Odveli su je da ga vidi, kada ga je videla imao je penu na ustima

E ovako zelim da napišem pricu kako je dosao na svetu 25.maja 2014 godine u 29n trudnoće moj mali sestric, a veliki borac Zeljko Mitrovic ?



Tokom cele trudnoće se vodila kao visoko rizična trudnica, pila je utrogestan 3x dnevno ali i pored toga njen ginekolog joj nikada nije rekao da je to toliko ozbiljno i da može doći do prevremenog porođaja. Od samog početka imala je bolove. Kada bi otišla kod ginekologa govorili su joj da ona samo umislja bol i da treba ići psihijatru. U 5m trudnoće zadržana je u bolnici gde je primala infuziju 48h za zatvaranje sto je bebu sačuvalo mesec dana. 25.maja cele noći imala je bolove, ujutru kada su bolovi postali prejaki otišla je u bolnicu, kada su je pregledali rekli su da je kompletno otvorena i da je vode u salu. Porodjaj je bio brz oko nje je bilo puno doktora, u 15:40 dosao je na svet mali dečko težak svega 1350 i dugačak 42cm.


Celog dana nista nisu govorili o bebi tek je uveče dosla doktora i rekla da beba ne može sama da diše i da mora biti prebačen na dečije u Nisu. Odveli su je da ga vidi, kada ga je videla imao je penu na ustima i uopšte se nije pomerao. Imam je cevcicu na usta koja ide do pluća da bi dobijao kiseonik. 27.maja su ga odveli u Beogradu na institutu za majku i dete gde se 8dana vodio kao jako rizična beba nije se znalo da li će preživeti.

Kada je otišla da ga vidi doktorka joj je rekla da je imao krvarenje na mozgu drugog stepene, da ih sada nema ali da su se pojavile ciste tačnije rupe tamo gde ne bi trebalo da ih bude, ali da to za sada nije toliko strašno ali da se nezna kakve ce posledice dete imati od njih kada poraste.


Zvala je svakog dana da pita za bebu, dok joj jednog dana (to je bio petak) nisu rekli da pozove u ponedeljak da se dogovore kada beba moze kuci. U ponedeljak je pozvala rekli su da ako beba jos jednu noć provede lepo i bude sve ok da mogu ici sutra po njega. Bili smo presrećni nismo mogli da dočekamo jutro da pozovemo. Duga je to noc bila za sve brojili smo minute do jutra i kada je pozvala rekli su da možemo ici po njega. Odmah su krenuli, tamo su joj rekli da beba treba da radi vezbice i da dodju na kontrolu za mesec dana. Početak je bio najteži preživeo je sve i svašta imao je prvo pupcanu i preponsku kilu, jak spazam (zgrcene misice), jako slab vid, ciste su vremenom porasle, ali nas borac je sve to pobedio i dokazao da je borba za zivot jaca od svega. Doktori su joj svašta govorili da od njega nista nece biti, da kakav je takav je.

Ali mi kao ni on nikada nismo gubili nadu i uvek smo se borili… Sada 25.maja puni 3 godine jos uvek ne hoda ne moze da sedi i lepo glavicu da drži redovno ide na vezbice, primio je do sada 2puta botoks u nozicama sada posle rodjendana ide opet da primi. Početkom juna ide na pregled u Cupriji u klinici Medikus kod Rusa da vide da li moze neka operacija, a operacija za strabizam mu je zakazana za 13tog Novembra. Za naseg Zeljka mogu samo da kažem da je VELIKI BORAC da je jako pametno i bistro dete i da bolje prica i od svojih vršnjaka, da ima veliku zelju da prohoda i da se za to bori punom parom.

 

 

Savet za sve trudnice prvenstveno : Nemoj te nikada dozvoliti da vam doktori sole pamet i da vam govore kako umisljate i kako vam nista nije. Trudnica nije obično stanje treba se paziti tih 9m maksimalna, jer to se desava nekoliko puta u životu tako da cuvaj te se i cuvaj te svoje bebe. A ako vam doktori budu nesto ovako govorili, tražite savet i pomoć nekog drugog pa cak idite i u drugoj bolnici i menjajte ginekologa ako vidite da on nije puno zainteresovan.

Ostavite komentar