40 nedelja i 1 dan,ja bolove nemam!

Udala se sa 22god. To je bilo sve u 7dana. Nase poznanstvo, i pocetak zajednickog zivota. 31.Januara 2016 godine upoznala supruga, 06.februara pocinje nas zajednicki zivot, a 02. aprila smo jednom drugom rekli sudbonosno Da!. Pocetkom Maja osetih jak bol u donjem delu stomaka kao jači grč, ali nisam toliko obracala paznju. Dolazi i vreme kada treba da dobijem, a ono kasni jedan dan, zatim drugi. Odmah sam znala sta je u pitanju, jer mi je ciklus uvek bio redovan tacno u dan. Ujutru otisla po test, posto nisam imala strpljenja da cekam sledece jutro da bih uradila, ja uradim popodne.

Pojavi se jaka crvena prva crta, ali druge nema. Ja se tu vec razocarala. Taman uzela test da bacim, kad malo bolje pogledah ono druga linija bleda jedva vidljiva. U tom trenutku meni pocinje srce da lupa kao da ce da iskoci, krecu suze i naravno uhvatila sam telefon da pogledam na internetu sta znaci ta bleda linija. Svi su pisali da je to trudnoca, ali vrlo mala. Otisla ja kod supruga da mu kazem, a on me pogleda i rece: “ Ne verujem ja u to dok ti doktor ne potvrdi“. Naravno, ja se tu rastuzim, plakala sam zene moje to popodne kao kisa. Nadala sam se drugoj reakciji. Proslo je par dana.

Ja otisla kod moje doktorke na redovan ginekoloski pregled i pricam joj za test, cak sam joj i pokazala. Ona mi je rekla isto to sto sam procitala i na internetu, zatim je rekla cestitam, ali lepo ces za dve nedelje otici na ultrazvucni pregled u bolnicu(posto njen ultrazvuk nije tada radio) i onda cemo sigurno znati. Vratih se ja kuci, ali nikako te dve nedelje da prodju.Mene hvata panika, nervoza. Ma kakve dve nedelje ko ce izdrzati, nije proslo ni 5 dana ja se javim u bolnicu. Primio me je jedan nadrndani doktor pogledao me i rekao da, verovatno je trudnoca, ali bebice jos nema. Vidimo se za 7 dana.Meni srce da iskoci, uplasila se, pocela da se tresem. Ja ne znam kako sam izasla iz ordinacije i otisla kuci. Pricam ja to sve suprugu, ali i on je i dalje bio neverni Toma. Prodjose tih 7 dana, ja opet kod istog doktora, on obavio pregled i potvrdio trudnocu. 6.nedelja i 4 dana, ali se otkucaji bebe jos ne vide i ne cuju . Opet on meni zakazuje pregled za 7 dana. Sledeca nedelja dolazi, a ja odlazim na pregled kao po trnju. Doktor konacno kaze, zumanacna kesa je tu, srce se vidi sve je u najboljem redu. Ja samo sto nisam zagrlila doktora. Odlazim kuci, ovi moji sve nikakvi, neraspolozeni, stigli rezultati moje svekrve da nije dobro i da ce morati na operaciju glave.

Haos, koji sam ja haos prezivela. Za to kratko vreme tu sam zenu zavolela kao rodjenu majku. Prolazi vreme, trci po bolnicama sa njom, na terapije, preglede zatim je odvodimo na operaciju, tada smo se pozdravili sa njom i vise je nismo ni videli. Da, evo godina kako mi je nema, a volela bih da je zagrlim, zao mi je samo sto nije stigla da vidi to unuce koje je dugo cekala. Elem, vracamo se na pricu. Pregurala ja sve te stresove nekako, osetih moju bebicu prvi put kako mi se javila, odlazim na redovnu kontrolu u petom mesecu kad taj doktor ne radi, otisao covek na odmor, a taj dan mi je zakazao pregled.

Nema veze, primi mene doktorka, pogleda i kaze opa devojko ti ces morati na odelenje da ostanes. Kako, zasto? Kaze ona, beba ti je jako nisko, imas jake kontrakcije koje ti ne osecas, ali ja na Ultrazvuku vidim. Da, ostajem na odelenju, primam tokolizu narednih 5 dana. Popravilo se stanje, mene otpustaju sa odelenja, i ukljucuju mi utrogestan uz strogo mirovanje. Naravno tada se prebacim kod te doktorke i ona nastavlja da mi vodi trudnocu. Ma kakvo mirovanje moje, ja non stop po kuci trckala, isla sa suprugom tamo ovamo. Sve je proslo kako treba, odlazim ja na jos jednu kontrolu saznajemo pol, kaze devojcica. Srecni i suprug i ja, ali nismo toliko mogli da pokazemo jedan drugom to uzbudjenje i srecu, jer smo jos uvek bili pod uticajem zbog brzog odlazka moje svekrve. Termin mi je bio 23. Januara 2017god. Odlazim ja na kontrolu dve nedelje pre termina, kaze doktorka, bebica je zrela, ima preko 3kg, ali ctg ne pokazuje nikakve kontrakcije nista. Zakazuje mi kontrolu za 5 dana. Odlazimo, ona me pogleda ginekoloski, kaze otvorena za jagodicu prsta, ajmo na ctg.

Ctg i dalje nista, kontrakcije 0. Cudna stvar rekoh. Vraca mene doktorka kuci i zakazuje mi mi kontrolu 5 dana pre termina. Bolove ne osecam, bas nista. Verujte kao da nisam ni bila trudna. Kontrola opet, doktorka opet gleda ginekoloski i kaze, ista situacija kao i prosli put. Kaze imas sanse za indukciju da li zelis ili cemo da sacekamo da krene sve spontano. Rekoh doktorka, meni je sve preko glave, zelim da se porodim. Ona se slozi samnom, ostavlja me na odelenje. 40 nedelja i 1 dan. Ja bolove nemam, ctg i dalje ne pokazuje kontrakcije. Doktorka mi ukljucuje indukciju, kap po kap istece pola flase, ono nista. Ctg i dalje nista. Grlic zatvoren. Sve mi se vrti, vec me hvata panika, nerviram se ja, nervira se suprug, moja majka koja je udaljena od mene 200km, ne zna zena dal da krece kod mene koliko se uspanicila. Dolazi doktorka i stavlja mi neku tabletu za otvaranje kaze kroz dva sata deluje.

Prolaze tih dva sata nikakve znake nemam. Svi odjednom nestadose, ostavili me u sobu, ja sama nervozna, uplasena. Beba se vise nije pomerala, vec pocinjem da penim, gladna, zedna, a ne smem nista. Jer su me klistirali. Niko ne dolazi, niko nista ne govori. Mojoj majci se vec smucilo i pozvala je sestre da pita o cemu se radi. Ja cujem da sestra prica na telefon i kaze radice se carski rez toliko gospodjo mogu da vam kazem. Ja samo sto se nisam onesvestila, znate niko vam nista ne prica, i od drugih izvora saznajete. Tada je babica dosla i pocela da vice na mene, sto sam ja uplasila majku, pa je ona morala da zove njih. Sto se plasim, sta to legnes spavas i kad se probudis vidis bebu. Ma reko alo zeno, sve to ja shvatam, ali sto niko nije dosao da mi to kaze, ja nisam obavestena o tome. Ona se nadrnda na mene i ode. Dolazi posle doktorka i prica mi, da vise ne sme da se ceka, da ona ne voli da radi carski, vise voli da porodi prirodno, ali da cemo morati carski, jer vise nema sta da mi da da podstakne prirodan porodjaj.

Nema veze, prihvatam ja to, javljam suprugu on jadan uspanicen vise od mene, dolazi u bolnicu sve pogubljen. ? . Odvode me u salu, pricaju o izboru anestezije imam pravo da biram spinalnu i opstu. Ja se odlucujem za spinalnu, rekoh hocu da vidim bebu kad se rodi, ali mene moja doktorka odvlaci od toga, kaze dzabe ce da te bodu nece uspeti ta anestezija kod tebe, zbog konstitucije.(Inace debela trudnica, na porodjaju bila 125kg teska) ?. Ma ja zapela hocu spinal i hocu. Ona pristaje, anesteziolog krece, ali nikako da uspe, desava se ono sto moja doktorka prica. Kaze moramo da te uspavamo. Ukljucuju mi oni infuzije, neke vode, osvezenja pitaj Boga vise sta su mi dali. Znam samo da sam u jednom trenutku imala 4 flase ukljucene.

Mere mi pritisak, stavljaju kateter, ukljucuju ekg. Sve u brzini rade. Prilazi mi anesteziolog i prica opusta me. Verujte zene, ja lepse stvorenje nisam videla, prelep je bio. Tako da mi anestezija i nije trebala pored njega hahaha ?. Stavlja on meni masku,i cao zdravo pada mi mrak na oci. Sledece je sto se secam, tresu me sestre, cujem ih ali mi oci zatvorene i ne vidim. Vicu ajde ajde budi se bravo tako je, probudila se mamica cestitamo. Ja jos u bunilu. odvode me u sok sobu, dolazi doktorka grli me i ljubi i cestita, kaze bebica je prelepa 3.950gr, 59cm. Rodjena u 21:15. 24.Janura 2017. E dosao je taj momenat, donose mi moju vristalinu, stavljaju mi je na grudi, ona se dere kao koza. Suprug i ja placemo od srece. Odvode me sutradan u sobu. Ja vec sa svojom bebom. Drugi dan sam vec setala, ustajala sama bez bolova. Inace, kod mene je bila primarna inercija uterusa- sta god da to znacilo ne znam, ali kazu da nisam mogla da se porodim prirodno zbog toga.

Sreca je velika i ovako je dobro ispalo sve. Ja sam vec treci dan od porodjaja mogla da idem kuci, ali beba je dobila zuticu tako da smo ostale 7dana. Od operacije sam se totalno oporavila, doktorka koja me je porodila je zena kraljica, svaka joj cast, evo 4 meseca posle Carskog reza, meni je oziljak jedva primetan. Toliko je dobro odradila da nemam reci. Evo danas je moja Andjelija predivna cura, vec ima 6kg. Najbolju sam doktorku izabrala. Hvala Doktorki i njenom timu koju necu da imenujem, ali je u pitanju Ćuprijska Bolnica. Zelim samo da kazem svim buducim mama, koje iz nekog razloga idu na carski rez, da se ne boje. Operacija kao operacija mora da boli naravno, ali sve ubrzo prodje, jos i kad vidis svoje dete nema lepseg osecaja,i sve zaboravis to sve majke znaju. Veliki pozdrav i poljubac od Mama Sanje i bebe Andjelije.

Ostavite komentar