Mesečne arhive: decembar 2019

SARADNJA ŠAPICE I KLUBA BEBA TRUDNICA I MAMA

Igraonica Sapica 010

Igraonica je krenula sa radom 19.7.2019. u ulici Kozaracka Bb, u Pirotu.

MOTIVACIJA

Smatrala sam da nasem gradu nedostaje jos jedna igraonica za proslavu rodjendana dece.Igraonicu koristim i za humanitarne aktivnosti,koje smatram vaznijim je od materijalnih. – Dodaje vlasnica igraonice Natalija Nikolić.

IGRAONICA U HUMANITARNE SVRHE

Pomoc deci slabijih materijalnih mogucnosti i pomoc bolesnima, podstiču nas da pomažemo ranjivoj grupi dece. U tome pomazu i dve vaspitacice.

Nasa igraonica je jedina igraonica u gradu koja poseduje dvoriste sa igralistem,kao i jos jednu igraonicu namenjenu deci starijeg uzrasta.

Veoma sam zadovoljna dosadnjim dostignucem, nastavicemo da budemo jedna od najboljih ekipa stvorena za pomoc i druženje male decice,jer njihov osmeh i sreca je kljuc naseg uspeha uostalom ako su nasmejani i srecni sigurno su zdravi a to je ono sto je najvaznije.

GALERIJA

Fb. stranica ⇓

Igraonica Šapica

E-mail:  natalija.nikolic@rocketmail.com

DAN KADA SAM SVOJOJ DECI ODUZELA EKRANE I SVE IGRAČKE NA 24 SATA

Dan je ipak proleteo. Bez igračaka i bez ekrana. Dobro, sa jednim klikerom. I sa njihovom maštom i onim što su našli izvan sobe za igru.

Subota. Lenja subota. U našoj kući obično počinje tako što deca krenu da trče hodnikom oko 7 ujutru dok i mi konačno ne shvatimo da nam spavanja više nema. Onda, srećni što su nas probudili, uskaču u naš krevet i prvo pitanje je uvek: “Šta ćemo da doručkujemo? Je l’ može puter i med?”

Tako je počelo i ovo jutro, ali su se stvari (kako to obično biva) promenile u trenutku. I za sve je kriva Lego paukova mreža iz Spajdermen seta. Konkretno ova:

Ostala je tokom noći na stočiću u dnevnoj sobi i odjednom je žele oboje. Nijedna druga igračka u carstvu igračaka koje imaju ne može je zameniti. Mislim, jasno je zašto, pogledajte samo kako je zanimljiva!

Anja je dograbi prva, trči u svoju sobi i penje se na krevet. Ogi juri za njom u panici, penje se i on, pokušava da otme mrežicu, a ona ga odguruje nogom tako da on pada dole sa kreveta koji je visok skoro metar.

Sve do ovog poslednjeg momenta nisam se uključivala jer se trudim da ih pustim da sami rešavaju probleme, ali je taj trenutak u kom je on mogao ozbiljno da se povredi u meni izazvao ogroman strah. Čim se umirio i kad sam videla da je sve u redu, ne baš smirenim tonom sam im rekla: “Danas više nema igračaka. Soba za igru se zatvara. Nema, naravno ni ekrana. A nema ni odlaska na igralište. Pošto igračke danas izazivaju velike nezgode kod vas i mogli ste ozbiljno da se povredite, posledica toga je da se danas nećemo igrati ničim što je u sobi za igru. Sve što vam ostaje na raspolaganju je ono što je u dnevnoj sobi – knjige, papir i bojice.”

Na početku su sedeli natmureni, a onda je Anja ustala, izvadila bojice i papir i počela da crta. Ogi se vrteo oko nje, pa došao na ideju da se sagne i pogleda da nije neka igračka da je ostala izvan sobe za igru – ispod stola, troseda, fotelje… I našao je! Jedan kliker! Oh te sreće! Onda me je pitao da li može da pronađe nešto za igru u kuhinji. “Možeš”, rekla sam “ali ne sme da bude ništa oštro”. Uzeo je dva podmetača za čaše i jedan levak. Narednih pola sata je kliker držao u levku i s njim se vrteo u krug, a onda je krio kliker od samog sebe između dva podmetača.

Evo šta su još radili u toku ovog dana:

sredili fioku sa svojim bojicama i obrisali prašinu u svojim sobama (ovo im je sugerisano)
bojili i sekli papir
stajali na jednoj nozi – takmičili se ko može duže da izdrži
trkali se na petama, na prstima, čučeći…
skakali kao zečevi i kao žabe
vrteli se u krug
glumili da su leptir i cvet (jedno čuči kao cvet, a drugo leti oko njega kao leptir)
“čitali” knjige (Ogi je listao Miška nećejeda i Kauboja Kostu, a Anja Elmera i Od čitanja se raste)
igrali papir kamen makaze (saznala sam da ima i upaljač koji pobeđuje sve)
igrali dan-noć-kiša-vatra-avion
krili se ispod pokrivača i pričali strašne priče
Sigurno sam nešto i zaboravila. Ali dan je ipak proleteo. Bez igračaka i bez ekrana. Dobro, sa jednim klikerom. I sa njihovom maštom i onim što su našli izvan sobe za igru.

Naravno da su deci igračke važne, da postoji mnogo onih koje razvijaju pažnju, motoriku, kreativnost, te da ne bi bilo dobro da rastu bez njih. Ali pravilo da se svakog dana sat vremena igraju bez igračaka ili da postoji jedan takav dan u nedelji, može samo pozitivno uticati na decu, ako se to naravno ne predstavlja kao kazna.

Jer to što njihova mašta može, ne znamo ni mi, a ni oni sami, dok ne dođu u situaciju da je upotrebe. A previše stvari im u tome smeta.

A. Cvjetić

Izvor: Zelena učionica

MAMA KOJA JE DECI UKINULA EKRANE PODELILA SLIKU KOJA POKAZUJE POZITIVNE EFEKTE OVOG POTEZA

Moja deca obožavaju ekrane. Ali ekrani im nisu uzvraćali ljubav. Pretvarali su ih u dekoncentrisane svađalice. Zbog toga smo muž i ja odlučili da ih potpuno izbacimo iz doma.

Mama petoro dece, pisac i blogerka Moli Defrank pre sedam meseci odlučila je da iščupa svoje klince iz ralja ekrana svih vrsta – pametnih telefona, televizora i računara. Nedavno je objavila fotografiju koja sumira rezultate ovog poteza – pet malih čitača ušuškanih u krevet sa knjigama u rukama.

“lako je detetu ćušnuti Ajped u ruke kada želite par minuta na sebe. Današnji roditelji su prva generacija koja mora da se suoči sa ovim dugoročnim nekontrolisanim eksperimentom koji se sprovodi na našoj deci. Teško im je da se bore protiv nečeg što je toliko prisutno i lako dostupno. Ipak, u jednom trenutku morate da se zapitate da li treba tako? Mi smo na kraju zaključili da stvari moraju da se promene.”

Defrank kaže da su dobrobiti ove odluke bile višestruke. “Počela sam bolje da uočavam talente i interesovanja svoje dece, jer su konačno mogli da im posvete vreme. Ćerka je počela mnogo brže da čita, a sada piše i priče. Sin crta i čak je organizovao porodične večeri crtanja na kojima je on nastavnik. Za decu je dobro da iskuse dosadu, kako bi preuzela inicijativu i probudila svoju kreativnost.”

Štaviše, detoks od ekrana uopšte nije toliko teško izvodljiv, kaže Defrank: “Najveći izazov je ponuditi deci nešto što će raditi umesto gledanja u ekran. Deci je potrebno što više interakcije sa drugim osobama, kako bi razvijala društvene veštine i motoriku. Moraju da nauče da prepoznaju i tumače različite izraze lica, govor tela, ton u govoru i druge veštine komunikacije.”

“Moja deca obožavaju ekrane. Ali ekrani im nisu uzvraćali ljubav. Pretvarali su ih u dekoncentrisane svađalice. Zbog toga smo muž i ja odlučili da ih potpuno izbacimo iz doma. Deca su se prvo bunila, a onda se život nastavio. Detoks je bio iznenađujuće lak i izvodljiv, a moja devetogodišnja ćerka mi je više puta rekla kako joj je drago što smo ih izbacili”.

Izvor: Detinjarije.com

Reakcija bebe kada čuje mamin glas će vam istopiti srce

Beba sa slušnim aparatom, malena Georgina svako jutro budi se sa osmehom. To je kao da ste upalili svetlo, lice joj se ozari srećom i oduševljenjem, ispričao je njen otac.

Nakon što su joj stavili slušne aparatiće, malena Georgina Adison budi se ujutro presrećna. Ova četvoromesečna beba rođena je gluva. Stavili su joj slušni aparatić u oba uha kad je bila stara samo par nedelja.

Svako jutro čim čuje mamu i tatu, Georgina se smeje, guguće i razveseljava porodicu.

Video je objavio njen otac Pol Adison iz Herogejta u Velikoj Britaniji.

  • Otkad ima slušni aparat, to je kao da smo upalili svetlo – ispričao je.

Pogledajte je u videu kada čuje mamin glas

Reakcija bebe kada čuje mamin glas će vam istopiti srce
IZVOR: 24sata.hr | UTORAK, 10.12.2019 | 15:42
SVET
Beba sa slušnim aparatom, malena Georgina svako jutro budi se sa osmehom. To je kao da ste upalili svetlo, lice joj se ozari srećom i oduševljenjem, ispričao je njen otac.

Foto: facebook/screenshot

Nakon što su joj stavili slušne aparatiće, malena Georgina Adison budi se ujutro presrećna. Ova četvoromesečna beba rođena je gluva. Stavili su joj slušni aparatić u oba uha kad je bila stara samo par nedelja.

Svako jutro čim čuje mamu i tatu, Georgina se smeje, guguće i razveseljava porodicu.

Video je objavio njen otac Pol Adison iz Herogejta u Velikoj Britaniji.

  • Otkad ima slušni aparat, to je kao da smo upalili svetlo – ispričao je.

Pogledajte je u videu kada čuje mamin glas:

Svako jutro se oduševi i bude instant srećnija čim nas čuje. Lice joj se ozari od oduševljenja – nastavlja njen otac.

  • Za nas roditelje to je prava radost. Srce mi se ispuni srećom i tako nešto nema cenu. Svako jutro Georgina reaguje kao da čuje po prvi put, a nama to nikad neće dosaditi. Otkako može da čuje preko aparatića, svako jutro se smeje – dodao je za Telegraph.

Izvor: ddl.rs

Namrgođena beba postala zvezda interneta

Većina beba mirno spava ili bar imaju anđeoski smešak tokom svog prvog fotografisanja. Drugi ipak, poput Lune Muse u potpunosti pokazuju svoje raspoloženje koje je njen otac Kristijan Musa opisao kao „zlobnu drskost“. Ova namrgođena beba je totalni hit!

Luna Musa rođena je 15. novembra i od tada, bar prema rečima njenog oca „gadno gnjavi“ svakog dana. Uprkos svojim izrazima lica, Luna je bila mirna i budna svih 90 minuta koliko je trajalo fotografisanje.

„Sve vreme je bila zadovoljna i uvek je gledala prema meni“, rekla je fotografkinja Džastin Taji.

Musa je rekao da su on i njegova supruga Lori iz Vestervila u Ohaju iskoristili vreme snimanja fotografija kako bi se odmorili dok se Taji brinula za njihovo prvo dete.

„Kada smo videli fotografije dobro smo se ismejali“, rekao je Musa.

Namrgođena beba postala zvezda interneta
IZVOR: klix.ba | UTORAK, 10.12.2019 | 13:17
SVET
Većina beba mirno spava ili bar imaju anđeoski smešak tokom svog prvog fotografisanja. Drugi ipak, poput Lune Muse u potpunosti pokazuju svoje raspoloženje koje je njen otac Kristijan Musa opisao kao „zlobnu drskost“. Ova namrgođena beba je totalni hit!

Luna Musa rođena je 15. novembra i od tada, bar prema rečima njenog oca „gadno gnjavi“ svakog dana. Uprkos svojim izrazima lica, Luna je bila mirna i budna svih 90 minuta koliko je trajalo fotografisanje.

„Sve vreme je bila zadovoljna i uvek je gledala prema meni“, rekla je fotografkinja Džastin Taji.

Musa je rekao da su on i njegova supruga Lori iz Vestervila u Ohaju iskoristili vreme snimanja fotografija kako bi se odmorili dok se Taji brinula za njihovo prvo dete.

„Kada smo videli fotografije dobro smo se ismejali“, rekao je Musa.

Lunin izraz lica postao je popularan kada je Taji na Fejsbuku podelila njene fotografije. Desetine hiljada ljudi komentarisali su fotografije, a mnogi su podelili fotografije smešnih lica koja su napravila njihova deca.

„Ono što je bilo i nama smešno, bilo je smešno svima. Moja sestra nam je prijavila šta se dešava na internetu i rekla: ‘Jedan od mojih pacijenata je došao i rekao mi da pogledam ovu slatku bebu, a ja sam rekla: ‘ To je moja nećaka“, rekao je Musa o velikoj slavi svoje kćeri.

Njeno lice moglo je da se vidi na likovima „Game of Thrones“, „Baby Yoda“, a roditelji kažu da im je drago što njihova ćerka donosi toliku radost drugim ljudima.

„Sve što sam radila bio je moj posao. Gospođica Luna učinila ove fotografije neverovatnim svojim simpatičnim izrazima lica. Meni je samo drago što sam uspela da uhvatim sve te trenutke“, rekala je Taji.

Izvor: ddl.rs

Na dan kad sam rodila svog sina i podojila ga, ZNALA SAM DA JE DRUGAČIJI od ostale dece: Sve roditelje sa „dobrim“ bebama SAŽALJEVAM jer one nikad NEĆE BITI KAO MOJ SIN

Na dan kada sam rodila svog sina, kada sam ga prvi put podojila, odmah je shvatio da kada stavim prst između svoje dojke i njegovih usta, planiram da ga pomerim sa grudi. To sam uradila samo jednom, kako bih ga namestila na drugu dojku. Kada sam sa te druge dojke htela da ga vratim na prvu i krenula prstom ka njegovim ustima, digao je svoju malenu pesnicu kako bi mi blokirao prst. Nije bio spreman da prestane i uzeo je stvar u svoje ruke, iako nije bio star ni 24 sata. Tada sam znala da sam rodila neverovatnog mladog čoveka – piše majka Andrea Martin u svom tekstu na forumu Reddit gde je, kaže, htela da objasni kako je odmah shvatila da je njeno dete drugačije od drugih, a mi njenu priču prenosimo u celosti jer, kako kaže Andrea, sa posebnim detetom morala je da usvoji i poseban način vaspitavanja.

Moj sin je rastao izuzetno brzo i sve je učio i radio ranije od očekivanog. Već sa devet godina podučavao je srednjoškolce prirodnim naukama. Kada je bio u ranim dvadesetim, bolje od mene je vladao mojim tehnikama računanja, a ja sam ipak profesorka matematike sa više decenija iskustva.

Danas mi je žao ljudi koji ocenjuju pasivne bebe koje vide kao „dobre“. Smatram da one nemaju ništa posebno u sebi. „Čekaj samo kad poraste kada budeš kukao što ti je dete tako pasivno umesto da preuzima inicijativu i uradi nešto“, uvek pomislim i uvek sam u pravu. Znam da to zvuči surovo, ali mislim da se već tada, u tom uzrastu, vidi koje će dete biti uspešno. Ako je „dobro“, teško da će nešto ispasti od njega.

Ja sam radila širom Amerike kao privatni profesor, a vrlo brzo u tome mi se priključio i moj sin. Radili smo sa gomilom dece, među njima i mnogo „nepopravljivih“ slučajeva. Smislili smo način da im podignemo samopouzdanje i da ih naučimo kako da budu preduzimljivi, veruju u sebe i rešavaju probleme.

Oduvek sam sina odgajala tako da bude radoznao i da u svemu nauči nešto novo. Od trenutka kada me je sprečio da ga skinem sa dojke, znala sam da neće biti „dobra“ beba, ali će biti sjajan i neverovatan čovek. Odgajanje takvog deteta je iscrpljujuće, ali fantastično iskustvo.

Ljudi bi nas gledali kako ga puštam da se pentra po drveću, da skače, da radi mnoge „opasne“ aktivnosti i čudili mi se. Smatrala sam da je jedino to ispravno, da mora da nauči sve o svetu oko sebe. Naravno, nikad ne bih dozvolila da zaista ugrozi sebe, ali sam mu dopuštala mnoge stvari od kojih se drugim roditeljima diže kosa na glavi.

  • Baš si srećan što imaš takvu mamu – govorili su mu, misleći na to koliko sam strpljiva sa njim i puna podrške.

Redovno je bio u lokalnim i školskim novinama zbog svojih akademskih dostignuća i stipendija. Kako je rastao, umesto da njemu govore da je srećan da ima takvu mamu, meni su počeli da govore „Blago tebi na takvom sinu“.

  • Da, ali bilo je potrebno mnogo krvi, suza i znoja – odgovarala sam u početku.
  • Njegovih? – pitali bi.

Nisu imali pojma o tome šta to znači odgajati tako fantastično dete i koliko se treba žrtvovati i razmišljati. Zato sam počela da na takve komplimente odgovaram sa „Da, sjajno je dete“.

Danas je on izuzetan naučnik, uspešan i ostvaren mlad čovek. Ja nisam savršena majka, ali sam jako naporno radila na tome da radim prave stvari. Uverena sam da ako naše vaspitavanje prilagodimo detetovim potrebama, omogućujemo im da budu najbolji što mogu – zaključuje ova majka.

Izvor: zena.blic.rs

U 29. nedelji trudnoće probudila sam se OBLIVENA ZNOJEM, a onda čula strašnu stvar: „Dete će vam umreti u narednih 48 sati“, rekli su mi A VIDITE JE DANAS

Kada mi je vodenjak pukao u 29. nedelji trudnoće, rečeno mi je da ne postoji šansa da moje dete preživi. Praktično sam je prežalila i kupovala odeću u kojoj ću je sahraniti dok sam čekala da se rodi. A onda se desilo čudo.

Tako svoju priču počinje Kirsti Mizon (23), mama iz Stafordšira koja je doživela najveću patnju, a onda i čudo na kome će celog života biti zahvalna.

Kad sam saznala da sam trudna, bila sam van sebe od sreće i odmah sam počela da spremam sobu i kupujem stvari za bebu. A onda, u 13. nedelji trudnoće, odjednom sam se usred noći probudila oblivena znojem. Presvukla sam pidžamu i vratila sam se u krevet. To je bilo u 4 ujutro. U osam sam ustala da se spremim za posao kada sam videla da krvarim. Odmah sam pozvala hitnu pomoć, znajući da sigurno nije ništa dobro. U bolnici su mi lekari rekli da mi je pukao vodenjak i da će mi beba umreti u roku od 48 sati, a onda me poslali kući da čekam da se to desi – kaže Kirsti.

Van sebe od šoka i bola, Kirsti je uradila upravo to. Otišla je kući da čeka da joj dete umre. Međutim, beba se nije predala.

  • Čekala sam da se desi neizbežno, ali nije. Otkucaji srca mog deteta bili su snažni – kaže Kirsti. Ohrabrena, vratila se u bolnicu, međutim, tamo su joj svi nudili abortus, jer su lekari bili uvereni da, ukoliko beba i preživi, biće hendikepirana.

Kirsti je bila rešena da rodi bebu, čak i ukoliko je to podrazumevalo da ugrozi svoj život.

  • Konstantno sam gubila amnionsku tečnost zbog čega je beba imala jedan odsto šanse da preživi. Stalno sam bila na aparatima, a lekari su mi govorili da zato što nema tečnosti, beba neće imati razvijena pluća, a možda dobije i sepsu. Bilo je užasno – priseća se Kirsti koja već ima dvoje dece.

Stravično je krvarila, a onda, posle sati i sati agonije, beba se konačno rodila.

  • Srce mi je puklo jer sam mislila da sam rodila mrtvu bebu. A onda se odjedno rasplakala. Babica se okrenula ka meni i rekla mi „rodili ste devojčicu“. Nisam mogla da poverujem! Živela je skoro četiri meseca u meni bez tečnosti. Odmah su je stavili na aparate. I dalje se niko nije nadao, ali moja ćerka davala je sve od sebe – kaže Kirsti.

Beba je i dalje na intenzivnoj nezi i pretpostavlja se da će za Novu godinu moći da ide kući. Naravno, biće joj potrebno još mnogo terapija, ali več se pokazala kao pravi neustrašivi borac.

I dalje smo u šoku što je sa nama. To je naša predivna devojčica, naše božićno čudo – kaže Kirsti.

Izvor: zena.blic.rs

Maja ima JEDANAESTORO DECE i samohrana je majka: Kuća u kojoj živi nema vode, ali to je ne sprečava da se oseća kao MILIONERKA

Trudnoća, porođaj, dojenje, pa opet sve u krug. Ovako bi se ukratko mogao opisati život hrabre Maje u poslednjih godina. Oduvek je maštala o velikoj porodici, a taj san ostvario joj se sa njenim Rašom. Odgajali su 11 dece zajedno.
Pre dve godine kada smo posetili Maja Kovačević u selu Vrdila kod Kraljeva osam dečaka i tri devojčice podizala je zajedno sa suprugom. Raša je preminuo prošle godine i Maja je sada samohrana majka. U kući u kojoj živi sa decom još uvek nema uvedenu vodu, ali se nadaju da će se taj problem rešiti kad se iskopa bunar.

Organizovana višečlana porodica pomaže majci. Nastariji sin Miloš pomaže oko kuće i cepa drva, a i ostala deca imaju svoja zaduženja.

Kad smo Maju posetili pre dve godine u šest sati ujutru u kući Kovačevića vladao je mir i tišina. Mama Maja ustaje prva, brzo se sprema i pije kafu s nogu, a onda ide od sobe do sobe i razbuđuje svoju vojsku, njeno 11 dece. Neretko, probude se i sami i tad u sekundi nastaje haos. Svi uglas samo viču mama i nešto traže, a ima i onih koji bi da se maze. Uvek nekom nešto fali, pa tako jednima nedostaju čarape, drugima trenerka ili majica, a oni najmlađi negoduju jer žele da im se promeni pelena, pronađe duda ili napravi mleko. A za pranje zuba u toaletu maleni Kovačevići moraju da čekaju u redu.

Maja se u ulozi majke prvi put ostvarila se u 25. godini. Tad su dobili Milicu, posle koje su se rađali samo dečaci, a Maja je htela bar još jedno žensko dete. Ta želja joj se ostvarila tek sa sedmim detetom kad je rodila Ružicu. Priznaje nam da je oduvek maštala da ima veliku porodicu, iako ima samo brata.

Kovačevići ništa ne prepuštaju slučaju i na vreme moraju da misle o svemu jer organizovati život u jednom tako velikom domaćinstvu nalik je organizaciji posla u manjem preduzeću. Ipak, najgore je kad zakaže tehnika.

  • Dešavalo se da nam se pokvari mašina za veš i to nas potpuno parališe jer je uključujemo dva-tri puta dnevno. Sudove peremo non-stop, a samo za jedan dan treba nam oko sedam vekni hleba i isto toliko litara mleka. Taj broj se stalno povećava – kaže Maja.

Otkriva nam i da moraju da kupe dve čokolade od 300 grama, koje su dovoljne tek toliko da se svako dete zasladi, ali ne i najede. Ipak, mali Kovačevići su vrlo skromni i umesto igračkama najviše vole da se igraju jedni sa drugima. Bude tu i koškanja, bezazlene dečje kavge i zadirkivanja, ali kad padne noć u krevet se ne ide dok se svi prvo međusobno ne izljube.

  • Svaka druga porodica u Srbiji ima samo jedno dete. Mislim da uopšte nije problem u novcu, već u tome što ljudi iz svoje sebičnosti i samoživosti neće da imaju više dece. Hoće ljudi svoj mir, neće da im neko ovako kao meni stalno visi nad glavom i čupa ih po ceo dan. Ali ja to volim i moja deca su moj život – zaključuje Maja

Izvor: zena.blic.rs

Nakon 10 sinova – konačno dobila ćerku!

Koliko život može biti pun iznenađenja doživela je Aleksis Bret (39) iz Velike Britanije. Ona je prva mama u državi koja je rodila deset sinova zaredom, Kembel (17), Harison (16), Kori (14), Lahlan (11), Brodi (9), Bran (8), Hanter (6), Mek (5), Blejk (3) i Rotagajd (2).

Razlika između najstarijeg i najmlađeg sina je 15 godina.

Tada je verovala da je to, to – da je njena porodica kompletna. Kad se osvrnula na svoj život, Aleksis je shvatila da je trudna poslednjih 18 godina svog života, ali bila je vrlo srećna što ima tako brojnu porodicu. Devojčica je promenila porodičnu dinamiku jer su joj braća vrlo pažljiva.

Oni paze da je ne probude, i generalno su nekako počeli bolje da se ponašaju, kažu ponosni roditelji. Dodali su da ova poslednja trudnoća nije bila planirana, pa su se iznenadili, a doživeli su još veći pozitivni šok kada je ultrazvuk pokazao devojčicu.

„Nema više dece. Znam, rekla sam to prošli put, pa smo dobili Kameron, ali ovaj put to stvarno mislim.“

Volim svoju porodicu koliko ih je sada – rekla je Aleksis, dodajući da nailazi na mnogo reči podrške, ali ima i sramotnih komentara, poput „oni sigurno imaju finansijsku korist od toliko dece“. To, tvrdi Aleksis, nije tačno jer njen muž radi dobar posao, pa uopšte ne spadaju u potpunu kategoriju dečjih dodataka.

Moj suprug Dejvid je vozač voza. Izlazi iz kuće u 5.30 ujutru i imam vremena pre nego što se deca probude da popijem kafu i istuširam se. Život sa 11 dece nije lak. Perem veš 49 puta sedmično, a kuću usisavam sedam puta dnevno. Ali deca ih uvek razvesele i ispune im toplinom oko srca, tada znaju da u životu ništa ne bi promenili.

Izvor: novipocetak.com

NORU TRAŽI INTERPOL, A NJENA MAMA SUMNJA DA JE DETE OTEO OTAC! Ne znam gde je, ni da li je živa…

Miroslava Babić tvrdi da joj je bivši suprug oteo dete

Koji god roditelj samo dva sata nije znao gde mu je dete, zna kakav je to pakao i kako je svaki minut kao večnost. Subotičanka Miroslava Babić pune dve godine ne zna gde je njena devetogodišnja ćerka Eleonora Arežina.

Ne zna kako je, gde je, s kim je, da li je uopšte živa… Poslednji put ju je videla 20. novembra 2017. godine, kada je došla po nju u francusku privatnu školu u Beču, gde ju je otac Milan Arežina protiv suprugine volje upisao. Kako otac nije dozvolio da je povede sa sobom, majka je zatražila pomoć naše ambasade, sa čijim službenicima je trebalo sutradan da ode po dete. Međutim, mala Nora više nije bila u toj školi.

  • Venčali smo se u Danskoj, ali smo se razišli zbog strašnog nasilja koje smo Nora i ja trpele duže vreme. Tužbu za razvod braka podnela sam u Subotici marta 2017, a od maja te godine imam rešenje subotičkog Osnovnog suda da starateljstvo nad Norom pripada meni – objašnjava majka.
  • Od 2016. smo živele u Subotici, sve dok jednom prilikom, kada smo bile u Budimpešti, njen otac nije oteo Norin pasoš i ja nisam mogla da je vratim u Srbiju.

Majka je dete viđala vikendom u Budimpešti, sve dok Miroslavinom bivšem suprugu Milanu u aprilu nije stigla tužba za razvod braka i krivična prijava za nasilje u porodici. Tada je, kaže, nestao sa devojčicom.

  • Noru je tražio Interpol, pronašli su je u Beču sa trećom, nepoznatom osobom, bez oca. Navodno je ta žena rekla da je dete otac doveo iz Srbije, a Nora nije znala nemački i nije mogla da kaže šta se dešava. To je skandal – dalje priča.

Čim je sud u Beču priznao rešenje o starateljstvu koje je u Srbiji dodeljeno majci, Miroslava je otišla u francusku privatnu školu, gde su joj najpre rekli da Nora nije tamo, dok je direktorka tvrdila da je njoj tu zabranjen pristup.

  • Pozvala sam policiju, a škola muža, koji je doveo obezbeđenje i nije dozvolio Nori da mi priđe – nastavlja majka. – Kada smo sutradan ponovo došli, moja ćerka više nije bila u školi. Od tog dana ne znam ništa o sudbini mog deteta. Boriću se do kraja da je nađem.

ŽUTA POTERNICA INTERPOLA

Nestanak male Eleonore u javnost je izneo Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“, koji je devojčicine podatke stavio u Registar nestalih u Srbiji. Cilj je da se Eleonora Arežina nađe na žutoj Interpolovoj poternici i da se na taj način ubrza potraga za detetom.

Izvor: espreso.rs