Mesečne arhive: april 2018

Bolne priče dve heroine paraju srce: Teško je podizati dete sama, ali je najteže od svega ne roditi se!

 

Heroine – u miru, baš kao i njihove drugarice u ratu, zaslužuju da ih ovako zovemo. One drže u svojim rukama ključeve sadašnjosti i budućnosti. A u svojoj utrobi-pored srca nerođenu bebu-budućeg čoveka.

Da li će nerođeno dete biti i rođeno to zavisi od NJE-majke. Dilema razdire nejaku ženu. ON-kao bumbar bezbrižno leti od cveta do cveta ne sluteći kako je njegov poljubac ostavio na jednom cvetu suzu. Sede na klupi u parku jedna pored druge. Ćute. Imaju istu dilemu, koju će svaka od njih rešiti na svoj način. Jedna je prekinula trudnoću, druga zadržala dete. Prva govori ona koja je abortirala.

Bila sam već ostavljena sa jednim detetom, kada sam zadržala ovu trudnoću. Ni slutila nisam koliko će teško biti od te mrvice napraviti čoveka-SAMA. Kucala sam na mnoga zaključana vrata. Uzalud. Izdržale smo zajedno mnogo. Ona je prvačić. Njene sklopljene ručice ne daju mi da dalje analiziram. Danas sam ponovo u sličnoj situaciji. Mirka sam srela na letovanju. Bio je razveden, imali smo zajedničke planove, emocije i sličnu prošlost, sa namerom da imamo i budućnost. Vratili smo se svako u svoj grad. Ja sa vešću da sam trudna. Pomislila sam: „Pa šta? On će sigurno biti srećan, sada nisam sama“. Ali njegov glas na telefonu zvučao je daleko, šuplje, nepoznato.

-Abortus!

-Odmah sutra!-odlučuje ON za nas oboje.

-Dolazi prvim autobusom odmah! Bez testa! Bez pregleda! Nema čekanja.

Abortirala sam. Vratila se u svoj mali grad. Anestezija popušta. Kako je moguće da mi je svejedno? Zar sam ja od danas bez emocija? Dolazim u svoju sobu i čitam knjigu Orijane Falači-Pismo nerođenom detetu. Čitam.

Skamenim se. Svaki milimetar moga srca poskakuje. Anestezija više ne deluje. Lagano spuštam knjigu. Osećam kako treperim. Imam dakle emocije i dalje. Kako bih zaboravila nemili događaj palim tv kad tamo tema još teža. Majke u Japanu ostavljaju na jedan zid pisma za svoju nikad rođenu decu. Čitaju ih pogleda uperenog u nebo, jer su ih one-MAME tamo poslale.

Teško je detetu bez tate.

Drugom bez mame.

Teško je bolesnom detetu.

Ali najteže od svega je ne roditi se!

 

Izvor: https://stil.kurir.rs

Ovom prilikom svim ženama želim da poručim: NEMOJTE TRPETI NASILJE!

Nasa prica je pocela 18.03.2015. Ljubav kao iz bajke, voleli smo se beskrajno. Voleli… Dani su prolazili, a mi smo bili sve blizi jedno drugom, sve potrebniji. Kao vazduh, kao voda. Bili smo tako savrseni zajedno, svi su zeleli ljubav kao nasu. Leto 2016. sam posumnjala na trudnocu. Cutala sam dok se ne uverim da li je to istina ili ne, jer znam da je i on podjednako zeleo to da stvorimo porodicu kakvu smo oduvek zeleli.
Otisli smo na more tog leta, a meni je samo u glavi bilo da li sam trudna ili ne. Tek kad smo se vratili sa mora uradila sam betu iz krvi. Moj vrisak kad sam uzimala rezultate mu je rekao sve. Pocetak trudnoce, par nedelja..Njegov odgovor je bio suza u oku, ona radosnica. Trudnoca je proticala uredno, sa bebom sve u redu, termin 10.03.2017. E tada, nazalost, pocinju i nasi problemi.
Ceste raspavke, svadje, odvajanja, ostavljanje mene kuci dok bi on izlazio sa drugarima celu noc, mesanje roditelja, sto mojih, sto njegovih nas je sve vise rastavljalo. Nismo vise bili onaj tim, nismo mogli sve tako lako kao pre godinu dana. Jednostavno, od kad se novi zivot u meni stvorio, nasa ljubav je sve vise umirala. Bilo je suza, oprastanja, odlazaka, vracanja, svega. Samo nije bilo vise one ljubavi…Sve svadje bih i razumela, da se ostajalo samo na svadjama, da nije bilo udaranja, cupanja za kosu i guranja kroz kucu. Prosto receno, maltretiranja.
Mnogo puta sam pomislila da cu ga ostaviti isto vece, da cu otici, da necemo docekati dan da nasu bebu unesemo u nasu kucu..Ali, nesto sam uspela istrpeti zbog nas, zbog nase porodice..Nadala sam se i mastala, ali sam bila ubedjena u to MI vise nismo mi nego ON i JA. Na dan termina sam dobila bolove, ostala u bolnici i nakon tri dana pustena kuci, uz svakodnevne kontrole u bolnici (ctg i uz). Tih dana mi je bio neverovatna podrska, jer sam bila uplasena od svih onih zena koje su vristale iz porodjajne sale.
Bodrio me, verovao u mene, znao je da sam junak i da ja to mogu. Porodila sam se 18. Marta. Na svet je dosla nasa radost i ljubav najveca. Da, porodila sam se 18.marta, na dan kad je nasa prica pocela, samo dve godine kasnije. Mnogo sam razmisljala u porodilistu o svemu. Mislila sam da ce nas njeno rodjenje zbliziti, malo ojacati ljubav koja je mesecima unazad slabila, dici nas sa dna. Nazalost, nije.Postajalo je teze i bolnije. Trebalo mi je par meseci da donesem odluku koja zauvek menja sve.
Ksenija nije kriva ni za sta. Ona to ne sme da slusa. Ona to ne sme da gleda. Spakovala sam njene i moje stvari i napustile smo tu kucu. Ona raste u kuci gde sam ja porasla. Ima i imace svu ljubav zauvek. Ona mi je najveca snaga, kad njen osmeh dobijem za dobro jutro i zagrljaj malih rukica shvatim da sam najbogatija zena na svetu. Sa bivsim suprugom imam skroz korektan odnos, odrzavamo kontakt svakodnevno, uplacuje alimentaciju, divimo se svemu sto nasa cerka nauci i savlada. A ja, evo posle skoro godinu dana nisam svesna sta nam se desilo za tako kratak period.
Zbog netrpeljivosti, inata i ponosa Ksenija odrasta pored jednog roditelja, mene. Verujem da cemo nas dve biti hrabre uvek i uvek tu jedna za drugu. Ali eto, ja ne mislim da cu se opet usuditi da nekoga pustim tako blizu i da cu voleti i biti predana celim telom nekome. Ljubav imam samo za nase dete. Trudicu se da joj pruzim sve, i ako smo joj ono najvrednije uskratili, da se svako jutro budi pored mame i tate u istom krevetu.
I ovom prilikom svim zenama zelim da porucim: NEMOJTE TRPETI NASILJE. Ali pokusajte da sve uradite da do toga ne dodje i trudite se da sacuvate porodicu, jer vece bogatstvo ne postoji a kada jednom donesete odluku uglavnom nazad nema. Pozdrav za sve trudnice, mame i bebe.

Šetala sam onim stalkom za infuziju padnem na hodnik od prejakog bola

Evo ja da napisem svoju pricu. Kasni mi pet dan uradim test naravno pozitivan. Odem sutradan kod ginekologa kaze 5 nedelja si trudna. Srecni i muz i ja. U osmoj nedelji prokrvarim i odem kod lekara kaze pukao mi je neki hematom blizu ploda i da mi da pijem ultrogestan. Sve bude super a onda sam krvarila jos tri puta sve zbog tog hematoma.
Prosla 12ta nedelja odem na ultra zvuk kaze doktorka sve je u redi hematom se povukao mozes da se opustis uhh kakvo olaksanje 😊 U 19oj nedelji saznam da nosim devojcicu. Prolaze dani rastem ja raste stomak do duse bila sam zgodna trudnican iako sam se ugojila 20kg 😜 30ta nedelja,osetim jak bol u stomaku i da se beba jedva pomera odem u hitnu i da ne duzim ostanem da lezim na ginekologiji jer mi je pretio prevremeni porodjaj a i beba je imala tahikardiju.
Ukljuce mi tokolizu i prate stanje.Posle 8 dana izadjem kuci sve je super. Dosao je napokon i taj deveti mesec ,ja spremna slakovana samo da krene porodjaj. 20og oktobra osetim da mi nesto lije niz noge.Odem u porodiliste kaze dezurni doktor to je urin neces ti jos otvorena si jedva prst. Urede mi ctg bebi opali tonovi te me ostavise na odelenje. 20ti a meni termim 26og. 😬
Prolaze dani mala nece da se rodi pa nece.Ctg hvala Bogu super a ona uziva u stomaku. 😀 Da ne duzim 30og doktor me pregleda kaze otvorena dva prsta vec je presla dovoljno termin moze indukcija.Ja sva srecna… Ubrizga mi doktorka neki gel dole i kaze da lezim znaci ukocila sam se.od lezanja.Vide oni kontrakcije preko 90 ja nemam bolove niti se otvaram.
Oko 15h ukljuce mi indukciju i kazu da setam kontrakcije na ctg ogromne a menee ne boli i otvorila se jos jedan cm. Oko 17h dok.sam setala sa onim stalkom za infuziju padnem na hodnik od prejakog bolaaa.E tu krece sou boli boli ja vristim od bolova ne dam da me doktorka pregleda bacam se po krevetu ma uzas😞 Negde oko 23:00 doktorka mi kaze otvorena si 6 prsta probaj da spavas dolazim ja za pola sata.
Od jednom osetim mala gura hoce da izadje ja se derem puca polnica krenuo porodjaj.Guraaaj vice babica ajdeee kakii kakii ja guram derem se a beba nista taman kaze babica ajde vidim glavu ja udahnem i vratim bebu kazu mi ajde budi jaka napni se najjace sto mozes.Tako i uradim i rodi se moja Masa u 00:15 3300teska i 52duga. Smeste nas i sobu ja ne skidam pogled sa nje srecaaa mamina.
Taman kada smo trebale kuci Masa dobije zuticu i neke bakterije ja ludum placem cimerke me tese bice sve u redu. Inace morala je u inkubator jer je imala tezi oblik zutuce ma sve je jadnu snaslo…Sutra dan mi je vracaju u sobu i kazu beba vam je cudo juce bolesna sada super sve cak je unapredila 70gramam Mora 5 dana da prima terapiju pa mozete kuci. Prosli tih 5 dana i saopsti mi pedijatar da mozemo kuci Masa unapredila 270grama super je sve. Sada moja dusa ima nepunih 6meseci zdrava je i prava.
Da porodjaj boli stvarno boli alii ovakva sreca postati mama vredna je svega.😘

Porodila sam se sama u bolnici! Šta drugo reći?

Porodila sam se sama u bolnici!
Šta drugo reći? To je zaključak cele priče. A evo kako se to i dogodilo: Naime,ovo je bila moja treća trudnoća (i biće ih još ako Bog da),uredno protekla,termin porođaja 01.01.2018. Idealan termin reklo bi se iako sam ja iz prošle dve trudnoće znala da će biti 40+tt.

Živimo u jednom selu blizu Guče,to pretpostavljam da svi znaju gde je. Prva bolnica koja obavlja porođaje je u Čačku,a nas od bolnice deli 40km. Tokom cele trudnoće me je hvatala panika od pomisli na sneg,led i na to da nećemo stići na vreme u bolnicu. Da ću se poroditi u kolima 😕 Trudnoću sam vodila kod ginekologa u Guči.

Poslednja ultrazvučna kontrola mi je bila 12.12. gde je doktorka oduševljeno rekla da je sve uredu i da čekamo kada će beba odlučiti da izađe. Čak sam se osmelila pa sam par dana posle toga otišla na put u Novi Sad. Onda su počele učestalije kontrole ctg. Prvo svaki treći,pa svaki drugi i na kraju svaki dan. Poslednja kontrola je bila 29.12.

Na ctg se nisu uočavale nikakve kontrakcije iako sam ja već imala one lažne. Međutim,nakon mog poslednjeg ultrazvučnog pregleda,moja malecka je počela strašno mnogo da se vrti po stomaku. To i ne bi bio neki problem da svaki njen pokret nije bio strašno bolan za mene. Noć uoči Nikoljdana,udarila me je direktno u pupak toliko jako da mi je sutradan pupak s polja pomodreo.

Nisam više mogla da spavam,da se krećem,ležim ili sedim kada se ona pomera u stomaku. Ponekad sam imala osećaj kao da grebe iznutra. Nisam posebno pridavala značaj svemu tome,a čak ni doktorka nije prokomentarisala moj modar pupak. Sledeći ctg je bio zakazan za 03.01.ako se naravno ne porodim do tad. A verujte mi žene,Boga sam molila svaki dan samo da krene porođaj da me olakša bolova. Noći su bile najgore… I krenuli su bolovi…. 03.01 u 4h ujutru.

Pravo na 10 min. Nisu nepodnošljivi,pa sam stigla da se spakujem,sredim i u 7h sam bila u bolnici. Smena. Doktora nigde. Sestra me prikačila na ctg i tvrdi da nemam kontrakcija. A meni bolovi već na 3min. Doduše i dalje poprilično slabi. Konačno u 8:30 doktor. Otvorena 4 prsta. Ultrazvuk. Bez komentara. Pozvao je svog starijeg kolegu. E sad komentarišu.

Ali bolovi….ne shvatam o čemu govore… uključiti joj bocu….bocu čega? I zašto? Hitno na sprat…. NEMA PLODOVE VODE. POROĐAJ MORA ŠTO PRE DA SE IZVEDE. Ili kako je to stariji kolega živopisno objasnio“porađaj ženu pre podneva“. Uh,lako je to njemu da kaže,ali već je 9h… pre kojeg bre podneva on misli? E sad sprat… u tom trenutku u Čačanskoj bolnici se vršilo renoviranje porodilišta pa je jedan deo ginekologije služio kao porodilište.

Par soba i improvizovana porođajna sala. Kroz hodnik stotinu sestrica. Porođena žena leži u hodniku na kolicima…. soba…. sama sam. Infuzija…. otkucaji bebinog srca su tiši i nepravilniji. Šećer. Bombone,i glukoza iv. A bolovi sve jači. Još uvek na 3min. I konačno porođajna sala. Dva kreveta paravanom pregrađena. Ženica pored mene se upravo porodila. Revizija na živo.

Ja sam svoje bolove zaboravila slušajući nju. Na kraju sam je pitala da li je dobro… i konačno indukcija. U 11h. Ctg još uvek ne pokazuje kontrakcije a već su i golim okom vidne. Kasnije mi je objašnjeno da su mi prosto takvi mišići materice da ctg ne može da očita kontrakciju. Dolazi načelnica,pregleda me i poručuje mom doktoru da mi prokine vodenjak da ne bih do ponoći čekala da se porodim. On je zaista pokušavao ali izvukao je samo opnu.

Ni kapi vode više nije bilo. Tada je poslao pedijatre nazad u sobu rekavši im da sigurno neću još dva sata. Koja dva sata bre? Ja ne mogu vazduha udahnuti između bolova…. jedna babica izlazi da steriliše instrumente,druga kreće u hodnik,zvoni joj mobilni,ulazi čistačica. Uspela sam samo da pitam“šta ako krenu naponi?“ „Ti guraj“ odgovorila mi je. I odjednom,ja i čistačica…. ležim na levom boku jer su me tako namestili zbog bebe i kiseonika.

Čistačica pokušava nešto da mi kaže,ali naleteo je napon,ja sam gurala i tako na boku,krenula je glavica. Shvatila sam da ne mogu tako da se porodim,okrenula se na leđa i dala još jedan napon. „glava je izašla“ dreknula sam. Odjednom puna soba. Svo osoblje je tu. Pokušavaju da rastave krevet,pripreme instrumente,da mi dodaju kaiševe,međutim ja sam stigla samo da zgrabim babicu i doktora sa svake strane za mantile i rodila devojčicu. Pedijatrica je jedva stigla da poturi čistu plahtu da beba izađe.

Nisam se pocepala,nisam sečena,porodila se u 12.10h sama,posle nekih 20ak min jakih bolova. Nakon 2h izašla iz sale ruku pod ruku sa babicom i uživala u narednih par dana u bolnici sa svojom bebom. Ipak,da je malecka ostala u stomaku još samo jedan dan,mogle su biti katastrofalne posledice po nju….

Visim nad Wc šoljom neki položaj mi odgovarao i osetim da beba izlazi…

Evo da vam ispricam i porodjaj sa sinom posto sam se pre samog porodjaja razvela tj. napustila sam muza u 2 mes trudnoce zbog toga sto stalno bio pijan itd..uglavnom visokorizicna trudnoca al meni sve super od prvog dana ja sve radila po kuci cak isla i na njivu da radim sa mojima,prvi udarac bebe neopisiv osecaj kad je pevao Misel na Zvezde Granda moja beba pocela shov u stomaku da radi 😂😂😂😂 termin bese 08.07 i dodje taj dan tj ujutro mene probudi da idem u Wc i ja se uplasi kad se ja upiskila al meni se i dalje piski…

Otisla ja kod mog ginekologa na kontrolu kaze on meni draga moja prvo kuci da rucas popijes kafu zapali cigaru pa polako za Betaniju to ti prva beba tek uvece ces se poroditi i ja tako uradila krenuli mi za bolnicu ja bez bolova al curi mi plodova voda dodjem tamo a njih vec nekoliko ceka red na ctg.kaze mi jedna zena slazi da imas bolove inace ko zna kad ces dodci na red.i tako oko pola 1 ja kazem jao boli me boli me i uvedu me na ctg kad meni kazu jao gospodjo pa vi imate velike kontrakcije idemo gore u salu a ja reko STA IMAM?a da boli me jaoooo…😂😂😂😂

I tako krenuli mi na pripremu klistiranje tusiranje al ja i dalje bolove nemam kad oko 14h krenuli bolovi ja visim nad Wc soljom neki polozaj mi odgovarao i osetim da beba izlazi zovem sestricu kazem joj ja se poradjam a ona meni ma kakvi prva beba nece to tako brzo ja opet al glava je napolju drzim rukom kad ona pogleda kaze brzo u salu ti se poradjas uveliko u 15.18h doso na svet moj Marek.Drage mamice i buduce mamice nemojte se plasiti porodjaja moj savet samo da uzivate u trudnoci…

Prvi UZ potvrđuju mi trudnoću sve je OK…Sledeći pregled: Govore da moram u NS…

Evo ja da napisem svoje iskustvo sa sinom tokom trudnoce 🙂 Sve je pocelo naravno sa tim da mi je kasnilo i odradim ja test kad ono 2 crtice .🙂 Muz i ja smo bili sretni i zakazem ja prvi uz i potvrdi meni dr trudnocu i kaze sve ok…Sledeci pregled, ona meni kaze da je debeo vrat i da ne vidi lice i da moram za NS, uzmem ja uut i kad sam izasla ja u plac i nikako da se smirim…
Odem ja na zakazan termin u NS i kaze mi tamo dr da moram da radim amniocintezu, pa trci na genetiku, trci nazad, nosi spric nazad na genetiku itd i odradim ja to i kazu mi da za 4 nedelje zovem i da vidim da li su rezultati gotovi..Cekamo mi, ali tih 4 nedelje nikako da prodje, ja i dalje uplasena, placem, ostali me jedva smirivali..Prodje nekako i tih 4 nedelje, zovem ja i kazu da su gotovi rezultati i da mogu ici po njih.
Spremila ja torbu i 06.07.2017 odem ja da lezim u bolnicu, sledece jutro sve pripreme odradjene, a dr nikad da dodje pa da idem u salu..Ja sva nestrpljiva seckam se po sobi i govorim zenici pored mene ‘hoce li vise doci pa da idem da se porodim ne mogu vise da cekam.😀 Dolazi dr i kaze da krenem u salu, odem ja, sestrice mi kace infuziju itd i krecem dole na hirurgiju gde se radi porodjaj carskim..Lezem ja ponovo na krevet, uspavljuju me i kad sam se probudila eto moje bebe sa mnom. 😊
Hvala bogu ziv i zdrav, rodjen u 08:50h, 2650gr tezak i 50cm dugacak, ocena 9/10 🙂 Danas ima nepunih 10 meseci, hvala bogu zdrav, zivahan krupan decko! 😊
 

Porodila sam se na petak 13. i šta mislite da li mi je bio BAKZUZAN?

Prica kao prica svaka pocinje zanimljivo ali se razlikuje na kraju. Tako je i sa trudnocom. Nekome lepo iskustvo a nekome nocna mora. Zovem se Anna i rado cu podeliti sa vama moje iskustvo o prvoj trudnoci.
Secam se tog dana kao juce da je bilo. Sa partnerom smo hteli da imamo bebicu,tako da smo prestali koristiti zastitu. Mislila sa da cu saznati da sam trudna po menstrualnom ciklusu. Obicno menstruacija kasni ili prestaje ili cak ti se povraca,gadi ti se nesto od jela ili cak i kafa. Ali meni nista.
Saznala sam da sam trudna tek u 15 nedelji. Otisla sam kod toktora zbog malaksalosti a on me upita dal znam da sam trudna. To je bio nas najbolji dan.Najbolji dan kad sam saznala da ispod mog srca kuca jos jedno srce. Od tog dana uredno sam odlazila na kontrole,testove…..prosto moja trudnoca se vodila odlicno zahvaljujuci mom ginekologu.
Redovno sam odlazila na setnje svakog dana,sve do zadjeg dana. Svi su me zezali da bi bilo uzas da se porodim bas za petak 13. Dan pre toga cetvrtak 12 novembra uveliko sam jos sedela na kanti i skupljala kukuruz,radila. Malo sam se umorila pa se istusirala i legla. Vec oko 01:30h su poceli veliki bolovi. Za pola sata smo vec stigli.
Za pola sata smo stigli u bolnicu vec sam bila 8cm otvorena. Poridila sam tek u 10 ujutru. Sam porodjaj je bio brz. Srecna sam sto su doktori bili fini prema meni i sto sam stekla jedno novo i najlepse iskustvo. Sad evo moj mali ima vec 3 godinice. Ipak se ispostavio da je taj petak 13 nekom baksuzan ali meni najlepsi dan u zivotu.

Osetim bol u stomaku…Nisam ni slutila da je počeo porođaj

Cao Melly!Evo i ja da ispricam svoju trudnocu i porodjaj: Ovo mi je drugi brak.Posle godinu ipo dana zajednickog zivota odlucimo da imamo zajednicko dete.Ja iz prvog braka vec imam jednu cerku.Nakon 6 meseci dve crtice na testu .Sreci nema kraja.

U prva tri meseca sam stalno imala mucninu i povracala,ali kad sam napunila tri meseca kao da trunoca nije ni postojala.Poslala me doktorka kod geneticara a ona na amniocentezu.Plasila sam se ali sam se slozila.Tu sam saznala da nosim musko dete.Jos veci radost,posto smo svi zeleli decaka.

Ostatak trudnoce je bilo sve ok.Termin mi je bio 23.jul i doktorica mi je rekla da ako se do tada ne porodim nek taj dan odem do porodilista.22.07.2015.oko 16:30 osetim bol u stomaku.Nisam ni mislila da je tu poceo porodjaj.Ceo dan sam bila aktivna i nista nisam osetila.Otisla ja u toalet obavila sta treba ,kad jednom opet osetim bol pa opet.

Tu sam vec skontala da nije samo obican bol u stomaku.Pocela sam da merim razmere medju bolovima:5 minuta.Zovem svekrvu kaze ona spremi se.U medjuvremenu otisla da piskim i onda primetim sluzni cep na papiru.Na putu do bolnice bolovi vec na 3 minuta.U bolnicu me prime oko 18 sati.Kaze babica do jutra nista nece biti samo sam jedan prst otvorena.

A mene boli sve vise.Ctg pokazuje kontrakcije.Posalje me u sobu.Ja izlazim u vc,pa za 10 minuta ponovo.E kad sam se drugi put htela da se vratim u sobu ode mi plodova voda.To je oko 19 sati.Babica me odvede do porodjane sale,pregleda me 2 prsta otvorena.Dodje doktor za 5 minuta ja otvorena 3 prsta.A boli me bas boli.Odjednom osetim napone.

Iz 3 napona rodi se moj sin.Nije u tom trenutku zaplakao jer se malo namucio ali dobije ocenu 8/10.Pogledaju sat 19:35.Moj malisa tezak 3340gr i 52 dugacak. Eto mamice moje.Od prvog bola do poroda smo 3 sata proslo.Zelim svima takav porod!

Porođaj od svega 45 min: Moje divno iskustvo

Meni su trudnoca i sam porodjaj bili predivni. 🙂Nakon nekoliko meseci zabavljanja momkom (sadasnjim suprugom) sam ostala trudna, skapirali smo se brzo i resili sta stvarno zelimo. Kada smo saznali bili smo presrecni.

Trudnoca mi je bila predivna, kao sto napomenuh, uzivala sam. Putovali smo, izlazili, druzili se do kasno sa prijateljima… Sve do 7og meseca kada je decko krenuo ranije da izadje. Sprecimo mi njega utrogestanom i uspemo da doguramo bar do 9og meseca. Cele trudnoce smo imali svakakve aktivnosti, cak smo i veridbu od 2 dana pravili u mom 5 mesecu, u 6 svadbu. Dogurali smo sa malim poteskocama, ali nije bilo niti bolno niti tesko.

Te veceri pred porodjaj sasvim normalno, sa spakovanim torbama krenula ja kod mojih roditelja na vikend. Kod njih sam cekala supruga da dodje sa posla, nakon vecere resili da odmorimo uz neki film. I tako i bilo. Negde oko 4h ja osecam nesto mokroo, odem do wc, kad ono sluzni cep. Ja iz wc-a se derem, poradjam se. 😀 Majka istrcava i pocinjemo da se smejemo. Gledaju oni mene, ja nista, osmeh. ( majka mi je inace lekar opste prakse ) Kaze ona meni „Pa cero imas li bolove?“ ja „U bre mama osecam da me nesto bolucka vec 1h, ali nista opasno“… Sve do 7h.. Muz se vec uspanicio, ja bolovi na 5min, ali lagano, cekam da pukne vodenjak pa da idem…

Naterase me oni u bolnicu. Ulazimo mi, med brat me gleda „sto si dosla?“.. Ja njemu „Pa da se porodim“.. Kaze ajde da te pogledamo, stavi on mene na aparat za kontrakcije, ja hladna, nista… Gleda on mene cudno.. Dolazi doktorka, popnem se na sto… Gleda ona mene, i okrece se med brat „Vodi je, 7 prsta“. U cudu ja, u cudu on.
Popnemo se mi u salu za porodjaj, u sobi za pripremu cura krevet do mog, vristi, a ja sve vreme se dopusujem sa muzem… Stavljaju oni mene na sto, ja i dalje se dopisujem na viberu… Babica me pita da li si ok, ja odgovorim i nastavim. ( niko ne veruje da se poradjam )

Nakon nekog vremena dolazi babica ta ista do mene i kaze ostavljaj telefon, krecemo.
I tako ja kazem suprugu da idem da se poradjam…Da se ne lazemo boli, zabolelo me je da sam toliko otisla i glavom i ramenima izasla skroz sa stola za porodjaj, ali se sve vreme smejemo zajedno sa doktorima, babicom i devojkama koje su verovatno bile na praksi tog dana i gledale moj porodjaj. Radili su mi epiziotomiju, to nisam ni osetila… Kada je bebac izasao, sve je prestalo i bol i sve. Stavise ga na moje grudi, on kao zabac, placee, okrenuse ga da ga okupaju on cuti 😀 ( decko voli vodu i dan, danas ).

I tako je meni porodjaj trajao mozda pola sata, 45min. Predivno iskustvo!
Beba ima 3 meseca i super je beba. Grceve, hvala Bogu, nismo ni imali. Volimo setnju, vodu i galamu. 🙂 Zelim svakome ovako iskustvo! Ja sam spremna pa cak i na jos 2 bebe. ( i da budu drugacije, zelim drugacija iskustva za svako sledece ).

Pedijatri savetuju: Kada je dozvoljeno bušiti uši detetu!

O ovoj temi vode se žučne rasprave – da li je to „baš slatko“ ili je nanošenje telesne povrede?

Mnogim roditeljima sasvim je prirodno da svojoj devojčici – dok je još beba – probuše uši. Međutim, postoje i veliki protivnici koji upozoravaju na razne opasnosti, a neki idu i toliko daleko da kažu da je to „namerno nanošenje telesne povrede“.

U nekim državama EU, na primer u Nemačkoj, pedijatri su se jasno izjasnili protiv bušenja ušiju kod beba i male dece. Naime, tako malo dete ne može da da saglasnost – pa se bušenje ušiju smatra nanošenjem telesne povrede. Čak je bilo i slučajeva koji su završili pred sudom – jedan tatu studio iz Kelna morao je jednoj trogodišnjoj devojčici da isplati 70 evra za „pretrpljeni bol“ – jer je postupak bušenja bio „bolan i traumatičan“.

Pedijatri generalno upozoravaju da postoji opasnost od infekcije. Ranica koja nastane je „ulaz“ za klice koje mogu da izazovu upale – i to nakon što već rana zaceli. Sem toga, postoji realna opasnost da deca za vreme igre povrede uvo, odnosno iščupaju minđušu.
Zbog toga pedijatri preporučuju da deca nose minđuše od 12. godine. Naravno, svi koji se bave bušenjem ušiju i prodajom minđuša tvrdiće da je ta preporuka glupost. Treći, pak, tvrde da je dovoljno da dete samo traži da mu se probuše uši.