. Pa, neću da pričam kako je to izgledalo kad dvojica osmogodišnjaka prstima halapljivo jedu pekmez iz tegle.

U sedam sati smo se smestili za sto, a deda nam je poslužio po jedan tanjir pasulja. Bili smo razočarani.. Moj brat ljutito reče: „Ne jedem pasulj!“ I lagano gurne tanjir u stranu.

Deda je smireno uzeo tanjir, samo rekavši:

– Doručak je u devet.

Tada je moj brat gotovo u suzama rekao:

– Deda, deda, ostavi tanjir, pojeću .

Sledećeg jutra, u devet sati, moj brat i ja sedeli smo u kuhinji sa obe strane stola i čekali doručak.

Tako nas je odgajao deda. Bez čitanja debelih knjiga, bez povišenja glasa, bez ukora i saveta, bez podizanja ruke da nas udari ili povuče za uvo.

To je bio njegov način vaspitavanja i podučavanja o redu i disciplini. Ove lekcije su nam od danas neprocenjive vrednosti kada već imamo porodice i decu.

Izvor: zelenaucionica.com