Arhive kategorija: Priče iz kluba

„Šalju me kući ali uz mnogo jaku odgovornost da ne smem da se pomerim iz kreveta. Rekla sam sebi: „Ti to moraš“. „

Svoju sreću sam upoznala s svojih nepunih 18 god.

Veza nam je bila kratka i rešila sam da što pre uplovimo u bračne vode i da živimo zajedno . Naravno odmah smo želeli bebu. Ostala sam odmah trudna, i dobili smo našeg sina 13.11.2013 .

To je bio naš uspeh, naš život, bilo nam je prelepo. Kako je on rastao želeli smo i drugu bebu pa posle 4 god. saznajemo da dobićemo još jednu bebu. Veoma različite trudnoće, prva za poželeti. Nadala sam se da će tako biti i u drugoj ali ispostavilo se da nije bilo tako. Od samog početka muke, plod jako nisko, svaki mesec bolovi u donjem delu stomaka, osećala sam se grozno i sve me bolelo.

Uvek kada odem kod lekara on mi kaže „Nije to ništa, samo odmaraj“. Ali bila sam dosta aktivna, kao što svaka majka zna, moramo se posvetiti i prvom detetu ali i svakodnevnim obavezama. Ušla sam u 6-ti mesec, toga dana 10 .04.2017. celog dana bilo je sve super. Popdne smo bili u šetnji, lepo vreme proleće ,ali ja počinjem da osećam jake bolove u predelu kičme i stomaka ali ajde izdržacu.


Stižemo kući, legli smo, odjednom još jači bol. Ustajem iz kreveta idem do kupatila a oko mene mnogo, mnogo krvi. Zovem supruga i pamtim svoje reči: „Izgubili smo našeg sina“, suza suzu stiže, oboje plačemo. Odlazimo do bolnice gde mi kažu: „Oprosti se od bebe a i za tebe nismo sigurni da li ćeš se izboriti“ . Sreća u nesreći šalju me vozilom hitne pomoći za bolnicu u Nišu.

Tamo milion doktora oko mene, neznam šta mi rade, a ja samo u jednu tačku gledam i ne trepćem, osećam te malene jake i snažne udarce u stomaku koji mi daju snagu da se borimo. Ostajem u bolnici, sva sreća beba je dobro. Celu noć infuzija, injekcije da se spreči porodjaj .

Dolaze ujutru lekari, dijagnoza „placenta previa“,i samo mi kažu izdžaćete vi, jaki ste, a ja plačem i kidam se. 10 dana u bolnici samo infuzije, lekovi a krv konačno staje. Šalju me kući ali uz mnogo jaku odgovornost da ne smem da se pomerim iz kreveta. Rekla sam sebi: „Ti to moraš“. Ipak je drugačije kući, tu su mi svi, a moj stariji sin samo ponekad mi pridje i kaže a ko će mene sad da kupa, a ko će da me vodi na igralište.

Samo stisnem zube. Bili smo svi jaki, moramo da izdržimo da dobijemo još jednog batu, da budemo srećna porodica. Naredna 3 meseca samo krevet i povremeni odlazak na kontrolu pod velikim rizikom. Sve smo to uspeli neznam ni ja kako, bilo je teško ali uspela sam da udjem u 9-ti mesec i 3 jula rodim carskim rezom mog malog borca Pavla teskog 2.850 i 49cm .

Taj osećaj da sam uspela da konačno držim u rukama moju bebu koji je dobio ocenu 10 na rodjenju bio je pravi borac zajedno sa mamom. Vreme prolazi, on sada ima 3 god. ali uvek me sećanje vrati na taj datum i nikada ga nećemo to zaboraviti .

K. P.

Bravo za mama , velika borba vredna truda. Neka vas svuda sreca prati gde god krenuli.

Inace sve o „Placenta previa“ mozete procitati ovde: http://www.mojklub.net/placenta-previja-placenta-previa/

„Tada je bilo 12h. Prilazi doktor, sestra mi kvasi lice, i u tom trenutku kada je naišao bol ja sam tako jako gurnula da su odmah glava i ramena izašli.“

Ćao drage mame,trudnice.

Grupa Klub beba trudnica i mama je divna i želela bih da podelim svoju priču sa vama.

19 godina mi je bilo. Udala se i odmah zatim ostala trudna. „Omaklo se“, haha. Trudnoća uredna, redovne kontrole. Kažu oni meni beba je skroz sitna, lako ćeš se poroditi. 5-og avgusta mi je bio termin.

Prošao je taj 5-ti. Ništa se ne dešava. Bila na kontroli kažu mi sve je uredu, beba samo što nije. 9-og avgusta uveče počne da me bolucka stomak pomalo. Hajde ja kontam radila sam nešto, pa zbog toga. Oko 1 sat posle ponoći baš me jako zabolilo, preznojila sam se. Budim muža, spremamo se i krećemo u bolnicu.

Pregleda me doktor, sve je ok, otvorena 3 prsta, neću ja kaže doktor do ujutru. Hajde smeste me u sobu, pokušavam da malo zaspim. Oko 3h ujutru počne stomak da me tako jako boli, da ne mogu više iždržati. Zovem sestru, kaže ona neće to još. Vratim se u sobu, ma dzabe boli pa boli. Hajde šta ću, lezi, hodaj. Oko 5 i 30 dolazi sestra, da mi radi klizmu. Ja već preplašena.

U 6h ujutru me vodi u salu i priključuje mi indukciju na već moje uzasne bolove. E tada zene moje, počinje moja muka. Tako sam nepomično ležala na tom stolu, pod uzasnim bolovima do 12h popodne. Dva puta gubila svest. Probušili su mi vodenjak u 9h. Beba kreće a ja nisam otvorena da bi ta „sitna“ beba kako su mi i rekli prošla. Ne smem da dam napon, ako krene ugušiće se. Ne moze proći. Ja mu govorim: „Doktore ne mogu više izdržati. Umrjeću, nemam snage, vodite na carski.

Kaže on: „Ne može na carski“. Nastavlja se moja muka. Kaže on meni: „Beba ako krene sad, nema kud da prodje,umrjeće“. Ja ne znam više dal mi je teže slušati njega il trpiti bolove. Osjećam da gubim snagu, predajem se, nemam više snage ni da dišem. Tada čujem doktore kako govore: „Moramo nešto da uradimo podhitno, ona nam se gubi“.

Tada je bilo 12h. Prilazi doktor, sestra mi kvasi lice, i u tom trenutku kada je naišao bol ja sam tako jako gurnula da su odmah glava i ramena izašli. I samo sam osjetila kada me je sjekla, i kad je beba izašla. Samo sam rekla Allahu fala ti, ti si Veliki. Nek mi je živa i zdrava, al ja sam završila. Nikad više roditi necu. Posle toga ide šivenje. A o oporavku ću vam drugi put.

Inače beba je imala 4 i 350 a bila duga 57cm. Sitna beba 😆🤣

I nikad ne recite nikad. Sad imam sina od 3 mjeseca, i nisam ni osjetila bol ama nijedan. Za 3 sata sve gotovo. Bez sječenja. Nek Allah da svakoj da se porodi kao ja sa njim.

Mama Merima Hajrudin Asceric

P.S. Ono što žena moze izdržati niko ne može! Bravo mama ti si još jedan heroj! Želimo vam svu sreću sveta a dečici bežbrižno i srećno detinjstvo.

Besplatno savetovalište za samohrane mame – evo kako da se PRIJAVTE

Centar za mame organizuje besplatno psihološko savetovalište za samohrane majke.

Istraživanje Centra za mame „Majčinstvo u doba“ korone pokazalo je da 63,4 odsto mama koje samostalno obavljaju roditeljsku dužnost tokom trajanja vanrednog stanja nije uspevalo da pronađe nimalo vremena za sebe tokom dana, kao i da je svaka peta samohrana mama dete morala da povede sa sobom u nabavku tokom vanrednog stanja, zato što nije imala gde i sa kim da ga ostavi.

Za više informacija zainteresovani se mogu obratiti na mejl: info@centarzamame.rs. Rok za prijavu je 15. oktobar. Mesta su ograničena, a svi prijavljeni biće obaveštene.

Izvor: novosti.rs

„Plakala kao kiša kada sam videla sve one aparate. Nakon 4 dana došao je dan o kom nisam sanjala da toliko može da boli. Ja sam napuštala bolnicu praznog stomaka i praznih ruku, ceo svet mi se srušio.“

Moja priča počinje ovako…

Udala sam se jako mlada i rodila prvo dete sa 18 godina. Ubrzo nakon tog porođaja ostala sam ponovo trudna gde me je bivši muž naterao da abortiram. Naravno ja to nisam želela ali morala sam zbog njega. Nikad mi ništa teže nije palo u životu.

Nakon tog abortusa ja sam ponovo ostala trudna ubrzo ali to dete nisam abortirala već sam u trećem mesecu trudnoće počela da krvarim a bivši muž mi nije dao da idem kod lekara. Molila sam Boga samo da to dete ostane živo i naravno ostala je. Kako nismo imali uslova a ni novca, posla jedostavno nije bilo otišli smo za Austriju kada sam ja ušla u šesti mesec trudnoće. Ja sam radila kao dadilja kod suprugovog brata a on je radio u nekoj firmi za čišćenje zgrada.

Bio je ponedeljak 15 maj 2017 kada me je moja jetrva farbala. Kada sam otišla da operem kosu nakon nekog vremena meni je pukao vodenjak i ja sam se bojala da kažem bilo kome jednostavno bila sam u tuđoj zemlji nisam znala jezik bila sam bez osiguranja a što je najgore to je sve počelo prevremeno. 16 maja ujutru rekla sam bivšem mužu šta se desilo i brat njegov me je odveo u bolnicu. Naravno odmah su me ostavili u bolnici i nakon nekog vremena počeo mi je porođaj. Toliko sam bila uplašena…

Kada mi je počeo porođaj odveli su me u salu, krenuli su prirodno da me porode. Međutim desilo se ono za šta ja nisam znala, odjedanput počeo je da pišti CTG i svi su se uspaničila oko mene. Došla je jedna sestra koja je znala srpski i rekla da moram na hitan carski, potpisala sam i odveli su me. Sledeće čega se sećam je da sam se probudila u šok sobi a ta šok soba je zaista bila šok. Pobudila sam se i gledala svoj prazan stomak. Toliko sam bila uplašena jednostavno ne znam kako sam preživela sve to. Samo par dana pre porodjaja sam saznala da me moj tadašnji muž vara. Bila sam očajna, a nakon par dana me je i prevremeni porodjaj zadesilo.

Prvo što sam pitala je bilo kako je moja beba, samo su rekli ne znamo ništa. Kada su me odveli u sobu i kada je nakon nekog vremena došla sestra Ja sam pitala da li ja mogu da vidim moju bebu, ona je otišla na neonatologiju i pitala ih, zatim je došla po mene. Sećam se kao da je juče bilo ušla sam u tu prostoriju i videla jedan inkubator,a u njemu jedno malo sitno biće od 1364g i 39cm. Izvadili su je i stavili mi je na grudi, a u tom trenutku sva bol i sve loše je nestalo, držala sam svoj čitav svet u rukama…

Plakala kao kiša kada sam videla sve one aparate. Nakon 4 dana došao je dan o kom nisam sanjala da toliko može da boli. Ja sam napuštala bolnicu praznog stomaka i praznih ruku, ceo svet mi se srušio. Jedno dete u Srbiji drugo u bolnici, muž koji me vara…Prava noćna mora.

Mesec i po dana velike borbe i moja divica Teodora izlazi iz bolnice. Za tih mesec i po dana Tein tata nije ni 5 puta otišao u bolnicu. Imao je pametnijeg posla, izlazio je, lutao i pio, bolelo ga je uvo za sve.. Kada je ona imala dve godine mi smo se rastali, udala se po drugi put i moj sadašnji muž ih gleda bolje nego rođeni otac, koji ih nije video godinu dana niti im dao nijednog dinara… Ali njima je sada ovaj tata sve, i da, posle toliko vremena saznala sam šta se desilo i zbog čega mi je porođaj krenuo prevremeno. Iako je trudnoća bila uredna, kada sam imala abortus nisu mi dali rogam injekciju. A što se tiče CTG on je na porođaju počeo da pišti pošto je Teodori stalo srce u stomaku.

Danas moja divica ima 3 godine i izrasla je u pravu pametnicu..

Želim da poručim ženama jedno: „Nemojte ubijati tu nevinu dečicu, ta dečica su vam data od Boga i sa razlogom baš vama, i nikada nemojte dati na sebe, ne dozvolite da iko upravlja vama i vašim životom, niste ničije vlasništvo i niste ničiji rob… Vaše telo je vaša stvar, ono pripada samo vama. Ja sam napravila grešku zbog koje se kajem mnogo, i mislim da ću se celog života pitati kako bi to dete izgledalo i da li bi bio dečak ili devojčica, a za sve one koje su prošle kroz prevremeni porođaj želim da pružim podršku ♥️

Mama Tamara Kardašević

Kontracepcija Nakon Porođaja

Važno je da na prvom pregledu posle porođaja razgovarate sa lekarom i o kontracepciji. Neke žene se oslanjaju na period bez menstruacije kao “neplodan period” kada ne može doći do nove trudnoće, ali mnogi primeri iz prakse pokazuju kako je moguće zatrudneti i za vreme dojenja.

Jedan od razloga je što ponekad može doći do ovulacije, iako nakon nje niste dobili menstruaciju. S druge strane, prva ovulacija nakon trudnoće nastupa pre prve menstruacije, pa samim tim, ne znajući kada će menstruacija nastupiti ne možete tačno ni odrediti kada je nastupila ovulacija i plodan period.

Upravo iz ovih razloga ne preporučuje se oslanjati na redovno dojenje kao metodu kontracepcije. Znajte da je moguće da dobijete ciklus i kada dojite bez dodataka adaptiranog mleka ili druge hrane, i da dojenje nije kontracepcija. Budite spremni kada se opet upustite u seksualne odnose sa partnerom.

Dok se kod nekih žena već od prve menstruacije nakon porođaja ciklusi formiraju potpuno pravilno od samoga početka, kod drugih je potrebno do 6 ciklusa kako bi se stvari vratile u ravnotežu.

Žene koje ne doje, a planiraju neki vrstu hormonalnih kontracepcijskih sredstava trebale bi se na vreme posavetovati sa svojim ginekologom.

Od sredstava za kontracepciju koja se mogu koristiti u prvih godinu dana nakon porodjaja ,sve zavisi od toga da li porodilja doji ili ne doji bebu.

Ako porodilja ne doji dete, može koristiti istu kontracepcijukoju je koristila i pre trudnoće. Ukoliko porodilja doji dete, već nakon 40 dana od porodjaja, može se staviti spirala. Takodje, postoje tablete za kontracepciju, koje mogu da se upotrebljavaju, i lokalna kontraceptivna sredstva poput kondoma, krema, vaginaleta i ovula…

Šta uzrokuje ovulaciju u vašem telu?

Kod 90% žena dužina ciklusa može varirati od 23-35 dana, sa ovulacijom koja se javlja sredinom ciklusa.

Vaši jajnici u pripremi za ovulaciju stvaraju folikule koji sadrže jajne ćelije. Svakog ciklusa. Folikulostimulišući hormon (FSH) podstiče razvoj oko 5-12 folikula. Najdominatniji folikul se oslobađa za vreme ovulacije. Kako rastu, folikuli proizvode estrogen. Kao rezultat visokog nivoa estrogena u Vašoj krvi, luteinizirajući hormon (LH) okida početak ovulacije u Vašem telu. Ovulacija se dešava oko 12-24 sata nakon izlučivanja LH hormona, kada dolazi do prskanja sazrelog folikula kroz zid jajnika. Ukoliko spermatozoid čeka na jajnu ćeliju, ili ukoliko u ovom momentu imate polni odnos, veoma je moguće da ćete ostati u drugom stanju.

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

BEBINI NOKTI – KAKO ODRŽAVATI HIGIJENU

Nega bebinih noktiju je veoma važna, jer u suprotnom beba može da se izgrebe po licu i telu. Razna nečistoća prodire ispod njih, a novorođena deca stalno guraju prste u usta, pa može doći i do infekcije.

Bebini nokti su dosta meki, krti i lomljivi, ne seku se dok beba ne napuni mesec dana. Nakon mesec dana kada su nokti malo ojačali možete početi sa njihovim skraćivanjem. Koriste se specijalne makazice sa zaobljenim vrhom. Pre i nakon upotrebe makazice uvek očistite sa malo vate namočene u alkohol. Nemojte koristiti makazice od starijeg deteta ili vaše. Potrebno je da beba ima makazice koje ćete koristiti isključivo za nju.

Nokte je najbolje seći nakon kupanja, jer tada postaju mekši i lakše ih je skratiti. Pre nego što se skrati nokat jagodice pritisnite prema dole, tako se sprečava zarezivanje kožice ispod nokta. Nokte uvek sečete u pravoj liniji, bez uglova, bebin dlan i prst pridržavate jednom rukom, a nokat sečete drugom rukom. Prilikom seče nokta uvek odaberite svetlo mesto kako bi ste videli celu površinu nokta.

Najbolje je da beba sedi u krilu ili da je neko drugi pridržava dok vi sečete nokte. Ako je beba nemirna i ne dozvoljava da joj sečete nokte, nokte iseći dok spava. Nokti na nogama dosta sporije rastu, pa ih nije potrebno redovno seći. Ipak povremeno proverite njihove rubove, mogu biti oštri. Kao posledica polukružnog rezanja i pravljenja uglova prilikom rezanja, može doći do urastanja nokta u mekano meso, ili čak do povređivanja ili blagog krvarenja. Tada je najbolje uzeti sterilnu gazu natopljenu antiseptikom, lagano pritisnuti povređeno mesto i sačekati da krvarenje prestane. Ako primetite da se na mestu gde je bila zanoktica, crveni ili otiče poprskajte antiseptik. Ali ako crvenilo ne prestaje pa još boli bebu na dodir i gnoji obavezno se javiti pedijatru u nadležnom domu zdravlja.

Izvor: halobeba.rs

Rokovi za prijavu dece u vrtić korišćenjem usluge e-Vrtić

Usluga elektronske prijave deteta u predškolsku ustanovu – eVrtić je od ove godine dostupna roditeljima putem Portala eUprave u svim opštinama i gradovima u Srbiji, piše dnevni list Danas.

Uslugu eVrtić na Portalu eUprava je prvi omogućio grad Beograd 2016. godine.

Prošle godine eVrtić su koristili roditelji u 17 gradova i opština širom Srbije, a od ove godine sve lokalne samouprave pružaju ovu elektronsku uslugu.

Prijava deteta u predškolsku ustanovu putem Portala eUprava omogućava roditeljima tu pogodnost da ne moraju da dostavljaju nijedan dokument, jer se svi potrebni podaci automatski, elektronski pribavljaju iz matične knjige rođenih, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i evidencije prebivališta.

Usluga eVrtić je jedna od prvih elektronskih usluga koja je „pobedila“ papirnu, jer mnogo veći broj roditelja koristi elektronsku uslugu umesto klasične.

Do danas je elektronski podneto ukupno oko 48.000 prijava, ali se očekuje da taj broj ove godine bude značajno premašen.

Za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem, ali je potrebno je da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju kojom dokazuje navedeni status lično u predškolsku ustanovu.

Elektronska usluga prijave dece u predškolske ustanove u toku marta meseca dostupna je u periodima konkursa u sledećih 37 gradova i opština, dok će ostale predškolske ustanove svoje usluge objaviti u zavisnosti od termina konkursa:

  1. Aleksinac PU „Lane” 6 – 31. mart
  2. Niš – Medijana PU „Pčelica” 06. mart
  3. Kragujevac PU „Đurđevdan” 09. mart
  4. Bela Crkva PU „Anđelka Đurić” 09. mart
  5. Raška PU „Veselo detinjstvo” 09. mart
  6. Blace PU „Naša radost” 09. mart
  7. Boljevac PU „Naša radost” 09. mart
  8. Bor PU „Bambi” 09. mart
  9. Bosilegrad PU „Dečja radost” 09. mart
  10. Bačka Palanka PU „Mladost” 09. mart
  11. Vladimirci PU „Suncokreti” 10. mart
  12. Vladičin Han PU „Pčelica” 10. mart
  13. Vlasotince PU „Milka Dimanić” 10. mart
  14. Gadžin Han PU „Prva radost” 10. mart
  15. Despotovac PU „Rada Miljković” 10. mart
  16. Paraćin PU „Bambi” 10. mart
  17. Doljevac PU „Lane” 10. mart
  18. Zaječar – grad PU „Đulići” 10. mart
  19. Knić PU „Cvetić” 10. mart
  20. Medveđa PU „Mladost” 10. mart
  21. Merošina PU „Poletarac” 10. mart
  22. Sokobanja PU „Bucko” 11. mart
  23. Surdulica PU „Naša radost” 11. mart
  24. Plandište PU „Srećno detinjstvo” 11. mart
  25. Priboj PU „Neven” 11. mart
  26. Ražanj PU „Leptirići” 11. mart
  27. Trgovište PU „Poletarac” 11. mart
  28. Ćićevac PU „Čarolija” 11. mart
  29. Svilajnac PU ,,Dečja radost” 11. mart
  30. Čajetina PU „Radost” 11. mart
  31. Smederevska Palanka PU „Čika Jova Zmaj” 16 – 31. mart
  32. Kruševac PU „Nata Veljković” 23 – 25. maj
  33. Valjevo – grad PU „Milica Nožica” 23. mart
  34. Dimitrovgrad PU „8. Septembar” 23. mart
  35. Užice – grad PU „Užice” 30. mart
  36. Bečej PU „Labud Pejović” 30. mart
  37. Beograd 17 predškolskih ustanova 30. mart – 16. aprila

Izvor: zelenaucionica.com

TRUDNIČKI DANI DOVIĐENJA, DOBRO DOŠLA PRIČO SA ROĐENJA

Drage naše mame,

pozivamo vas da se priključite našoj divnoj kampanji „Trudnički dani dovidjenja, dobro došla pričo sa rodjenja“ i sa nama podelite kroz vašu priču period vaše trudnoće i sam porodjaj.

Cilj ove kampanje jeste da se buduće mame ohrabre i upoznaju sa situacijama koje se dešavaju i koje su moguće na porodjajima.

Sastavite vašu priču što slikovitije i rečitije i posaljite nam je na mail-u našeg kluba redakcija@kbtim.rs ili u inbox stranice Klub beba trudnica i mama. Sve vaše priče ćemo objaviti a zatim će se vršiti glasanje za priču godine Kluba beba trudnica i mama. Najzanimljivija, najupečatljivija i najemotivnija priča po proceni kluba ali i vas glasača jednom mesečno biće nagradjena.

Uzivajte i sa nama podelite ono što je obeležilo vaš najlepši dan – vaš porodjaj <3 .

Vaš Klub beba trudnica i mama

KRAGUJEVČANIN PORODIO SUPRUGU U NJIHOVOM DOMU: Video sam da je beba krenula, nisam mogao da čekam Hitnu

Branko Pendić (29) juče je porodio svoju suprugu Suzanu Krstić Pendić (29) u njihovom domu u Kragujevcu.

  • Porođaj je krenuo oko 5 časova. Supruga je nakon stomačnih problema imala naprezanja koja su pokrenula porođaj. Video sam da je beba krenula – počinje priču ponosni otac za Informer.rs.

On je dodao da je odmah pozvao ekipu Hitne pomoći.

  • Pozvao sam Hitnu pomoć koja je odmah krenula, ali nije bilo vremena da ih čekam. Pomogao sam supruzi da dođe do spavaće sobe. Sve vreme sam se čuo sa Hitnom, i uspeo sam da porodim suprugu koja je na svet donela dečaka – priča nam ovaj Kragujevčanin.

Ekipa Hitne pomoći ubrzo je stigla, a dečak je već bio napolju.

  • Kada su stigli, beba je već bila napolju. Preuzeli su suprugu i nju i odmah su ih prevezli u bolnicu. Oboje su u odličnom stanju – dodao je on.

Jedna od članica sa terena koja je bila na vezi sa Brankom rekla mu je da joj je ovaj slučaj prvi u karijeri, ali da je dobro znala šta da radi.

  • Oduševio sam se što me je i posle nazvala da pita za suprugu i bebu pošto su ih ostavili u Kliničkom centru – završio je Branko.

Branku i njegovoj supruzi Suzani ovo je prvo dete.

  • Ovo nam je prvo dete, jako sam srećan – rekao je on.

S obzirom da je ovo njegovoj supruzi prvi porođaj, njihov herojski čin je u toliko veći.

Kako su u jednom istraživanju prvorotke prijavile, porođaj traje od 6 do 12 sati (od prvih simptoma).

Izvor: ikragujevac.com

,,Ovo neće biti tekst o tome kako sam se borila sa postporodjajnom depresijom jer internet je pun simptoma i načina borbe sa istom. Ovo će biti tekst o tome kako sam spriječila da mi se isto ponovi posle drugog porodjaja.“

Odlučila sam da vam napišem o mojoj borbi sa postporodjajnom depresijom. Ovo neće biti tekst o tome kako sam se borila sa postporodjajnom depresijom jer internet je pun simptoma i načina borbe sa istom. Ovo će biti tekst o tome kako sam spriječila da mi se isto ponovi posle drugog porodjaja. Znam da će mnogi od vas biti skeptični i možda neće vjerovati da je tako nešto moguće spriječiti ali meni je uspjelo, opet to sam ja, svi smo različiti i svi imamo svoje načine kako se nosimo sa tim stvarima koje nisu ni malo lake ni bezazlene. Ovo je moj način 🙂


Prvi put sam ostala u drugom stanju kada sam imala 20 godina, dakle pre 15 godina, trudnoća je protekla što bi se reklo školski, porod za prvorotku kažu brz i lagan, ako mene pitate mislim da me tada slomio odnos doktora prema meni, vrlo sraman, neprofesionalan i ponižavajuci, na žalost i danas imamo porodilja koje se susreću sa takvim groznim ponašanjem medicinskog osoblja što je za svaku osudu, ali to je neka druga tema.

Bilo kako bilo moj sin se rodio živ i zdrav, ja presretna, posle dva sata provedena u sali prebacuju me u sobu i sestra mi je dodala sjećam se plazmu i sok, pojela sam malo i osjetila nekakav čudan val tuge koji me odjednom preplavio i počela sam plakati…. Nisam prestala mjesecima, plakanje i nespavanje su me bukvalno uništavali, svakodnevno. Ono što je tragično u svemu tome je što nisam znala šta me snašlo, nisam znala ništa o postporpdjajnoj depresiji, a niko od doktora nije imao volju ili želju da se pozabavi time i pomogne mi na bilo koji način, podršku tadašnjeg supruga nisam imala, imala sam samo svoje tetke ali u tom periodu sam bila toliko zatvorena da sam malo o tome pričala, zapravo nikako, borila sam se sama sa svim tim meni potpuno nepoznatim stanjem, da, izabrala sam najteži način.
Jedanest ili dvanest godina kasnije u drugom braku nisam lako ostala trudna, imala sam jedan pobačaj u ranoj trudnoći i 8 mjeseci kasnije sam ponovo ostala u drugom stanju. Prvi mjeseci trudnoće , briga da se beba fino razvija a onda od 7 mjeseca javlja se strah od poroda i depresije koja me pretpostavljala sam vreba i čeka. Moju doktoricu sam upoznala sa svim što se dešavalo ranije i pomogla mi je da u Banja Luci nadjem dobru doktoricu koja će me poroditi kako sam mislila uz epiduralnu anesteziju pa kako neće biti bolova i trauma na porodu tako neće biti ni depresije mislila sam ja🙂

Sve je išlo po planu, porod je bio indukovan jer moj sin nije želeo napolje 😏 Porodila sam se bez epiduralne brzo i lagano, prebačena sam u sobu, prvi dan nisam mislila o depresiji, uživala sam sa bebom, drugi dan takodje ali tog drugog dana uveče počela sam da osjećam da dolazi ta tuga koje sam se najviše plašila, to je grozan osjećaj, mogu slobodno reci odvratan, nešto što vas obuzima i parališe vas, nemate snage da to spriječite. Ovaj put sam znala šta to znači, bila sam spremna iako sam mislila da će proći bez toga ali očigledno neće moći, e pa vrijeme je da se suočimo pomislila sam i odmjerimo snage. Ustala sam i otišla u kupatilo, koje je bilo vrlo lijepo i pristojno uredjeno, stala sam pred ogledalo i rekla sam sebi ovako: “ Sada ćemo ja i ti porazgovarati. Svjesna si da ako sada počneš plakati nećeš se zaustaviti mjesecima, nećeš spavati ni jesti, bićeš kao biljka i pitanje je da li ćeš uopšte ovaj put preživiti, mislim da ovaj put to sebi ne smiješ dozvoliti, budi jaka, ako već moraš da dozvoliš depresiji da te ulovi neka to bude kod kuće, kada budeš na svom terenu okružena svojim ljudima, ne ovdje, ovdje si zatvorena i to će sve situaciju samo pogoršati.

Misli na ove žene koje su ovdje došle da rode svoje mrtve bebe, misli na njihov bol, misli na one žene čije su bebice na inenzivnoj njezi i svaki put kada se vrata sobe otvore one očekuju najgore vijesti iako se nadaju najboljima, misli na njihov bol, sramota je da te vide da plačeš, pitaće te zašto plačeš a šta ćeš ti njima reći, ti si rodila zdravu bebu, ti si zdrava i nedopustivo je da sada upadneš u sav taj bol, nećeš i tačka“
Ljutito sam izašla iz kupatila kao da sam upravo tamo ostavila jednu losu osobu kojoj sam konačno rekla sve šta joj sleduje🙂, zatim sam sjela na svoj krevet i ne mogu reći da sam osjetila ogromno olakšanje ali dovoljno da zaustavi suze i smanji tugu bar privremeno.

Za vrijeme boravka u bolnici još sam jednom imala potrebu na kratko sa sobom porazgovarati🙂
Kada smo došli kući nije bilo ni traga tuge u mojoj duši već samo beskrajna sreća kako i treba da bude. Od tada je prošlo tri ipo godine.
Drage moje terapiju razgovora lice u lice sa samom sobom koristim i danas u nekim situacijama ☺ djeluje, bar kod mene.
Želim trudnicama laganu i bezbrižnu trudnoću i što lakši porod, a svim mamama da uživaju u svakom danu sa svojom dječicom jer kakav god dan nam bio na kraju nam ostaje samo da se zahvalimo Bogu što nam je dao priliku da se ostvarimo u najljepšoj ulozi i uspješno savladamo sve izazove na tom putu da naša djeca jednog dana budu dobri ljudi, što je na kraju pored zdravlja i najbitnije!


Toliko od mene, sve vas puno pozdravljam 🤗😚💖

Hvala našoj članici Indira Celović Mustafić na izdvojenom vremenu i podeljenom iskustvu koje će našim ostalim članicama sigurno značiti ukoliko se budu našle u sličnoj situaciji.