Kako je krenula ka nogama tako je rekla: „glava Sanja, evo je glava“ – priča mama Jelene Kamidzorac

Trudnoća mi je bila rizična, napeta, mnogo sam je teško iznela ne znam zašto. Mozda zbog visokog pritiska, nisko sam nosila bebu, u kući još jedno dete od nepunih godinu dana. Zatrudnela sam, otišla na pregled kod svog izabranog lekara u “ ZC Studenica“ pregledao me, uradio ultrazvuk, rekao da je sve uredu i dao mi da uradim neke testove. U medjuvremenu ja sam otišla kod još jednog ginekologa jer sam imala problema sa štitnom žlezdom i sa hormonima i tamo su mi rekli da je trudnoća rizična i da moram da idem na „Narodni front“ da se obave sve te analize, tripl test, ekspertski ultrazvuk i jos neki.

I tako mi otišli uradili sve to, rekli su da su nalazi uredu i da nema razloga za brigu. A meni sve teže i teže. Što je beba više rasla, rasli su i problemi. Nekako ja izgurah do termina koji je bio 22.15.2016. Išla sam na svaku kontrolu, radili su mi ctg, i preglede i stalno me slali kući, nije ti ništa, nemoj da se prenemažeš, itd… Zadnjih par dana pre termina primetila sam da mi curi neka tečnost koja nije mokraća, skroz bistra, nad kojom nemam kontrolu. Ništa, odem ja na pregled i kažem šta je bilo a doktor meni kaže da sam umislila nije ništa, ništa ne curi. Dobro ajde, vratim se ja kući a svakim danom sve više i više nastavi da curi. J0a više ne mogu da izdržim i odem u porodilište jer imala sam uput, ne javim se namerno svom doktoru, rekoh sebi primiće me bilo koji.

Dodjem tamo, stavili mi ctg dok ne dodje doktor, došao doktor čita ctg i kaže nije ovo ništa strašno neke blage kontrakcije, ajde da te pregledam kaže on 4 prsta otvorena i visoko naprsnuće vodenjaka, a ja 3 prsta otvorena još od 5 meseca. Ja bih da te ostavim pa da te ujutru porodi tvoj doktor i ja pristanem. I ništa, cele noći te neke blage kontrakcije ja od nervoze ne mogu da spavam. Ujutru dolazi vizita i svi redom vrše pregled. Malo posle vizite dolazi moj doktor i kaže sestrama da mi uključe indukciju. Indukcija je po mom mišljenju nešto najgore što može da vas snadje, tu nema postepeno nego od jednom kreću užasni bolovi, ali hvala Bogu pa znam vrlo dobro da se kontrolišem, nisam ni glas pustila, a i visok mi je prag bola pa sam mogla dosta dugo da trpim. Ali negde oko 13h počela sam da popuštam, nisam mogla više da podnesem. Pozlilo mi je , samo odjednom mi je bilo muka, teško sam disala, glava me je bolela, zujalo mi je u ušima, a da ne napominjem koliko su babice bezobrazne bile da prosto moraš da odeš do njihove sobe da bi došle da te pogledaju.

I tako dodje jedna babica pogleda me i kaže a nećeš ti još, ja joj kažem nije mi dobro, ona kaže ajde bre stisni zube nisi ni prva ni poslednja i ode. Tako sam se mučila još nekih pola sata sve dok nije neki devojčurak ušao u sobu da pita jel sve uredu i jel treba nešto. Ja sam joj tražila čašu vode, ona mi je dodala i rekla vama nije dobro hoćete da vas pogledam. Kako je krenula ka nogama tako je rekla: „glava Sanja, evo je glava“. Babica Sanja (veštica) je došla i kaže pa kad pre malo pre sam te pregledala. Ja joj kažem lepo sam ja rekla.

Ništa odvezoše oni mene sa sve krevetom u salu i pomogoše mi da se popnem na sto. Moram da priznam nije bilo lako izgurati bebu od 4kg ali uspela sam bez ijednog glasa. I tako odvedoše ga od mene jer mu je pupčana vrpca bila obmotana oko vrata 2 puta, nagutao se plodove vode koje uzgred u placenti nije bilo ni za čašu, sav je bio siv i nije plakao. Plašila sam se da li će sve biti uredu, oni su ga odveli i rekli biće on dobro. Ležim ja tako čekam da istekne tih 2 sata i da me prebace u sobu da mogu da idem da vidim svog sina. Vode me u sobu, stavljaju me na krevet, ja pitam da li je moja beba dobro ona kaže u inkubatoru je videćemo. Posle nekog vremena dolazi doktorka, pedijatar i pita me da li sam ja Jelena Kamidžorac ja kazem jesam recite, ona kaže rodili ste sina od 4kg, dugačkog 54cm, da jesam, jel on dobro? Slušajte me majka, vaša beba je rodjena sa pupčanikom oko vrata, nagutao se plodove vode i nije disao, mi smo ga reanimirali i smestili u inkubator, ali on gubi dah na trenutke, postaje siv, prestaje srce da mu kuca i jako smo zabrinuti za njega, šta drugo da vam kažem sem da ćemo dati sve od sebe da ga održimo ali… i doktorka odlazi.

Ja u šoku ne znam šta da radim počinjem da vrištim, da kukam, zovem muza i ispričam mu sve, tražim od njega da pozove našu prijateljicu pedijatricu da ga ona pregleda, a on onako pripit od slavlja počinje da plače, zove doktoku i kaže zovem te cim ga pregleda. A ja van sebe čekam da mi jave ali ne mogu da čekam, ustajem i idem kod njega. Videle me babice na hodniku i kažu a gde ćete vi, rekoh kod svog sina. Ne možete još treba vam snaga, vratite se u krevet. Ja nastavljam do boksa i tamo vidim svoje zlato maleno, prikačeno na sto nekih aparata. Dodirnem ga a on otvori oči i pogleda pravo u mene. Dolazi naša doktorka i kaže idi ti u sobu doćiću kod tebe, biće sve uredu ne brini.

Ja u sobi i ona dolazi kaže ovako: „To što ti je rekla doktorka Sunčica jeste tačno“, a ja pogledah u nju, ona zatim kaže: „Polako nema razloga za paniku, jeste tačno da nije disao da je bio siv, medjutim to je normalno za bebu koja je pretrpela toliko trauma, tebi je napukao vodenjak odavno i beba nije imala dovoljno vode, pupčanik mu je bio oko vrata zbog cega se umalo nije ugušio, a i pritisak ti je bio 220 sa 190, da li znaš šta to znači“? Ja rekoh: „Ne sta?“, kaze: „Bebi je u izvesnom trenutku došlo do zastoja srca, skoro se ugušio ali su ga reanimirali, pročistili su mu nosić i jednjak, biće uredu, već večeras će mu biti bolje“. Ja sam se osećala kao da sam se ponovo rodila, odlazim ja uveče da ga vidim, a on već zivahniji, plače u inkubatoru.

Ja ga pomazim on prestaje da plače i zazpi. Ujutru posle vizite dolazi babica i kaže Jelena imamo iznenadjenje za tebe i donose mog princa koji je izgledao prelepo, u porodilištu je sve bilo ok prošao je sve testove. Otpustili su nas kući, stižemo kući ali našim mukama tu nije kraj. Nakon 2 meseca moja beba se ponaša čudno, stalno plače, što u suštini nije čudno za tako malu bebu, možda ima grčiće ali meni nešto neda mira, stanje mu se pogoršava. Neće da jede i kad uspem nekako da ga nahranim on povrati sve, kažu mi mleko ti ne valja, daj mu formulu i ja mu dam ali je i to povratio. Nece da spava sve je gore i gore i napokon ja izdejstvujem da ga odvedemo kod lekara, tamo dr Krcaković kaže da nešto nije uredu i da mu se sa leve strane nešto čuje i pošalje nas na odeljenje.

Tamo ga je pregledala dr. Tatjana i kaže da sam ga dovela u poslednjem trenutku. Ja pitam šta to znači, ona kaže da dete ima infekciju levog plućnog krila što se i vidi u nalazima krvi i moramo da ostanemo na odeljenju. A to je bio pakao, to kako su ga boli dok je on vrištao,kako ga nosi sestra ja idem iza nje a on me gleda tako tužno kao da mi kaže: „Što si dozvolila da mi ovo rade“, plačem želim da se ništa od ovoga stvarno nije desilo. Tu smo ostali 10 dana, plakali smo svaki dan, čak sam se i ja razbolela, povraćala sam, imala dijareju…

Napokon nas puštaju, posle mnogo injekcija, inhalacija idemo kući jer kažu sada je sve dobro. Kuci se idalje borimo, ja sam mleko izgubila, on idalje teško jede, teško zaspi i kad zaspi slabo spava, kašlje puna su mu pluca šlajma, sve dok mi zaova nije donela guščje salo i rekla da mu mažem na grudi i da mu stavljam po kašiku u mleko. Nećete verovati koliko je to salo meni pomoglo, dete mi se preporodilo. Napokon je sve bilo uredu, ali ja više nisam ista, a on je mnogo slab sa imunitetom. Čim se pojavi neki grip on ga zakači i teško podnese ali je makar ovako ziv i zdrav i veliki dečak. Sada ima skoro 4 godine i to je majkin prelepi, osećajni, osetljivi dečak kad je njegova majka u pitanju. Nikad se nije ni kao beba odvajao od menepa ni sada kada je veći i sve me sluša. Neda nikom da me dira 😍. Eto to je naša priča. ♥️♥️♥️ Želim svim majkama puno sreće jer od nekih lekara nema ništa.

Jelena Kamidzorac

Ostavite komentar