Uzeli smo se relativno mladi ja 24, on 26…. Prvu godinu braka smo se posvetili jedno drugome, uživali, šetali i baš bili opušteni…A ciklus nikako da zakasni… 2. Godinu braka smo ćutke očekivali da nam se desi trudnoća…opet nista. E onda smo već počeli da razmišljamo da nadjemo nekog dr koji bi nam pomogao. Odlazak kod njega, pregled i na kraju tapsanje po ledjima, uz obrazloženje mladi ste, zdravi ste, opustite se i biće bebe. Opet 2godine pokusavanja bez uspeha…. Počinjemo da tražimo neko alternativno rešenje, probali neke čajeve, koji naravno nisu pomogli.

Opet pronalazimo lekara koji bi se zauzeo, zakazujemo HSG… Sve koje su ga radile znaju kako je bolno, ćutke preživim i tu bol, iako imam nizak prag bola,u nadi da će ta bol pomoći da se ostvarim kao majka…Nalazi uredan, opet ništa od trudnoće…. I tako godine prolaze jedna za drugom…obilazimo dr od onih poznatih do onih manje poznatih…Svaki odlazak kod drugog dr budi novu nadu da će se nešto desiti, ali ništa…. Počinjem da se razbijam na sitne deliće svaki put kada veštica dodje….I svaki put kad prodje obećam sebi da idućeg meseca neće doći,a ona opet…

I tako padamo i dižemo se….ali uvek zajedno. Nijednog trenutka naša ljubav nije prestala, svakim danom je bila sve jača i jača…. I onda poziv kućnih prijatelja je promenio sve… Preporučili su nam jednog dr koga su poznavali….za 15dana bila na laparoskopiji i šok…oba jajovoda zacepljena…ali vi ste idealan kandidat za vto. 12god setanja od dr do dr…..da bi čovek posle rutinskog zahvata dao dijagnozu koju na desetine njih nije bilo u stanju ili nije htelo ili kako neki kažu nije se dalo…. Predajemo papire za komisiju u oktobru 2013, odobravaju nam o trošku fonda.

Sasvim slučajno izaberemo bolnicu u kojoj je bila najmanja gužva i od ponudjena 3 dr biramo dr Nikolu Stanišića(nekako nam se oboma dopalo)…. U decembru prve konsultacije, prikupljanje dodatnih nalaza i konačno u aprilu startujemo…. Prvi put čekam vesticu sa radošću….jer njen dolazak je ovaj put novi početak… 19.april 2014. Veštica je došla 20.april 2014. Krećemo sa bockanjem bockamo se, idemo na kontrole….I tako do 30.04. Kada je bila aspiracija, uspavase me na kratko i izvadili 5 jajnih ćelija….od njih se 4 oplodilo 02.05.transfer: vraćaju mi 2cetvorocelijska embriona i onda 14 predugih dana u kojima se smenjuju smeh, radost, suze, strah od neuspeha…..

Ko zna jeli uspelo ili ne….ali svaki dan se mazimo ja i moji cvetici… 16.04. Dan…čekamo nalaz bete posle dugih sat vremena zove žena i kaže dodjite po rezultate izmedju ostalog je nalaz dobar…. Uzimamo nalaz beta 419…Izlazimo iz laboratorije i na vratima čvrst zagrljaj i suze radosnice….Koje su obrisale sve suze bola sa naših lica .. Na prvom Uz jedna beba se krije, ali rutinski potvrdjena trudnoća, srce se čuje sledeći Uz potvrdjuje moje sumnje….Oba embriona su se zakačila i lepo napreduju…. I tako izgurasmo do 38nedelje tačnije 37+2… 03.01.2015 u 14.50 rodio se Lazar, a 2minuta kasnije Nikola (po dr. Nikoli Stanišiću koji je kasnije i vodio trudnoću)

Tako drage moje nikad ne gubite nadu…..Jednog trenutka sve kockice dodju na svoje… Ljubimo vas i volimo nas cetvoro. 🙂

Ostavite komentar