Mesečne arhive: decembar 2018

Svetski pedijatri upozoravaju: Ove igračke ne kupujte deci

Vreme je praznika i poklanjanja, ali i pravi trenutak da mame, tate, bake, deke, ujaci i tetke poslušaju šta stručnjaci za decu imaju da kažu!

Američki pedijatri poslali su odraslima javno pismo u kojem im savetuju da deci ne poklanjaju razne gedžete i digitalne igračke, nego da radije biraju one klasične.

“Istraživanja pokazuju da svetla i zvukovi kojima su opremljene digitalne igračke mogu da ometaju decu u njihovom socijalnom razvoju. Kako bismo ovo razumeli, treba otići korak unatrag. Najbolje su one igračke koje podstiču decu na komunikaciju s roditeljima i ostalim članovim porodice”, poručuju pedijatri, ali i dodaju da razumeju zašto roditelji misle da su moderne, digitalne igračke bolje za njihovu decu.

“Porast tržišta takozvanih edukativnih igračaka i pojava virtuelnih igračaka na digitalnim medijima naveli su roditelje da misle kako te nove igračke moraju da budu bolje od starih, a to nije istina”, poručuju pedijatri.

Visoko kvalitetne igračke ne moraju da budu moderne ni skupe. Štaviše, neretko su bolje one igračke koje ne morate da uključujete u struju ili im stavite baterije. Poklonite detetu kockice, set za čajanku, bojice, vijaču ili loptu.

Studija je pokazala da su se deca manje povezala sa svojim roditeljima i braćom kada su se igrala digitalnim igračkama. To je dovelo do smanjenja kognitivnih, jezičkih i motoričkih sposobnosti.

Osim toga, psiholozi već neko vreme upozoravaju na to da mališani previše vremena provode pred ekranima pametnih telefona. Poražavajući su podaci iz studije sprovedene u 2014. godini – pokazalo se da čak 97 odsto dece mlađe od pet godina redovno koristi pametne telefone i tablete, a mnogi od njih počinju da se igraju s njima pre svog prvog rođendana.

Treba pomenuti da pedijatri i psiholozi savetuju roditeljima da deci mlađoj od dve godine uopšte ne daju tablete i pametne telefone u ruke, jer to šteti njihovom razvoju.

Kada „problemčić“ zadaje glavobolju: Dete u frizerskoj stolici

 

 

Izvor:mojpedijatar.rs

Kako da se dete lepo ponaša u gostima i prilikom primanja poklona

Da li vam se desilo da je vaše dete na poklon koji je dobilo odreagovalo sasvim nezainteresovano, a možda čak i bezobrazno? Pročitajte praktične savete i izbegnite neprijatne situacije.

Da li i vaše dete otvoreno pokazuje nezadovoljstvo poklonom? Da li i vaše dete u gostima nekada prosto poludi, tako da nijedna kazna ili prekor više nemaju smisla? Ne znate kako da  sa ovim “detinjarijama” izađete na kraj?! Možda vam sledeći redovi pomognu.

Sačekivanje gostiju i primanje poklona

Vaše dete dobija poklon od bliskog prijatelja ili rođaka, a njegova prva rekacija je “Ovo mi se uopšte ne sviđa”, ili “Zašto ste mi doneli ovo, kada ga već imam?”…

Ovakvi i slični, slobodno možemo reći iskreni dečji komentari, roditelje čine nezadovoljnim. Mame i tate osećaju se “osramoćeni” i donekle iznenađeni ponašanjem svoje, inače mile dece.

Mališani u svojim iskrenostima zaista mogu da budu vrlo neprijatni. Na ulici često znaju da upute komentar debelim, ili pak ružnim ljudima (“Vidi kolika je, ni kroz vrata ne može da prođe”, “Mama, vidi kako je ovaj čika ružan”). Ali, kultura ponašanja nije nešto sa čim se čovek rađa. Kao i za mnoge druge stvari u životu, potrebno je vreme i rad kako bi se taj trud jednoga dana pretvorio u manire vredne divljenja. Zato prionite ne posao…

Šta možete da uradite?

Ukoliko se bliži rođendan vašega deteta, kroz razne “treninge” naučite ga kako da kulturno odreaguje na poklone, bez obzira da li su mu se oni dopali ili ne.

Zamislite moguću situaciju. Trening počnite pitanjem “Šta bi rekao kada bi ti neko doneo poklon koji već imaš – kao što je Monopol?”, ili “Kako bi se ponašao ukoliko bi dobio poklon koji ti se ne sviđa?”.

Ako su detetovi odgovori baš onakvi kakve vi ne želite da čujete, počnite da ga učite. Objasnite mu kako nije lepo kada neko na poklon, koji je znak ljubavi i pažnje, reaguje bezobrazno i nazahvalno. Sugerišite mu kakva biste želeli da bude njegova reakcija.

A ako se na rođendanu baš izreknu reči koje ne bi smele, nemojte nikada svoje dete i sebe dodatno “sramotiti” grdnjom pred svima. Uzmite ga za ruku, izvinite se gostima i u nekom osamljenom kutku objasnite mu gde i zašto je pogrešilo. Savetujte mu da osobi, koju je svojom reakcijom povredilo, kaže nešto lepo.

Kada idete u goste

Sada žurka nije kod vas, već se sa detetom nalazite na zabavi, ili pak u najobičnijoj poseti. Dete je postalo tako nevaspitano, toliko nekontrolisano, da vas njegovo ponašanje u jednoj meri čak i vređa. Svaka zabrana kao da je izgubila smisao.

Nova atmosfera, veliko društvo i slavlje kod pojedine dece “inspirišu” na zaborav manira. Kao da je sve što je ranije naučeno sada “palo u vodu”.

Razlozi za to mogu da budu brojni. Nekada dete od zabave očekuje mnogo više, pa mu dosadna realnost nameće potrebu da se dodatno zabavi. Ako su doživljaji pak suviše jaki i smenjuju se velikom brzinom, dete jednostavno u toj prenadraženosti  počinje da gubi niti. Nekada i prethodni premor može da učini svoje. I dok deca divljaju, biju druge mališane, uznemiravaju odrasle, prevrću stolice i smišljaju razne “gadosti” kako da se dalje provode, roditelji iznervirani, nemoćni i umorni od prekora, sa nestrpljenjem čekaju čas odlaska.

Šta možete da uradite?

Zato, ako znate da ćete uskoro biti u nekom velikom društvu, pre tog događaja primenite “preventivni” program. Detetu precizno objasnite šta se tamo od njega očekuje. Opišite mu kakva će zabava biti i kakva će pravila važiti. Čak i kada je u pitanju najobičnija poseta kod prijatelja, dete nije loše upoznati sa onim što sme i što ne sme u tuđoj kući da čini.

Ako i pored pripreme stvari krenu naopako, podsećanje na pređašnji dogovor može da urodi plodom. Ali opomene i grdnju ne iznosite javno. Uzmite ga za ruku, odvedite u kupatilo i započnite diskusiju. Nemojte mu samo nabrajati šta je pogrešno uradilo (Udario si onu devojčicu, jurcaš između stolova….), već mu objasnite kakvo bi njegovo ponašanje umesto toga trebalo da bude. Nije loše i detetovu uzavrelu energiju bar na trenutak smiriti pričom, sokom i maminim dodirom.

Nova Godina sa bebom-iz ugla jedne bebe

 

 

 

 

Izvor:mojpedijatar.rs

Savršen poklon: Šta kupiti detetu uzrasta od pet do sedam godina

Ukoliko ste u nedoumici, ovo su igračke sa kojima ne možete da pogrešite…

Ako se malo posvetite i odaberete je pažljivo, igračka je uvek odličan poklon za dete. Pomoću igračaka, dete stiče mnoge veštine i znanja, razvija kreativnost i maštu. One mu pomažu i da uči socijalnu komunikaciju, ispolji strahove ili kanališe agresiju.

Deca uzrasta od pet do sedam godina su već velika deca, koja neko duže vreme mogu da budu fokusirana i koncentrisana, a važno im je i da prilikom igre imaju društvo. Pogledajte koje igračke su najprimerenije ovom uzrastu:

Pazle

Za manji uzrast predviđene su slagalice sa manjim brojem delova, a zatim se sa uzrastom povećava i broj delova i složenost same slike.

Društvene igre

Ponudite detetu zabavnu matematiku, geografiju, gramatiku jer će ga one približiti određenim naučnim oblastima. Uz neke druge igre kao što su “Čoveče ne ljuti se”, “Risico”, “Cluedo”, “Master mind” naučiće da prihvata poraz, odnosno, shvati da ne zavisi uvek od njegovog znanja da li će biti pobednik ili ne.

Šah

Iako se šah smatra sportom, on ima karakteristike i društvene igre. Pojačava koncentraciju, podstiče logičko mišljenje (planiranje svojih poteza, konstantni uvid u trenutnu poziciju, predviđanje poteza protivnika…).

Društvene igre su veoma raznovrsne ali većina njih ima zajedničke karakteristike: ne postoji polna ili uzrasna podela, igra podrazumeva i saigrača (time se dete socijalizuje sa drugom decom, ili kada su saigrači roditelji – uspostavljaju međusobno još čvršće veze).

Sportski rekviziti kao igračke

Iako se ubrajaju u sportske rekvizite, kao igračke možete tretirati i rolere, bicikl, skejtbord, vijaču, obruč… Lopta. Svako kotrljanje lopte, puzanje, skakanje – predstavlja dobru fizičku vežbu.

Zašto su ove fizčke vežbe, sportski rekviziti u funkciji igračaka važni za vaše dete?

Osim onoga što je očigledno (boravak na otvorenom prostoru, unapređivanje fizičke kondicije, rad na eliminisanju eventualnih deformiteta kao što su kriva kičma ili ravna stopala…), vaše dete će dobiti podsticaj za razvoj motorike i fizičke spretnosti, pojačanje koncentracije. Razvijaće timski, takmičarski duh. Sportski rekviziti doprinose osamostaljivanju. Postajući sve spretnije u nekoj fizičkoj vežbi porašće i njegovo samopouzdanje.

Kocke i konstruktori

Izgradnja kule (i shvatanje kako da ga spreči da padne) podstiče veštinu rešavanja problema i koordinaciju očiju i ruke. Predškolci će koristiti svoju maštu da grade zgrade, vozila, životinje i druge jednostavne konstrukcije, a starija deca će pred sobom imati složen zadatak koji će im “zaposliti” moždane vijuge.

Razvoj samopoštovanja kod dece

 

 

Izvor:mojpedijatar.rs

Pitanje na koje postoje samo dva odgovora

Naizgled obična, svakodnevna pitanja koja postavljamo deci. Slažem se. A, kakve odgovore dobjate na njih? Pretpostavljam „da“ i „ne“, i to češće „ne“. Koliko puta ste dobili odgovor koji ste želeli?

-Da li hoćeš da jedeš?

-Da li ćeš mi dati ruku kad prelazimo ulicu?

-Da li krećemo iz parkića?

-Hoćeš li požuriti?

-Možeš li da ne diraš sve u prodavnici?

-Da li ćeš već jednom početi da učiš?

-Hoćeš li spremiti sobu?

Naizgled obična, svakodnevna pitanja koja postavljamo deci. Slažem se. A, kakve odgovore dobjate na njih? Pretpostavljam „da“ i „ne“, i to češće „ne“. Koliko puta ste dobili odgovor koji ste želeli?

Takozvana „DA LI“ (i „glagol + LI“) pitanja su zapravo ona koja zatvaraju komunikaciju, jer daju sagovorniku samo dve opcije da na njih odgovori – ili da nešto hoće ili da neće. Odgovori su najčešće impulsivni, „na prvu loptu“, zato što ovakvo pitanje ne zahteva mnogo razmišljanja.

Međutim, kada je komunikacija sa decom u pitanju, da ne bismo bili „saterani u ćošak“ odgovorima sa kojima ne znamo šta ćemo da radimo, onda je mnogo korisnije da naučimo kako da izbegavamo ovo pitanje.

Možda se pitate zašto bismo to uopšte radili?

Prvo, zato što kada dete na pitanja – „Da li hoćeš…? Hoćeš li početi…? Idemo li…?“ – odgovori sa „Neću!“, roditelji pomisle da je dete neposlušno, svojeglavo, samovoljno i odgovara sa „da“ samo kad ono ima neku „korist“…

Druga stvar koja se desi je da roditelji ponove isto pitanje i dobiju isti odgovor, i onda ga postave i treći put, očekujući da će se dete „predomisliti“ ili da će samo „shvatiti“ da treba da kaže „da“ umesto „ne“… A, kada se to ne desi, ideja o „bezobraznom  i samovoljnom“ detetu počinje da liči na istinu.

Na sreću, ovo nije tačno, jer stvari tako ne funkcionišu!

Hajde da napravimo mali test. Pročitajte sledeća pitanja i obratite pažnju koji vam se odgovor prvi nameće i sve će vam  biti jasnije.

Da li hoćeš da radiš i subotom i nedeljom? Da li hoćeš veću platu? Hoćeš li da ostaješ svakog dana duže na poslu? Da li želiš dva puta da ideš na more? Da li hoćeš da jedeš jelo koje ne voliš? Da li hoćeš na sladoled i kafu? Hoćeš li da ideš u prodavnicu po hleb?

Kakvi su odgovori? Koliko vremena vam je trebalo da odgovorite na njih? Oko nekih se sigurno niste mnogo premišljali. A, kako biste se osećali kada bi neko na osnovu vaših odgovora doneo zaključak da ste svojeglavi i da ste pozitivno odgovorili samo na ona pitanja od kojih imate korist?

OK, razumeli ste.

Hajde sada da vidimo čime da zamenimo ovo „da li“.

Ako pretpostavimo da kada roditelj pita dete – „Da li hoćeš: da jedeš/ da mi daš ruku na ulici/ da kreneš u vrtić…“ – zapravo želi da mu kaže – Da: je vreme ručka/ se na ulici drže za ruke/ kreću negde – onda BAŠ TAKO i treba da KAŽE!

Znači, zaboravite na pitanje „da li“!

Na primer, „Sada je vreme ručka i svi sedamo za sto.“ „Kada prelazimo ulicu držimo se za ruke. Evo, ti mene uhvati za ruku.“ „Sada ćemo početi da se spremamo za vrtić/ rođendan da bismo stigli na vreme.“

Šta ovim pristupom dobijamo?

Usmeravamo dete ka željenoj aktivnosti, a ujedno ga ne dovodimo u poziciju da „bira“ ili „odlučuje“ o nečemu, posebno ako to nisu situacije izbora. Što je najvažnije, ne dovodimo sebe u poziciju da budemo nezadovoljni njegovim odgovorom „Ne!“, koji je nekada kao „okidač“ za ulazak u tenziono stanje.

Šta kada dete stvarno treba nešto da izabere?

Ako želimo da detetu damo mogućnost izbora – „Da li hoćeš sladoled/ knjigu/ na ljuljašku/ da se igraš sa Majom…?“ – onda poštujemo odgovor koji dobijemo. Ako hoće OK, ako neće opet je OK.

Ovo je samo jedan od komunikacionih alata koji pravi veliku razliku u boljem sporazumevanju sa detetom. Ima ih još i sada su vam dostupni kao video predavanja koja gledate na kompjteru, tabletu, telefonu kada želite i imate vremena.

Ljudi u Srbiji misle da je NEPLODNOST nasledna: I to nije JEDINO što ne znaju o vantelesnoj oplodnji

 

 

 

Izvor:mojpedijatar.rs

Da pelene ne budu bauk

Po Montesori učenju, vrlo je važno kako se odvija presvlačenje beba. Ukoliko je pravilno, tvrde stručnjaci, dete će polako postati svesno kada mu je pelena mokra i da će mu biti bolje kada mu majka stavi čistu

Kada je pelena mokra, beba plače. Ali dok pokušava da je što pre presvuče, često zaplače i majka, jer bebina nervoza i nestrpeljivost umeju da zakomplikuju i oduže ovu radnju. Po Montesori učenju, vrlo je važno kako se ova aktivnost odvija. Ukoliko je pravilna, tvrde stručnjaci, dete će polako postati svesno kada mu je pelena mokra i da će mu biti bolje kada mu majka stavi čistu.

Za početak, roditelji moraju da izbace negativni jezik dok presvlače bebu. Čim kažu da je pelena “kakana”, “smrdljiva”, “fuj”, beba će se osetiti loše, a to će samo usporiti kasniji proces odvikavanja od nje. Stručnjaci preporučuju platnene pelene, jer one pozitivno utiču na razvoj svesnosti mališana, pošto u njima imaju izraženiji osećaj da leže u nečemu što je mokro i treba da se zameni.

Po Montesori pristupu roditelji moraju da uključe bebu u ovu aktivnost, iako ona naravno ne razume previše. Ali oni treba da joj objašnjavaju ceo proces te radnje, pogotovo kada je u pitanju starija beba sa kojom mogu i da se igraju. Ako joj kažu da podigne nožicu ili pridrži donji deo bodija, moći će da razume i ponovi, što će ličiti na jedan pravi timski rad. Na opšte zadovoljstvo.

Fina motorika kod dece važna je za razvoj ostalih veština, a najbolje ju je podsticati kroz igru. Evo predloga

 

 

Izvor:mojpedijatar.rs

9 pametnih načina da svako dete nauči da bude organizovano

Da ne biste sutra kukali kako je vaše dete neorganizovano, krenite sa učenjem već danas. Ne možemo vam obećati da će odjednom soba biti uredna (jer deca su deca) ali možete očekivati poboljšanja i biti sigurni da će dete steći veštine korisne za ceo život.

Evo zato devet pametnih načina da svaki roditelj svoje dete nauči organizaciji:

Ograničite broj stvari koje dete ima

Neka deca se lako odvajaju od stvari dok su neka mnogo napornija i hoće sve da zadrže samo za sebe. Ako vaše dete spada u ovo drugu grupu, ponudite mu njegovu fioku ili orman – jedno mesto samo za njegove stvari.

Dopustite detetu da zadrži šta god želi dok god može da stane u fioku ili orman.

Tražite od dece da vam pomognu

Ohrabrite i motivišite decu da se uključe u organizaciju tako što će vam pomoći da se svi spreme pre nego što izađete iz kuće ujutru. Uključite ih i u stizanje do cilja – neka i deca razmisle koji je najbrži put do odredišta. Ubacite i poneki zadatak poput toga šta ne sme da se zaboravi u kolima i slično.

Pretvorite sve u igru jer tako deca najbolje uče.

Dodelite svakoj igrački jasnu vrednost

Poslužite se A-B-C-D metodom određivanja prioriteta za sve pa i za igračke:

  • „A“ igračke su one omiljene koje dete obožava i stalno se igra sa njima. (za detetov pojam onoliko često koliko se jede ili peru zubi)
  • „B“ igračke su one sa kojima se prilično igra . (onoliko puta koliko se ide u supermarket npr.)
  • „C“ igračke su one sa kojima se dete ne igra baš često. (onoliko puta koliko slavi rođendan ili praznike)
  • „D“ igračke su one sa kojima se dete uopšte ne igra a D znači „donirati“!

Pokažite deci da igračke A i B drže tamo odakle uvek mogu lako da ih uzmu ali i gde mogu lako da ih vrate, a da igračke C stoje na višim policama ili u kutijama.

Naučite decu pravilo „jedan unutra – jedan napolje“

Kada detetu kupite novu igračku ili odeću, one stare stvari mogu da dobiju novog vlasnika ili se bace. Deca moraju da nauče da ormani nisu beskonačne veličine i da ne mogu sve da prime a treba da nauče i da poklanjaju stvari i tako učine nešto lepo i za druge.

Držite se rutine

Može vam pomoći taktika da namerno verbalizujete korake jutarnje i večernje rutine i to zajedno sa decom. Postavite i listu koraka u kupatilu ili u spavaćoj sobi te će deca to usvojiti i kao svoju naviku. Upišite stvari poput pakovanja užine, provera domaćeg zadatka, oblačenje i slično. Naročito je važno da ovo uradite za večernju rutinu jer ona olakšava put ka dobrom snu.

Možete se poslužiti ovim slatkim sličicama sa slike (besplatno ih preuzmite na linku www.livinglocurto.com) ali možete ih i sami nacrtati i okačiti na zid.

Rođendani i praznici, dani kada deca dobijaju najviše poklona, su odlične prilike za učenje ovog pravila.

Neka svaka stvar ima svoju kuću

Kao što i mi imamo kuću, tako i svaka stvar treba da ima svoj dom. To možete lako postići tako što ćete obeležiti kutije i pomoći detetu da nauči gde šta stoji. Ako je vaše dete još malo, možete koristiti i slike. Tako, kada vas dete pita gde da nađe nešto, vi mu pokažite da znate gde je jer je u svojoj kući.

Upravo zato treba da stvari posle upotrebe vratimo na mesto, da možemo ponovo da ih nađemo!

Koristite liste

Pravljenje liste je važan deo veštine planiranja. Učite decu da to rade i sama tako što ćete, za početak, zajedno praviti listu stvari za pakovanje ili za kupovinu itd.

Deca će voleti da precrtavaju stvari sa liste a tako ih učite i da organizuju svoje misli.

Naučite decu da grupišu i kategorišu stvari

Ova veština je važna za organizaciju i sortiranje. Zato decu od malena učite da sortiraju i grupišu stvari. To možete uraditi i kroz igru – neka dete grupiše po boji, veličini, po vrsti itd.

Laka igra je, na primer, da uzmete četiri predmeta od kojih će tri biti iste kategorije dok će jedan biti potpuno drugačiji (jabuka, banana, pomorandža i olovka npr.). Neka dete izdvoji ono što ne pripada gomili.

Odgajajte pametne kupce

Učite decu da slušaju reklame i posmatraju ih kritički. Pitajte dete: „Kako ova reklama pokušava da te pređe da kupiš baš ono što oni žele? Da li ti je stvarno POTREBNO da imaš to u svakoj boji? Samo zato što je nešto na popustu ne znači da tako sigurno štediš, znaš li zašto?“

Sprečavanje gomilanja đubreta je samo pola dobijene bitke dok će deca koja izrastu u pametne kupce biti isto tako pametna sa svojim prostorom i vremenom.

Za mame posle tridesete: Evo šta sve treba da znate

 

 

Izvor:mojpedijatar.rs

Kako se majčino mleko prilagođava potrebama bebe

Kada bebina pljuvačka signalizuje bolest, mleko se puni kolostrumom koje je puno leukocita i antitijela, baš kao i u prvim danima bebinog života. Dakle, ako ovo nije još jedan savršen dokaz super moći ljudskog tijela, posebno ženinog, majčinskog, onda zaista ne znam šta jeste.

 

O fenonemalnoj moći majčinog mlijeka da se preko noći adaptira detetovim potrebama nismo sigurni da se dovoljno zna među roditeljima, a i oni koji su imali priliku da pročitaju i čuju brojne naučne analize i stručne članke nisu imali priliku da vide ovako očigledan dokaz te velike istine.

Jedna majka ponukana baš jednim takvim člankom odlučila je da napravi test.

“Nedavno sam čitala u jednom članku da se majčino mleko može prilagoditi bebi kada je ona bolesna. Kako sam čitala, čestice bebine pljuvačke u kojoj se, dok je bolesna, nalaze virusi ili bakterije i pljuvačka prilikom vakuuma koji beba stvori dok sisa prodire kroz kožu i tako signalizira majci, odnosno mleku da se prilagodi bebinim novonastalim potrebama. To sve zvuči jako neverovatno i sve te informacije sam sačuvala negde u svojoj memoriji kao još jedno čudo koje sam pročitala”, piše Mallory Smothers na svom fbook profilu.

Ona bebu doji, a često se i izmuza i mleko čuva u frižideru i zamrzivaču.

“Tako sam uradila i u četvrtak – normalno sam se izmuzla, a primetila sam da je mojoj bebi počeo da curi nos i kijala je. Prehlada! Prošao je celi dan i ja sam se u petak ujutro opet izmuzla. Nakon cele noći smktanja i sisanja. Tada nisam primetila nikakvu razliku, ali kada sam kesicu od četvrtka i od petka stavila jednu pored druge zaista sam se zaprepastila”, pojašnjava Mallory.

Sve što je pročitala u članku o “magičnim” svojstvima majčinog mleka joj se vratilo pred očiNjena beba je u četvrtak počela da kija, prehlada se razvijala, a već u petak ujutro je njeno mlijeko postalo savršen lijek.

“Kako sam i čitala, kada bebina pljuvačka signalizuje bolest, mleko se puni kolostrumom koje je puno leukocita i antitijela, baš kao i u prvim danima bebinog životaDakle, ako ovo nije još jedan savršen dokaz  super moći ljudskog tijela, posebno ženinog, majčinskog, onda zaista ne znam što jeste”, navela je Mallory.

Odakle ovoliko virusnih infekcija kod dece?

 

 

Izvor:mojpedijatar.rs

Sprečite fras

Kako pomoći detetu i kako ih sprečiti? Sa dolaskom jeseni stižu i infekcije, a neretko su praćene visokom temperaturom. Jedna od manifestacije povišene telesne temperature je FRAS ili febrilne konvulzije.

One su veoma dramatično iskustvo za roditelje, pa sledi prikaz ovog problema, kroz pitanja i odgovore, sa akcentom na sprečavanje novog napada febrilnih konvulzija.

  • Šta je zapravo fras?

Fras (febrilne konvulzije je ispravan naziv) je posebna reakcija mozga (centralnog nervnog sistema) na povišenu temperaturu.

Uprošćeno, mozak je predisponiran da burno reaguje na povišenu telesnu temperaturu.

Fras izgleda veoma dramatično, ali kod većine dece ima odličnu prognozu. Radi se o prolaznom fenomenu, koji kod ogromne većine «pogođene» dece prolazi posle pete godine.

  • Zašto se javlja samo kod neke dece?

Kao što smo rekli, radi se o predispoziciji – osetljivosti detetovog mozga na porast temperature, a to se obično nasleđuje. Tako se skoro uvek nađu članovi bliže porodice  koji su imali ovaj problem kao deca. To se obično sazna tek kada se «fras» desi kod nekog deteta u porodici, a do tada  je to obično (sasvim nepotrebno) brižljivo čuvana tajna!?

Naravno, to ne znači da fras ne može da se desi kod deteta kod kojeg nema ovog problema u porodici, ali i ne mora da se desi kod sve dece čiji su roditelji imali febrilne konvulzije u detinjstvu. Ponekad pravila naprosto nema!

  • Kako prepoznati fras?

Lako!

Dete je bez svesti, obično ukočenog (fiksiranog) pogleda, zgrčeno je ili se naizmenično trese i opušta (konvulzije), a ponekad može da se vidi i pena na ustima. Nekada se dete upiški, a ponekad povrati, ukoliko je prethodno jelo.

  • Da li je fras opasan za dete?

«Fras» kod ogromne većine dece NE OSTAVLJA TRAJNE POSLEDICE ako ne traje duže od 20-tak minuta. Roditeljima to izgleda kao čitava večnost, ali većina dece spontano prestane da se trese pre isteka ovog perioda.

  • Kako pomoći detetu koje ima fras?

Kada se desi prvi put, roditelji su potpuno zatečeni, pa je najbolje da što pre odvedu dete u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ako nemaju mogućnosti za transport, treba pozvati hitnu pomoć. Dok dete ne stigne kod lekara (ili dok hitna pomoć ne stigne kući) – dete treba staviti na bok, NE VADITI JEZIK i ne prskati hladnom vodom dete po licu. Treba ga ostaviti samo u peleni.

Roditelji koji su ovo proživeli, znaju šta treba da se radi, a potrebno je imati malo pribranosti i dati lek koji se zove Diazepam, i to u mikroklizmama (tubicama za rektalnu primenu).

– Dete odmah staviti na bok – tako mu neće «zapasti» jezik, a ako povrati – neće doći do prodiranja povraćenog sadržaja u pluća.

– Uzeti Diazepam mikroklizmu (tubicu), uvući je detetu u guzu i istisnuti CEO sadržaj.

– Izvući tubicu bez otpuštanja, dakle – STISNUTIH prstiju, da se lek ne bi usisao, nazad u tubicu

– Po vađenju tubice, stisnuti detetu guzu par minuta, da lek ne iscuri napolje.

– Konvulzije (fras) brzo prestaju, ali potom mora da se nastavi sa obaranjem visoke temperature i da se dete odvede na pregled kod pedijatra..

  • Može li da se ponovi?

Može!

Ova sklonost (osetljivost) mozga da burno reaguje na visoku temperaturu traje obično do pete godine života. Zato svaki sledeći skok temperature treba spremno dočekati, dobro naoružani lekovima za obaranje febrilnosti (antipiretici), a obavezno treba imati i spasonosni Diazepam – «tubice».

  • Da nije epilepsija?

Febrilne konvulzije liče na epileptični napad, ali fras NIJE EPILEPSIJA, to su veoma različite bolesti.

Iako se veliki broj epilepsija kod dece na vreme dijagnostikuje i lepo leči, febrilne konvulzije SAME PRESTAJU posle pete godine života. Zato ne treba poistovećivati ove dve bolesti.

KAKO SPREČITI FEBRILNE KONVULZIJE (FRAS)

 

Ova naprijatna situacija se sprečava na dva načina: efikasnom borbom protiv povišene temperature i preventivnim davanjem diazepama.

Kako “skinuti” povišenu telesnu temperaturu?

Aksilarna temperatura do 38oC kod najvećeg broja dece ne zahteva obaranje. Ako je temperatura preko 38oC  ne treba paničiti već pribrano preduzeti sledeće jednostavne mere.

Evo šta treba uraditi da se što pre obori povišena temperatura:

 

–   Rashlađivanje deteta

Dok pripremate antipiretik (leka za  obaranje temperature) skinite dete i nemojte ga pokrivati! Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od nastanka frasa!.

Kod dece koja su već imala fras OBAVEZNA mera rashlađivanja je i tuširanjemlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”.  Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode.  Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, ali ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je  neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

 

–   Lekovi – antipiretici

Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature i dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji željeni efekat (petnaestak minuta, a nekada je potrebno i duže čekati), ali kod dece sa frasom koja imaju preko 38 stepeni (aksilarna temperatura) NE TREBA čekati efekat rashlađivanja već obavezno dati antipiretik!

Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC, a kod dece koja su imala febrilne konvulzije antipiretik se može dati i kad temperatura krene preko 37,5, a posle rashlađivanja (skidanja deteta) i dalje raste!

Na našem farmaceutskom tržištu postoji nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste paracetamol (Febricet) i ibuprofen (Nurofen)

Salicilati (acetil-salicilna kiselina) se NE ne daju deci za obaranje temperature! Salicilati kod dece mogu dovesti do teških komplikacija, naročito kada dete ima infekcije uzrokovane određenim tipovima virusa, tako da se već mnogo godina ne koriste za snižavanje povišene telesne temperature. Ove komplikacije (Reye-ov sindrom) su veoma retke, ali izuzetno opasne.

Ibuprofen i paracetamol NIKADA ne izazivaju ove retke opasne reakcije, a imaju istu ili bolju efikasnost kao i salicilati.

Kako se daju lekovi za obaranje temperature?

Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom, ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (Ferbicet supozitorije). Važno je poštovati doz ekoje prepiše lekar ili ih naći u uputstvu za korišćenje leka.

Kako staviti čepić (supozitoriju) detetu?

Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija (Febricet supozitorije), za razliku od ibuprofena koji u Srbiji nije dostupan u vidu čepića.

Doze su praktično iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata. Zato su supozitorije paracetamola (Ferbicet supozitrije)idealan antipiretik za sprečavanja skoka temperature kod dece koja imaju fras!

Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resorbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debelog creva.

 

Koji je antipiretik dati prvi –paracetamol ili ibuprofen?

 

Posle trećeg meseca života (pa čak i ranije kad pedijatar predvidi) i pracetamol i ibuprofen se bezbedno (uz poštovanje preporučene doze i intervala primene leka) mogu bezbedno dati deci.

Neka deca bolje reaguju na paracetamol, a neka na ibuprofen – zato je najbolje dati onaj lekić koji je već dokazan kao efikasan “spuštač” temperature.

Paracetamol ima prednost “brzog dejstva” kad se da u obliku supozitorija (Febricet supozitoprije), što je važno kod dece sa febrilnim konvulzijama.

Ibuprofen ima prednost jer deluje i antizapaljenski (antiinflamatorno)! Dakle, pored snižavanja temperature (antipiretski efekat) i tretmana bola (analgetski efekat) ibuprofen smanjuje upalu, što je veoma važno kod zapaljenja srednjeh uha (ototis). Paracetamol nema ovaj antizapaljenski efekat, iako je efikasan antipiretik i analgetik.

NIKAKO i NIKADA ne treba prekoračivati preporučenu dozu, kao ni skraćivati intervale davanja bez konsultacije sa lekarom.

Mogu li se paracetamol i ibuprofen davati istovremeno?

Ne treba davati oba leka istovremeno “na svoju ruku”!

Postoje definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena (u intervalima kad istekne dejstvo jednog leka, a ponovo se javi veoma visoka temperatura), ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra. Ovakvo kombinovanje je baš važno u sprečavanju ponavljanja febrilnih konvulzija (“frasa”)!

Evo primera kombinacije antipiretika: dete je ranije imalo fras, temperatura kreće preko 38. Roditelju su rashladili dete i dali Febriect supozitoriju na koje dete inače lepo reaguje. Posle 15 do 20 minuta temperatura ipak i dalje raste, dete je istuširano mlakom vodom, ali visoka tempertarura ne jenjava. Tada se može dati i ibuprofen sirup IAKO nije prošlo nekoliko sati od prethodne doze paracetamola!  Važno je da se ISTI antipiretik ne primeni ranije od preporučenog intervala između dve doze, ali RAZLIČITI lekovi se ovako mogu kombinovati, naročito kod dece koja su imala fras (febrilne konvulzije)! Podrazumeva se da ovu kombinaciju odobri pedijatar koji prati dete!

 

Kako se antipiretici doziraju?

Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta. Uputstvo za upotrebu sadrži bezbedno doziranje, pa ga UVEK treba pročitati.

 

Kada počinje dejstvo leka?

Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. Čepići (supozitorije) imaju nešto brži efekat od sirupa.

 

Preventivno davanje Diazepama

Diazepam može da se da i preventivno (dakle, ne samo kao “prekidač” napada) – ili tubicama, ili u vidu tableta, ali je doze (kao i intervale davanja) potrebno definisati sa pedijatrom. Pedijatar će detaljno objasniti roditeljima kada se i kako lek daje preventivno.

Na kraju, roditelji dece  koja imaju problme sa febrilnim konvulzijama znaju da “nema mrdanja” bez antipiretika i dizaepama. Ovi lekovi moraju biti na dohvat ruke i u kući i na putovanju – to je naprosto neophodno za efikasno sprečavanje febrilnih konvulzija!

Kako se igrati sa detetom? Izbor igračaka je vrlo važan

 

Izvor:mojpedijatar.rs

Sinuzitis – upala sinusa kod dece

Da li je moguće da i deca mogu dobiti sinuzitis – da, jeste! Upala sinusa nije “ekskluziva” odraslih, već se javlja i kod dece.

Hladni dani jesu promoter različitih infekcija, pa i sinuzitisa, ali i proleće nosi sa sobom rizik od ove bolesti. Školska deca (adolescenti) su najčešća meta sinuzitisa, a to je obično neprijatna bolest, naročito kada se ne otkrije na vreme i ne leči kako treba. Priča o sinuzitisu kod dece je u velikoj meri slična „odraslim“ sinuzitisima, uz pojedine specifičnosti, pa će se mnoge mame i tate prepoznati u tekstu koji sledi.

Kako se dobije upala sinusa?

Jednostavno – mikrorganizam stigne u sluzokožu koja oblaže sinuse “iznutra”, tamo se razmnožava, oštećuje je i nastaje zapaljenje. Kod dece, to su uglavnom virusi, ali se nažalost i bakterije mogu nadovezati na virusnu infekciju (sekundarna bakterijska infekcija) kada nastaje gnojni sinuzitis.

U ove prolećne dane i alergija može doprineti nastanku sinuzitisa! Otok sluznice nosa se neretko “prebaci” i na sinuse, pa eto problema. Polen ponekad izaziva “direktnu” alergijsku reakciju sluznice sinusa, naročito kod starije dece koja imaju ponavljanju polensku kijavicu.

Šta još doprinosi nastanku sinuzitisa?

Zapušen nos je “prijatelj” upale sinusa!

Razlog je jednostavan – nema oticanja sekreta iz nosa, pa se sluzavi sekret nakuplja i u sinusnim šupljinama. Staro medicinsko pravilo glasi “gde je zastoj, tu je infekcija” pa se zapaljenje sinusa lako razvije kad je nos duže zapušen.

Tu je i predispozicija (sklonost) za nastanak ove bolesti – obično neko od roditelja (ili bližih srodnika) ima probleme sa sinusima, pa je veća verovatnoća da će i dete imati problem.

Kako se prepoznaje sinuzitis?

 

Jaka glavobolja u čeonom predelu, zapušen nos iz koga se “cedi” sekret, ali i noćni kašalj mogu ukazati na sinuzitis. Kada se ove smetnje produže, a naročito ako se pojavi povišena temperatura, dete stiže na pregled kod lekara

Ko postavlja dijagnozu?

 

Dijagnozu postavlja pedijatar ili specijalista za uho, grlo i nos. Dobro obučen lekar opšte prakse takođe može postaviti dijagnozu ove bolesti.

Obično je dovoljan jednostavni pregled, a samo ponekad (obično kod veće dece sa težom formom oboljenja) je potrebno uraditi rentgenski snimak sinusa, kao i osnovne laboratorijske analize.

Kako se leči sinuzitis?

 

Na početku zapaljena sinusa se sprovodi takozvana simptomatska terapija – nos se mora “pročistiti” i držati prohodnim (dekongestija nosa), a terapija upale i bola je veoma važna.

Ovo je veoma važno početi što pre, da bi se detetu olakšale tegobe i omogućilo da se  izbori sa sinuzitisom.

Zašto je ibuprofen “lek izbora” kod sinuzitisa?

Odgovor je veoma jednostavan – nije bol glavni cilj terapije ibuprofenom već zapaljenjesluzokože sinusnih šupljina. Ono je zapravo i uzrok bola, tako da treba lečiti i zapaljenje i bol!

Baš to ibuprofen “radi”, ali da bi se ispoljio antizapaljenski (antiinflamatorni) efekatibuprofena, potrebno je davati ga redovno – tri puta (najbolje posle obroka) dnevno, obično sedam dana (nekada i duže). Ibuprofen tako smanjuje otok sluznice sinusa (to je antizapaljenski efekat) i tako pomaže izlečenju, ali i bol je manji što je otok sluznice sve manje izražen. To omogućava i bolju eliminaciju sekreta iz upaljenih sinusa!

Dakle, ibuprofen „jednim udarcem ubija dve muve“ i bol i upalu! Doza prati težinu deteta, a najbolje je da je odredi lekar, pošto su prvih dana terapije obično potrebne nešto veće doze.

Kakva je uloga paracetamola?

Paracetamol je odličan analgetik, ali nema antizapaljenski (protivupalni, antiiflamatorni) efekat! Zato paracetamol NIJE zamena za ibuprofen, ali može biti odlična “dopuna” ibuprofenu.

Naime, ako su bolovi veoma jaki, i dete ih ima i pored davanja ibuprofena (ovo se ipak ne dešava često, ali ima dece sa zaista jakim i upornim glavoboljama), paracetamol se može dati između doza ibuprofena. Radi se o dva različita leka koja se dobro upotpunjavaju, pa je ova kombinacija bezbedna. Naravno, paracetamol se ovde daje po potrebi, a ne kao preventivna terapija.

Da li treba odmah dati antibiotik?

 

NE treba!

 

Odluka o započinjanju antibiotske terapije kod sinuzitisa nije uvek laka!

“Pucanje u prazno” jakim antibioticima je veoma opasno jer dovodi do rezistencije (otpornosti) bakterija, ali i ispoljavanja neželjenih dejstava. Sa druge strane, kada je sinuzitis uzrokovan virusom nema potrebe da se daju antibiotici jer oni ne mogu da eliminišu viruse.

Pokazalo se da većina dece, koja imaju prvu epizodu sinuzitisa, sami pobede bolest – bez antibiotika, kada se terapija ibuprofenom (uz “servis” nosa) započne na vreme.

 

Kad se ipak mora početi sa antibiotskom terapijom?

Antibiotik se daje onda kada postoje jasni znaci sekundarne bakterijske infekcije – da su se bakterije namnožile u upaljenim sinusima.

Kada se to desi, pedijatar će videti gnojni sekret koji se sliva iz sinusa niz grlo, ali je i izgled deteta drugačiji – dete je bledo, neretko se pojavi povišena temperatura, a umesto smirivanja glavobolja je sve jača. Kada se uradi krvna slika onda se obično vidi povećan broj belih krvnih ćelija (leukocita).

Naravno, kada za prepisivanje antibiotika postoje jasni razlozi, on se daje, ali to nikako ne treba da rade roditelji sami, “na svoju ruku”. Pedijatar ili ORL specijalista su nadležni da prepišu antibiotik, ako posle pregleda procene da je bakterijska infekcija prisutna kod deteta.

Da li su korisni antihistaminici?

 

Oni su OBAVEZNI deo terapije kod dece sa sinuzitisom koja imaju alergiju na polen. Jedan broj lekara voli da da antihistaminik i kod nealergijskog sinuzitisa, jer se tako pomaže smanjenje zapaljenja u sluznici. Loratadin, desloratadin i cetirizin se najčešće koriste kao oralna terapija.

Može li se sprečiti recidiv (ponovna pojava) upale sinusna kod dece?

 

Najvažnija preventivna mera je održavanje nosa prohodnim, tokom uobičajenih infekcija. Nos je prvi na udaru virusa, ali i alergija, a kad je “blokiran” stvaraju se uslovi za nastanak sinuzitisa.

To je jedan od razloga zašto lekari insistiraju da se nos redovno čisti.

Kod alergijskog sinuzitisa je dobra kontrola polenske kijavice (alergijskog rinitisa) ključni faktor sprečavanja nove epizode neprijatne upale sinusa.

Izvor:mojpedijatar.rs

Antibiotik nije lek za obaranje visoke temperature

Svako ko se bavi lečenjem dece sreće se sa ogromnim brojem pitanja koja se tiču nekritičke (prekomerne) upotrebe antibiotika kod pacijenata koji imaju visoku temperaturu u toku virusnih infekcija.  Slede najčešća pitanja vezana za povišenu temperaturu, antibiotike i lekove za obaranje visoke temperature.

Hladni dani su stigli, a sa njima i brojne infekcije. Iako se zimi uglavnom misli i priča o gripu on je samo jedan (ali i veoma opasan virus) od mnogih koji napadaju decu, ali i odrasle. Nosići rade, deca kijaju i kašlju, a to se skoro može smatrati normalnim za zimske mesece. Ako dete nema visoku telesnu temperaturu ne treba mnogo obraćati pažnju na ove uobičajene tegobe.

Svako ko se bavi lečenjem dece sreće se sa ogromnim brojem pitanja koja se tiču nekritičke (prekomerne) upotrebe antibiotika kod pacijenata koji imaju visoku temperaturu u toku virusnih infekcija.  Slede najčešća pitanja vezana za povišenu temperaturu, antibiotike i lekove za obaranje visoke temperature.

Koji su najčešći uzroci povišene temperature u ovom hladnom periodu?

 

Uzroci povišene temperature kod dece su raznoliki, ali uzimskom periodu prvo mesto čvrsto drže virusne infekcije disajnih organa. Kada govorimo o pretškolskom uzrastu, preko 90% svih infekcija disajnih organa čine upravo virusne infekcije.

Zašto moje dete i dalje ima visoku temperaturu, iako je već pod antibiotskom terapijom, a a živahno je kad temperatura padne?

Ovde smo se osvrnuli na pitanje velikog broja roditelja koji smatraju da davanjem antibiotika temperatura mora da se normalizuje. Ovo naprosto nije tačno, kada govorimo o virusnim infekcijama. Medicinska činjenica je da NEMA antibiotikakoji može da pobedi virus!

Zato je potpuno jasno zašto dete koje uzima antibiotik, a ima virusni unfekciju ima “pravo” da ima visoku temperaturu 5 do 7 dana – koliko obično infekcija traje! Ako je virusna infekcija uzrok visoke temperature, a virus je nedodorljiv za antibiotik, nema prepreka za njegovo razmnožavanje. Kad je dete dobrog raspoloženja (kad temperatura padne) skoro sigurno se radi o virusnoj infekciji!

Treba zapamtiti medicinsku istinu da ANTIBIOTIK NIJE ANTIPIRETIK – dakle NE služi umesto leka koji obara povišenu temperaturu!

Da li davanje antibiotika “unapred” pomaže deci koja pate od virusnih infekcija?

Ne pomaže! Koncept “da ipak damo antibiotik da se dete pokrije” je  potpuno pogrešan!

Ako dete ima sve znake virusne infekcije (najbolje je da to pedijatar potvrdi kada se radi o deci sa visokom telesnom temperaturom) ANTIBIOTICI SE NE DAJU “unapred”!

Ima li izuzetaka, da li postoje virusne infekcije koje ipak traže antibiotsku terapiju?

Jedna od komplikacija virusnih infkecija može biti i upala pluća. Iako je ona primarno virusna UVEK se daju antibiotici, a razlog je lako razumeti – kada virus ošteti plućno tkivo ono je “ranjeno” i lako se inficira i bakterijama  koje u normalnim okolnostima (kada nema virusne infekcije) NISU opasne za dete. Zato se daju antibiotici – da se spreči dodatno pogoršanje koje bi produžilo tok bolesti i iscrpelo dete.

Drugi razlog su takozvane mešane infekcije. Desi se da uz virusne infekcije “ide” i poneka bakterija, koja u uslovima oslabljenog imuniteta (koji je iscrpljen virusnom infekcijom) lako napada bronhije i plućno tkivo. I tada su antibiotici od velike pomoći.

Ipak, ove sitacije nisu česte, i mnogo je veća verovatnoća da će se dete oporaviti od virusne infekcije. Kada se komplikacije dese, posle pregleda pedijatra se donosi odluka o daljem tretmanu i eventualnom uvođenju antibiotika.

Da li ima smisla davati antibiotik kod gripa?

NEMA!

Ma kako visoka temperatura bila, ona se ni kod gripa NE skida antibiotikom, a kako se radi o virusnoj infekciji, BESMISLENA je antibiotska terapija. Tempertura se kod gripa obara antipireticima – najbolje ibuprofenom , ali o tome će biti reči u nastavku teksta.

Kada roditelji treba sami da daju antibiotik?

NIKADA, osim ako nisu lekari i mogu objektivno da procene stanje svog deteta.

Antibiotici NISU bezazleni lekovi – oni imaju brojne neželjene efekte, ali sada pouzdano znamo da OSLABLJUJU imuni sistem!

 

Pre eventualne terapije potrebno da pedijatar pregleda dete, i donese odluku o lečenju antibiotikom! To ponekad nije laka odluka! Potrebno je mnogo znanja i iskustva da se leče deca, a naročito da se kod deteta koje ima visoku telesnu temperaturu proceni kada je potrebno dati antibiotik.  Često su potrebne i dodatne analize (krvna slika i pregled mokraće) da bi se donela odluka o uvođenju antibiotika – BEZ jasnog DOKAZA da se radi o bakterijskoj infekciji, antibiotici se NE daju!

Deca koja često uzimaju antibiotike imaju ozbiljan problem kada “zarade” neku od ozbiljnijih infekcija. Tada se obično moraju primeniti snažniji antibiotici  koji se daju intravenski, a terapija traje duže, ali su i neželjeni efekti opasniji. Ako se jednom krene sa bespotrebnim davanjem antibiotika  detetu ulazi se u začarani krug nepotrebnog davanja sve “jačih” (šireg spektra) antibiotika, a to gomila i neželjene efekte terapije i dovodi do SLABLJENJA detetovog imuniteta!

Šta je rezistencija bakterija na antibiotike?

To je OTPORNOST bakterija na antibiotike! Nažalost, rezistencija bakterija je u DRASTIČNOM porastu upravo zbog nekritične upotrebe antibiotika!

Tako su nastale “superbakterije” koje NE reaguju ni na jedan pozati antibiotik, a to je OGROMAN problem!

Šta da se radi kad dete ima visoku temperaturu?

Evo šta treba da se radi:

 

  • Rashladite dete

Kada ste u kući ili stanu skinite dete, a nemojte ga pokrivati!

Veliki broj roditelja, a skoro sve brižne bake se plaše da otkriju dete, “da se ne prehladi”. Ovo je velika zabluda, ali i opasnost po dete. Pretopljavanje deteta dodatno povećava temperaturu i rizik od komplikacija. Hlađenje je najbrži i najefikasniji način obaranja povišene telesne temperature dok čekamo da lek (antipiretik) ispolji očekivani efekat (to je obično 20-30 minuta, a nekada je potrebno i duže čekati).

Kada se radi o veoma visokoj temperaturi – preko 39-39,5oC najbolje “oružije za brzo dejstvo”, pored antipiretika koji treba dati što pre, je tuširanje dece mlakom vodom. Treba izbegavati hladnu vodu koja je veoma neprijatna za dete koje “gori”.  Umesto tuširanja možete mlakom vodom natopiti pamučnu pelenu, potom pažljivo “orositi dete” koje sedi ili leži, tako da koža bude pokrivena kapljicama mlake vode.  Zatim se golo dete ostavi da se osuši bez pokrivanja. Ova se procedura može ponavljati koliko je potrebno, za razliku od lekova koji imaju definisane dozne intervale.

Alkoholne frikcije su praktično napuštene, iako ima lekara koji ih i dalje “prepisuju” deci sa izuzetno visokom temperaturom. Pokazalo se da je mlaka voda jednako efikasna kao i alkohol, ali je daleko manje neprijatna za dete.

Pravilno rashlađivanje deteta je neophodno, efikasno, ali kratkotrajno. Zato je neophodno primeniti lekove za snižavanje temperature!

 

  • Lekovi za obaranje temperature – antipiretici

Lekovi su stub borbe sa visokom temeperaturom. Njih treba davati kada je telesna temperatura iznad 38oC, a po nekim preporukama posle 38,5!.

Na našem farmaceutskom tržištu postoji nekoliko preparata koji su prikladni za obaranje visoke telesne temperature kod dece, a najčešće se koriste ibuprofen i paracetamol.

Kako se daju antipiretici?

Antipiretici se najčešće daju kao sirupi – oralno ili kao čepići u guzu – rektalno. Prirodnije je da se lek da kašičicom (oralni put), ali ako dete povraća ili odbija lek na usta mogu se primeniti čepići (supozitorije).

Kod primene čepića, dete staviti potrbuške, nežno staviti čepić u guzu, potom rukom stisnutu guzu u trajanju od par minuta da rastopljeni čepić ne iscuri napolje. Paracetamol se može nabaviti u obliku supozitorija, za razliku od ibuprofena. Doze su iste, a efekat leka nastaje nešto brže nego kod oralnih preparata. Supozitorije ne treba davati kada dete ima proliv jer tada se lek ne može resorbovati sa sluznice rektuma, ali se može pogoršati proliv izazivanjem nepoželjnih pokreta debelog creva.

 

Koji je antipiretik dati prvi – ibuprofen ili paracetamol?

 

Posle trećeg meseca života ibuprofen i pracetamol se bezbedno (uz poštovanje preporučene doze i intervala primene leka) mogu dati deci.

Do pre desetak godina je većina pedijatara bila za paracetamol kao “prvu liniju” napada na povišenu temperaturu, ali se sada situacija promenila. Nekoliko ozbiljnih medicinskih studija je pokazalo da ibuprofen ima isti ili bolji bezbednosni profil od paracetamola, ali da efekat nastupa ranije i traje duže u poređenju sa paracetamolom. Predoziranje paracetamolom (intoksikacija) može dovesti do smrtnog ishoda, a to nije zabeleženo kod predoziranja ibuprofenom! Ovo naravno ne znači da treba preterivati sa dozama ibuprofena – nikako ne treba prekoračivati preporučenu dozu, kao ni skraćivati intervale davanja bez konsultacije sa lekarom.

Ibuprofen ima jednu prednost – on deluje i antizapaljenski (antiinflamatorno)! Dakle, pored snižavanja temperature (antipiretski efekat) i tretmana bola (analgetski efekat) ibuprofen smanjuje upalu, a ona je praktično uvek prisutna kod infekcija disajnih organa (prehlade, grip, upale uha…) koje su aktuelne u ovim hladnim danima. Paracetamol nema antizapaljenski efekat, iako je efikasan antipiretik i analgetik.

Zato se ibuprofen probio na prvo mesto u terapiji visoke temperature i bola kod dece.

Mogu li se ibuprofen i paracetamol davati istovremeno?

Ne treba davati oba leka istovremeno.

Postoje definisane preporuke za kombinovanje paracetamola i ibuprofena (u intervalima kad istekne dejstvo jednog leka, a ponovo se javi veoma visoka temperatura), ali to treba raditi samo po upustvu pedijatra. Ovakvo kombinovanje je važno u sprečavanju ponavljanja febrilnih konvulzija (“frasa”), ali za to su roditelji ove dece unapred pripremljeni i obučeni.

Ova dva leka se mogu kombinovati (opet ne istovremeno) i u terapiji veoma jakih glavobolja (migrena), ali je i to isključivo u domenu lekara koji precizira doze i intervale kombinovanja ibuprofena i paracetamola.

 

Kako se antipiretici doziraju?

Antipiretici se dakle daju po potrebi, kada je temperatura preko 38-38,5oC, ali se mora poštovati doza leka i intervali davanja. Precizno doziranje određuje lekar, ali pomenuti preparati su prilično bezbedni i mame treba da znaju koliko dete može dobiti leka, a da se ne pretera, ali i da se ne da mala doza koja nema efekta. Uputstvo za upotrebu sadrži bezbedno doziranje, pa ga uvek treba pročitati.

 

Kada lek počinje da deluje?

Svi antipiretici obično traže 15-30 minuta (nekad i duže) za početak dejstva. Zato treba biti strpljiv, a ako temperatura i dalje raste ponoviti tuširanje mlakom vodom. U prvim danima infekcije često je nemoguće, i pored adekvatne doze leka, u potpunosti normalizovati visoku temperaturu! Dobro je da ona bude ispod 38oC, pa i roditelji treba da znaju da sve dok je infekcija u burnoj fazi, ne treba očekivati “čudotvorni” efekat leka za potpunu normalizaciju telesne temperature.

 

Visoka temperatura se pojavila “u sred noći” – kada možemo mirno sačekati jutro, a da se ne trči u dežurnu ustanovu?

  • Ako se dete posle neprijatnog buđenja brzo rasani, uspostavlja ubičajen kontakt sa roditeljima.
  • Kada posle davanja antipiretika aksilarna (merena pod miškom) temperatura “padne” ispod 38 stepeni.
  • Kada se dete, posle pada temperature, oraspoloži, a potom nastavi mirno da spava (naravno, bez nepotrebnog pokrivanja i utopljavanja).
  • Ako pored povišene temperature nema drugih ozbiljnih simptoma i znakova bolesti (kašalj u napadima, otežano i čujno disanje, povraćanje u seriji…) ne treba žuriti, mirno sačekajte jutro.

Kada bez dlaganja treba obaviti pregled?

  • Kada beba u prva tri meseca života ima visoku temperaturu treba neizostavno posetiti pedijatra. Posle pregleda i brzih laboratorijskih analiza (krvna slika, pregled mokraće) pedijatar će postaviti dijagnozu i odrediti terapiju. Infekcije u prvim nedeljama života se po pravili leče u bolnici, zato ne treba čekati. Ovo važi i za bebe u prvih 12 meseci života kojima temperatura ne padne posle rashlađivanja i datog leka (antipiretika).
  • Ako je dete pospano, totalno bezvoljno, ne može “na noge”, povremno “ječi” ili se ponaša neobično. Ovo dete pored temperature ima sigurno još neki problem koji ide uz febrilnost. Ne treba očajavati, jer i sasvim obične bolesti mogu biti uzrok ovakvom stanju, ali dijagnozu treba prepustiti pedijatru.
  • Kada dete i pored pada temperature bolno plače, uznemireno je, neraspoloženo, neće da spava. To znači da ga, pored temperature, još nešto “muči”. Povijte ga uz sebe, utešite, ali ako no to ne pomaže pođite kod pedijatra.
  • Ako je detetu nemoguće dati lek za temperaturu, ili ako nemamo lekove pri sebi (što ne bi smelo da se desi – sve može da se nema, ali lekovi za obaranje temperature moraju biti na raspolaganju) dete mora kod pedijatra. Ipak, i tada bi valjalo rashladiti dete tuširanjem mlakom vodom, pre polaska kod pedijatra.
  • Ako i pored antipiretika i rashlađivanja temperatura ne pada, nego i dalje raste pa prelazi 40 stepeni. Ovo se veoma retko dešava, ali tada dete treba odvesti lekaru.
  • Kada dete počne da se “grči”, ukoči pogled, ne reaguje na pozive – to su febrilne konvulzije – “fras”. Evo šta da se uradi:

Kada se desi prvi put, roditelji su potpuno zatečeni, pa je najbolje da što pre odvedu dete u najbližu zdravstvenu ustanovu. Ako nemaju mogućnosti za transport, treba pozvati hitnu pomoć. Dok dete ne stigne kod lekara (ili dok hitna pomoć ne stigne kući) – dete treba staviti na bok, NE VADITI JEZIK i ne prskati hladnom vodom po licu. Treba ga ostaviti samo u peleni.

Kako većoj deci (koja ne mogu uzimati tablete), a teško prihvataju sirup, dati ibuprofen, pošto slabo reaguju na paracetamol?

 

Ponekad je teško je dete naterati da pije lek, ali treba pokušati strpljivim razgovorima uz objašnjenje zašto je to dobro i korisno. Ipak, ima situacija (kakva je upravo sprečavanje febrilnih konvulzija) kada se mora brzo delovati!

Tada je dobro imati lek koji ima “jaču” koncentraciju aktivne supstance, pa se sa MANJOM količinom postiže isti efekat!

Sada je dostupan  Ibuprofen sirup koji u 5 ml sadrži 200 mg ibuprofena, što je dvostruko veća doza u odnosu na “standardni” preparat (Brufen sirup 100mg/5ml).

Tako sa samo 5 ml leka (koji možete “ugurati” dozerom koji se nalazi u pakovanju) postiže odličan efekat za obaranje povišene temperature. Svakako treba voditi računa da se poštuje preporučena dnevna doza, ali se to jasno može videti u uputstvu za upotrebu ili (što je najbolje) precizirati sa pedijatom koji prati dete.

Ranije uočeni očni problemi kod dece lakše se rešavaju. A kada je vreme za prvi pregled?

 

 

 

Izvor:mojpedijatar.rs