Mesečne arhive: januar 2018

Drugi deo priče prevremeno rođene bebe: Mislila sam da je tu kraj… Međutim jedan dan sam primetila Anino čudno ponašanje…

 

Prvi deo priče: Pokazali su mi je i odmah je odneli u inkubator, Ana je došla na svet sa samo 780grama i 33cm duga…

Mislila sam da je tu kraj.. Medjutim jedan dan sam primetila Anino cudno ponasanje. Bio je cetvrtak popodne, Ana je pocela da se trese. Zagleda sa I onda pocne da trza rukama I da place. Odmah sam se cula sa nasim pedijatrom koja je ustanovila da su epi napadi, I pored redovne terapije koju uzima (phenobarbiton) imala je napad. Uzeli smo uput sutra ujutru I odmah otisli u Beograd kod naseg neurohirurga u Tirsovoj, dr Mirjane Raicevic (4 avgust). Odradili smo skener, posle nekog vreme odveli su je u salu. Bila je potrebna revizija santa. Glava joj je za tri nedelje porasla 4 cm, vrsio se pritisak I zato je imala napad. Tada nisam znala sta me snaslo. To je bila Anina prva revizija posle koje sam ja bila prisutna, doveli su mi je a jos se tresla jer se nije potpuno probudila. Bilo mi je zao, tresla sam se I ja. Upoznala sam neke divne zene I stekla prava prijateljstva I pocela da razmenjujem iskustva I da se upoznajem konkretno sa njenim stanjem.

A kako najbolje uciti nego iz iskustva drugih jer je teorija nesto sasvim drugo. To je proslo dobro, da bi mi jedno jutro dr rekla da Ana ima 7-8 velikih cisti I da moraju da se izbuse. Posto endoskop u Tirsovu ne radi morace da me prebace u Klinicki. Nikad tamo nisam bila do tad, nisam znala ni gde je to, sama, daleko od svih… Otisli smo tamo, Dr Vujotic je to odradila I sutra dan su nas vratili u Tirsovu. Uslovi su bili ocajni, jedino sto je terasa vredela, bilo mi je jako neprijatno I nisam zelela da ostanem ni zbog Ane niti zbog te dr jer nasu ne bih menjala nikad! Vratili smo se u Tirsovu, sedeli jos par dana dok rane nisu zarasle. 28 avgusta nas pustaju kuci. To su mi bili najduzi dani u zivotu. Tada sam se prvi put u oci susrela sa problemom koji Ana ima. Bila sam presrecna kada smo izlazili, rekli sun am da zakazemo kontrolu za mesec dana. Jedva sam uspela da zakazem kontrolu za 25 septembar. Mislila sam da je to to I da ce na sledecoj kontroli biti sve ok.

Medjutim par dana pred kontrolu Ana je pocela da povraca, bila je nervozna, pospana. Mislila sam da povraca od mleka (humana) a pospana je od phenobarbitona. Kada smo 25 otisli na kontrolu, dr je samo pogledala I rekla “Nemoj nista da mi kazes, vidim da nije dobro”. Pipnula je fontanelu I samo je rekla “To je to”. Fontanela je bila napeta I to je bio znak da u glavi ima pritisak I da treba revizija ponovo! Obim glave joj se ovaj put za 3 nedelje povecao 3 cm. Za sutra dan nam je zakazan skener. Kada su stigli rezultati dosla je dr I rekla mi da endoskopija koju smo radili u Klinicki da to NISTA! Ja u soku! Kako nista?? Bio joj je potreban levi sant(desni vec ima) zbog jedne velike ciste koja se nalazi u levoj komori. Rekla sam u redu. Ugradjen je sada I levi, posle par dana, tacnije 05.10.2017 pustaju nas kuci, zakazujemo kontrolu za 6 novembar. Ajde sad rekoh to je to ima dva santa sad vise nema sta! Resim da krenem sa Anom u Nis na vezbe na rehabilitaciji posto je hipertonicna. Zakazem jedva za 24 oktobar jer je guzva prevelika u nadi da cemo izdrzati do 6 da odemo na kontrolu pa da nastavimo. Oni za vikend pustali su majke da odu kuci sa decom da se srede.

Dosla sam kuci u subotu(28 oktobar) I sutra dan u nedelju Ana opet pocne cudno da se ponasa, previse je pospana, na pola jela se uspava, ovaj put joj je fontanela bila ispupcena! Vratimo se na rehabilitaciju u nedelju vece I objasnim kakva je situacija, odmah smo bili na konsultaciji neurohirurga (naravno nemaju pojma), predlazu da idemo za Beograd, pozovu neurologa dr Martina da joj odradi UZ CNS-a gde ustanove da se leva komora drasticno uvecala ali obim glave je ostao isti! Tu noc me prebacuju na intenzivnu negu, sutra ujutru sanitet iz Kursumlije me transportuje za Beograd. Moram ovo da kazem, do Beograda sestra koja je bila u pratnji pola imenika je pozvala da kaze da ide za Beograd jer hitno mora da se transportuje dete TO I TO sa TIM I TIM, a pre toga usled sve moje muke prica mi kako ima veliku kucu, mesinganu ogradu, kako je bole ledja, trazi mi lek (DEBIL) da bi gore u Tirsovoj me ostavila sa sve stvarima ispred lifta, na salteru za otvaranje istroije nije znala ad bekne za sta je dosla, I otisla jer zaboga zuri! Sreca pa je tu bila jedna mnogo fina sestra koja je radila na neurohirurgiji I koja mi je pomogla da odnesem stvari.

Primili sun as, to je bio ponedeljak (30 oktobar). Nasa dr je bila na odmoru do srede, pregledao nas je Dr Mrdak, pipnio sant i rekao da je desni sant dobar ali levi brzo prazni ali sporo puni, potrebno je da se revizira ali nije hitno, cekamo dr da dadje sa odmora. Dr je dosla, zakazli smo skener. Odradili ga I dr je rekla da je opet potrebna endoskopija jer od proslog puta nije sve izbuseno! Zakazali smo endoskopiju medjutim Ana u medjuvremenu ima povisen CRP I ustanove da ima bakteriju u krvi sa koze!(stafilokok) Ja u soku, kako, od koga, od mene nije mogla sigurno da je dobije ali necu o tome! Ukljuce joj terapiju(vanomicin-za infekcije, diglukan-za gljivice). Nasa dr mi kaze da ce tamo u klinicki da joj povade oba santa jer sumnjaju da su se inficirali I da joj stave eksternu drenazu (crevo koje ide spolja za odvodjenje likvora u sterilnu kesu) Odmah meni pocne kroz glavu da prolazi a sta ako se inficiraju stvarno santovi, pa likvor sta cu onda!

Nedelju dana kasnije odlazimo u Klinicki na odlozenu endoskopiju. Odrade je, I odluce da je ostave taj dan I celu noc na intenzivnoj nezi, jer rezultati nisu dobri. Odlazim da je vidim I tada sam prvi put videla likvor. Bio je tamno narandzast. Niko mi nista ne govori I posle nekog vremena ja pitam dr koja je na intenzivnoj nezi bila dezurna da li je Ana dobro I da li su rezultati dobri(po zavrsetku operacije uzima se crp I likvor se salje na analizu). Dr mi kaze da je jedan deo analiza stigao I da nije dobar, sumnjaju na meningitis! JA opet u soku, ne znam sta da radim, placem, jos mi to treba! Vracaju nas ujutru hitno u Tirsovu I stavljaju nas u izolaciju, jer deca sa eksternom moraju biti izolovana da ne bi doslo do jos neke infekcije. U Tirsovu pocinje da vlada epidemija MORBILA.(cistacica sa naseg odeljenja obolela) Kada smo se vratili kazem ja dr da sam nacula da pricaju da Ana ima meningitis a ona mi kaze da ne slusam sve sta pricaju I da to nije tacno, to je rekla da bih se smirila jer je videla da sam bila jako uznemirena, iako sam ja po njenoj faci videla nezadovoljstvo I strah.

Likvor nije bio strilan, treba biti providan-blago zuckast a bio je narandzast. Nisu znali jos uvek koja je infekcija u pitanju. Nastavila je da da prima terapiju, dren je dobro radio dok jedan dan dr nije odlucila da ponovo odradimo skener I promeni dren! Kada je promenila dren, stavila ga je dublje, rekla da opet nista u klinicki nism uradili I da dren nije dobro stavljen, kada su ga prikljucili, ljudi moji, ja ne mogu da vam opisem sta je to pocelo da izlazi! Neke primese iz likvora pocele su da izlaze, toliko gusto da je jedva kroz crevo prolazilo. Kako je padalo u kesu licilo je na parcice mesa, kao kad cistite meso pa one zilice sto odvajate. Bilo je jezivo, grozno.. Dr mi je objasnila da u likvoru ima previse nekih “celija”, da to nije dobro I da cekaju rezultate likvora da vide koja je infekcija u pitanju..

Sada je dren konacno poceo da drenira kako treba. Stigli su I rezultati likvora. Samo sam molila Boga da nije klepsijela. Na zalost, bila je ona. Ona koja ostavlja zagarantovane posledice. Ana je bila tad osetljiva na dodir, zvuk.. Rekla mi je da su nasli I koji antibiotic reaguje na nju, vankomicin nije pa su ukljucili kolistin. Posle desetak dana likvor je konacno bistar I sterilan! Moraju da se sacekaju 3 sterilna da bi mogli da se vrate santovi. 26 decembra 2017 dr nas stavlja na program za ugradnju santa(dren se vadi, to je bila Anina 8 intervencija mozga), ovoga puta samo jednog jer ne moze dva istovremeno(jer na tu stranu gde je sant ne sme da lezi). Pored cele vrlo jake antibiotske terapije Ani su vene bile jako, jako lose, unistene. Na dan operacije ubadali su je 2 I po sata da bi je na kraju uboli pod ultrazvucnim nadzorom u vrat. To naravno nije trajalo ni dva dana. Operacija je dobro prosla, Ana je super, bolja nego ikad posle operacije.

Posle dva dana vena se pokvarila, terapija je prekinuta. 31 decembra izasli smo kuci. Jedina ja na odeljenju I jos jedna majka sto je vec 5 godina tu sa detetom. 02.01.2018 receno nam je da dodjemo konce da skinemo. Otisli, skinuli, zakazali kontrolni skener za 30 januar, da vidimo da li ce biti potreban I drugi sant, ali sudeci po Ani rekla bih da nece trebati ali kako god samo da bude njoj dobro.Kada smo dosli kuci, Ana postaje jako uznemirena, odbija hranu, ne spava. Kao majka, znam svoje dete najbolje, pipam fontanelu, izmerim obim glave, pregledam rane, to je sve ok ali dete celu noc, ceo dan place. Odemo kod pedijatra kaze da ima promene na grlu, jako je crveno I upucuje nas u Prokuplje. To je bio 6 januar. U Prokuplju smo radili KKS I CRP, to je bilo u redu ali kod usnog, ustanove da ima upalu levog uva I da je zato uznemirena. Kod dece sa hidrocefalusom I upala uva je jako rizicna jer moze dovesti do malfunkcije santa.

Ukljuce joj terapiju(longacef) I kazu mi da moram da lezim u bolnicu jer to gore u Kursumliji ne daju. Pocinjem da placem I odbijam da ostanem, zar opet?! Zar mi sad treba da navuce I neku respiratornu infekciju?! Odlucim da se vodim u dnevnu bolnicu I kazem im da cu biti kod mojih iako sam svaki da putovala. Posle toga, odvedem je kod jednog dede u Prokuplje koji stavlja neki melem u usi I za sat vremena prodje, I vise se ne navraca, cak I dr iz bolnice vode decu kod njega ali nece da kazu, vodili smo je dva puta I hvala Bogu proslo je, Bog da ga pozivi. Na Bozic primetim Ani neko crvenilo kod usiju I malo na grudi ali cutim. Odvedem je da primi bocku, dr je gleda, slusa, za crvenilo me nista ne pita, rekoh nije strasno verovatno je od temperature.

Vratimo se kuci, sutra dan ujutru ja je spremam za bocku opet, a ona osuta pola, lice, sake, grudi, stomak, ledja, samo noge ne! Odemo dole, kazem joj da sam primetila crvenilo, znaju da sam bila u Tirsovu I da je gore epidemija, odmah sam znala da su morbili. Zovu infektologa, dolazi, gleda je, cujem sapuce rubrola, ali me ipak salju u Nis. Odvozi nas sanitet, I videvsi je onako osutu I kako kaslje, odmah su rekli morbili! Ostajemo u bolnicu na dalje pracenje posto je neurorizicna beba da bi joj opet ukljucili vankomicin protiv infekcija da opet ne bi prozivljavali isto. Jedva su je uboli. Vena se posle 3 dana pokvarila. Opet pokusavaju da je ubodu, kazem im da je tesko da pokusaju femoralku ili jugularku jer jedino to moze da traje koliko toliko, ali oni su uporni da je ubodu. Posle sat I po vremena oni je jos nisu uboli, ja uplasena I besna ulazim u intervenciju I kazem im da prestanu neka probaju posle ili neka je ne bodu. Pitali su me da li smeju u glavu da je ubodu, jer su jedino tu vene zdrave, kazem im da je gore nikad nisu boli ali njih pustam da je ubodu.

Uboli su je iz prve. Sutra dan Ani se ta vena kvari, ja primetime oko santa gde je rez oteklinu, javim se nasoj dr I ona mi kaze da to nije dobro. Da od placa I pritiska se stvorio otok I da moze lako doci do infekcije jer je ubodena u glavu. Kazem ja to sestrama, odvedem je da izvade I da probaju opet da je ubodu I kazem sestrama, probajte 3-4 puta ako nece ja ne dam da je bodete I slobodno kazite dr! Jedna jako samouverena sestra misleci da ce 100% da je ubode pustila me je da budem prisutna dok je bockaju jer je videla da sam besna I da sa mnom ne moze bilo kako kao I da znam dosta toga! Probala je 4 puta, I to me je za 4 put pitala da li da proba jos taj jedan put, I nije uspela. Rekla sam im da vise ne dam da je bodu neka kazu dr, ja moje dete najbolje znam, I znam da joj ta terapija nije neophodna toliko jer je vec prima 3 dana na 6h. Potpisala sam, objasnila dr, nije nista rekla. 15.01 smo izasli iz bolnice. 17.01 smo krstili Anu!

Ana sad za neki dan puni godinu dana 07.02. Jos uvek ne prati pogledom, ne hvata igracke, ne sedi… Ali ona je majkin heroj, majkino sve na svetu. Samo neka je Bog cuva. ❤

TUGA! OVO JE PORODILJA IZ NIŠA PREMINULA OD MORBILA! PORODICA OPTUŽUJE LEKARE: Lečili je od alergije a imala je boginje!

Kad smo otišli na Infektivnu kliniku, lekar nam je kazao: „Šta ste čekali, žena je u kritičnom stanju“, priča Marina Ćerimović, svekrva preminule Sabrine Marković

 – Moja snaha je nedelju dana pogrešno lečena, lekar joj je dijagnostikovao alergiju, a imala je boginje. Da je odmah upućena u bolnicu, mogla je da bude spasena – tvrdi Marina Ćerimović, svekrva 21-godišnje Sabrine Marković, koja je u ponedeljak preminula na niškoj Infektivnoj klinici od upale pluća, kao komplikacije malih boginja.

Nesrećna žena porodila se početkom decembra i rodila devojčicu, koja je takođe obolela od ove zarazne bolesti, zbog čega je zbrinuta na Dečjoj internoj klinici. Sabrina je iza sebe ostavila još jedno dete. Očajna svekrva kaže da niko nije sumnjao da je Sabrina obolela od boginja, sve dok joj se nisu pojavile ospe.

Beba zaražena dojenjem

– Pre petnaestak dana počela je da kašlje i dobila je visoku temperaturu. Odmah je otišla kod lekara u obližnju ambulantu, gde su joj prepisali injekcije. Posle pet dana po telu su joj se pojavile ospe, opet je otišla kod doktora, ali oni su joj kazali da je dobila alergiju. Meni je to bilo sumnjivo i insistirala sam da joj se da uput za bolnicu. Kad smo otišli na Infektivnu kliniku, lekar nam je kazao: „Šta ste čekali, žena je u kritičnom stanju“ – priča Marina.

dr Srđa Janković
DR SRĐA JANKOVIĆFOTO: DRAGANA UDOVIČIĆ

Imunolog Srđa Janković

NEKA VRSTA OPOMENE

Male boginje su došle kao neka vrsta opomene šta može da se desi kad odustanemo od vakcinacije – kaže za Tanjug imunolog Srđa Janković iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.

Ona strahuje za zdravlje svog tek rođenog unučeta, s obzirom na to da je tešku bolest dobilo u najranijem uzrastu.

– Beba je dobila boginje preko mleka, jer ju je snaha dojila. Kazali su nam da nije u životnoj opasnosti, ali se svi mnogo plašimo za nju posle ovog što se desilo sa Sabrinom. Tražimo da, ukoliko ovde ne može da joj se pomogne, dete što pre bude upućeno u Beograd na dalje lečenje – naglašava zabrinuta žena.

Sabrinina jednoipomesečna devojčica, kako kažu lekari, zasad nije životno ugrožena.

– Dete ima težak oblik morbila, dijagnostikovana mu je i upala pluća, ali zasad je stabilno. Prima punu terapiju – saopštila je Emilija Golubović, direktorka Dečje interne klinike.

Iz Zavoda za medicinu rada, u čijem je sastavu ambulanta u kojoj se Sabrina lečila, nisu želeli da komentarišu optužbe njene rodbine.

 

Saopštenje instituta „batut“

Tri osobe umrle su u Srbiji od komplikacija malih boginja – teške upale pluća, a od početka oktobra prošle godine do danas zaraženo je 1.255 ljudi. Najčešću komplikaciju bolesti – upalu pluća do sada je imalo 158 obolelih osoba, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Upala mozga

„Podaci o zdravstvenom stanju pacijenata predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti pacijenta, pa se oni mogu dati samo na zahtev suda ili porodice“, navodi se u saopštenju ove ustanove, čije osoblje izražava najdublje saučešće zbog smrti porodilje.

U Nišu je na bolničkom lečenju sa sumnjom na morbile 18 ljudi, od kojih osmoro dece. Jedan 37-godišnji muškarac ima upalu mozga kao komplikaciju boginja. Niko nije životno ugrožen.

Sabrina Marković sahranjena je juče u prisustvu mnogobrojnih prijatelja i rodbine.

 

Zlatibor Lončar
ZLATIBOR LONČARFOTO: ALEKSANDAR JOVANOVIĆ

APEL NA SVE GRAĐANE Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Srbije

LONČAR: BOGINJE NISU POLITIČKO PITANJE

Srbija će nabaviti MMR vakcine u zavisnosti od broja zahteva pacijenata, ali je najbitnije da ljudi žele da se vakcinišu, rekao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

On je apelovao da se uvažava stav struke da je vakcinacija neophodna.

– Male boginje nisu političko pitanje. Bolnice u Srbiji pune su pacijenata obolelih od malih boginja – istakao je ministar Lončar.

On je istakao da je to ozbiljan medicinski i zdravstveni problem, ali i ukazao da su oboleli od malih boginja, koji su bili neodgovorni i nisu se vakcinisali, zauzeli istovremeno bolnička mesta, a država ima novi trošak koji se mogao izbeći. Dodaje da zato i sa nabavkom vakcina treba biti oprezan jer je, kaže, uništavanje vakcine nekada skuplje nego sama nabavka. Ministar je podsetio da do sada nije bilo nijednog primera da su ljudi želeli da se vakcinišu a da vakcine nije bilo, i istakao da je veći problem nevakcinisanje.

Naveo je da Srbiji ne idu u prilog ni saopštenja stranih zemalja koja upozoravaju svoje građane na epidemiju malih boginja u našoj zemlji i upitao da li je poruka koju šaljemo svetu da smo neogovorni prema zdravlju.

– Male boginje neće proći same od sebe – zaključio je ministar Lončar.

Izvor: http://www.kurir.rs

„NZNM NIŠ“ I „W8 4 ME“ Ovako izgledaju poruke koje razmenjuju mladi u Srbiji, a ovo je njihova MRAČNA STRANA

El pita geos sutr? Ja nznm niš, vrvtn neću doći u šk sutr.

Iako možda deluju kao slučajno ispisane reči prilikom slanja tekstualne poruke, ali u ovoj rečenici koju je napisala učenica sedmog razreda osnovne škole, piše: Da li profesorka pita sutra geografiju? Ja ne znam ništa, verovatno neću doći u školu sutra.

Skraćenice, novonastale poštapalice i reči čije se značenje baš i ne može protumačiti na prvu loptu, postale su svakodnevica onlajn komunikacije među školarcima. Dodavanjem emotikona na kraju poruke, s druge strane, poruci prišivamo odgovarajući ton, u zavisnosti od toga kakvu reakciju želimo da postignemo. Iako je komunikacija putem društvenih mreža i raznih aplikacija učinila da njome uštedimo vreme jer, u dopisivanju, (pogotovu među mladima) nema uvodnih kurtoaznih razgovora pre nego što se pređe na glavnu temu – kaže dr Rajna Dragićević, leksikolog i profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Ona objašnjava da takva praksa smanjuje jezičke sposobnosti mladih ljudi.

– Ako se emocije ne izražavaju njihovim pismenim ili usmenim dočaravanjem, već korišćenjem emotikona, jasno je da to utiče na zakržljavanje jezičkih sredstava za njihovo označavanje. Mnogi se ne trude da se istančano izražavaju, a takvo izražavanje zahteva bogat leksički fond, već se vokabular svodi na jedva nekoliko stotina reči, od kojih se mnoge deformišu ubacivanjem brojeva, skraćenica, engleskih reči i rečenica – priča dr Rajna Dragićević.


Deca sve manje vremena provode u društvu jedni drugih i tako se gubi verbalna komunikacija

Pravopis se, smatra ona, takođe pojednostavljuje i iskrivljuje, pa umesto da oni koji stalno pišu postaju sve pismeniji, dešava se upravo suprotno – sve što se u školi nauči na društvenim mrežama i u dopisivanju postaje suvišno.

– Nema mnogo nade za razvoj jezičkih sposobnosti onih koji umesto „sačekaj me” kažu „W8 4 me”. A ako ne mogu da se izraze, koliko nade možemo ulagati u njihov intelektualni napredak i njihovu budućnost? – upozorava Rajna Dragićević.

Pravopis se takođe pojednostavljuje i iskrivljuje, pa umesto da oni koji stalno pišu postaju sve pismeniji, dešava se upravo suprotno – sve što se u školi nauči na društvenim mrežama i u dopisivanju postaje suvišno

Ipak, važno je, ističe ona, imati u vidu sledeće – ako se zreli ljudi jedni drugima obraćaju tako oskudno, o tome možemo razmišljati i kao o igri, jer su zreli ljudi već jezički formirani, pa mogu sebi da dozvole zabavu koja se sastoji iz slanja sličica i skraćenica.

– Problem nastaje onda kada jezički nezrelo dete od 12 godina pomisli da je normalno razmenjivati informacije bez reči, pomoću brojeva, skraćenica, emotikona, simbola. Za takvo dete, koje uči da se koristi sličicama, a nalazi se u životnom uzrastu kada treba da bogati jezik, malo je verovatno da će ikada nadoknaditi ono što je izgubljeno u jezičkom, pa i kognitivnom razvoju – upozorava profesorka Dragićević.

PRVACIMA ZVONE MOBILNI UMESTO ŠKOLSKOG ZVONA Telefone imaju gotovo svi đaci, a ova HIT SPRAVA je unela pometnju u učionice

Nastavu učitelja u nižim razredima osnovne škole ne prekidaju više zapitkivanja dece ili školsko zvono, već stalna zvonjava pametnih telefona ili sve češće satova. Pametne telefone u školu sada donose već prvačići, pa čak i predškolci, i koriste ih tokom nastave.

Postoji još jedna mračna strana SMS komunikacije koja loše utiče na razvoj mladih, a ogleda se u tome što deca, nažalost, sve manje i manje vremena provode u društvu jedni drugih. Tako se gubi verbalna komunikacija u direktnim susretima, u druženju, u vremenu koje se zajedno provodi.

– Ne treba zanemariti da se razvijamo i učimo čak i dok gledamo nečiji izraz lica dok nam se obraća, nečije gestove, položaj tela. Učimo i dok pratimo način na koji neko izražava emocije, započinje razgovor, pozdravlja se kad odlazi. Sve češće se može zapaziti da našoj deci sve ovo nedostaje, jer sede sami u svojim sobama, sa telefonima u rukama, nervozni i usamljeni, i kucaju neke kvačice dok život prolazi pored njih – zaključuje dr Dragićević.

Zanemarene funkcije jezika

Koliko je situacija alarmantna, pokazuje i podatak da petnaestogodišnjaci u Srbiji koriste prosečno 100 reči, dok bi dete predškolskog uzrasta, prema razvojnim standardima, trebalo da u svom rečniku ima barem oko 2.000 reči. Kao posledicu toga, sve ređe se razgovara, a komunikacija je sve češće vulgarno usmerena samo na davanje instrukcija i dolaženje do informacija.

– Mnoge funkcije jezika ostaju zanemarene, zaboravlja se da se jezikom izražavaju emocije, da nam razgovor ponekad pomaže da razumemo svoje postupke, tj. da kroz razgovor upoznajemo i sebe i druge – smatra Rajna Dragićević.

Izvor: https://www.blic.rs/

Trudnica u Nišu zaražena malim boginjama došla da se porodi, bolnica formirala SPECIJALAN IMUNI TIM

Trudnica zaražena malim boginjama porodila se na Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra u Nišu. Porođaj je obavljen uz maksimalne mere zaštite, u izolacionom porodilištu specijalno namenjenom infektivnim pacijentima.

Foto: O. Bunić / RAS Srbija

Porođaj trudnice, koja je na Ginekološko-akušersku kliniku stigla već zaražena malim boginjama, u završnoj fazi infekcije, nije bio uobičajen za lekare koji su se suočili s njim. Da bi se izbegla mogućnost širenja dalje zaraze, formiran je tim lekara i medicinskih sestara koji su svi u detinjstvu i mladosti već preležali male boginje i tako stekli imunitet.

– Trudnica je došla u ambulantu GAK sa porođajnim bolovima. Veoma je pozitivan gest bio to što su i ona i suprug, znajući da su infektivni, nosili zaštitne maske na licu. Odmah su rekli da žena ima male boginje. Šef dežurne ekipe sišao je u prijemnu ambulantu, obavljen je pregled i trudnica je primljena u specijalno izolaciono porodilište koje je upravo namenjeno infektivnim pacijentima. Tokom boravka na GAK ova pacijentkinja nije imala nikakav kontakt ni sa jednom drugom pacijentkinjom koja je smeštena na ovoj klinici – objašnjava doc. dr Predrag Vukomanović sa GAK u Nišu.

Porodilja nije imala kontakt s drugim pacijentima: dr Predrag Vukomanović

Foto: B. Janačković / RAS SrbijaPorodilja nije imala kontakt s drugim pacijentima: dr Predrag Vukomanović

Posle konsultacija s infektologom i epidemiologom, obavljen je porođaj u uslovima potpune izolacije. Beba je došla na svet bez ikakvih akušerskih komplikacija, bila je potpuno vitalna i odmah je zaplakala, bez ikakvih znakova infekcije malim boginjama. Trudnica je smeštena u posebnu sobu sa zasebnim mokrim čvorom, a beba je, po pravilima za takve situacije, prebačena na Dečju internu kliniku, gde se i dalje nalazi radi praćenja stanja.

Sorti_vakcina_boginje_vesti_blic_unsafe_sto

– Sve osoblje koje je učestvovalo u porođaju, lekari i babice, u detinjstvu su preležali male boginje jer u to vreme nije postojala vakcina protiv ove zarazne bolesti, tako da su stekli prirodni trajni imunitet i ne postoji mogućnost da se zaraze. Osim toga, ceo porođaj je urađen uz maksimalne mere zaštite, korišćenje maski, zaštitnih naočara i specijalnih mantila. Porodilja je nakon zbrinjavanja prebačena na Infektivnu kliniku – kaže doc. dr Vukomanović.

Beba dobro, nema simptoma bolesti

U upravi Kliničkog centra kažu da je porodilja par dana posle porođaja otpuštena sa Infektivne klinike jer više nema razloga da bude u bolnici, dok je beba zadržana na Dečjoj klinici zbog praćenja stanja.

– Beba je dobro, primila je imunoglobuline odmah po rođenju, nema simptome bolesti, ali će ostati još neko vreme do isteka perioda inkubacije da bi se ispratilo da li će se pojaviti simptomi bolesti – kažu u KC Niš.

Izvor: https://www.blic.rs

5 vrsta infekcija koje su OPASNE u trudnoći

Da li infekcije mogu da utiču na moju bebu?

Posteljica služi kao barijera koja čuva bebu u materici, ali neki virusi i bakterije mogu da je prođu i oni mogu da naude bebi. Neke od infekcija koje mogu da naškode bebi su rubela, toksoplazmoza i listerioza.

1. Toksoplazmoza

Izaziva je parazit koji živi u nedovoljno kuvanom ili sirovom mesu, nepasterizovanom kozjem mleku, prozvodima na bazi kozjeg sira, na neopranom voću i povrću i mačjem izmetu. Simptomi su slični kao kod gripa ali, u većini slučajeva, infekcija ne pokazuje nikakve simptome. Otprilike trećina žena imuna je na ovu bolest.

Koje su opasnosti po bebu?

Posledice mogu da budu oštećenje vida i mozga – a u nekim slučajevima i pobačaj ili mrtvorođeno dete. Ako se plašite da ste zaraženi, dajte krv na analizu. U slučaju da je nalaz pozitivan, daljim analizama utvrdiće se kada je došlo do infekcije i da li postoji rizik za vašu bebu. Pozitivan rezultat može da znači i da ste u određenom periodu u prošlosti bili zaraženi, ali da ste vi i vaša beba trenutno imuni.

Kako da se zaštitim?

Izbegavajte nepasterizovane proizvode, sirovo i nedovoljno pečeno meso i jaja i uvek detaljno operite voće i povrće. Dodatno ćete biti zaštićeni ako pre jela ili pripremanja hrane budete prali ruke antibakterijskim sapunom. Obavezno nosite rukavice kada praznite mačju posudu sa peskom ili dok obavljate baštenske poslove.

2. Varičela

Ova infekcija izaziva svrab i pojavu plikova na koži. Prenosi se vazduhom ili direktnim kontaktom sa obolelima.

Koje su opasnosti po bebu?

Ako se inficirate tokom prvih 20 nedelja trudnoće, postoji izvestan rizik da će doći do fetalnih abnormalnosti, odnosno problema sa očima, niže telesne težine od normalne i sporijeg razvoja. Ukoliko se zarazite neposredno pre porođaja, vaša beba će biti zaražena infekcijom, što je veoma ozbiljan problem.

Kako da se zaštitim?

Ako ste ranije imali varičelu, imuni ste. Ukoliko niste sigurni da li ste je imali ili ne, klonite se inficiranih, a za svaki slučaj odnesite krv na analizu da bi se utvrdila vaša otpornost na ovu bolest.

3. Rubeola (nemačke ospice)

Kod dece može da se javi svrab, ali ponekad simptomi potpuno izostanu. Kod odraslih temperatura može da bude blago povišena, javlja se svrab, u zglobovima bol, a žlezde su uvećane. Rubeola se retko javlja u modernom svetu.

Koje su opasnosti po bebu?

Ako je dobijete tokom prva tri meseca trudnoće, vaša beba može da oboli i da jojo to ošteti srce, nervni sistem, vid i sluh. Postoji opasnost od pobačaja ili rađanja mrtve bebe.

Kako da se zaštitim?

Pre nego što zatrudnite, zamolite lekara da proveri vaš imunološki sistem i da vas vakciniše ako je to neophodno. U slučaju da niste stekli otpornost na ovu bolest, izbegavajte osobe koje su inficirane.

4. Parvovirus

Kod dece je poznat i kao “bolest išamaranih obraza” zbog karakterističnih crvenih pruga po obrazima. Kod odraslih će izazvati zapaljenje zglobova, ali neće doći do pojave pomenutih crvenih pruga. Često se brka sa rubeolom.

Koje su opasnosti po bebu?

Oko 75 odsto žena koje se zaraze neće preneti ovu bolest na bebe. U retkim slučajevima može da izazove ozbiljne probleme, pa čak i pobačaj.

Kako da se zaštitim?

Ako ste bili izloženi dejstvu virusa, ili ako vaš lekar pretpostavlja da ste zaraženi, treba da se testirate. U slučaju da se pojavi svrab, ili ukoliko ste bili u kontaktu sa zaraženim osobama, odmah idite na pregled.

5. Listerioza

Izuzetno retka infekcija koja se prenosi konzumiranjem proizvoda od nepasterizovanog mleka i nedovoljno kuvane hrane. Izaziva gastrointestinalne simptome i groznicu.

Koje su opasnosti po bebu?

Može da izazove pobačaj u kasnoj fazi trudnoće ili prevremeni porođaj.

Kako da se zaštitim?

Ne konzumirajte mlečne proizvode koji nisu pasterizovani, kozje mleko ili proizvode na bazi ovog mleka. Isto tako, budite oprezni sa hranom koju podgrevate, a ako jedete gotova jela – pobrinite se da su ključala pre nego što ih skinete sa vatre.

Izvor: http://www.mamaibeba.com

Poslednje ZBOGOM maloj Martini

Pricu o mom andjelu o Martini znate svi rodila se 16.08 2017 sa svega 640gr i 32cm duga bila je borac pravi prava mala lavica prolazili smo uz uspone i padove.Mnogo vremena nam je trebalo da dodjemo do famoznih 1kg nekih 3meseca 17.11.2017 na dan prevremeno rodjenih beba je konacno imala operaciju srca koju smo morali 2 puta odlagati zbog infekcija.Operaciju je podnela dobro al na zalost su nas iz Bg poslali sa velikom infekcijom nazad u bolnicu u NS bilo je pitanje dal cemo preziveti.Zbog tih reci ja sam krstila Martinu u bolnici 21.11.2017 posle krstenja nama bilo mnogo bolje za par dana su je skinuli sa respiratora na kanile, ja sam bila najsrecnija na svetu kad sam usla kod nje i videla da dise bez masine. Tad su mi i prvi put dali malenu na ruke da je mazim i tako svaki put kad sam isla tamo sam je uzela na ruke pevala joj mazila.Tako smo poceli i da dodajemo na kilazi i na duzini medjutim 01.01.2018 kad sam otisla kod nje ona je imala jako visoku temperaturu,inhalirali je svakih 15 minuta.02.01 nisam isla ostala sam sa sinom zvala sam da cujem kako je moja malena kazu relativno stabilno al je vracena na respirator jer je bila jako visoka temperatura.03.01 sam otisla kod nje al ona nije bila dobro,videla sam cim sam ulazila jer stalno su doktori bili tamo oko nje skakali,2 puta su je vracali u zivot dok sam ja tamo stajala i plakala nisam mogla da se pomerim od nje bila sam duze nego sto su posete dozvoljene.Kad sam izlazila od nje nisam prestajala plakati i samo sam ponislila kako je i ovo samo jos jedan pad iz kog ce izaci kao borac.Imala je skoro 2.5kg i 44.5cm dugacka.Sutra dan ujutro,dosao drugar koji je postar samo mi reko molim te sedi reko mi kako da ti dam ovo rasplakao se,i kaze ne mogu da ti dam odmah sam znala o cemu je rec,odmah sam znala da je moja Martina preminula.Pocela sam da placem nisam mogla da se smirim…Punih 4meseci i 18 dana se borila lavovski. Najteze je bilo kad su njen mali beli kovceg dovezli,jedva sam izdrzala bol plakala sam,vristala al sam posle pomislila sad je ona nasim najlepsim andjelom.Kako sam ja odlazila svakog dana da je mazim i pazim tako sad ona pazi na nas sa neba.Tesim sebe da tamo gore nema vise boli,nema cevcica i igala.Sada je ona sa jednim srecnim andjelom koji cuva nas.Uvek ce biti boli i praznine u srcu,al znam da ce uvek biti pored nas nas mali andjeo.

Klizma (klistiranje):Priprema u porodilištu

U našim porodilištima se pražnjenje creva porodilje sprovodi kao standardna procedura u fazi pripreme za porođaj. To se izvodi izazivanjem nadražaja toplom vodom i sapunicom, koja se ubacuje u čmar putem gumenog creva. Klistiranjem se smanjuje pritisak u stomaku, otklanja zatvor, i sprečava iznenadno pražnjenje creva na porođajnom stolu pri napinjanju – što bi moglo da dovede do infekcije bebe neposredno po rođenju. Ne sprovodi se svuda u svetu, jer se smatra da nije neophodno – naročito ako je žena imala spontano pražnjenje creva kada je počela da oseća porođajne kontrakcije, ili nakon prskanja vodenjaka kod kuće.

U našim porodilištima se klistiranje ne sprovodi jedino u situaciji kada je grlić toliko otvoren da nema vremena za klizmu, već žena mora odmah da ide u porođajnu salu. Nekada joj dozvole da upotrebi čepiće, ukoliko ih je donela, i tako malo umanji neprijatnost koju nosi ova procedura.

Brijanje predela oko međice

Kao i klistiranje, i brijanje spada u pripremu koja se obavlja neposredno pred ulazak u porodilište. Cilj je da se pripremi područje na kome će lekar da uradi epiziotomiju (rez na međici) u fazi napinjanja, pre samog izlaska bebe. Podeljena su mišljenja oko ove procedure: neki lekari smatraju da nije neophodna, bez obzira da li se radi epiziotomija ili ne, ili – ukoliko se radi, da je dovoljno da to bude samo na mestu gde će da se izvede rez. Kako se kod nas rutinski radi, preporuka je da žena sama obrije stidne dlake, kako bi izbegla osećaj stida zbog načina kako se to izvodi u porodilištu, ili da bar ponese svoj brijač od kuće.

Porodila se sama kod kuće STOJEĆI U KUPATILU i sve to slikala: Fotografija je ODUŠEVILA SVET

Prvi porođaj u bolnici za nju je bio traumatičan pa je Marisa Hakel iz Ohaja odlučila da rodi svoje drugo dete kod kuće – i iskustvo podelila sa svetom.

Donji deo slike krije iznenađenje
DONJI DEO SLIKE KRIJE IZNENAĐENJEFOTO: FACEBOOK

Postoje brojne priče na temu teškog porođaja. Problemi s epiduralnom, carski rez, neizdrživi bolovi su samo neki od njih. Nakon što je proživela traume u bolnici pri prvom porođaju, Marisa Hakel je odlučila – rodiće drugo dete kod kuće.

Kada je Marisa podelila sliku sebe i svoje upravo rođene bebe na Fejsbuku, priča ove snažne Amerikanke je postala viralna.

Slika koja je fascinirala svet
SLIKA KOJA JE FASCINIRALA SVETFOTO: FACEBOOK

– Nisam imala tako dobro iskustvo pre tri godine kada sam rodila u bolnici. Osoblje me napadalo jer nisam želela epiduralnu, a za vreme samog porođaja su me prisilili na to. Isto tako, naterali su me da legnem na leđa i pritiskam prilikom porođaja. Završila sam s povredama i šavovima – napisala je u svojoj objavi.

Poučena strašnim iskustvom i u dogovoru sa suprugom, Marisa je odlučila da rodi kod kuće bez stručne pomoći, i ni u jednom trenutku nije posumnjala u svoju odluku.

Uprkos tome što su trudovi došli 2 nedelje kasnije od predviđenog, nije paničila zbog porođaja kod kuće.

Sve je prošlo u najboljem redu
SVE JE PROŠLO U NAJBOLJEM REDUFOTO: FACEBOOK

– Jedva sam čekala da počnu trudovi, toliko sam bila uzbuđena. Odnos koji imam sa sopstvenim telom je ono što me držalo pozitivnom. Znala sam da uprkos te dva nedelje koje su prekoračile planirani termin, da će mi moje telo javiti kada je spremno – rekla je.

Koliko je tačno porođaj trajao ni sama Melisa ne zna, ali misli da je bilo nekoliko sati. Kada su kontrakcije počele, muž je sve vreme bio uz nju.

– Kada sam imala potrebu da guram, pokušala sam da ostanem na krevetu, ali mi se to učinilo previše neprirodno. Objasnila sam svom suprugu o čemu se radi i odveo me do toaleta. Pustila sam telo da samo počne, a ja sam sela na wc šolju. Suprug me upozoravao da ako previše budem gurala, da bi dete moglo da udari glavom o ivicu šolje ili još gore, da upadne.

Zatim je Marisa ustala sa šolje i objasnila suprugu da želi da rodi stojeći, na šta je on pomislio da je potpuno poludela. I zaista, Amerikanka je pustila da telo do kraja istisne dete, a njen suprug je mahnito počeo da slika.

– Nikad se u životu nisam osećala snažnije – zaključuje Marisa Hakel.

Izvor;zena.blic.rs

Zastrašujuća ispovest Novosađanke: Preživela sam porođaj kao iz pakla

Iako je imala problema s crevima još od ranog detinjstva, zbog čega je prvi put operisana kao tromesečna beba, Novosađanka Andrea Prodanović (29) imala je zdravu trudnoću. Ipak, kada se, decembra prošle godine, zbog bolova u stomaku, u osmom mesecu trudnoće, javila u novosadsko porodilište, nije ni sanjala da će se ubrzo naći na ivici smrti.

Svoju tek rođenu, zdravu devojčicu Ninu, videla je samo jednom, a onda je pala u komu. Aparati su je danima održavali u životu. Zbog trovanja krvi neposredno posle operacije, ostala je bez mogućnosti da Nini rodi brata ili sestru. Lekari u novosadskom porodilištu, međutim, tvrde da su učinili sve što je bilo u njihovoj moći da bi ovu mladu ženu sačuvali u životu.

Andrea, međutim, kaže da, iako su imali uvid u njenu medicinsku dokumentaciju i raniji problem sa crevima, lekari, ipak, nisu na vreme prepoznali pravi uzrok njenih bolova, već su, verujući da je u pitanju prevremeni porođaj, tretirali kao i bilo koju drugu trudnicu.

– Olako su prihvatili moj slučaj. Znali su moje prethodne operacije i dijagnozu. Njihova dužnost je bila da mi pomognu! Javila sam se zbog bolova u stomaku, a oni su me u porodilištu ostavili da prva dva dana samo ležim i čekali da porođaj počne – priča, za „Novosti“, Andrea. – Ali, kako se ništa nije dešavalo, a bolovi nisu prestajali, poslali su me na indukciju. Ni to nije pomoglo, pa su me porodili carskim rezom i tek tad, kad su me otvorili, uočili žuč, pravi uzrok bolova.

Prilikom carskog reza, kada je na svet donela zdravu devojčicu, Andrei je na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine, popularno zvanoj Betanija, izvađena žučna kesa.

– Tada počinje pakao. Operacija nije dobro prošla. Umesto da se oporavljam, meni je iz dana u dan bilo sve gore, ali lekari na to nisu obraćali pažnju. Bila sam naduvena, otečena, a rad creva nije uspostavljen drugog dana posle carskog reza, kako je uobičajeno – priča Andrea.

Ona dodaje da je tek šesti dan podvrgnuta ponovnoj operaciji, kada je ustanovljeno da joj se crevni sadržaj izliva u trbušnu duplju. Ali, već tad bilo je kasno, jer su Andreina creva, bukvalno, pukla.

Iz te anestezije Andrea se nije probudila skoro deset dana. U teškom stanju prebačena je u Urgentni centar i lekari su se borili za njen život. Zbog izlivanja creva, sepsa je zahvatila i matericu i njen grlić, pa je Andrea tokom druge operacije ostala i bez reproduktivnih organa.

– Oduvek sam želela troje dece… Meni je to pravo oduzeto i dalje ne znam čijom krivicom, ali želim da se to konačno utvrdi. Zato sam svoj slučaj prijavila zdravstvenoj inspekciji – odlučna je mlada žena, koja je tek nedavno, devet meseci posle preživljenog pakla, počela da se oporavlja, skinuvši ileostomu (spona između tankog creva i stomaka).

Upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCV Dragan Stajić, potvrdio je „Novostima“ da je Andrein slučaj jedan od najkomplikovanijih koji su imali u dosadašnjoj praksi, ali da su ginekolozi i akušeri svoj deo posla obavili besprekorno.

– U zbrinjavanje ove pacijentkinje bio je uključen i konzilijarni hirurg sa Klinike za abdominalnu hirurgiju, a ne samo lekari iz naše klinike – objašnjava Stajić. – Napominjem da je pacijentkinja ginekološki-reproduktivno bila potpuno zdrava, carski rez je dobro prošao, a beba koju je ona rodila bila je u dobrom stanju. Međutim, njeno stanje je otežala koplikacija s crevima, zbog čega su morali da se uključe i hirurzi s druge klinike.

Izvor: Novosti

Kako sam se ja napnula izašla je bebici glava i samo od jednom olakšanje…

Moja trudnoca je protekla dobro,lepo sam se osecala u trudnoci,od 6 meseca trudnoce ja sam koristila utrogesten sve do sredine 9 tog…kada sam usla u 9 ti mesec ja sam konstantno imala bolove ali to je sve bilo podnosljivo…dan pre termina imala sam zakazan ctg otisla sam u bolnicu odradili mi ctg doktor me je pozvao u ordinaciju i rekao znate nemojte da se uplasite ali bebi je ubrzan rad srca hocete li molim vas da predjete u porodiliste da vam oni odrade ctg pa da vidimo da li ce te ostati…ja sam izasla otisla do kuce uzela stvari za bolnicu,vratila se tamo i pitaju oni mene a sto si ti dosla ? Ja reko pa doktor mi je rekao da je bebi ubrzan rad srca reko mi je da trebam da dodjem kod vas da mi odradite ctg…ona je samo okrenula ocima rekla lezi na sto pregledala me i samo je drugoj sestri rekla za porodiliste pisi narukvicu zena je otvorena 4,5 prstiju..oni su mene sproveli do boksova tamo sam usla i klistirali me pa sam cekala nekih pola sata da bih isla u wc..i ja sam se tako setkala po onom kupatilu dok nije dosao doktor i reko sta cekas ajde ulazi unutra..malo sam se uplasila neki adrenalin me puko vidim zene vriste i samo odjednom cujem bebice kako placu ? pomislih ja u pa to ce brzoo..usla ja unutra oni mi prikljucili ctg u 15 dolazi sestra sa ogromnim makazama ja je gledam izgubila se ona je uzela gurnula makaze probusila mi vodenjak …malo je bilo neprijatno i drugacije sam osecala bebu kad se mrda ..ja nisam imala bolove uopste do 19 h ..u 19 h krecu slabi naponi i samo odjednom sve jaci i jaci imas vremena kolko tolko da se osmorisda vratis snagu pa da se opet napnes …meni je to tako krenulo nikog zivog oko mene odjednom prazno gore sta cu nisam mogla da izdrzim krenem sama da guram i da se derem i nailazi doktorla ja je zamolim za casu vode ona mi rece ne moze mogu samo da ti dam da nakvasis usta i ja je zamolim da mi da..dade ona meni pita me sta vam je ja reko ne znam boli me imam pritisak dole steze mi se stomak i ko da hoce da izadje zena meni kaze ajde guraj…ja na to njoj odgovaram ja ne znam sama budite pored mene i govorite mi kad trebam da guram …kaze ona meni guraj ja guram presla je ispred mene gurnula ruke rece mi sad cu doci ja cekam dolazi ona sa jos 4 zene…ja pomislih u sebi uh to je to sad cu da se porodim..dosla babica stala je ispred mene da bebu doceka dve su mi bile sa strane gurale mi stomak posteljinom dok je glavna babica meni govorila napni se jos samo malo ajde ona je rukama pomagala i sirila dole koliko je mogla onda je doktorki dala makaze i u istovreme sam se napinjala doktorka je napravila rez mali koj me je zapeko onako poprilicno i kako sam se ja napnula izasla je bebici glava i ramena i samo od jednom olaksanje sve prestaje nemam napone nemam kontrakcije uh u 22 i 10 seam se porodila i dobila cerkicu moje sve uzivotu ja nisam bila svesna da sam ja postala majka ? stradan kad su mi je doveli ja je gledam ona mala slatka devojcica pa razmisljam covece sta je priroda 9 meseci je nosis i malo se namucis na porodjaju neko malo vise ali imas dete proslo je 9 meseci od porodjaja ha i sada kad je pogledam jazem boze zar je moguce ja sam majka imam dete porodjaj je proso sve kako treba hvala bogu malo je posle toga bolelo ali imam najvece bogastvo u svom zivotu postala sam majka jednog malog bica koje cu odgajati i boriti se za nju do poslednjeg daha nesto najlepse.

Close