Arhive kategorija: Inseminacija i vantelesna oplodnja

Moje iskustvo sa klinikom Spebo Medical: Budim se dobri rezultati 7 jajnih ćelija

Poštovanje drage moje lavice. Sebe smatram mladom osobom koja je znala da koristi svaki momenat da se bori za ono sto je zelela, zapravo za ono sto mi je bilo najbitnije. Borba za potomstvo.

Diplomirala sam prva u generaciji i tako da nismo odlagali potomstvo. 2013 godine ostajem trudna-blizanacka trudnoca koja se zavrsava dijagnozom missed u 8 nedelji. 2014 godine ostajem trudna i radjam najlepšu devojcicu 2015 god. 3. Aprila.  Sa njenih 13 meseci ostajem trudna ali trudnoca nije na mestu VANMATERICNA je u levom jajovodu. Teska operacija. Uzasno bolovi pre operacije i posle. Tezak oporavak sto fizicki to i psihički.

Prolaze meseci a ja se gojim sve vise i vise od hormona zele da prodrmaju desni jajnik. Pocinju problemi sa srcem. Glavom. Nesvestice. Fobije. Strahovi. Nemam snage ni za svoju devojcicu. Ne odustaju.

I ne prihvataju da se lose osecam zbog pogresne terapije. Ja se ne predajem. Odlazim posle 2 ipo godine borbe sto sa doktorima sto sa članovima porodice u kliniku Spebo. Nije mi bilo prijatno i bojala sam se sta ce reci. Ja vec sam skupila dosta dijagnoza i svoje jajne celije itekako istrosila na pogresnoj terapiji. Medutim bas suprotno me ceka tamo. Nasmejan profesor koji mi je vratio osmeh na lice.

Gleda moje papire i ulazimo u proces vantelesne. Imala sam strah kako cu podneti tu terapiju ali… Ja sam isla nasmejana na bockanje i vracala se. Nikom nisam dala da mi vrati strah od neuspeha. Ja sam otisla po bebe i to je to. Dan aspiracije nasmejana ulazim u anesteziju ja ne znam ko je bio ljubazniji i divniji dal sestre,doktor,anesteziolog ili profesor. Budim se dobri rezultati 7 jajnih celija.

Odlicno sam se osecala i cekala da me pozovu. Od 7, 6 su se oplodile. Odlucuju da mi vrate 2 embriona a da vide sta ce doci do blasta kako bismo zamrzli. Ja nisam ni bila za to. Znala sam da cu uspeti ali svakako slusam savet i suprugovo misljenje da je to sigurnost. Odmaram i ostajem jos u Leskovcu inace smo iz Kraljeva. Zovu da dodjemo potpisemo za zamrzavanje sva 4 su stigla do vlasti. Mojoj sreci nema kraja. I vracamo se kuci. Svi me gledaju uspaniceno, uplaseno pa ine bas normalno misleci kako bi podnela jos jedan poraz.

Nikom nije bilo jasno da sam ja tamo vratila samopouzdanje. Izgubila svaki strah. I da u mom zivotu nema mesta porazu kao sto nije bilo MESTA NI ZA CEKANJE. Dolazi dan bete. Vadim krv i vracam se kuci. Kako se blizilo 12 sati nisam vise bila spokojna iako sam znala osecala sam strah od poraza. Zvoni telefon i javljaju betu trocifrenu. Znala sam da je jedna beba odmah. Nedelju dana uzivanja. A onda mucnine. Bolnica. Infuzije. 2meseca povracanja konstantno ali beba je tu. Cuvala sam je cvrsto bas kao sto su oni mene. Drage moje sada sam 5. mesec i dalje se lose osecam ali sam uspela u svom zivotu. Moja Andjelka nece biti sama kao sto sam bila ja. I svi su se pitali odakle mi vise zelja. Znala sam da od cekam ja nema nista.

Antimilerov hormon mi je i sada bio nizak za 29 godine. S zamislite da sam cekala cudo neku godinu. A da 95 kg sam imala. 25 dodala od hormona. Ne slusajte samo savet odeljenskih doktora. Pruzite priliku da ipak nije bas sve u redu tj. da cujete od pravih doktora koji se bave STERILITETOM. Meni je svekrva babica i svi su me docekivali lepo i davali pogresno terapiju da AMH pada a ja dobijam nove DIJAGNOZE. I insulinsku rezistenciju sam dobila.

Ne radite to. Ne stetite sebi kao sto sam ja 2 ipo godine. Idite na vreme da i vama i njima bude lakse. Prodjite kroz pricu jaki i nasmejani. Verujte pravom timu. Moja preporuka je klinika Spebo. DR NEBOJSA I PR MIODRAG. NENADMASNI  I ISKRENI STRUCNJACI A PRE SVEGA LJUDI. 🌅👶🍀

Autor: Članica Kluba, Aleksandra Popović

SPEBO MEDICAL: SARADNJA KLUB BEBA TRUDNICA I MAMA

Specijalna bolnica za lečenje steriliteta “ SPEBO MEDICAL “ u Leskovcu  počela je sa radom aprila 2008.
S obzirom na sve veći problem neplodnosti i s obzirom da se naša zemlja suočava sa problemom “Bele kuge“ odlučili smo se da osnujemo bolnicu koja će se pre svega baviti neplodnošću parova, tj. lečenjem steriliteta metodom vantelesnog oplodjenja.
Cilj nam je da što većem broju parova pomognemo da dodju do potomstva i ostvare se kao roditelji. Kada parovi koji ne mogu imate dece prirodnim putem dobiju dete postupkom VTO benefit je ogroman, pre svega za same roditelje, ali i za širu društvenu zajednicu.
Specifičnost i težina posla zahtevaju veliki i stručan timski rad kome doprinose svi zaposleni u bolnici. U  stručnom timu naše bolnice  rade 3 lekara specijalista ginekologije i akušerstva, 3 biologa, 2 anesteziologa, 1 urolog. Na čelu tima je dr Nebojša Marković subspecijalista fertiliteta i steriliteta.
Zajedno sa lekarima u timu se nalazi i 6 akušerskih sestara. Osoblje bolnice upotpunjavaju i: administrativni radnik, 3 pomoćna radnika. Stručni rad, tehnološki na visokom nivou opemljena bolnica, primena najnovijih svetskih naučnih dostignuća u lečenju steriliteta, čine nas prepoznatljivim medju ostalim ustanovama. Stručno i ljubazno osoblje bolnice svojim radom doprinosi da parovi znatno lakše i opuštenije prodju, kroz inače, dosta zahtevnu i komplikovanu proceduru.
Do sada je, zahvaljujući stručnom radu bolnice SPEBO MEDICAL, rodjeno oko 800 beba začetih u našoj bolnici, što nas čini izuzetno srećnim i ponosnim na svoj rad. Iz razgovora sa pacijentima stičemo utisak da smo opravdali njihova očekivanja.
Sterilitet je bolest. Ne treba se toga stideti nego se uhvatiti u koštac kao sa svakom bolešću. Specijalizovane bolnice za lečenje steriliteta, kao što je SPEBO MEDICAL, uspešno rešavaju taj problem, bilo da se radi o muškom ili ženskom sterilitetu. Ne sme se odugovlačiti sa dijagnozom. Ukoliko ne dodje do trudnoće nakon 1 god nezaštićenih odnosa treba se obratiti specijalizovanoj ustanovi. Za parove starije od 40 god. već nakon 6 meseci.
Otkrivanjem uzroka steriliteta mnogo lakše ćemo doći do cilja, rodjenja zdravog deteta. VTO predstavlja poslednju kariku u ispitivanju i lečenju steriliteta, čijim se rezultatima SPEBO MEDICAL ponosi.

Web sajt ⇓

SPEBO MEDICAL

Fb. stranica ⇓

Spebo Medical

IG. profil ⇓

spebomedical

E-mail: nmarkovic@spebo.co.rs

GALERIJA

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

 

 

Srbija: Evo kako izgleda novi zakon o vantelesnoj oplodnji

Parovi o trošku države mogu da idu na tri besplatne vantelesne oplodnje

Dugo se čekalo da se sve kockice slože kako bi u Srbiji moglo da zaživi doniranje embriona, jajnih ćelija i spermatozoida, kao i mogućnost da žene bez partnera postanu majke.

Jedna od glavnih nedoumica oko ove tematike bilo je kako će biti definisani donori i da li može da se dogodi da se od jednog davaoca iskoriste ćelije/spermatozodi za više primaoca, pa bi bojazan o susretu dece koja su biloški povezani, a ne znaju za to bila velika.

Međutim, naš zakon o lečenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom je to jasno definisao.

„Dobra stvar našeg zakona o lečenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom je što donori mogu da budu samo jedan na jedan, odnosno jedna donorka/donor može da daruje svoje ćelije, embrione ili spermatozode samo jednom paru ili ženi bez partnera, rekla je direktorka udruženja „Šansa za roditeljstvo“, Sandra Jovanović, a povodom otvorene prve banke reproduktivnih ćelija u Srbiji.

Ona objašnjava da u drugim zemljama to nije tako i da je našim zakonom na ovaj način zaštićena svaka mogućnost da deca rođena ovom procedurom mogu da se sretnu slučajno, stupe u kontak, a da ne znaju da su im roditelji (odnosno davaoci) isti.

Podzakonski akti koji su definisani neposredno pre otvaranja banke reproduktivnih ćelija definišu na koji način može da se u Srbiji uradio vantelesna oplodnja uz pomoć doniranih ćelija.

„To je prvi korak koji je morao da se uradi, kada je pitanje finansiranja RFZO kod nas finansira vantelesnu oplodnju, što znači da bi donacija trebalo da bude na teret, bar delom na RFZO, za sada ne znamo ništa konkretno“, dodaje Jovanović.

Finasiranje je vrlo bitna stavka za sve parove, jer sada više ne moraju da idu u inostranstvo po donirane ćelije ili spermatozoide, kaže Jovanović i dodaje da je procedura veoma skupa, ali kako naš zakon zabranjuje da se naplaćuje davaocu, mora da se nađe način kako da se motivišu ljudi da upravo iz alturističkih razloga to rade.

Zakonski u Srbiji parovi o trošku države mogu da idu na tri besplatne vantelesne oplodnje, ali procedura donacije iako jeste procedura vantelesne oplodnje, ne podrazumeva besplatne pokušaje o trošku RFZO-a.

„Ovo je potpuno odvojena procedura, ako vi imate tri finansirana postupka i ako ste vi kandidat za te postupke, to znači da vi ne morate na donaciju, znači da imate svoje zalihe da možete da idete sa svojim materijalom“, kaže Jovanović.

Zakonom ne postoji starosna granica za primaoce, a davaoci mogu da budu starosti do 40 godine, a žene od 21 do 34 godine, kaže direktorka udruženja „Šansa za roditeljstvo“ i objašnjava da je zakonom to dobro predviđeno i ističe da je bitno je da donori budu što mlađi.

„Ljudi koji ulaze u proceduru donacije su ljudi koji moraju da se odluče na ovaj postupak i to nisu ljudi koji biraju boju očiju ili kose deteta, već su to parovi koji su ostali bez ćelija“, objašnjava Jovanović.

Zakonom je takođe predviđeno da svaka donacija bude apsolutno anonimna, ali da ukoliko dete koje je rođeno ovim postuopkom nakon navršene 15 godine želi da dobije informacije o davaocu, može da dobije informacije poput toga da li je donor bolovao od neke bolesti, ali ne i ime i prezime.

U proseku godišnje se u Srbiji uradi oko 2.500 vantelesnih oplodnji preko RFZO.

Registar koji predviđa novi zakon će imati informacije koliko tačno žena ili parova se odluči za ovaj postupak.

Ovo udruženje, koje je osnovano u septembru 2016. godine na inicijativu ljudi koji imaju problem sa začećem broji više od 2.000 članova i osnovni cilj im je da ljudi sa problemom začeća nemaju osećaj da su sami, kaže Jovanović i dodaje da je samom udruženju pre svega potreban prostor, koji od osnivanja nemaju, a i koji trenutno ne mogu sami da finansiraju.

 

Izvor: stil.kurir.rs

Mnogim parovima u Srbiji je ovo poslednja šansa za začeće: Ispitali smo i saznali gde se stalo sa donacijom reproduktivnih ćelija

Mnogi parovi kojima je donacija jajnih ćelija, spermatozoida ili embriona poslednja opcija za začeće još čekaju da ova kod nas zakonom dozvoljena procedura počne da se sprovodi.

Donacija reproduktivnih ćelija i embriona je opcija za parove i pojedince koji su iscrpeli sve druge mogućnosti da postanu roditelji, opcija u slučaju kada žena nema jajne ćelije i koristi ćelije donatorke za oplodnju uz partnerove spermatozoide

kako bi ostvarila trudnoću. Radi se i kada muškarac nema spermatozoide pa koristi spermatozoide donatora za oplodnju partnerkine jajne ćelije. Potom se radi i u slučaju kada ni muškarac ni žena nemaju reproduktivne ćelije, te koriste donirani embrion.

Ona se izvodi u izuzetnim slučajevima, ali ne uvek i ne obavezno. Osetljiva je, otvara mnoga pitanja, posebno etička i zakonska, i zato je važno da bude strogo kontrolisana, uokvirena zakonskim regulativama i neprekidno pod nadzorom nadležnih ustanova.

Činjenica je, kaže Sandra Jovanović, predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo“, koje se bavi ovom i mnogim drugim temama u vezi sa problemima začeća, da je sve više zemalja u kojima je ova procedura moguća i u kojima se već izvodi. Donacija je postala potreba savremenog društva, a napredak medicine omogućio je parovima i pojedincima da i na ovakav način dođu do potomstva.

– U Srbiji se ova procedura još uvek ne radi. Imamo zakon koji dozvoljava donaciju, donet u maju 2017. godine, ali još nisu

gotovi pravilnici koji treba da definišu njegovo sprovođenje – kaže Sandra Jovanović.

Po tom zakonu, kod nas su dozvoljeni donacija jajnih ćelija i spermatozoida, uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija i embriona pod kontrolisanim uslovima, ženi bez partnera da uđe u proceduru donacije kako bi se samostalno ostvarila u ulozi majke.

Građanima Srbije je, takođe, dozvoljeno da budu davaoci reproduktivnih ćelija i da učestvuju u postupku sa darovanim reproduktivnim ćelijama i embrionima kao primaoci. Jedino nije dozvoljeno stvoriti embrion od donatorske jajne ćelije i donatorskog spermatozoida i takav usaditi u matericu žene koja ima problem sa začećem.

DA SE POBOLJŠAJU USLOVI LEČENJA

Najveće evropsko udruženje koje se zalaže za bolje uslove vantelesne oplodnje, „Fertility Europe“, organizuje 27. marta u Beogradu trodnevni evropski skup s nizom predavanja o vantelesnoj oplodnji. Domaćin skupa je Udruženje „Šansa za roditeljstvo“. Cilj ovog skupa je da se poboljšaju uslovi lečenja neplodnosti u Srbiji, da se ukaže na aktuelne probleme poput završavanja pravilnika za donaciju, pravljenja jedinstvenog registra pacijenata koji su u procesu vantelesne… Da se skrene pažnja na to da sve procedure treba da budu dostupne svakom paru koji želi dete kako bi se došlo do zajedničkog cilja, a to je više beba u Srbiji.

 

Izvor: zena.blic.rs

Klomifen (Clomid)

Davanje klomifena
Najčešći lek koji se koristi za stimulaciju jajne ćelije je upravo klomifen. Klomifen stimuliše oslobađanje hormona neophodnih za izazivanje ovulacije.

Kod žena koje imaju problem sa anovulatornim ciklusima, on dovodi do ovulacije u 70-85% slučajeva. Ipak, treba imati u vidu da se trudnoća ostvari kod 40-50% žena, ali nakon 12 meseci korišćenja klomifena, ova stopa je čak 80%.

Doziranje klomifena
Uobičajena doza sa kojom se počinje je 50mg dnevno tokom 5 dana. Prvi dan kada se pije klomifen je između 3. i 5. dana ciklusa zavisno od preporuke ginekologa. Kod polovine pacijentkinja, ova doza dovede do ovulacije.

Kod preostale polovine pacijentkinja u sledećem ciklusu se preporučuje doza od 100mg dnevno (dve tablete se piju istovremeno).

Kod pacijentkinja koje imaju istoriju hiperstimulacije početna doza je 25mg dnevno – ½ tablete.

Kada se prepisuje klomifen?
Ženama se klomifen prepisuje u nekoliko situacija:

da bi se stimulisala ovulacija kod žena kod kojih ona izostaje ili se ne dešava pravilno.

Da bi se stimulisala proizvodnja većeg broja jajnih ćelija kod žena koje planiraju vantelesnu oplodnju ili inseminaciju.

Daje se ženama kada je potrebno izvršiti testiranje ovulacije i kvalitet jajnih ćelija. Klomifen se daje u trajanju od 5 dana i podiže nivo FSH. Ako rezerve FSH padnu na normalna nivo do sledećeg dana, to je znak normalnih rezervi jajnika. Ukoliko FSH ostane povišen, to je znak niskih rezervi jajnika.

PCOS i klomifen
Ženama koje pate od sindroma policističnih jajnika se prvo savetuje da smanje telesnu težinu za najmanje 5-10%. Uglavnom se ženama ovulacije vraćaju kada smršaju oko 8% u odnosu na svoju telesnu težinu. Najzdravije i najefikasnije je mršavljenje uz pomoć redukovane ishrane i vežbi.

Zaboravite na mršavljenje uz pomoć raznih preparata jer sindrom policističnih jajnika nastaje zbog nepravilne ishrane i poremećenog lučenja insulina, a ne zbog težine. Telesna težina je samo produkt svega.

U poslednje vreme, odlične rezultate u lečenju PCOS daju i lekovi za regulaciju insulina uz pravilnu ishranu. Da bi se odredila terapija, neophodno je utvrditi insulinsku rezistenciju tako što ćete uraditi test opterećenja glukozom.

Folikulometrija i klomifen
Neophodno je pratiti minimum jedan ciklus ženu kako reaguje na klomifen. Ukoliko taj mesec nije postignut zadovoljavajući efekat (previše stimulisani jajnici ili nije bilo ovulacije), praćenje je potrebno nastaviti sve dok se ne uskladi doza koja daje adekvatan rezultat.

Veoma je važno ispratiti i da li se sluzokoža materice stanjuje pod uticajem klomifena jer onda neće biti efekta od ovulacije. Podjednako je važno da sluznica materica bude dovoljno zadebljana da bi oplođena jajna ćelija mogla da se “zakači“ za zid materice.

Klomifen za muškarce
Postoje situacije kada se klomifen prepisuje kao terapija za muškarce. Ovo se radi u situaciji kada postoji problem niskog nivoa spermatozoida, za lečenje oligospermije.

Sve o spermogramu i kako da ga pobošljate pročitajte OVDE!

Nuspojave korišćenja klomifena
Hiperstimulacija jajnika – može biti blaga sa uvećanim jajnicima i nelagodnošću, do teške koja može biti životno opasna. Simptomi hiperstimulacije su nadutost stomaka, mučnina, povraćanje i kratak dah;
Gusta cervikalna sluz kroz koju sperma ne može da prolazi, pa se moraju koristiti dodatni lekovi ili pribegavati inseminaciji;
Valunzi,
Mučnina i bolovi u stomaku,
Glavobolja,
Nervoza i promene raspoloženja,
Osetljivost dojki,
Zamućen vid i
Opadanje kose.
Višeplodna trudnoća kao posledica klomifena
Verovatnoća da se začnu blizanci je između 5 i 8% u odnosu na 1-2% koliki je prosek u Evropi prirodnim putem. Trojke su veoma retke kada je terapija klomifenom u pitanju.

Rizik od pobačaja ili poremećaja razvoja deteta
Stopa pobačaja fetusa začetih uz pomoć klomifena je nešto viša, ali nije dokazano da li je zbog klomifena ili ranijeg stanja pacijentkinje (starost pacijentkinje, PCOS).

Nema uticaja klomifena na razvoj fetusa i deteta kasnije.

 

Izvor: demetra.rs

Razlozi za privremeno prekidanje postupka vantelesne oplodnje

Čak i kada konačno prođete sve procedure oko rađenja analiza, skupljanja dokumenata i priprema, započinjanje procesa vantelesne oplodnje nije garancija da će tog meseca postupak biti i uspešno okončan. Bez obzira na napredak tehnologije i razvoj medicine, ne postoji garancija za uspeh.

U bilo kojoj fazi postupka vantelesne oplodnje, može se dogoditi da vam bude savetovano da odustanete od daljeg postupka. Najčešći razlozi za prekidanje postupka u započetom ciklusu su:

Hiperstimulacija – previše folikula u jajnicima koji rastu ili previsok nivo estradiola. To je preterani odgovor na terapiju.
Nema vidljivih folikula ili je nivo estradiola prenizak – nedovoljan odgovor na terapiju.
Pojava ciste na jajniku ili nekog drugog ozbiljnog problema.
Prevremeno prskanje folikula (prevremena ovulacija) – lekari ne stignu da izvrše aspiraciju folikula ili folikuli pucaju pre nego što materica bude pripremljena da prihvati oplođenu jajnu ćeliju.
Jajne ćelije nisu dobijene postupkom aspiracije jer su folikuli bili prazni.
Ukoliko nije došlo do oplodnje – spermatozoidi nisu uspeli da oplode jajnu ćeliju.
Ukoliko nema deobe – zastoj u razvoju embriona.
Prekid postupka ne znači da se u potpunosti mora odustati od vantelesne oplodnje. Samo se u međuvremenu mora otkriti uzrok problema, izlečiti ako je potrebno ili promeniti postupak planiranog vršenja VTO u zavisnosti od problema.

 

Izvor: demetra.rs

Gonadotropini i ovulacija

Gonadotropini u postupku vantelesne oplodnje

Ovaj način stimulacije ovulacije se sve ređe koristi kod žena sa policističnim jajnicima. Ranije se ovulacija često stimulisala gonadotropinima, međutim, taj postupak se sada retko kada praktikuje. Razlog napuštanja ove prakse je rizik od hiperstimulacije jajnika i višeplodna trudnoća.

Terapija gonadotropinima počinje između drugog i petog dana ciklusa, u dozi od 37.5 do 150 IU na dan. Terapija traje do ovulacije.

Stimulacija ovulacije se vrši injekcijom HCG-a ukoliko su dva folikula veća od 1.6 cm ili četiri folikula veća od 1.4 cm. U drugim situacijama se od postupka odustaje.

Ako izuzmeno problem muške neplodnosti, procenat ostvarenih trudnoća je preko 45%, s tim da je u preko 5% reč o višeplodnoj trudnoći.

 

Izvor: demetra.rs

KAKO IZ MUŠKOG UGLA IZGLEDA VANTELESNA OPLODNJA

Skoro uvek o neplodnosti i vantelesnoj oplodnji slušamo iz ugla žena koje su prošle kroz sve to, međutim, ovog puta je tata Brajab Maza odlučio da zbog svih budućih očeva, podeli priču sa svima nama. Ispričao je priču svoje porodice, i podstakne sve u sličnoj situaciji da budu hrabri i jaki

Dok sam odrastao imao sam savršen odnos sa ocem i u njemu video pravi uzor. Zaista sam bio blagosloven da imam takvog muškarca pred očima,koji je vodio našu petočlanu porodicu i kroz dobre i kroz loše trenutke. Kako sam odrastao, govorio sam sebi: „Želim da budem baš kao on.“ Nažalost, nakon više propalih pokušaja da moja supruga ostane trudna, ovi snovi su nestali iz vida – počinje svoju priču Brajan Maza.

Početak priče…

Kako sam došao u kasne dvadesete i rane tridesete, često sam slušao priče o ljudima koji se suočavaju sa problemom neplodnosti, ali nikada nisam slušao o vantelesnoj oplodnji iz muškog ugla. Sada, kada moja supruga Kloi Mils i ja očekujemo drugo dete uz pomoć VTO, osećam neku vrstu odgovornosti da podignem svest o temi o kojoj nije teško razgovarati, a vrlo često je ostavljeno ženama da se izbore sa tim.
Kada je naša priča počela, moja supruga i ja bili smo na istom poglavlju, ali ne na istim stranama kada je rađanje dece u pitanju. Ona je želela decu odmah nakon venčanja, ali ja nisam bio spreman. Suosnivač sam velike firme sa kojom sam baš u to vreme konstantno otvarao restoran za restoranom. Moja žena je dostigla ogroman uspeh u svojoj novinarskoj karijeri, te smo imali period konstantnih izlazaka, putovanja po svetu i slobodnog života. Nisam želeo da se to završi, ali sam znao da želim da budem otac – tako da smo se vremenom odlučili na naredni korak u svom braku – da stvorimo porodicu.

Ko je kriv…

Nikada nisam pomislio da neću biti sposoban da moja žena prirodno zatrudni. Ne samo da sam bio povređen zbog nje, nego i zbog sopstvenog osećaja. Gledao sam se u ogledalo i nisam se osećao kao muškarac. Nakon sedam meseci pokušaja na dobri stari način, otišli smo lekaru, zatim sledećem i sledećem, sve dok nismo stigli do specijaliste za neplodnost. Tada je moja supruga otkrila da ima nešto što se naziva smanjena rezerva jajnika, a ja sam shvatio da moji plivači izleda nisu toliko snažni kako sam mislio. Da budem iskren, imao sam smanjen broj spermatozoida.
To nije bio način na koji smo mislili da ćemo započeti porodicu, ali život ne ide onim putevima kojim mislimo.
Odmah sam krenuo u odbranu, jer sam mislio: „Ovo se ne dešava onima koji zaista brinu o sopstvenom zdravlju.“ Igrao sam fudbal otkako znam za sebe, pa sam čak došao i do prve lige na Univerzitetu na Roud Ajlandu. Kada bih rekao da sam strastveno posvećen zdravlju i fitnesu bilo bi potcenjivanje, tako da je ovo bio zaista ogroman udarac.
Praktično svaki naš razgovor sa doktorima svodio se na razgovor o mom sportskom rezimeu, od toga da intenzivno treniram svakodnevno, do pritiska pantalona koje koristim, o uskim boksericama, pa čak i količini kafe koju pijem. Sve što bi moglo makar malo uticati na broj mojih spermatozoida je uzeto u obzir da se raspravlja.

Izlaz postoji…

Kako bi sve bilo još gore, odnos sa mojom suprugom je počeo da pati jer sam se osećao kao da sam je izneverio. Njen san o stvaranju porodice je odložen, a konstantni odlasci doktorima vodili su i do propalih pokušaja postupka veštačke inseminacije, a zatim i do ogromne borbe, ali, da budem iskren, bilo je to jer smo oboje preplašeni bili. Plašili smo se nepoznatog, a put kojim idemo se komplikovao. Nijedno od nas nije bilo spremno na ovo. Nismo želeli da krajnji rezultat bude vantelesna oplodnja. Osećali smo se kao da nam je to neprijatelj, reči koje nismo želeli ni da izustimo. Vremenom, shvatili smo da bi IVF mogao da nas spase (a i jeste). Bio je to odgovor na naše probleme, i početak naše porodice o kojoj smo toliko maštali.
Dao sam obećanje svojoj supruzi da ću prisustvovati sastancima sa lekarima svakog jutra, na kojim je sniman rast folikula i da ću biti tu za njeno svakodnevno primanje hormona, što je vodilo ka vađenju jajnih ćelija. Kada je napokon došao dan operacije, jer ste mogli tenziju bukvalno podeliti na dva ishoda, a onaj pozitivan se činio toliko dalekim u tom trenutku.
Narednih nekoliko dana postupka su bili jednako noćna mora, jer smo čekali dan za danom da nam jave šta se dešava sa embrionima. Svaki poziv koji smo primili stvarao je sve više nervoze. Nakon svega, samo jedan embrion je bio održiv, i srećom, bio je savršen koliko god je to moglo u toj situaciji. Odlučili smo da uradimo tranfer trećeg dana umesto da rizikujemo i čekamo peti. Petoga dana bi mogao da se zaledi i pošalje na genetsko testiranje, tako da smo bili svesni da rizikujemo. Ipak, nakon svega, rizik se isplatio. Nismo pogrešili.

Dobre vesti…

Dve nedelje kasnije bio sam u Bruklinu u potrazi za potencijalnom lokacijom za restoran, kada sam primio poruku od supruge. Bila je to slika dva pozitivna testa na trudnoću. Neću nikada zaboraviti taj osećaj koji je prošao kroz moje telo, jer se moj san da postanem otac napokon ostvario.
Imali smo mi svakako dug put pred sobom, sa još usputnih ožiljaka, ali smo se držali zajedno i borili svim snagama za porodicu. Naš sin Leo bio je pravo čudo, koje nas je naučilo mnogo o životu, i to tako mlade. Nismo mislili da ćemo na ovakav način započeti stvaranje porodice, ali život ne teče uvek onako kako smo mislili.

Srećan kraj…

Sada, samo dve godine nakon čitavog postupka VTO, očekujemo drugog sina. I ova beba je čudo vantelesne oplodnje, koja je tekla na identičan način kao i prva – sa jednim kvalitetnim embrionom i transferom trećeg dana. Shvatio sam da smo neverovatno srećni što smo i drugi put uspeli iz prve da dobijemo bebu. Da nismo uspeli vantelesnom oplodnjom potražili bismo surogat majku, a razmišljali smo i o usvajanju – ništa nas ne bi sprečilo da stvorimo porodicu kako smo oboje sanjli.
Ova priča ima srećan kraj, ali bilo je momenata u mom životu kada nisam mislio da ću imati priliku da je ispričam. Moja priča namenjena je svim budućim očevima. Želim da znate da smo svi zajedno u ovome. Ne treba da se osećamo posramljeno ili nesigurno zbog svog problema. Udahnite duboko i setite se da vas problemi sa plodnošću ne čine manjom osobom, a ukoliko ste srećni kao moja porodica, učiniće vas još jačim.

 

Izvor: bebologija.rs

 

Ivanina priča vraća nadu: Posle sedam bezuspešnih vantelesnih, desilo se ČUDO

Taj prohladni 27. novembar 2015, kada je na svet došla Nina (3), za Ivanu (40) i Viktora (42) Kurtevski iz Beograda bio je najlepši dan u životu. Sve je dobilo novi smisao, a godine borbe za potomstvo i niz neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje izgledali su im tada kao dalek, ružan san iz kog su se konačno probudili. Nakon osmog pokušaja, s Ninom u naručju, napustili su porodilište.

Put kojim su zajedno prošli Ivana, profesorka engleskog jezika, i Viktor, menadžer u jednoj stranoj kompaniji, pre nego što su prvi put zagrlili svoju ćerkicu, nimalo nije bio lak.

Ivanina prva vantelesna oplodnja bila je 2010, nakon vanmaterične trudnoće. Nije uspela, ali oni se nisu predavali. Probali su ponovo. Opet ništa. I tako sedam puta.

Snagu su crpeli u ogromnoj želji da se ostvare kao roditelji i uzajamnoj ljubavi i podršci. Bilo je tu, priznaju, i mnogo suza, uspona i padova, neprospavanih noći, strahova, bola…

– Još mi je teže bilo jer sam radila s decom. Sećam se kad mi je jedna mama pred kraj školske godine rekla: „Ne znam šta da radim s ovom mojom decom celog leta.“ Bože, razmišljala sam, ja bih znala kako da provedem vreme sa svojom decom, samo da ih imam, ali nemam – priča Ivana.

I možda bi, kaže, dete za nju i dalje bilo samo san da je put nije odveo kod prof. dr Aleksandra Ljubića, ginekologa i akušera u Specijalnoj bolnici za ginekologiju „Jevremova“ sa porodilištem.

– Pokazalo se da sam vrlo specifičan slučaj koji do tada nikoga nije dovoljno zanimao. Srećom, odlazim u „Jevremovu“, kod divnog profesora Ljubića, koji odbija da mi radi vantelesnu oplodnju dok ne uradim sve potrebne analize, a koje mi niko pre njega nije ni tražio. Dobijam od njega spisak, između ostalog, da uradim analizu na trombofiliju i histeroskopiju.

Analize su pokazale da Ivana ima tri od četiri urođene trombofilije koje postoje, a da jedna od njih direktno utiče na implementaciju embriona.

– Histeroskopijom je utvrđeno da imam pregradu u materici u obliku slova V, što je, takođe, bila prepreka za začeće. Nakon što mi je ova pregrada uklonjena, šesti pokušaj VTO bio je uspešan, došlo je do trudnoće, ali nije bilo embriona u mešku.

Zar je moguće da sam stvarno trudna?

Sedmi pokušaj opet je bio neuspešan, da bi se na kraju pokazalo da Ivani ne treba kompletna hormonska stimulacija jer njen organizam na nju reaguje veoma burno.

– Zbog nje sam ulazila u hiperstimulaciju, to jest proizvodnju previše jajnih ćelija, pa je kvantitet uticao na kvalitet. I lekari su se pri osmom pokušaju odlučili na najblažu moguću stimulaciju.

Ivani je tako 14. marta 2015. urađen embriotransfer.

– Strepeli smo, puni nade, ali i straha. Čekali smo da svima kažemo: „Uspeli smo, postaćemo roditelji.“

Kada su rezultati pokazali da je u drugom stanju, njihovoj sreći nije bilo kraja.

– Sreća, radost, neverica. Da li je moguće da sam stvarno trudna posle osam pokušaja, pitala sam se. Pa se onda opipavam i osluškujem, prosto u to nisam verovala sve dok nije počeo da mi raste stomak. Kada sam čula Ninino srce koje je kucalo odmah tu ispod mog, konačno sam znala da je naš svet ispunjen skroz.

Ali ništa na ovom svetu, kaže Ivana, nije bilo ravno onom osećaju koji je imala kad je svoju devojčicu prvi put uzela u ruke.

– Držim svoje dete, svoju Ninu u rukama. Gledam je i mislim se koliko ljubavi, topline, sreće, miline, svega najdivnijeg je u mojim rukama. Nisam znala da može ovoliko da se voli. Da ta bezgranična, rečima neopisiva ljubav stvarno postoji. Nina nam je pokazala da je baš tako.

Možda nas uskoro bude četvoro ili petoro

Ivana i Viktor planiraju da prošire svoju porodicu i da opet uđu u postupak vantelesne oplodnje.

– Verujemo da ćemo dobiti priliku da podarimo još jedan nov život ovom svetu, a našoj Nini brata ili sestru, a možda i brata i sestru. Najsrećniji smo roditelji na svetu i svima želimo istu količinu baš ovakve, najčistije sreće i ljubavi – kažu Ivana i Viktor dok se spremaju da s Ninom u toplini doma proslave novogodišnje i božićne praznike.

 

Izvor: zena.blic.rs

8 stvari koje morate da pitate ginekologa pre nego što krenete na vantelesnu oplodnju

Prihvatite problem i definišite pitanja pre odlaska na pregled, savetuje dr Ivana Đurđević Starović, specijalista ginekologije i akušerstva i medicinski urednik sajta „Hoću bebu“

Kakva je hormonska priprema za VTO? Kakav će biti protokol stimulacije i šta to znači?

U svakom prirodnom ciklusu počne da raste oko 30 folikula, ali se u jednom trenutku izdvoji jedan od njih koji nastavi da raste, tako da obično dozre i oslobodi se samo jedna jajna ćelija. Kako je ideja lečenja neplodnosti da se povećaju šanse za začeće, u toku postupka se daju lekovi koji će pomoći da poraste više folikula i da se na taj način dobije više jajnih ćelija.

– To se zove stimulacija ovulacije ili kontrolisana hiperstimulacija jajnika. S tim ciljem koriste se tablete ili injekcije. Izbor terapije je individualan i u skladu s godinama, konstitucijom, hormonskim statusom, ultrazvučnom slikom jajnika, kao i prethodnim iskustvima.

Lekovi za stimulaciju ovulacije obično se kombinuju s lekovima iz grupe koju zovemo agonisti ili antagonisti. Oni omogućavaju ujednačeniji rast folikula, samim tim i kvalitetnije jajne ćelije, a ujedno sprečavaju i prevremeno pucanje folikula – objašnjava dr Đurđević Starović.

Nekada postupku vantelesne oplodnje prethodi period tokom koga će vam se savetovati da uzimate kontraceptivne pilule sa ciljem da se jajnici pripreme za sam postupak.

Pilule preveniraju pojavu cisti na jajnicima, regrutuju i uniformišu folikule koje ćemo stimulisati.

Koje su komplikacije i koliko se često javljaju?

Kao i kod bilo kog invazivnog postupka, i u postupku vantelesne oplodnje postoje neki rizici kojima ste izloženi. Najčešće komplikacije su hiperstimulacioni sindrom (OHSS), višestruka trudnoća ili komplikacija prilikom aspiracije jajnog folikula. U cilju postizanja boljih rezultata lečenja u postupku VTO sprovodi se hormonska stimulacija jajnika kako ne bi došlo do razvoja velikog broja jajnih folikula i dobijanja što većeg broja jajnih ćelija. Kao komplikacija te terapije može da se razvije ovarijalni hiperstimulacioni sindrom (OHSS), koji se klasifikuje u tri stepena prema kliničkim simptomima i laboratorijskim analizama: lak, srednjetežak i težak oblik.

– Kod lakog oblika, koji je najčešći, dolazi do uvećanja jajnika, osećaja mučnine, povraćanja, napetosti trbušnog zida i lakih bolova u donjem trbuhu. Simptomi ne zahtevaju nikakvu dodatnu terapiju, već se posle desetak dana sami povlače – kaže dr Đurđević Starović.

U slučaju srednje teškog oblika OHSS-a jajnik je veći od 7cm, sa većim brojem cista, a najteži oblik OHSS-a javlja se relativno retko, jedan slučaj na 200 indukcija ovulacije, i predstavlja komplikaciju kod koje, pored enormnog povećanja jajnika sa cistama koje u promeru imaju preko 3 cm, dolazi do dehidratacije, izliva veće količine tečnosti u trbušnu duplju i plućnu maramicu. U slučaju pojavljivanja ovog oblika komplikacije neophodna je hospitalizacija zbog intenzivnog nadzora i terapije.

Ovim komplikacijama naročito su sklone žene sa policističnim jajnikom i žene sa malom telesnom težinom.

OHSS može da se spreči tako što se redovno meri nivo estradiola, a ako on prelazi svoju granicu, potrebno je smanjiti unos lekova za stimulaciju dok se ne dostigne normalan nivo. U nekim slučajevima može doći do rizika otkazivanja procesa vantelesne, ako žena ne reaguje dovoljno na lekove ili ne proizvodi dovoljan broj folikula.

OVAKO IZGLEDA OPLODNJA JAJNE ĆELIJE U PROCESU VTO

Sa koliko embriona se najčešće obavlja transfer?

U našoj zemlji vraća se do tri embriona, mada je u razvijenim zemljama koje finansiraju više pokušaja VTO praksa da se vraća samo jedan embrion.

Šta će se desiti s mojim neiskorišćenim embrionima?

Ukoliko ne budu zadovoljili uslove za zamrzavanje, odnosno ukoliko embriolog proceni da nisu dovoljnog kvaliteta, embrioni se uništavaju.

Da li nakon embriotransfera moram da mirujem?

Ranije je preovladavalo mišljenje da treba mirovati nakon embriotransfera, ali su danas ovakvi stavovi napušteni.

Nije potrebno mirovanje, dovoljno je da se ponašate uobičajeno i budete umereni u fizičkim aktivnostima.

Šta mogu da očekujem nakon transfera embriona?

Uobičajene tegobe su: mučnina, blaga malaksalost, vrtoglavica, pojava sekreta promenjene boje. Ovi simptomi uglavnom ne zahtevaju obraćanje lekaru, već sačekajte zakazanu kontrolu. Ukoliko su simptomi intenzivniji, obratite se svom ginekologu pre zakazane kontrole.

Ukoliko VTO nije uspela, kada mogu da pokušam sledeći put?

To zavisi od godina žene. Što je pacijentkinja starija, prirodno ima manje vremena za čekanje. Ustaljena praksa je da prođe od tri do šest meseci.

Koliko traje pregled?

Svaki ginekološki pregled ima određeno vreme trajanja, pa ukoliko vaš pregled traje 10–15 minuta, nemojte se osećati zanemareno. Ginekolog postavlja samo ona pitanja na koja ne može da dobije odgovor iz samog pregleda ili laboratorijskih analiza. Pitanja se postavljaju kako bi se povezale činjenice koje su već vidljive.

LEKAR JE LEKAR, A NE VAŠ PRIJATELJ

Veoma je važno da ne tražite u svom doktoru prijatelja, koliko god da je tema o kojoj ćete sa njim pričati intimna, ranjiva i bolna. Doza empatije od lekara prema pacijentu mora da postoji, ali uvek imajte na umu da je on lekar specijalista kao i svaki drugi. On će vam svakako postavljati najintimnija pitanja, a vi gledajte da odgovarate objektivno i sažeto. Pomozite lekaru da što bolje sagleda slučaj i donese adekvatnu odluku o izboru lečenja.

Budite podrška svom muškarcu: Vantelesna oplodnja zbog muškog steriliteta

 

 

Izvor:blic.zena.rs