Mesečne arhive: septembar 2017

Dr Fikret Ibrahimović za naš portal Klub beba trudnica i mama

Fikret Ibrahimović, rodjen 01.07.1990 godine


Zivi i radi u novom Pazaru.Zavrsio je srednju medicinsku skolu,pedijatrijski smer,a medicinski fakuzltet u Beogradu gde je i diplomirao juna meseca 2015 godine. Zapošljen je u bolnici za misicne i neuromisicne bolesti.Njegovo interesovanje su oblasti reumatologije,neurologije i fizikalne medicine.


Na pitanje šta voli da radi u slobodno vreme dr Ibrahimović odgovara:

-U slobodno vreme citam dosta u vezi svog posla,kao i inovacije iz pomenutih oblasti.


A na pitanje šta bi izdvojio za pamćenje u svom poslu on odgovara:

-Ono sto je ostavilo izrazit pecat u dosadasnjem radu je ponovno ustajanje i hodanje pacijenta sa ugradjenim vestackim srcem koji je prelezao mozdani udar koga su svi otpisali, ali uz moje pozrtvovanje kao i celokupnog osoblja pacijent je ponovo ustao na svoje noge!


Šta planira za budućnost i koji su njegovi planovi doktor dodaje:

-U buducnosti planiram sto vise usavrsavanja kao i pomoc bolesnima i iznemoglim osobama, uz naravno specijalizaciju.


A kako će dr Fikret da doprine grupi Klub beba trudnica i mama on odgovara:

-Moja pomoc grupi ce biti u vidu saveta da ono sto mogu kuci to i urade, bez odlaska lekaru,ili cak ako je to nemoguce da bar kolko tolko usmerim gde se treba javiti , da ne bi bilo nepotrebnog lutanja.


-Saglasan sam da ću pisati tekstove isključivo samo za ovaj sajt za bebe i svako kopiranje mog autorskog dela biće protiv moje volje i protiv pravila ovog sajta.

Za kraj lekar poručuje članovima naše grupe:
-Ono sto bih porucio svim clanovima grupe je da nikad ni za sta ne odusataju!Puno pozdrava svim članovima grupe kao i urednici koja je došla na ideju za saradnju.

 

Mira je rodila devojčice koje su ubrzo umrle. Ali danas je srećna i još pamti rečenicu jednog lekara

127525_15218171-1148744275220045-1498984667-n
Ja sam Mira Milošević Ilić. Kad sam započela sa procesom vantelesne oplodnje, imala sam 27 godina. Po struci sam trgovac. Trenutno se bavim svojim hobijem i od toga zarađujem, a to je poslastičarstvo. Pored toga gajim i svoje blizance dobijene procesom VTO pre tri godine.
Mira Milošević Ilić
MIRA MILOŠEVIĆ ILIĆ FOTO:

Moja ljubavna priča je tada bila, a i danas je, kao iz bajke, nestvarna i čudesna. Valjda je zato i odolela iskušenjima koja su je zadesila. Jedna greškom poslata poruka zalutala je iz Šapca u Užice na telefon mog sadašnjeg muža. Čak dve godine posle toga on se setio mene, čuvao moj broj, javio mi se i od tada do danas mi se ne razdvajamo.

Naša prava bajka počela je već prve godine braka da dobija boju surove stvarnosti. Naša ljubav nije bila dovoljna da bi se začeo naš plod i to je počela da nas zabrinjava. Na prvim pregledima, obavljenim od maja 2008. do maja 2009. godine nije bilo nikakvih loših rezultata, ali ni začeća. Već nakon toga počeli su polako da mi otkrivaju miome i ciste, a u isto vreme i suprugu je dijagnostikovana oligotermija i izražena varikocela. Tada započinje naša borba.

NEMIR I STRAH SU RASLI IZ DANA U DAN

Prve dane i mesece naše borbe ispunjavala je zbunjenost, neverica, sluđenost pričama, terapijama, alternativnim i medicinskim lekovima, a sve to sam ja uspela da začinim svojim ogromnim nestrpljenjem. Tako sam, nakon muževljeve operacije i delimičnog oporavka i bez ikakvog lečenja mioma i cisti, odlučila da započnem sa VTO.

Prva  VTO mi je rađena u Leskovcu. Naravno da nije uspela, ali nisam to shvatila tragično. Nije mi bilo svejedno, ali nisam ni patila. Tada sam upoznala dosta žena koje su ček i po sedam puta radile VTO, pa sam se tako malo utešila nakon prvog neuspeha.

Početak 2010. godine obeležilo je poznanstvo sa kojekakvim „lekarima“ i užasnim dijagnozama. Nemir i strah su rasli iz dana u dan, ali sada, iz ove prespektive, slobodno mogu reći da sam sama sebi i svom suprugu to priređivala, moja tvrdoglavost i uporenost da glavom prođem kroz zid. Bila sam previše zaslepljena idejom da ja moram da se ostvarim kao majka i da ću po svaku cenu to uspeti. Upravo tako, nisam pitala ni za cenu, ni za uloženo vreme, trud, naša obostrana osećanja, strah, stres… Ušla sam u začarani krug, mada to nisam htela da priznam, niti sam se trudila da nađem izlaz iz njega

A ONDA SAM UPOZNALA DR MARKOVIĆA…

Već u martu iste godine urađeno mi je laparoskopsko pročišćavanje jajovoda u Užicu. Miom nije uklonjen. Ono što je obeležilo ovaj moj boravak u bolnici jeste jedan razgovor sa lekarom čije ime moram pomenuti, a to je Rade Marković. Tu njegovu posetu i reči koje mi je tada uputio nikada neću zaboraviti. Rekao mi je: „Mirjana, intervencija je uredno protekla, ali ti se ponašaš veoma neozbiljno i ideš od lekara do lekara. Tako ništa nećeš postići. Nisam ni siguran da li ti sa tom svojom tvrdoglavošću možeš uopšte biti moj pacijent…“

Nakon te intervencije svi rezultati analiza bili su uredni i mi odlučujemo da se prijavimo za Nacionalni program VTO u Beogradu. Još jedno ružno i ponižavajuće iskustvo s lekarima koje poznajemo iz nekih drugih situacija i klinika gde su bili divni, temeljni i pažljivi, a ovde, osećala sam se kao još jedna u nizu, kao vreća na traci koju neko samo krajičkom oka pogleda i odgurne u stranu. A račun je naše utiske pojačao…

Mirina najveća želja se ostvarila i ovako slatko izgleda!
MIRINA NAJVEĆA ŽELJA SE OSTVARILA I OVAKO SLATKO IZGLEDA!FOTO:

Leto 2010. godine, mi u Novom Sadu, iznajmili stan, a ja toliko hrabra i uporna da čak sebi i suprugu dajem injekcije. Spremna na sve, ne dozvoljavam da me bilo šta pokoleba. Međutim, pitanje dr Markovića neću zaboraviti…

U septembru 2010. urađena je druga VTO. I dalje previše nestrpljiva, pre vremena radim test na trudnoću i rezultat je bio pozitivan. To potvrđuje i rezultat beta HCG-a, a na ultrazvuku trojke. Teško ću izabrati reči kojima bih opisala naše tadašnje stanje. Preplavljeni srećom, zabrinutošću, željom da sve to uspe… Trudnoću je pratio sve vreme miom. Na 4D ultazvuku u Čačku opet neke nesigurne prognoze, ali ja sam jača nego ikad i ne posustajem. Iz ovog perioda pamtim još jedan savet svog dr Markovića koji nisam poslušala. Stalno sam putovala u Beograd na kontrole, iako je to moglo da se radi i ovde u Užicu, na šta mi je i on ukazivao, a i nisam ozbiljno shvatila pojam visokorizične trudnoće. Presrećna zbog svog stanja, šetam, družim se, pripremam i slavim svoj rođendan i još jednom putujem u Beograd.

RODILA SAM DVE DEVOJČICE

Samo nekoliko dana nakon toga počinje porođaj, odlazim opet u Beograd. Put do Beograda praćen nesnosnim bolovima bio je samo početak užasa koji sledi. Molim da me neko pregleda jer ne mogu više da trpim bol. Jedan plod je uginuo, ali dva su još uvek dobro. Tu sam provela mnogo dana mučenja i neprestanog nadzora, bez ikoga svog. Osećala sam se napušteno, usamljeno, izmučeno. Lekari su često imali različita mišljenja. Malo je reći da sam bila zbunjena, bila sam sluđena od bolova, nedešavanja ničega, strašnih terapija…

U tom užasu porađam se u 21. nedelji trudnoće. Rodila sam dve devojčice od po 550 grama. Toliko su bile majušne da je njihov plač zvučao kao mjaukanje mačića. Infekcija koju sam dobila još pre onog kobnog 25. januara polako uzima svoj danak. Prvo jedan plod, pa moje stanje koje je najviše ličilo na stanje raspadanja živog tela i na kraju i smrt dve rođene devojčice… Umirala sam, kopnila i gasila se i fizički i psihički…

Nakon mesec dana horora, bar je meni tako izgledalo, konačno se vraćam svojoj kući. Ali, bez svojih beba i izmučena, kao na smrti… Obuzima me jeza, starh, bes, beznađe i sve se to stapa u stravičan vrisak kojim sam pokušavala da sve to izbacim iz sebe…

Miri je suprug bio najveća podrška i najjači oslonac. Danas nikuda ne idu jedni bez drugih
MIRI JE SUPRUG BIO NAJVEĆA PODRŠKA I NAJJAČI OSLONAC. DANAS NIKUDA NE IDU JEDNI BEZ DRUGIHFOTO:

PLAŠILA SAM SE DA ĆU POVREDITI SEBE I SUPRUGA

Psihičke teškoće sam brzo potisnula jer je moje fizičko stanje bilo sve gore. Neprestane terapije i kontrole nisu ništa promenile jer je u meni trulio deo posteljice, nepažljivo otklonjene prilikom poslednje revizije, bez anestezije. A onda još jedna ista… Sada nastupaju psihičke tegobe. Strah, teskoba u glavi i duši, iznemoglost, nemogućnost da bilo šta radim, da na bilo koji način pokrenem svoj um i svoje telo, sve je u meni umrlo… Gledam ljude oko sebe, svoje ukućane, svi su nastavili svoj život, svi normalno funkcionišu, niko me ne razume, niti to pokušava. Bar je meni tada tako izgledalo. Ja više nisam bila ja. Nisam smela da zaspim, da ostanem sama bilo gde, plašila sam se da mogu povrediti i sebe i supruga…

Te misli su me strašno iscrpljivale. Nakon pola godine ludila počelo je pomalo da se menja na bolje. Posećivala sam psihoterapeuta, kojoj sam mnogo zahvalna za svoj oporavak. I ovog puta sam pogrešila jer sam išla kod više psihologa, ako se tako mogu nazvati. Ali, kada sam upoznala dr S. C. polako sam se vraćala nekadašnjem životu, sitnicama koje sve to vreme nisam mogla sebi da priuštim, šetnja, vožnja automobila, druženje. Koristila sam svaku priliku koju sam imala da vreme provodim sa bebama svojih rođaka i prijateljica.

To mi je mnogo značilo. Sve je bilo znatno bolje, ali ja više nisam bila ona stara. Jedina uteha i želja tada su mi bile da ostanem zdrava fizički i psihički, koliko je posle svega to bilo moguće.

Lena i Luka
LENA I LUKAFOTO:

Pitate se gde je u svemu tome bio moj suprug. Osoba divne duše, ali zatvorene, nikada nije nijednom rečju pomenuo sav taj užas koji smo doživeli. Međutim, u takvom stanju meni je i to smetalo, imala sam utisak da on uopšte nije svestan svega što sam doživela i to me je vređalo. Najbezazlenija reč ili najneviniji postupak pokrenuo bi bujicu mojih suza.

RAZMIŠLJALA SAM I O USVAJANJU

Bio je uz mene neprestano, ispunjavao sve moje želje, samo da ja budem mirna, srećna i zdrava. I on je jako smršao, što mi je govorilo koliki je i njegov bol… Toliko sam bila  zaslepljena svime što sam doživela da sam čak izgovorila da sam njegovom krivicom došla dotle, da je on uzrok za sav taj užas.

Razmišljala sam i o usvajanju, i to podelila sa suprugom. Njegov odgovor me je ostavio bez teksta. Naravno, nije bio za to. Ukoliko njegovi rezultati ne budu zadovoljavajući, on pristaje da idem na VTO i sa donorom da bi dete imalo bar moje gene. Pa zar to nije ogromna ljubav, zar to nije bezgranična velikodušnost i želja da voljeno biće bude srećno…

Nakon godinu dana u meni se ponovo rađa želja da pokušam sa još jednom VTO. U razgovoru sa suprugom opet beskrajno razumevanje i ljubav, podržaće moju odluku kakva god bila i razumeće ako ne budem htela i smela opet da prolazim kroz sve.

Sa mnogo manje snage za borbu odlazim kod dr Markovića. Sledi operacija mioma i histereskopija. Od svega sam se neverovatno brzo oporavila i počinjem sa pripremama za novu VTO.

ONDA ME JE ZADESILA VELIKA TUGA

Međutim, život me ni tada ne ostavlja da se na miru borim. Iznenada mi umire otac. Čovek koga sam volela više od svega, koji je bio sve u mom životu… Ali, to što me je dotuklo, u isto vreme mi je i dalo snagu. Setila sam se jednog od naših poslednjih susreta i razgovora u kome sam rekla tati da bih volela još jednom da pokušam sa VTO. Sećam se sreće na njegovom licu i ogromne želje da mu rodim unuke.

Ubrzo nakon tatine smrti urađena je VTO i opet je bila višestruka trudnoća, opet trojke. Nisam smela da se radujem, plašila sam se da se ne ponovi prethodni scenario. Ovog puta sama tražim ono što su mi prošlog puta predlagali, a to je embrioredukcija. Urađena je u Novom Sadu.

Ovog puta, poučena stavičnim iskustvom, vreme provodim u Šapcu kako bih manje putovala do Novog Sada. Embrioredukcija je bila stresna više zbog neodgovornosti lekara i medicinskog osoblja, nego što je sam proces strašan. Sve se dobro završilo.

Danas je Miri želja da mnogo žena čuje za njenu priču, da im tako pruži podršku  ako s ebore za potomstvo
DANAS JE MIRI ŽELJA DA MNOGO ŽENA ČUJE ZA NJENU PRIČU, DA IM TAKO PRUŽI PODRŠKU  AKO S EBORE ZA POTOMSTVOFOTO:

U drugom mesecu trudnoće vraćam se u Užice i odlučujem da učinim sve na ovom svetu da iznesem trudnoću. Dani su prolazili, a ja sam ovog puta uživala u svojoj trudnoći. Na moju inicijativu, moj dr Marković mi radi serklaž, samo da ja budem sigurna, mirna i opuštena. Međutim, sve što sam doživela vraća se u mojim mislima kao bumerang i ne da mi mira… U dogovoru sa dr Markovićem ostajem na patologiji trudnoće sve do porođaja. Svi su me mazili, pazili, čuvali.

Suprug je dolazio kod mene i nekoliko puta na dan, donosio mi hranu koju je svekrva spremala samo za mene. Imala sam cimerke sa kojima mi je vreme brzo prolazilo u razgovorima i druženju. A sve to uz svakodnevne posete mog dr Markovića, uz njegovu podršku i puno vere. I medicinske sestre su bile divne prema meni, pažljive i prijatne.

PESMA U POROĐAJNOJ SALI

Prolazili su divni i mirni dani.

Jedne noći osetim jak bol. Jedva sam iščekala da ugledam dr Markovića. Ipak, porođaj je počeo, ovog puta u 36. nedelji. Sećam se jednog otkačenog anesteziologa koji me je najpre isprepadao i svojim stavom i ponudom da mi urade carski rez u spinalu. Posle svih užasa koje sam istrpela, ovo je dodatno podiglo moj strah i tenziju. Ali, dr Marković i sve sestre me hrabre.

Zahvaljujući otkačenom anesteziologu i spinalu imala sam to zadovoljstvo da uz carski rez slušam pesmu dr Markovića „U Šapcu kraj Save“. U takvoj atmosferi spuštaju mi na grudi najpre Luku, koji se rodio 27. 7. 2013. godine u 10:51, a samo minut kasnije i moju Lenu.

Tada je sve stalo i sve počelao. Postala sam mama dva divna majušna bića. Konačno sam i ja majka! Konačno sam uspela! Uspela sam u svojoj borbi! Pobedila sve nesreće, sve bolesti, sve užase.

Bebe su neko vreme bile na neonatologiji i zbog te odvojenosti sam bila malo tužna, zapravo čudno sam se osećala što nisu pored mene, ali posećivala sam ih i znala da ćemo vrlo brzo biti zajedno.

Lena je imala otvor na srčanoj komori i pretkomori i ostala je na neonatologiji 25 dana, dok je Luka izašao nakon 10 dana.

FOTO:

Lena i Luka danas imaju tri i po godine

I to me je zabrinjavalo, ali znala sam da je sve u redu, da se oporavlja, da će sve biti savršeno.

Tako je i bilo. Ubrzo smo svi bili na okupu. Ovog puta sam ušla u svoju kuću prepunih ruku i prepunog srca! Čuvali smo se, mazili, navikavali jedni na druge, na sreću i punu kuću radosti. Moja dva života imaju sada tri godine i tri meseca. Rastu uz mnogo pažnje i ljubavi. Veseli su i živahni. Moj život je sada sasvim drugi, dobija iz dana u dan sasvim drugi smisao…

Pišući sve ovo sećam se koliko sam propatila, nebrojeno novca potrošila lutajući od lekara do lekara, od travara do travara… Setila sam se svih svojih grešaka, i svojih i lekara i svih koji su bili uključeni u onaj moj sunovrat.

Drage moje buduće mame, ne lutajte u potrazi za lekarima koji će raditi ono što biste vi želele samo da biste što pre postale mame. Ako mislite da ste već našle lekara koji zaslužuje vaše poverenje, ostanite uz njega,naoružajte se ogromnim strpljenjem. Ovo je težak i dug put, ogromna borba koja se ne može dobiti na brzinu. Budite poslušne! Budite pažljive prema sebi jer ste tako pažljive prema svojoj deci koja čekaju da se rode! Budite stamene u svojoj odluci i nepokolebljive ako ne ide sve kako biste vi želele. Sa osmehom na licu mislite na dane koje ja sada živim i trenutke kada ćete kao ja sada gledati svoje dušice punog srca.

SREĆNO!

J. I./Mira Milošević Ilić (zena.blic.rs)

Rođena beba VAN MATERICE teška preko četiri kilograma i dugačka 56cm ovakav slučaj dešava se jednom u 625 miliona slučajeva.

Deset lekara asistiralo je u porođaju koji se, kako kažu, dešava jednom u 625 miliona slučajeva.

Vest o maloj Veroniki obišla je svet
VEST O MALOJ VERONIKI OBIŠLA JE SVETFOTO: PROFIMEDIA

U Sibiru je na svet došla mala Veronika, teška nešto preko četiri kilograma i dugačka 56cm i upisala se u red „čudesnih beba“. Kako kažu lekari, njen slučaj je toliko redak (jedan u 625 miliona), da u potpunosti zaslužuje ime Veronika (donosilac pobede)

Njena majka (31) izabrala je da ostane anonimna, a završila je u Sibiru zbog rata u Donbasu, područja u Ukrajini. Nijedan lekar nije pratio njenu trudnoću i tek se na porođaju otkrillo da je u pitanju jedinstveno stanje.

– Beba je začeta prirodnim putem, ali nekako nije bila u materici, već van nje. U ovom trenutku nema više od 12 takvih slučajeva na celom mestu. Abdominalna trudnoća se ponekad dešava, ali retko kada je dete preživi –kaže dr Vladimir Borovkov, dok se njegov kolega, Dmitrij Erin slaže da je operacija koju su izveli bila veoma rizična.

– Nisam želela da uopšte rađam u bolnici. Muž i ja smo se složili da treba da se porodim kod kuće. Nisam htela na preglede niti da pijem pilule i vitamine. Kontrakcije su počele i sve je išlo dobro, a onda su u jednom trenutku prestale i tad smo rešili da odemo u bolnicu – kaže majka male Veronike.

(siberiantimes.com)

Abortirala sam sama, u sobi. I nikad nikom nisam pričala o tome

Projekat „Humans of New York“ već nam je mnogo puta doneo dirljive priče nad kojima se ceo svet zamislio.

Ovog puta oni donose priču iz Buenos Ajresa, a priča je više nego potresna.

– Nisam želela da budem majka. Imala sam 18 godina. Taj dečko i ja se nismo ni voleli, i imala sam mnogo ciljeva pred sobom. Tako sam donela najtežu odluku u životu. Abortus ovde nije legalan, pa sam na internetu potražila kako se to radi. Uradila sam to sama, u svojoj sobi. Da je nešto krenulo po zlu, ne bih sada bila ovde. Kada sam videla da izlazi iz mene, bio je to najgori trenutak u mom životu, a nikom nisam mogla da kažem. Čak ni roditeljima. I zato sada nosim tajnu u sebi. Osećam se kao da mi je stalno na grudima, zaglavljena. Ceo dan se ponašam uobičajeno, onda noću odem u svoju sobu i plačem – ispričala je mlada žena, a njena ispovest je putem društvenih mreža obišla ceo svet.

Kada čujete ovakve priče, onda možete da uvidite svu neophodnost legalizacije abortusa, i onda bude sasvim jasno zašto su se Poljakinje digle na noge kako bi sprečile usvajane izmene zakona o abortusu.

Izvor:zena.blic.rs

PRESTRAŠNO: Da li je moguće da jedan roditelj RADI OVAKO NEŠTO svojoj bebi? (VIDEO)

Video-snimak jednog Ukrajinca šokirao je ljude kada je objavljen na internetu. Neimenovani muškarac se snimio kako vitla svojom bebom, držeći je samo za po jednu ruku i nogu.

Dok njegova četvoromesečna beba plače, on se nimalo ne uznemirava. Otac je tako vrteo bebu oko svoje glave i rekao, gledajući u kameru, da takve vežbe rade astronauti. U jednom trenutku on je balansirao bebom na svom dlanu.

– Čujem kako joj kosti iskaču. Dobro je ona – rekao je u jednom trenutku.

Kako je rekao on je ovim snimkom pokušao da pokaže kako je njegova ćerka “jedno sa prirodom”. Njegov snimak je izazvao gomilu kritika ljudi koji su zabrinuti za bebu.

Pogledajte video:

Izvor: dnevno24.com

Ja sam vam majka, a ne sluga: I od danas svoje usluge naplaćujem OVOLIKO

Probudi, sredi krevet, spremi doručak, obuci, isprati u školu, dočekaj iz škole, spremi ručak, operi, počisti, i sve tako u krug. Tako funkcioniše većina mama, a jedna je rešila da te svoje usluge naplati.

Mame, da li se slažete sa cifrom?
MAME, DA LI SE SLAŽETE SA CIFROM?FOTO: OPANAK / FACEBOOK

Posao mame nikada ne prestaje, a većina nas dece to ume da ceni tek kada se odselimo, i naročito kada i sami dobijemo decu. I većina mama strpljivo čeka taj trenutak kada vidimo koliko je bilo „nevidljive“ pomoći s njene strane. Ne i ova mama – ona je rešila da svoj trud naplati.

Zato je na vidnom mestu ostavila svoj cenovnik – cene su prilično skromne, ali budući da suma poslova nije zanemarljiva, na kraju bi ona dobila pristojnu cifru za svoj rad.

– Ako ste mislili da volim da budem sluga, prevarili ste se – poručila je ova mama. Njen cenovnik izazvao je oduševljenje na društvenim mrežama, a šta vi kažete, kako vam se čine cene?

BLIZNAKINJE: Jedna sestra je tamnoputa, dok je druga izuzetno svetle puti RETKO se dešava, ali je moguće

Jedna sestra je tamnoputa, dok je druga izuzetno svetle puti. Jedna ima crnu kovrdžavu kosu, a druga zlatnu… Vole se najviše na svetu i sve rade zajedno.

Boja kože je jedini po čemu se devojčice razlikuju
BOJA KOŽE JE JEDINI PO ČEMU SE DEVOJČICE RAZLIKUJUFOTO: PATRYNWORLDLATESTNEW / YOUTUBE

Marsija i Majli Bigs su bliznakinje rođene 2006. godine – istog dana i sata, ali su drugačije od svih blizanaca zbog jedne sitnice… Imaju različitu boju kože.

Veoma liče
VEOMA LIČEFOTO: PATRYNWORLDLATESTNEW / YOUTUBE

Iako su šanse jedan prema milion, desilo se da se od mame Britanke i tate Jamajčanina rodi jedna tamnoputa, kovrdžava devojčica, a druga svetle puti i zlatne kose.

Majka bliznakinja Amanda (42) priznaje da je često imala neprijatnih situacija, pošto je ljudima bilo teško da poveruju da su devojčice stvarno bliznakinje.

– I kada im kažem da su bliznakinje ljudi nas i dalje gledaju začuđeno, pa čak i njihovi nastavnici – rekla je Marsijina i Majlina majka.

Majka je Britanka, a otac Jamajčanin
MAJKA JE BRITANKA, A OTAC JAMAJČANINFOTO: PATRYNWORLDLATESTNEW / YOUTUBE

Ona navodi da je Majli, koja je tamnoputa, uvek bila pričljivija i lakše je ulazila u komunikaciju sa ljudima od Marsije.

– I, ona se sada polako opušta i postaje otvorenija – kaže ponosna mama Amanda.

Devojčice sve rade zajedno
DEVOJČICE SVE RADE ZAJEDNOFOTO: PATRYNWORLDLATESTNEW / YOUTUBE

Njoj je bilo teško da se odvoji od svojih devojčica kada su krenule u školu, jer je veoma vezana za njih.

– Ceo svoj život sam posvetila njihovom odgovju. Bogatstvo je gledati kako vam deca odrastaju – navodi Amanda.

Amanda i njen suprug Majkl (43), koji su zajedno 10 godina, dobili su devojčice iz četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje.

– Ljudi mogu da potvrde koliko su Marsia i Majli slične, uprkos različitoj boji kože. Mi smo ih prihvatili takve kakve jesu, za nas su najbolje i najlepše devojčice na svetu i obožavamo ih od prvog dana – rekao je tata, koji sa ponosom dodaje da Majli rastura matematiku, dok Marsiji bolje idu jezici.

Pa ipak, one sve rade zajedno.

A, par se nada da će uskoro moći da se obraduje i jednom malom dečaku, osim ako se opet ne desi iznenađenje.

(dailymail.co.uk)

Pustila je ćerki da gleda Pčelicu Maju: A onda je videla OVAJ KADAR zbog koga je MOMENTALNO isključila TV i bacila crtani

Kada na red dođe tema o crtanim filmovima, većina roditelja zdušno se slaže da su novi crtaći „puni nasilja“ i da kvare decu, za razliku od „starih, dobrih crtanih filmova“.

Roditelji često navode pčelicu Maju kao primer "starog dobrog crtanog filma"
RODITELJI ČESTO NAVODE PČELICU MAJU KAO PRIMER „STAROG DOBROG CRTANOG FILMA“FOTO: PROFIMEDIA

To je mislila i ova mama, koja je svoju ćerku bez ikakvog razmišljanja puštala da gleda avanture pčelice Maje. A onda je malo pažljivije pogledala jedan kadar i – momentalno ustala i isključila ekran.

Naime, na jednom drvetu vidi se nacrtan penis. Majka je to snimila i podelila sa svojim prijateljima na Fejsbuku. Post je privukao veliku pažnju ljudi širom sveta koji su izrazili zabrinutost zbog toga što se i u ovakvom crtaću može naći neprikladan sadržaj. A jeste li vi primetili nešto slično u filmovima koje vaša deca gledaju?

Pročitaj još: Primetila sam MODRICE na svojoj bebi, odlučila sam da snimim DADILJU zbog tog SNIMKA nisam jela i spavala danima!

Primetila sam MODRICE na svojoj bebi, odlučila sam da snimim DADILJU zbog tog SNIMKA nisam jela i spavala danima!

Prestravljena majka počela je da primećuje modrice na svojoj devetomesečnoj bebi, a onda je tajno snimila dadilju i otkrila jezivu istinu.

Daljilja je bila izuzetno gruba prema bebi
DALJILJA JE BILA IZUZETNO GRUBA PREMA BEBIFOTO: FACEBOOK / SCREENSHOT

Verovatno je najveća noćna mora svih majki da će njihovo dete povrediti neko kome su ga poverili na čuvanje. Ovoj ženi se, upravo, to i dogodilo.

Anamarija Teron je postavila skrivenu kameru u sobi svoje devetomesečne bebe Lajle, u nameri da otkrije šta se dešava sa njom kada je ostavi nasamo sa dadiljom. Žena je imala opravdan razlog za to – na bebinoj koži počele su da se pojavljuju modrice. Imala je šta i da vidi!

Žena kojoj su ona i suprug ostavljali dete na čuvanje ophodila se prema njemu veoma grubo.

Dadilja je bila veoma gruba
DADILJA JE BILA VEOMA GRUBAFOTO: FACEBOOK / SCREENSHOT

Na snimku se vidi da ga baca kao da je džak.

– Bilo je veoma teško za gledanje. Nekoliko dana nisam mogla da spavam, jedem i pijem – izjavila je uplašena majka devojčice.

Par, inače, zbog posla živi u Namibiji, a za dadilju su uzeli jednu ženu koja je odande.

– Veoma mi je teško i da zamislim koliko dugo se to događalo. Vidim da je Lajla, sada posle svega, veoma slomljena – dodala je Anamarija.

Ona i njen suprug Johan odmah su obavestili policiju i dadilja je momentalno uhapšena i tereti se za zlostavljanje deteta, napad i pokušaj ubistva.

Kaucija joj je odbijena i biće u pritvoru do oktobra.

Nesrećna majka javno se izvinila svojoj ćerki putem Facebook objave i zahvalila svima na podršci.

(mirror.co.uk)

Pročitaj još: Roditelji su nakon sumnje zbog tragova na bebinoj koži odlučili da postave kamere i time došli do saznanja onoga što su slutili

Lekar je na porođaju pozvao oca: Brzo ovo slikaj, pred sobom vidiš ČUDO

Društvene mreže obišla je slika tate koji je na porođaju svoje žene uslikao pravo malo čudo.

Slika je u trenu obišla svet
SLIKA JE U TRENU OBIŠLA SVETFOTO: AZATHOTHFROG / IMGUR

Naime, pupčana vrpca njihove bebe bila je vezana na jednom mestu u uski čvor, što može da bude vrlo opasno.

Pupčana vrpca bebi doprema kiseonih i hranljive materije koje su joj neophodne za razvoj, a ima i ključnu ulogu u uklanjanju telesnog otpada bebe. Obično je vrpca duga oko 60 cm, a ukoliko je značajno duža od proseka, postoji mogućnost da završi oko bebinog vrata, što može, ali i ne mora da bude opasno.

Isto važi i za čvor na vrpci – može, a i ne mora da bude opasan, iako je nažalost mnogo više slučajeva kada je baš čvor na pupčanoj vrpci bebu koštao života.

Lekari su se složili da je u pitanju čudo
LEKARI SU SE SLOŽILI DA JE U PITANJU ČUDOFOTO: AZATHOTHFROG / IMGUR

Ovde to, na svu sreću, nije bio slučaj – porođaj je protekao glatko i beba je na svet došla zdrava i bez ikakvih problema. Zbog toga su joj lekari i nadenuli nadimak „beba-čudo“.

zena.blic.rs

Close