Mesečne arhive: mart 2019

Priča Kraljevčanke koja ima desetoro dece i dva posla motivisaće i najgoreg pesimistu

„Najbolje cipele, najmodernije kompjutere i egzotična putovanja ja ne mogu da priuštim svojoj deci, ali pružila sam im ono što mnogi drugi roditelji nisu – puno braće i sestara.

Oni nemaju skupe igračke, zajedno se igraju i jedni druge zabavljaju i to je ono najvrednije“, ponosno ističe Maja.

Maja Kovačević ima 35 godina i desetoro dece. Iako ne prima nikakvu pomoć od države, Maja se ne žali, već ne skida osmeh sa lica, a njenu priču donosi portal Stil.

„Još dok sam bila devojčica želela sam da imam mnogo dece. Ne baš deset, ali više od petoro. S obzirom na to mi je prva beba bila devojčica, a posle nje sam rađala samo dečake, htela sam da imam još neku ćerku. Tako smo suprug i ja stigli do devetoro dece. Šalili smo se da sam ista kao i Majka Jugovića, a ja sam onda pomislila – zašto ne bih bila i kao knjeginja Persida Karađorđević, čukunbaka Aleksandra Drugog Karađorđevića, majka Aleksandra Prvog Oslobodioca, koja je rodila desetoro dece“, objasnila nam je svoju porodičnu „matematiku“ Maja Kovačević.

Na prvi pogled biste pomislili da uopšte nema decu, jer deluje vrlo mlado, kao devojka koja se možda tek udala i „radi“ na potomstvu. Doterana, nasmejana, kao da za sebe ima sve vreme ovoga sveta.

„Imam 35 godina, i baš malo vremena za sebe. Osim što sam majka, ja sam i zaposlena. Suprug i ja u Kraljevu, gde i živimo, imamo izdavačku kuću „Glas Srbije“, a izdajemo i nacionalnu reviju „Kraljevske novine“. To su prve monarhističke novine u Srbiji, obrađuju sve što je u vezi sa našom nacionalnom tradicijom, verom, istorijom, porodičnim vrednostima. Takođe, osnovala sam Udruženje „Knjeginja Persida Karađorđević“, koje se bori za bolji status mnogočlanih porodica u Srbji.“

Maja je 2016. od Udruženja „Srpski domaćini“ dobila nagradu Srpska majka, kao i povelju Udruženja „Arčibald Rajs“. Takođe, 2015. je dobila nagradu Kondir Majke Jugovića, od Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika.

Maja kaže da ne planira više dece, a dodaje, i to ponosno, da nije imala blizanačke trudnoće. Milicu (12), Miloša (11), Milana (9), Mihaila (8), Radoša (6), Ratka (5), Ružicu (4), Miodraga (3), Nikolinu (2) i Jovana (4 meseca) Maja je rodila iz 10 trudnoća!

Kako to sve postižete, kako izgleda jedan vaš radni dan?
„Sve može da se postigne kada se hoće, ali i kada se dan dobro organizuje. U našoj kući je ujutru baš gužva. Spremanje za školu, doručak, završavanje jutarnje higijene u kupatilu… Često nastane haos kada stariji shvate da im nema garderobe koju su uveče izvadili iz ormana i složili na stolicu, ali su im ovi mlađi to „malo“ dirali i negde sklonili! Takođe, svi doručkuju kod kuće i to mora brzo da se spremi, da četvoro đaka i jedan predškolac, ne bi zakasnili. Međutim, kako dan odmiče tako je u kući sve mirnije, svako zna svoje obaveze i zaduženja, atmosfera je manje-više slična kao u svakoj drugoj porodici u kojoj je manje članova nego kod nas.“

Ko čuva decu kada ste na poslovnom putu, i kako stižete svima da pomognete oko učenja i domaćih zadataka?
„Kada putujem, decu čuvaju tata, moja baka i jedna žena koja je zaposlena kod nas. Što se školaraca tiče, nekome pomaže tata, nekome ja, ali pomažu i jedni drugima. Mada, devojčice su spremnije da nešto objasne dečacima, dok braća sestrama retko pomažu, oni to nekako ne vole.“

Kako se tata snalazi kada je sam sa decom?
„Mom suprugu ništa nije teško, a deca vole kada ostanu sa njim, slušaju ga više nego mene, mada on uopše nije strog. Ume na neki drugi način da postigne mir u kući. Kada su deca sama sa njim nikada ne naprave neki nestašluk, čak ni u kući ne bude nered, što nije slučaj kada su samo sa mnom. Mada, ni on niti ja nismo strogi roditelji. Tata ume da „zategne“, na primer, kada Milica hoće da ide kod drugarice, da se šeta, a ja bih je pustila. Ali, zato kada treba nešto da im se kupi, što baš nije neophodno, ja sam protiv, a tata nije. Njega lakše nagovore nego mene.“

Kad ste pomenuli kupovinu – koliko vam dnevno treba hleba, mleka, mesa, i kako to uopšte izgleda kuvati svaki dan za 12 osoba?
„To kuvanje je kreativno – mora svima da se sviđa i da bude dovoljno za sve, mada smo decu naučili da nema biranja kada se sedne za sto, ali vam je ipak drago kada znate da jedu ono što baš vole. Što se količine hrane tiče… mnogo nam treba! Dnevno kupujemo oko šest litara mleka, četiri litre soka, oko šest vekni hleba, oko 20 pelena. Ako pravim pasulj, na primer, treba nam kilogram pasulja za jedan ručak. Trošimo i mnogo praška za veš, a mašina za pranje radi svaki dan. Kada nam se pre neki dan pokvarila mašina nastao je haos! Taj kolaps ne mogu ni da vam opišem“, kaže Maja kroz smeh.

Milicin zakon
„Radim na tome da se usvoji zakon da porodice koje imaju četvoro i više dece, takođe mogu da dobijaju roditeljski dodatak. Raduje me što sam za taj svoj cilj dobila podršku i blagoslov patrijarha Irineja. Daću sve od sebe da u tome uspem.“

Da li vam deca pomažu u kućnim poslovima?
„Obavezno. Bez toga ne bismo mogli da funkcionišemo. Svako dete ima svoje zaduženje – neko ide u nabavku hrane, drugi slažu odeću koja je oprana i osušena, treći uzimaju bebu kada zaplače i donose mi je.“

Jesu li deca složna?
„Složni su, mada umeju da se posvađaju i da se potuku. Deca su i to je normalno. Ali se vole, i puno mi je srce kada vidim i osetim tu njihovu međusobnu ljubav.“

Koliko meseci tokom godine slavite rođendane?
„U aprilu slavimo dva rođendana, u maju, junu u julu po jedan, zatim u novembru i decembru po dva rođendana slavimo.“

Dakle, kod vas je uvek veselo?
„Uglavnom jeste, ali dešava se da, na primer, najmađe dete počne da plače, pa ga onda i drugi imitiraju i plaču bez razloga! Takođe, ako se jedno dete razboli, dobije grip na primer, velike su šanse da će još nekoliko dece uskoro biti bolesno, pa tako grip iz kuće ne možemo da oteramo mesec dana. Osim toga, nemamo uvek dovoljno novca za sve što nam treba, bili smo i u velikim dugovima, ali uvek nekako isplivamo, Bog nas čuva.“

Da li vam država pomaže?
„Mi nemamo pravo na dečiji, niti na roditeljski dodatak, jer imamo svoju firmu i redovna primanja. Posle zemljotresa u Kraljevu smo bili u teškoj finansijskoj situaciji, jer zbog firme koju posedujemo nismo mogli da dobijemo socijalnu pomoć. Zato sam osnovala Udruženje „Knjeginja Persida Karađorđević“, jer želim da se materijalno stanje, ali i svi drugi problemi sa kojima se u Srbiji suočavaju višečlane porodice, rešava organizovano, sistemski. Mi svi imamo finansijke probleme, ali oni ipak nisu ključni, već pre svega kako se centri za socijalni rad prema takvim porodicama odnose. Često ih omalovažavaju, osuđuju što imaju više dece. Osuđuje nas i društvo. Kao da je greh imati više od troje dece u Srbiji. Ima i onih koji čudno gledaju našu decu jer nisu uvek i svi obučeni kao njihovi vršnjaci, nemaju sve novo na sebi, i deci je teško kada se suoče sa tim pogledima u svojoj školi, na primer.“

Kako deci objasnite da se za nešto, jednostavno, nema?
„Kažem im ono u šta i sama verujem – da čovek može da bude srećan i sa malo novca, ako zna da uživa u nekim drugim, važnijim stvarima od materijalnih. Ako imate veru u bolje sutra, ako ste optimista, ako volite život, onda vam ništa nije teško, pa ni da shvatite da danas nešto nemate. Ja svojoj deci ne mogu da pružim najbolje cipele, najbolje kompjutere, ali sam im dala nešto što neki drugi roditelji nisu – braću i sestre. Moja deca se ne igraju skupim igračkama, igraju se zajedno, i to je njihovo bogatstvo, to što imaju jedni druge.“

 

Izvor: Luftika.rs

SLIKAMO ĐAČKE KNJIŽICE, DIPLOME, DIŽEMO KREDITE ZBOG DEČIJIH ROĐENDANA…

Svi želimo da živimo holivudske živote, volimo da budemo popularni, da se priča o nama, bez obzira na koji način ćemo steći tu popularnost. No, šta mi time poručujemo detetu?

Psihoterapeutkinja Vahida Đedović, poznata i kao “doktorka za ljubav”, bila je gošća “Novog dana” na televiziji N1, a govorila o deci kao “statusnim simbolima” i o tome kako roditelji deci nameću maske od malih nogu.

Đedović piše i kolumne za mnoge časopise, a objavila je i dve knjige – “Terapeut ljubavi” i “Obući košulju srećnog čoveka”.

Dete kao statusni simbol
Psihoterapeutkinju su pitali ko smo mi, a ona je rekla kako je jako teško spoznati samog sebe te da je to jedan mukotrpan i dugotrajan proces, ali se može provesti.

– Od detinjstva smo počeli da namećemo te maske na sebe, jer roditelji, iz najbolje namere, to rade svojoj deci i greše često jer postavljaju pred decu prevelike zahteve, pogotovo u današnje doba kada je dete više statusni simbol nego dete, kada dete mora da svira klavir sa pet godina, kad mora da uči nekoliko jezika pa se roditelji hvale time, kaže Đedović i pojašnjava:

– Stavljaju se preveliki zahtevi pred decu koja nemaju mogućnost da se igraju i tako gube suštinsko biće jer možda oni ne žele to što im roditelji nude. Roditelji misle da je sve bolje nego da budu na internetu, međutim, roditelji treba da posvete vreme svome detetu i da se igraju sa svojom decom.

– Ima toga da roditelji svoje neostvarene snove žive kroz živote dece. Društvene mreže su odličan primer toga. Danas je moderno da se slikaju đačke knjižice, diplome, da se hvali kako dete ima prosek 5.0. No, šta mi time poručujemo detetu? Ne treba tome poseban značaj pridavati. Roditelji nemaju ispunjen svoj život.

Sve je postalo takmičenje
– Kad se slave rođendani dece, dižu se krediti da se proslavi. To je postalo kao jedna vrsta takmičenja ko će bolji rođendan napraviti. Isto je sa decom koja se među sobom takmiče gde idu na zimovanje, rekla je ona za N1.

Takođe, kazala je i kako živimo lažne živote.

– Sve nam je to došlo vremenom, iz Holivuda, svi želimo da živimo holivudske živote, volimo da budemo popularni, da se priča o nama, bez obzira na koji način ćemo steći tu popularnost. Žene često znaju napraviti popularnost predstavljajući se kao žrtve. Deci su uzori starlete i ljudi sa rijalitija, istakla je poznata psihoterapeutkinja.

Rekla je i kako se to dešava jer roditelji nisu posvećeni svojoj deci dovoljno.

– Detetu se treba dati da bude suštinsko dete – reći mu “ja te volim bez obzira ako imaš trojke u knjižici”. Nećete danas videti da će iko postaviti tu fotografiju na društvene mreže. Takođe, više nisu dovoljne petice, sad je dovoljno samo 5.0. Moje dete mora biti najbolje zato što to govori o meni. Ljudi vole često da govore moje jer nemaju ništa svoje, naglasila je.

Ne bavimo se sami sobom
Upitana je i kakav je stvarni život ljudi i šta kada se ugase svetla.

– Ljudi su uglavnom posvećeni političkim zbivanjima u zemlji i svi gledaju šta je ko rekao, u čemu je bila njegova žena, a zapravo nam to nudi jednu situaciju – ne bavimo se sami sobom. Hajdemo se radije baviti političarima, a nećemo svojim sopstvenim životom. Kad se svetla pogase, svi znaju kako spavaju, znaju da li u kontinuitetu mogu da odspavaju sedam ili osam sati, a to je neophodno da bismo bili srećni, kaže Đedović.

– Generalno smo nesrećni kao društvo. Ljudi treba da se zapitaju koje su maske na sebe stavili. Istraživala sam i disfunkcionalna ponašanja; mladi su nam depresivni, pa je tako istraživanje pokazalo da od 200 mladih, njih 30 odsto razmišljalo je o suicidu. To ne znači da su pokušali, ali su razmišljali.

Izvor: Luftika

 

 

 

Epilepsija i trudnoća

Trudnoća stvara dodatne probleme ženama koje boluju od epilepsije. Te žene inace se suočavaju sa problemima u vidu poremećaja menstrualnog ciklusa, endokrinih poremećaja, smanjene plodnosti, zatim sa poremećajima tipa osteoporoza i frakture, kao i nizom estetskih problema (povećanje telesne težine, akne, povećana dlakavost, opadanje kose,…).

Oko 13% njih doživi prvi epileptični napad tokom trudnoće, a 40% samo tokom trudnoće ima napade. Ne zaboravimo i da epileptični status predstavlja deo kliničke slike eklampsije.

Tokom trudnoće kontrola napada se pogorša, bilo zbog neredovnog uzimanja lekova, bilo zbog poremećenog dejstva tih lekova zbog same trudnoće.

Antiepileptični lekovi imaju teratogeno dejstvo na plod i taj rizik je najveći tokom perioda organogeneze. Njihova primena dovodi do raznih malformacija, anomalija i kašnjenja u razvoju. Najčešće malformacije su rascep nervne cevi, rascep usne, srčane mane, koštane mane i urogenitalne mane. Savetuje se obavezna primena folne kiseline zbog toga!

Sama epilepsija nije razlog oštećenja ploda tokom trudnoće.

Generalizovani napadi u trudnoći nose rizik od vaginalnog krvarenja, pobačaja, prevremenog porođaja ili, u najgorem slučaju, čak i smrti trudnice, zbog čega je neposredan nadzor ovih trudnica neophodan.

Što se samog porođaja tiče, trudnoću je moguće završiti na svaki način, i vaginalno i carskim rezom. Sam carski rez je indikovan kod onih trudnica koje su imale konvulzuje ili epileptični status (stanje kada je epileptični napad prisutan više od pola sata).

Dojenje se savetuje jer je količina lekova koja se izlučuje mlekom od malog značaja.

Dobar ishod trudnoće ako postoji adekvatan tretman se može očekivati kod skoro 95% trudnica.

 

Izvor: demetra.rs

Dehidratacija u trudnoći

Kad trudnica dehidrira
Dehidracija nije veliki problem za većinu trudnica, ali za neke žene može da bude vrlo opasno stanje. Dehidracija kod svakoga može da izazove slabost i nemoć, ali za vreme trudnoće, ona takođe može da načini štetu još nerođenom detetu ili čak i spontani pobačaj.

U najvećem broju slučajeva, dehidracija tokom trudnoće se javlja u prvom tromesečju, dok buduće majke prolaze kroz jutarnje mučnine. Kad žena ima osećaj mučnine i ne može da zadrži veći deo svega što pojede, uključujući i vodu, vrlo lako postane dehidrirana. Povraćanje može da liši telo tečnosti i vitamina koji su mu potrebni da bi ostalo zdravo, a i da bi beba bila hidrirana.

Trudnice u tim situacijama mogu završiti u bolnici, i možda će morati da intravenski primaju nadoknadu tečnosti kako bi se rehidrirale kada su već ozbiljno bolesne. Hospitalizacija ponekad može da traje nekoliko dana, dok lekari ne uspeju da povraćanje stave pod kontrolu. Najveći strah u ovom trenutku je da li postoji dovoljno amnionske tečnosti za bebu. Bez dovoljno plodove vode dete može da ima deformitete stopala, nogu i ruku.

Kasnije u trudnoći, u drugom ili trećem tromesečju trudnoće, žena može da dehidrira bilo od toga što je možda bolestna, previše aktivna a ne pije dovoljno vode ili tokom letnih meseci kada je jako vruće, što može da izazove različite vrste problema – i za mamu i za bebu.

Dehidratacija često dovodi do prevremenog porođaja, jer materica može da otpočne sa kontrakcijama zbog manjka plodove vode. Ako mislite da bi to mogao da bude slučaj kod vas, pokušajte da popijete najmanje dve velike čaše vode, a potom se odmorite kako bi videli da li su kontrakcije prestale. Nazovite svog lekara i posavetujte se sa njim.

Podjednako je važno da popijete osam čaša vode dnevno tokom trudnoće, kao i kada niste trudni.

 

Izvor: demetra.rs

Carski rez i dojenje

Često se porođaj carskim rezom dovodi u vezu sa problemima sa dojenjem. Kako je dojenje od velike koristi i za bebu i majku, rađena je studija sa ciljem da odgonetne nedoumicu da li carski rez ima uticaj na dojenje. Ova klinička studija rađena je u Kini, učestvovalo je ukupno 2058 pacijenata i njen cilj je bio da se utvrdi da li porođaj carskim rezom ima uticaj na uspešnost dojenja prvih 6 meseci nakon porođaja. Izvor: Evropski časopis o kliničkoj ishrani

Uticaj carskog reza na trajanje dojenja
Carski rez se često dovodi u vezu sa otežanim početkom dojenja. U Srbiji se većina carskih rezova još uvek obavlja u opštoj anesteziji, za raziku od razvijenih zemalja gde je to retkost i majka je u svesnom stanju na koji god način da se porođaja. Anestezija može biti razlog zašto mleko sporije nadolazi, kao i jaki bolovi koji su prisutni nakon porođaja carskim rezom. Ipak, ne treba zaboraviti da je bebin želudac u prvim danima veličine trešnje i da će joj čak i kolostrum koji se pravio u grudima tokom trudnoće biti dovoljan. Više o tome možete pročitati u tekstu – Dojenje posle carskog reza, Udruženja Roditelj

Stopa dojenja u Kini
Ova klinička studija je rađena u Kini, ali se sudeći prema navikama, može primeniti bilo gde u svetu. Stoga, lokacija sprovođenja studije nema uticaj na rezultate. Svi u svetu znaju koliki je značaj dojenja, od toga da smanjuje rizik od mortaliteta kod deteta i majke, do toga da dojena deca imaju bolji kognitivni razvoj koji se nastavlja kroz dalji život. Podaci stope dojenja uzeti su iz Nacionalne reprezentativne ankete (Kineska ishrana i zdravstveni nadzor) i objavljeni 2013. godine. Na uzorku 14539 dece do dve godine starosti iz 55 županija u 30 provincija Kine, rezultati su sledeći:

8% dece je bilo isključivo dojeno tokom prvih 6 meseci;
11.5% je dojeno do godinu dana starosti;
6.9% je dojeno do dve godine starosti.
Zaključak studije: Povećanje stope dojenja do 50% u prvih 6 meseci, smanjilo bi stopu smrtnosti za 5% kod dece uzrasta do 5 godina.

Studija o uticaju carskog reza na dojenje
Pomenuta studija rađena je tako što su podaci o porođaju uzeti iz evidencije pacijenta, a informacije o hranjenju su prikupljane licem u lice sa svim učesnicima studije. Rezultat studije je pokazao da je problem sa dojenjem u 95% slučajeva (1943 učesnice) izazvan pogrešnim ili lošim iniciranjem dojenja i odloženog početka dojenja (1450 učesnica). Zaključeno je da je carski rez nezavisan faktor u odnosu na stopu uspešnosti dojenja. Potrebno je smanjiti stopu carskih rezova i raditi ih samo i isključivo kada su medicinski neophodni, a sa druge strane pružiti adekvatnu podršku majkama tokom prvih dana, kako bi pravilno uspostavile dojenje. Još jedan od faktora koji je veoma bitan je edukacija majki tokom trudnoće o dojenju. Izvor: The Lancet

 

Izvor: demetra.rs

Lekar je vikao što sam rodila „TO DETE“, a dobili smo je kad smo usvojili Vukana: Ledenina priča će vam rastopiti srce

Deset godina Ledena i Rade Životić iz Požarevca pokušavali su da dobiju dete. Kako u tome nisu uspeli, rešili su da usvoje malenog Vukana, koji je tad imao svega 13 meseci. Ali život se poigrao sa njima, pa je nakon devet meseci od usvajanja Ledena ostala trudna. Rodila se Milica, koja ima Daunov sindrom. Ona će sa svojim drugarima danas obeležiti Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom, koji se širom sveta obeležava 21. marta.

Kad sam ga prvi put videla, Vukan je imao 13 meseci. U sobu u kojoj smo sedeli unela ga je sestra. Pogledam, a ono krupne crne oči i kosa u loknama. Lep kao lutka i gleda pravo u mene. Sestra mi ga stavlja u krilo. Pogledam ga, a on se okrene i zalepi mi se snažno za grudi. Ja kažem: „Zdravo, sine“ i tu sve počinje – priseća se Ledena Životić prvog susreta sa Vukanom, usvojenim sinom, koji je danas odrastao čovek. Bilo je to u Zvečanskoj, u Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu pre 19 godina.

Pre toga celu deceniju suprug Rade i ona pokušavali su da dobiju dete. Borili su se, išli kod raznih lekari i svi su govorili isto – da zdravstveni problem nemaju i da je u njihovom slučaju prepreka u glavi. Za sve to vreme Ledena je znala da postoji i drugi način da postanu roditelji, a to je usvajanje. Jednog dana to je izgovorila i naglas pred suprugom.

– Moj muž je čovek koji u suštini neće da pokvari ništa što će mene da usreći. I sam je jako želeo decu, tako da nismo dugo razmišljali. Odmah smo krenuli u proceduru usvajanja, koja je jako stroga i komplikovana, što je i razumljivo – otkriva nam Ledena dok sedimo u njihovoj kući u Požarevcu.

Sa 16 godina Vukan je otvorio dosije

I tako posle skoro godinu otkad su ušli u proceduru usvajanja, želja im se ostvarila. U kući su se najzad čuli dečji smeh i plač, a Ledena je postala majka u 33. godini. Imala je mnogo nepoznanica, nije znala kako Vukan spava, šta voli da jede, čega se plaši. U početku je spavala sa njim u sobi i nije htela da ga ostavi ni na tren.

– Čekali smo ga tolike godine, a sad kako je došao, to je totalno nebitno – kaže Rade dok u tom trenutku u sobu ulazi Vukan.

Danas je on vedar, voljen i nasmejan mladić, ima 20 godina, a još kao petogodišnjaku rekli su mu da mu oni nisu biološki roditelji. Tako su im savetovali psiholozi, a kako je postajao stariji, pitanja o njegovom poreklu bila su sve češća i složenija. Rade i Ledena nikad ništa nisu krili od Vukana, a sa 16 godina je tražio da otvori dosije. Tad je saznao za svoje poreklo, mada ga neka pitanja i dalje kopkaju.

– U našoj porodici svi su ga odmah prihvatili. Nikada ga niko nije gledao drugim očima, a najvažnije je da smo ostali zajedno i podržavali jedni druge u teškim trenucima koji su nas snalazili – ističe ova hrabra i snažna žena velikog srca.

U porodilištu mi nisu rekli da Mica ima Daunov sindrom

Vraćamo se opet u Vukanovo detinjstvo. Otkad su ga dobili, Ledena više nije razmišljala o trudnoći, pregledima kod ginekologa, terapiji. Uživala je sa njim, a onda je posle tačno devet meseci od njegovog usvajanja usledio šok. Ostala je trudna i život im je doneo nov izazov. Iako je imala divnu trudnoću bez ikakvih tegoba, tek kad se porodila, saznala je da njena devojčica Milica ima Daunov sindrom.

– Tačnije, u porodilištu niko mi ništa nije rekao. Na otpusnoj listi videla sam dijagnozu. Znala sam šta to znači jer sam 10 godina pokušavala da ostanem u drugom stanju i čitala sam uglavnom medicinsku literaturu. Ne znam samo da li je to Bog tako namestio, ali tokom trudnoće baš sam dosta tekstova pročitala o Daunovom sindromu – priča u dahu.

Njihova borba je zapravo tek tad počela. Na svojoj koži osetili su šta znače surovost i odsustvo podrške sistema. Ledena ističe da pojedini lekari polaze od pretpostavke da ćete dete sa Daunovim sindromom odbaciti i smestiti ga u neku ustanovu.

– Jedna od najtežih situacija za mene desila se kad je Milica imala svega nekoliko meseci. Došli smo u savetovalište za bebe pri Domu zdravlja da primi vakcinu. Doktorka koja je tad radila napravila je haos. Izvrištala se na mene zašto sam dozvolila da se dete rodi iako ništa nije znala o našoj životnoj priči. Samo sam joj rekla da nisam sama sebi vodila trudnoću već njen kolega, koji tokom tih devet meseci ni reč o tome nije pomenuo. Uzela sam Milicu i izašla iz ordinacije – priseća se očiju punih suza.

Od tog stresa izgubila je mleko. Bio je to period kad je iskreno mislila da će skratiti život i sebi i njoj. Ali ne zato što je nije volela, volela je više nego oči svoje, nego iz straha šta će se desiti. Kako će se ona boriti kroz život sa tim, jer deca i okruženje znaju da budu vrlo okrutni. A onda se setila Vukana. Njemu se zarekla da ga nikad neće ostaviti.

– I on me je spasao. Sad kad ih pogledam kako se lepo igraju i slažu, znam da sam uradila pravu stvar.

Nakon te situacije u domu zdravlja promenili su lekara. Doktorka kod koje su otišli rekla im je da je njihova Mica kao i svako drugo dete, samo što će morati malo više da joj se posvete.

– I danas mi odzvanjaju njene reči u ušima. Rekla nam je: „Idite kući i volite je kao da je najsavršenije biće na svetu.“ I mi to činimo 17 godina – kaže Ledena.

Njihova Milica završila je osnovnu školu i prvo je dete u Požarevcu koje je iz specijalnog odeljenja išlo na malu maturu sa zdravorazvojnom decom. Ona inkluziju sprovodi na svoj način, osmehom i zagrljajem. To najbolje znaju njeni drugari iz dnevnog boravka za decu i omladinu ometenu u razvoju, u koji sada ide. I to sa radošću, jer je tamo čeka dečko.

 

 

Izvor: zena.blic.rs

KUĆNI TEST VIDA ZA DECU I ODRASLE

Za decu uzrasta ispod tri godine je potrebno uraditi kontrolni pregled kod oftalmologa.


Šta vam je potrebno kako bi samostalno testirali vid:

Plastična čaša u boji ili maramica kako biste prekrili jedno oko;
Makaze;
Lepljiva traka kako biste zalepili test na zid;
Olovka za beleženje rezultata;
Baterijska lampa po mogućstvu;
Dobro osvetljena soba u kojoj možete da stojite udaljeni bar 10m od zida;
Kvalitetan očni test. (pošaljite nam mail na office@stetoskop.info i takav test ćemo vam odmah poslati).
Pripremite prostor za test

Odaberite i odštampajte test prikladno detetu ili odrasloj osobi. Najveće slovo na testu na vrhu papira bi trebalo da bude veličine od 23 milimetara.
Izmerite 10 metara od zida na kojem je zalepljen test i postavite stolicu. Na zidu gde je test ne smeju biti prozori kako svetlost ne bi uticala direktno na vid. Test je potrebno zalepiti u nivou očiju osobe koja radi test, dok sedi.

Testiranje deteta (od 3 ili više godina)

Objasnite detetu kako je u pitanju igra pokazivanja. Uzmite jedan papir na kojem je slovo E (okrenuto na sve četiri strane) i pokažite detetu kako da pokaže u istom pravcu u kojem je slovo E. Tokom testiranja možete držati ovaj papir blizu deteta kako bi ono moglo da vam pokaže u kom pravcu napisano slovo E vidi na testu.

Potrebno je da dete sedi na 10 metara od testa i da drži papir ili plastičnu čašu preko oka bez pritiskanja istog. Obratite pažnju da ne viri, ukoliko je potrebno druga osoba bi mogla da pomogne i da drži papir ili čašu umesto deteta. Ukoliko vaše dete nosi naočare potrebno je da ih nosi tokom testa. Ukoliko vam deluje da je test previše mračan možete koristiti baterijsku lampu kako bi osvetlili željeni deo testa u datom trenutku. Pokažite na svako od slova E, počevši od najvećeg. Neka vaše dete pokaže na pomoćnom papiru u kom pravcu je svako od slova E koje pokazujete na testu okrenuto. Zapišite broj reda do kojeg vaše dete ispravno vidi.
Ponovite test sa drugim okom. Ukoliko je dete umorno, najbolje bi bilo da drugo oko testirate drugom prilikom.

Testiranje odrasle osobe ili starijeg deteta

Potrebno je postaviti test u nivou očiju osobe koja se testira i koja sedi na stolici udaljenoj 10m od testa;
Potrebno je dati osobi koja se testira papir ili plastičnu čašu kako bi pokrila jedno oko, ukoliko osoba nosi naočare iste je potrebno da nosi i tokom testiranja;
Pokazujte baterijskom lampom na slova na testu dok osoba koja se testira izgovara slova koja vidi;
Nastavite do reda u kojem je osobi previše teško da pogađa ili previše greši;
Zapišite broj poslednjeg reda koji je osoba tačno videla (red sa većinom tačnih slova);
Ponovite test sa drugim okom.

Normalna rešenja za kućno testiranje

Dete bi trebalo da vidi 20/40 redova do uzrasta od 3 ili 4 godine i 20/30 redova do uzrasta od 5 godina. Ukoliko testirate vaše dete više puta različitih dana i rezultati se drastično razlikuju na svakom testu ili vaše dete ne može da vidi red sa jednim ali ne i sa drugim okom, postoji mogućnost da vaše dete ima dioptriju, te je potrebno obratiti se lekaru specijalisti.

Dete starijeg uzrasta ili odrasla osoba bi trebalo da vidi 20/20 redova. Potrebno je zakazati pregled kod oftalmologa ukoliko su rezultati testa drastični.

Rezultati kućnog testiranja

Zabeležite rezultate kućnog testiranja popunjavanjem najnižeg reda koji osoba koja se testira vidi. Ukoliko rezultati pokazuju da je potrebno posetiti lekara, ponesite rezultate sa sobom.

 

Izvor: stetoskop.info

KAKO SE REŠITI NEREDOVNIH I BOLNIH MENSTRUACIJA?

Menstrualni ciklus se razlikuje kod svake žene. Neke žene imaju redovnu menstruaciju koju mogu da očekuju u dan, dok je kod drugih situacija potpuno suprotna. Menstruacija se događa otprilike na svakih 24 do 38 dana, a ciklus traje između 2 i 8 dana. To se smatra normalnim menstrualnim ciklusom.
Ipak, gotovo svakoj ženi se nekada dogodila neredovna mensturacija ili izostanak menstrualnog ciklusa. Često to nije alarmantno niti opasno, ali je važno znati razloge zbog kojih do toga dolazi i na šta treba da obratimo pažnju.

Zbog čega dolazi do izostanka i neredovne menstruacije?
Mnogi faktori mogu doprineti do izostanka mesečnog ciklusa i do neredovne menstruacije. Razlog je uglavnom hormonski dizbalans estrogena i progesterona. Zbog toga, devojke koje su u pubertetu i starije dame koje ulaze u menopauzu čestp imaju neredovne menstruacije. Ipak, ovo nije pravilo i neredovna menstruacija ili njen izostanak se može dogoditi svakoj ženi bilo kojih godina.

Takođe, na pomenute probleme utiču i:
-Stres
Kako je većina nas svakodnevno pod stresom, on je jedan od najčešćih uzročnika neredovnih menstruacija. Stres utiče na menstualn ciklus zbog toga što kortizol (hormon stresa) direktno deluje na to koliko će telo proizvesti estrogena i progesterona.
-Ishrana
Kao i stres, ishrana takođe utiče na menstrualni ciklus. Preveliki unos nezdravih ugljenih hidrata učiniće da telo proizvodi različite količine određenih hormona, koji će potom uticati na ovulaciju. Sve to može dovesti do izostanka menstrualnog ciklusa ili njenu neredovnost.
-Previše vežbanja
Redovna fizička aktivnost je preporučljiva i svi smo svesni njenog značaja za organizam, međutim, preterani fizički naopori loše utiču na menstuaciju. Ukoliko previše energije trošimo na vežbanje, velika je mogućnost da će se to odraziti i na naš menstrualni ciklus.
-Sindrom policističnih jajnika
Bitan razlog zbog kog dolazi do neredovnih i bolnih menstruacija jeste sindrom policističnih jajnika. On izaziva stvaranje cisti na jajnicima, čime se ometa redovna ovulacija. Takođe, dovodi i do izostanka menstrualnog ciklusa, a često je i razlog neplodnosti kod žena.
-Bolne menstruacije
Pre same menstruacije i za vreme ciklusa veliki broj žena ima jake bolove. To su najčešće grčevi, bolovi u krstima, praćeni su mučninom i napetošću, te žena nije sposobna da normalno funkcionise. Ovakvi bolovi su česti i iscrpljuju imuni sistem. Ipak, proizvod koji balansira sve gore pomenute uzročnike neredovne menstruacije ili njeno izostajanje je Makamu.

Makamu
Makamu jeste jedinstven spoj dve superfood biljke i najbolje prirodno i efikasno rešenje za neredovne i bolne menstruacije.
Makamu je jedinstvena kombinacija Zlatne make (sve tri vrste peruanske make – žuta 60%, crvena 30% i crna 10%) i biljke kamu kamu koja ima visoku koncentraciju C vitamina i preko 60 različitih fitonutrijenata. Ove dve biljke u preparatu Makamu čine najbolje prirodno rešenje za neredovne i bolne menstruacije.
Zlatna maka reguliše ceo endokrini sistem i zahvaljujući alkaloidima (makaidi i makaeni, koji se nalaze samo u ovoj biljci) uspostavlja neurotransmiterske veze izmedju hipofize i hipotalamusa, koji su direktno odgovorni za pravilno funkcionisanje reproduktivnog sistema.
Kamu kamu zbog visoke koncentracije C vitamina i preko 60 različitih fitonutrijenata reguliše sve vitalne funkcije u organizmu. Ove dve biljke savršeno funkcionišu zajedno i jedna drugoj pojačavaju deistvo, te je Makamu najbolji izbor za svaku ženu.
Benefiti Makamu:
– Makamu brzo i uspešno reguliše menstrualni ciklus i otklanja bolne menstruacije.
– Makamu je preporučljivo uzimati zbog prevencije izostananka i neredovnosti menstrualnog ciklusa, ali i radi opšteg, a naročito zdravlja reproduktivnih organa.
– Makamu je potpuno prirodni proizvod koji regulise rad celog organizma i uspešno dovodi u ravnotežu menstrualne cikluse i ovulaciju, čime utiče na zdravlje reproduktivnih organa i plodnost.
Kako koristiti Makamu?
Dovoljna je jedna kafena kašičica (3-4gr) dnevno kako bi se održavao redovni menstrualni ciklus, otklonili bolovi i prevenisala pojava cista i endometrioze!
Makamu je potrebno redovno koristiti minimum 3 meseca kako bi se osetili rezultati. Nakon toga, važno je napraviti pauzu od 10-tak dana, a zatim ponovo nastaviti sa redovnim korišćenjem.
Makamu za neredovne i bolne menstruacije je prirodno i efikasno rešenje za svaku ženu koja misli o svom zdravlju i želi da ostane što duže vitalna i mlada.

Izvor: stetoskop.info

BILINGVALNO DETE

Termin bilingvalnost tumači se na različite načine, ali možemo reći da je to sposobnost osobe da se služi sa dva jezika. U doba velikih migracija, bilo usled rata, ekonomije, gladi, sve više se susrećemo sa decom koja govore dva ili više jezika.

Postoji više tipova rane dečje višejezičnosti. To su najčešće slučajevi kad:
– roditelji govore različitim jezikom, dete je ravnomerno izloženo svakom od ta dva jezika
– roditelji imaju zajednički maternji jezik, ali je dete van kuće izloženo drugom jeziku, jeziku sredine u kojoj živi
– roditelji imaju različite maternje jezike, a ni jedan od njih nije jezik sredine u kojoj dete živi
– kad se jedan od roditelja stalno detetu obraća na jeziku koji mu nije maternji, a ni jezik sredine
– kad su oba roditelja bilingvalna

Samim uključivanjem u širu socijalnu sredinu (jaslice/vrtić/školu), dete će naučiti jezik sredine. Ono što je važno u ovim situacijama jeste da mu ne treba uskratiti bogatstvo i širinu koju dobija znajući još jedan jezik, svoj maternji.

Na koji način možete da podstaknete dete da se služi maternjim jezikom:
– čitajte priče na svom maternjem jeziku
– igrajte se igara, pevajte pesme (dete će uz melodiju lakše naučiti nove reči)
– podstičite ga da se igra sa decom koja govore isti jezik
– posećujte rodbinu
– pričajte o tradiciji i kulturi zemlje odakle ste
– pokušajte da određene aktivnost za koje je dete izuzetno zainteresovano sprovedete služeći se samo svojim maternjim jezikom

Ne odustajte! Iako će biti dana kada dete neće želeti da se služi svojim maternjim jezikom, budite uporni. Dovoljno je da sluša vas, pa da unapređuje receptivnu komponentu govora (razumevanje).

 

Izvor: stetoskop.info

MUVAT – VILSONOV SINDROM

Mowat -Wilson syndroma ( Muvat-Vilsonov sindrom) je izuzetno retko genetsko oboljenje, koje se prenosi preko gena ZEB2 (poznat kao i ZFHX1B i SIP1), na hromozomu 2q22, a procene su da samo oko 170 ljudi u svetu boluje od ovog sindroma.

Da bi se bolest nasledila, jedan od roditelja mora biti nosilac genetske mutacije, jer se nasleđuje autozomno-dominantno. Sindrom je otkriven dosta kasno, 1998. godine, od strane dva naučnika po kojem je i dobio ime Dr D. R. Mowat i Dr M. J. Wilson.

mowat-wilsonNa žalost, ovaj sindrom može da zahvati mnoge različite delove tela. Četiri siptoma koja se javljaju skoro kod svih obolelih su: mikrocefalija (mala glava), mentalna retardacija različitog stepena, Hirschprung-ova bolest (ili nedostatak ganglijskih ćelija u crevima), kao i tipična facijalna dismorfija (promenjen izgled lica). Takođe mogu da se jave i epilepsija, usporenje rasta i motornog razvoja, urođena srčana oboljenja, genito-urinarne malformacije i nedostatak corpus-a callosum-a (struktura koja spaja levu i desnu moždanu hemisferu, i koja je bitna u unutarhemisfernoj komunikaciji).

Međutim, kod nekih obolelih od ovog sindroma, nisu nađene mutacije pomenutog gena. Ova deca, tokom života, nauče da izgovore svega par reči. Istraživanja su pokazala da neka deca ipak mogu da savladaju znakovni jezik Pomenuti ZEB2 gen (protein) je izuzetno važan, pošto se on vezuje za DNK i daje ključnu informaciju za sintezu neophodnih sastojaka u mozgu, digestivnom sistemu, srcu, za normalan izgled lica i drugih pogođenih organa.

Što se tiče lečenja i prognoze, nezahvalno je bilo šta prognozirati. Obzirom da je ovo relativno nov sindrom, sprovode se različita istraživanja kako bi se više saznalo o samoj bolesti, pa i o lečenju. Uglavnom se intervencije usmeravaju na veoma ranu fizikalnu i terapiju govora.

 

Izvor: stetoskop.info