Mesečne arhive: maj 2018

Uvoznici bebi-opreme dogovarali cene? (POSKUPLJENJE BEBI OPREME)

Komisija za zaštitu konkurencije pre dva dana je obavila nenajavljeni uviđaj u prostorijama kompanija „Keprom d. o. o.” i „Juglob d. o. o.” iz Beograda, inače dva velika uvoznika i distributera bebi-opreme. Uviđaj je sproveden na tri lokacije u Beogradu, a, prema saopštenju antimonopolske komisije, osnovano se pretpostavlja da su ove kompanije – koje snabdevaju veliki deo tržišta opremom za bebe – zaključivale restriktivne sporazume i time povredile Zakon o zaštiti konkurencije.

– Prikupljena je dokumentacija koja je od značaja za dalje postupanje komisije. Pretpostavlja se da su ove firme zaključivale zabranjene sporazume u kojima su utvrđivane cene proizvoda u daljoj prodaji. Imajući u vidu da je ovo tržište od izuzetnog značaja za potrošače, ali i za društvo u celini, komisija će i u narednom periodu ispitati i utvrditi da li je bilo kršenja pravila konkurencije, naročito kada je reč o utvrđivanju cena – navodi se u saopštenju komisije. Ovo telo je inače pokrenulo i sektorsku analizu celokupnog tržišta bebi-opreme.

Kompanija „Keprom” poslovanje u Srbiji započela je kao maloprodaja proizvoda za bebe i decu još 1994. godine, a od 2001. poslovanje je proširila na uvoz i distribuciju. Prema podacima sa njihovog zvaničnog sajta, ova kompanija je jedna od vodećih u ovoj oblasti, dok je njihov udeo na tržištu medicinske opreme u stalnom porastu. U ponudi kao veleprodavac ima više desetina brendova koje uvozi samostalno, dok je za pojedine poddistributer. Na listi robnih marki koje u Srbiju uvozi „Keprom” nalaze se i „Kiko”, „Greko”, „Bejbi miks”, „Dizni”. Druga kompanija koja je pod lupom Komisije za zaštitu konkurencije, „Juglob”, takođe je uvoznik opreme, ali i odeće za decu, a na listi robnih marki koje uvoze su „Nuk”, „Karters”, „Oškoš”, „Bejbi auto”…

Kamatica: Beba (ne)košta više od 10.000 mesečno

Predviđena jednokratna finansijska podrška države roditeljima za prvo dete, u iznosu od 100 hiljada dinara, sasvim je dovoljna da se kupi sve što je potrebno novorođenčetu, pokazuje istraživanje portala Kamatica o tome koliko je potrebno novca u prvim bebinim danima.

„Nismo se bavili cenama kreveca, komodice za presvlačenje, kolica, kadice za kupanje, garderobe za novorođenče i ostalih pratećih stvari potrebnih za jednu bebu, gde su cene veoma raznolike u zavisnosti od kvaliteta, prodavnice, pa i države u kojoj se kupuje, a iskustvo dvostruke mame kaže da je obećanih 100.000 dinara od države, koje će se od 1. jula dobijati za prvo dete, jednokratno, sasvim dovoljno da se sve ovo kupi”.

U sve troškove oko bebe, spadaju i potrepštine koje se kupuju neposredno pred porođaj i nose u porodilište. U torbi koja se pakuje i nosi u bolnicu obavezne su stvari za mamu, ali i za prve dane života bebe, a za to je potrebno izdvojiti od 1.000 do 4.000 dinara, navodi se u tekstu.

Prema računici portala, po izlasku iz porodilišta za novorođenče je potrebno kupiti pelene, vlažne maramice, sapun ili kupku, vitamine, kapi, kreme, fiziološki rastvor, sterilne gazice, povidon jod, a u zavisnosti od marke proizvoda, ali i finansijske mogućnosti roditelja, sve ovo košta od 3.000 do 5.000 dinara.

Iako se pojedine „sitnice” ne kupuju tako često, druge poput pelena se kupuju više puta mesečno, pa će i mesečni račun svakako biti nešto veći ukoliko se saberu sve potrepštine na mesečnom nivou.

Nimalo zanemariv trošak novopečenih roditelja je, kako se navodi, ishrana bebe.

Ukoliko mama ima dovoljno svog mleka „troškovnik” je znatno niži, ali ukoliko majčinog mleka nema dovoljno, celom spisku je potrebno dodati i adaptiranu mlečnu formulu za novorođenčad.

Cene su veoma šarolike i zavise od proizvođača i veličine pakovanja, a kreću se u rasponu od 500 pa do 1.600 dinara. Jedna kutija je obično dovoljna za nedelju dana, što znači da je na mesečnom nivo za četiri kutije adaptiranog mleka potrebno izdvojiti od 2.000 pa do 6.400 dinara.

Na kraju, kada se sve „stavi na papir” za prve bebine dane i sve „sitnice” potrebno je izdvojiti od 5.500 do 13.500 dinara, a uz adaptirano mleko „troškovnik” će biti veći.

„Ipak, u najvećem broju slučajeva, uvećani novčani iznos koji je država najavila biće dovoljan da pokrije skoro sve mesečne troškove jedne bebe u prvim mesecima, dok u kasnijem periodu ova suma nije ni približno dovoljna”, ocenjuje se u tekstu.

Pre uvođenja novih podsticajnih mera svaka majka je prilikom rođenja drugog deteta od države dobijala mesečno po 5.000 dinara do navršene druge godine života deteta.

Kako je najavljeno, taj iznos je sada dvostruko veći, pa će se za sve bebe rođene u 2018. godini, majkama uplaćivati 10.000 dinara mesečno u trajanju od dve godine.

Roditelji koji dobiju treće dete od države će primati finansijsku podršku države od 12.000 dinara mesečno tokom deset godina, a za četvrto dete 18.000 dinara mesečno, takođe u periodu od 10 godina.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak može se podneti najkasnije do navrših šest meseci starosti deteta.

Na roditeljski dodatak, u teoriji se čeka oko mesec dana, dok u praksi to izgleda nešto drugačije. Majke koje su se porodile početkom februara, na prvu isplatu mogu da računaju tek početkom juna, piše Kamatica.

(Tanjug)

Majka otpuštena kući iz porodilišta sa tuđom bebom

PODGORICA – U porodilištu Kliničkog centra Crne Gore desila se nečuvena situacija pošto je sa majkom otpuštena tuđa beba, javila je RTCG.

Iz KCCG je tim povodom saopšteno da će ubuduće prilikom otpusta, pored majke, prisustvovati još tri osobe sa klinike -jedan neonatolog i dve medicinske sestre.

Nakon što su preuzeli bebu od babice i napustili porodilište KCCG, porodilja i njen suprug nisu ni slutili da dete nije njihovo, a prvi je posumnjao otac koji je primetio da je beba mnogo sitnija.

Kada su stigli kući majka je odvila novorođenu devojčicu i videla da im broj narukvice nije isti.

Vratili su se u porodilište, gde ih je u boksu čekalo njihovo dete.

U KCCG potvrdili su da je došlo do zamene beba.

„Prilikom otpusta medicinska sestra, kao i porodilja, nisu primetile da majka i beba nemaju isti broj. Propust je nastao zbog nesavesnog i neodgovornog rada, jer se sestra nije pridržavala procedure i protokola u vezi sa otpustima porodilja i novorođenčadi. Navedeni propust je odmah uočen i otklonjen”, saopšteno je iz KČG.

Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo o događaju je odmah izvestio upravu KCCG a protiv odgovorne sestre pokrenut je disciplinski postupak, radi promene radnog mesta i suspenzije. (Tanjug)

Prva odšteta u Srbiji za nestalu bebu

Nepravnosnažnom presudom Osnovni sud u Kikindi dodelio 10.000 evra oštećenom. – Komitet ministara SE opet upozorava Srbiju da nije ispunila presudu suda u Strazburu iz 2013.

U kikindskom Osnovnom sudu nedavno je doneta nepravnosnažna presuda o odšteti ocu koji sumnja da mu je dete nestalo iz porodilišta. Prvu presudu u Srbiji o odšteti u slučaju nestale bebe treba da potvrdi ili odbaci Apelacioni sud u Novom Sadu, a na nju se žalilo Državno pravobranilaštvo.

Inače, određena odšteta iznosi 10.000 evra, isto koliko je Evropski sud za ljudska prava 2013. godine obavezao Srbiju da isplati kao naknadu zbog povrede prava na porodični život Zorici Jovanović, koja je presudom ovog suda dobila spor protiv Srbije. Tada je sud u Strazburu tražio od naše zemlje i da u roku od godinu dana uspostavi mehanizam kojim će ne samo u slučaju Zorice Jovanović, već u svakom pojedinačnom slučaju roditelja koji sumnjaju da su im bebe ukradene u srpskim porodilištima pre dve, tri ili četiri decenije dati odgovor šta se desilo s njihovom decom. To do danas Srbija nije učinila.

Naša država je o presudi kikindskog suda obavestila Komitet ministara Saveta Evrope (SE), zadužen za nadziranje sprovođenja presuda Evropskog suda za ljudska prava. Komitet ministara SE prošle sedmice je konstatovao da su srpske vlasti u januaru izmenile nacrt zakona posle konsultacija s roditeljima nestalih beba, kao i da je Vlada Srbije 8. marta usvojila taj nacrt i poslala ga Skupštini Srbije na usvajanje. Takođe, ponovo je upozorio našu zemlju da hitno uspostavi mehanizam za otkrivanje istine o nestalim bebama.

Presuda suda u Kikindi je prvostepena i reč je o tužbi za naknadu štete u parničnom postupku, kaže za „Politiku” Ana Janković Jovanović, pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava.

Mešovita komisija za slučajeve nestalih beba još nije počela s radom, Nacrt zakona o nestalim bebama u skupštinskoj proceduri

„U ovom slučaju sporno je nekoliko stvari: u obaveštenju Komitetu ministara Saveta Evrope država se poziva na presudu u Kikindi, ali ona nije pravnosnažna pa samim tim nadležni ne bi smeli da je komentarišu. Takođe, presuda nije postala pravnosnažna jer je baš država uložila žalbu na nju. I konačno, ovom presudom nije ispunjena obaveza Srbije da svakom roditelju koji sumnja da mu je beba oteta u porodilištu pruži punu istinu o njegovom slučaju”, kaže Ana Janković Jovanović.

Ona dodaje da parnični postupci u Srbiji obično traju od nekoliko godina do nekoliko decenija. Međutim, u kikindskom slučaju, pravosuđe je radilo ekspresno – postupak u Osnovnom sudu u Kikindi počeo je 30. novembra 2017. a presuda je doneta 2. februara.

„Komitet ministara SE godinama intenzivno upozorava Srbiju da nije ispunila presudu suda u Strazburu iz 2013. godine. Ovaj komitet izuzetno je zainteresovan za sprovođenje odluke Evropskog suda za ljudska prava, jer više od 2.000 roditelja u Srbiji čeka odgovor na pitanje šta se desilo s njihovim bebama, a svi oni potencijalno mogu da se žale sudu u Strazburu”, objašnjava Ana Janković Jovanović.

Da bi ispunila presudu pomenutog suda Srbija već nekoliko godina pokušava da realizuje zakon o nestalim bebama koji se lane našao u skupštinskoj proceduri, ali je povučen zbog promene vlade. Ministarka pravde Nela Kuburović pre dva dana izjavila je da je novi nacrt ovog zakona, u koji su implementirane odredbe koje su bile deo dogovora s pojedinim udruženjima roditelja i JUKOM-om, upućen parlamentu.

„Četiri dana pokušavamo da saznamo da li je nacrt zakona stigao u Skupštinu Srbije, ali odgovor ne možemo da dobijemo”, kaže za „Politiku” Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.

On podseća da je ova grupa roditelja protiv davanja novčane nadoknade i da traži otkrivanje istine o nestalim bebama u svakom slučaju ponaosob. Filipović napominje da su roditelji okupljeni oko ove grupe i protiv nacrta zakona jer smatraju da on neće pružiti odgovor roditeljima koji decenijama tragaju za svojom decom, jer veruju da su im ukradena u porodilištima.

Presuda suda u Strazburu delom bi mogla da bude ispunjena radom nedavno osnovane mešovite komisije za istrage o svim slučajevima nestalih beba. Ova komisija formirana je na inicijativu MUP-a uz veliko zalaganje Udruženja za istinu i pravdu o bebama pre oko mesec dana, ali još nije počela da rešava slučajeve.

Radiša Pavlović, predsednik UO Udruženja za istinu i pravdu o bebama, kaže za naš list da ovo udruženje insistira da mešovita komisija konačno počne da radi na slučajevima nestale novorođenčadi.

„Zahtevamo da se u svakom slučaju nestalih beba sprovede istraga, ali i da se postupa po Zakonu o organizovanom kriminalu, jer su slučajevi otmica dece decenijama zataškavani”, kaže Pavlović.

On napominje da ga presuda u kikindskom sudu – ne zanima.

„Mi nismo ovde zbog novca, nego zbog istine i pravde o nestalim bebama i tražimo da počne s radom nezavisna mešovita komisija koju je dokumentom odobrila Vlada Srbije”, ističe Pavlović.

Država odobrila novac: Za više beba u Srbiji! Iz budžeta izdvojeno 500 miliona dinara

Iz budžeta izdvojeno 500 miliona dinara koji će biti bespovratno dodeljeni opštinama po Srbiji da bi se ublažila ekonomska cena podizanja deteta…

Kabinet ministarke zadužene za demografiju i populacionu politiku raspisao javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava lokalnim samoupravama za finansiranje mera populacione politike u ovoj godini.

Za tu namenu iz budžeta je obezbeđeno 500 miliona dinara, neophodno je da opštine za projekat obezbede 20 odsto sredstava, dok će preostalih 80 odsto biti finansirano sredstvima za mere populacione politike.

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović pojasnila je da pravo učešća imaju sve opštine pojedinačno, ili više njih udruženih iz istog regiona i da je jedini uslov lokalnim samoupravama da u sopstvenim budžetima imaju predviđena sredstva za sprovođenje populacione politike.

„Bespovratna sredstva namenjena su za sufinansiranje onih mera koje se odnose naublažavanje ekonomske cene podizanja deteta, usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene roditeljstva, promociju zdravlja, borbu protiv neplodnosti i populacionu edukaciju“, pojasnila je Đukić Dejanović.

Ona je podsetila da je prošle godine za te namene izdvojeno 130 miliona dinara i da su tim novcem finansirani projekti u 15 lokalnih samouprava. Na konkurs se prošle godine prijavilo 90 opština, a sredstva je dobilo 15 lokalnih samouprava.

Ove godine lokalnim samoupravama je na raspolaganju skoro pet puta više novca, a maksimalni iznos koji može dobiti opština koja aplicira projektom samostalno je do 10 miliona dinara.

„Ukoliko prijavu podnosu zajednički do tri opštine maksimalan iznos je 75 miliona dinara, odnosno 100 miliona dinara ako prijavu podnosi četiri ili više opština iz istog regiona“, navela je ministarka.

Rok za konkurisanje je 20 dana od objavljivanja poziva u „Službenom glasniku“.

A OD 1. JULA…

Od 1. jula počeće primena mera za podsticaj rađanja, te će tako roditelji za treće dete dobijati mesečno 12.000 dinara narednih deset godina, a za četvrto 18.000 dinara, izjavila je Đukić Dejanović.

Ona je pojasnila da se privode kraju zakonske izmene koje regulišu pitanje finsiranja, a to je Zakon o finansijskoj podršci porodici i Zakon iz sfere biomedicinski potpomognute oplodnje.

„To su mere koje direktno ublažavaju ekonomsku meru podizanja dece i to trećeg i četvrtog deteta. Ako majka u bliskom periodu rodi treće i četvrto dete ona će imati 30.000 dinara da bi standard života trećeg i četvrtog deteta bio kao i dece koja su ranije rođena“, pojasnila je ona.

Jedna od podsticajnih mera koja će početi da se primenjuje jeste i to da žene koje su rodile dete u postupku vantelesne oplodnje imaju pravo na još tri pokušaja o trošku države za rađanje drugog deteta.

Pravo na dobijanje sredstava imaju roditelji koji su dobili treće ili četvrto dete od početka godine.

Zašto nema naknade za petoro i više dece

Ako ste se pitali zašto je finansijska podrška ograničena na četvoro dece, evo šta kaže ministarka Đukić Dejanović.

 

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da je finansijska podrška majkama od 1. jula ograničena na četvoro dece u skladu sa mišljenjem Svetske zdravstvene organizacije da do četvrtog porođaja nema rizika po zdravlje majke.

„Svetska zdravstvena organizacija kaže da nema rizika po zdravlje majke kada rađa do četvrtog deteta i zato je naša podrška finansijska samo za četvoro dece“, rekla je Đukić Dejanović odgovarajući na pitanja u Privrednoj komori Srbije.

Objasnila je da je stav STO ne samo da za ženu nije rizik da rađa prvo, drugo, treće ili četvrto dete, već da je to i poželjno za njeno zdravlje.

Podsetila je da mere predviđene Zakonom o finansijskoj poršci porodici stupaju na snagu 1. jula i da predviđaju za decu rođenu u ovoj godini 100.000 dinara jednokrano za jedno dete, za drugo dete 10.000 mesečno, za treće 10 godina 12.000 mesečno i za četvrto dete 18.000 dinara mesečno isto 10 godina.

Đukić Dejanović je rekla da sva finansijska davanja stižu na račun majki i da one mogu, gde je započet program e-beba, da se registruju još u porodilištu, kao i da novac može da ide i očevima na zahtev majke.

Ministarka kaže da to ministarstvo majke često pitaju šta će biti sa onima koje već imaju dvoje, troje ili četvoro dece, ali da nisu oni prava adresa, već da su za njih predviđene mere u resoru Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i da lokalne samouprave imaju komplementarne mere.

Ona je dodala da je veoma važno jačati partnersku ulogu oca u roditeljstvu.

Što ste tukli decu, tukli ste!

Po svemu sideći, telesno kažnjavanje dece u Srbiji biće izričito zakonom zabranjeno. Da li podržavate taj zakon?

Komitet UN za prava deteta uputio je Srbiji 41 preporuku šta treba da se uradi da bi se dodatno unapredila Konvencija o dečijim pravima.

Među tim preporukama je zabrana telesnog kažnjavanja dece, saopšteno je iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

U apelu Komiteta za prava deteta traži se da se izričito zakonom zabrani telesno kažnjavanje dece, da se ova zabrana prati i sprovodi u svim okruženjima i da se, kroz podizanje svesti, promovišu pozitivni, nenasilni i participativni načini vaspitanja dece.

U saopštenju se pominje istraživanje o nasilju prema deci u Srbiji, koje je uradio Unicef, a koje pokazuje da je 47 odsto dece od jedne do četiri godine, kao i 42 odsto dece između 5 i 14 godina izloženo nasilnim oblicima disciplinovanja, odnosno telesnom kažnjavanju u porodici.

Izloženost nasilju, navodi se u saopštenju, ostavlja dugoročne i traumatične posledice na decu i negativno utiče na njihov rast i razvoj, a različite studije pokazuju da izloženost nasilju ometa uspešan razvoj deteta – psihički, emocionalni i kognitivni i da može dovesti do fizičkih, emocionalnih i socijalnih poremećaja i iskrivljene slike o sebi…

Organizacija SOS Dečija sela Srbija podržava inicijativu za zabranu kažanjavanja dece i svaku drugu inicijativu u borbi protiv nasilja nad decom. Ova organizacija poziva institucije, predstavnike organizacija civilnog društva i građane da ulože zajedničke napore u borbu protiv nasilja nad decom i daju doprinos što hitnijem usvajanju preporuke o zabrani telesnog kažnjavanja dece.

Izvor: http://mondo.rs

Nova igrica u Srbiji: Osnovci na žurkama imaju se*s, i to rade pred svima – najpopularnija punjena kokoška

U Srbiju je stigla još jedna opasna perverzna seksualna igrica koju osnovci i srednjoškolci igraju na žurkama – “šarene narukvice”!

Roditelji su zgroženi u uplašeni, a stručnjaci ističu da tinejdžeri ne mogu ni da shvate kakve posledice to može ostaviti po njihovu psihu, ali i zdravlje.

– Igra se tako što devojka stavi na ruku narukvicu određene boje. Potom ruku sakrije iza leđa. Dečak pogađa boju i ako pogodi, od devojčice dobija “nagradu” koju ta boja predstavlja. I to rade pred svima na žurki. Recimo, žuta ili zlatna predstavlja zagrljaj, dok zelena označava seks. Mogu i drugačije boje da se odrede – otkriva izvor za jedan beogradski medij.

I ranije su raznorazne bizarnosti bile aktualne među decom, a “šarene narukvice” predstavljaju najnoviju nevolju i opasnost.

Posledice preranog stupanja u seksualne odnose mogu biti maloletničke trudnoće, kojih je sve više u Srbiji, ali i neka vrsta emotivne otupljenosti.

– U svojoj praksi više puta sam čula da tinejdžeri igraju ovakve i slične igrice na žurkama, međutim, ne znam da li je u pitanju urbana legenda ili se to zaista dešava. Međutim, ono što je sigurno jeste da današnja omladina stupa u intimne odnose jako rano, i to čine bez emocija, a svaki seksualni doživljaj bez emocija je neka vrsta nasilja nad decom – kaže Jasn Janković, profesork i predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika.

Dodaje da ovakve igrice čine da se iz društva izopštavaju deca koja ne žele da učestvuju.

NAJPOPULARNIJE IGRICE U SRBIJI

– Masne fote

Igrači sednu u krug oko flaše, a jedna osoba je zavrti i kaže: “Neka ova fota… “. Vrhunac zadataka je poljubac ili skidanje majice.

– Kamene face

Za stolom sede goli dečaci. Ispod stola devojke ih oralno zadovoljavaju, pa ko ne izdrži da zadrži “kamenu facu”, ispada iz igre.

– Lepeze

Devojke se skinu gole i stanu u krug. Prilaze im muškarci i otpozadi penetritaju u njih.

– Punjena kokoška

Pet mladića sedi dok devojka treba oralno da ih zadovolji. Ukoliko ne uspeva, biva kažnjena tako što svaki od njih penetrira u nju do orgazma.

 

(Telegraf.rs)

Snimak je ZAPANJIO SVET: 15 minuta ove torture ne bi izdržao ni odrastao čovek, ali majke su ODUŠEVLJENE ovom ženom

Snimak njenog rukovanja bebom zabezeknuo je ljude, a ona kaže da ljudi brinu bez razloga.

Larisa Orinbasarvna (35) iz Kazahstana tvrdi da je sertifikovana maserka. Ovim poslom bavi se, kaže 11 godina i insistira da njene „masaže“ leče bebe.

– Moja metoda je pomogla mnogim bebama tokom godina, mnoge su imale krv vrat ili iskrivljena stopala. Moje masaže su ih izlečile. Ja pomažem deci –insistira Larisa.

A roditelji joj, po svoj prilici, veruju jer njena popularnost u Kazahstanu je velika i Larisa lagodno živi od ovih masaža.

Ipak, roditelji širom sveta nisu baš sigurni u ovu metodu.

– Ni slučajno ne treba tako bacakati bebe, njihove kosti su nežne i krhke. Ovo je najgluplja stvar koju možete da uradite bebi, a ljudi još pritom i plaćaju za to – poručuju majke širom sveta.

 

Izvor: https://zena.blic.rs

Svet šokiran spiskom: Buduća mama objavila pravila za sve koji žele da vide njenu bebu!

Novopečeni roditelji nekad i preteraju u brizi oko svoje bebe, što je pokazala i jedna buduća majka. Naime, ona je izvrgnuta ruglu zbog neobično strogih pravila koja je postavila svojim gostima pre dolaska prinove.

Ona je na društvenim mrežama objavila 13 pravila koja bi morali slediti svi koji žele da posete njenu bebu.

Među njima je dosta razumnih stvari, ali neki su i šokirali sve koji su šokirali one koji su ih pročitali. Evo šta je napisala:

1. Operite ruke sapunom pre nego što dodirnete bebu

2. Nema poseta ako ste nedavno bili bolesni

3. Nema poljubaca u usta, bebu je dozvoljeno ljubiti samo u čelo

4. Nema dodirivanja usta

5. Ako želite držati bebu, posle ćemo vas zamoliti da pomognete malo u kućnim poslovima

6. Ne budite bebu

7. Ako ste nedavno pušili, promenite odeću i operite ruke pre nego što dođete u posetu

8. Smete nas posetiti samo ako ste se prethodno najavili

9. Nema fotografisanja blicem

10. Molim vas da poštujete želje mame i tate jer se još uvek privikavamo na to da imamo dete

11. Nema objavljivanja slika bebe na Fejsbuku

12. Ako beba zaspi, mora se staviti u kolevku ili košaru

13. Vreme hranjenja je privatno vreme

Ostale mame komentarisale su da su pravila možda prestroga, pa čak i nerazumna – pogotovo ono koje kaže da će svi koji žele držati bebu morati obaviti neki posao u kući.

Jedna je pitala hoće li ova mama naterati posetioce da pre ulaska u stan potpišu ugovor, druga je rekla da sumnja da će im u goste stići baš mnogo ljudi, a treća je samo hladno prokomentarisala kako se sigurno radi o prvom detetu.