Zbog virusa lekari su morali da mi daju injekciju koja ubija bebu u roku od 48h

Bila sam najsrećnija trudnica na svetu… Uživala u svojoj trudnoći znajući da nosim bebu koja je bila najželjnija na svetu i koju bi smo voleli najviše na svetu.. Trudnoća mi je bila ok nisam imala mučnina jakih mogla sam sve jesti radila lakse poslove.. Jedino sto nisam smela nositi teško savijati se jer zbog moje operacije jajnika nismo smeli rizikovati.. Da napomenem operacija je uspešno urađena pre pet godina.. Bila mi je zdrava i normalna trudnoća iako sam imala tumor jajnika pet god pre trudnoće.. Svakim danom sam uživala u trudnoći iščekivajući maj da upoznam svoje zlato… Odradili su mi tripl test u pet ipo meseca trudnoće statistika je pokazala da je nešto uvećano, a UZ je nekoliko puta rađen i pokazivao je normalnu bebu.. Zbog mogućeg rizika za defekt bebe zakazali su mi dopler UZ 10 januara 2018. God.

Do tad je beba bila u redu isli smo i drzavno i privatno.. Kada smo otišli na zakazani termin pocela je agonija moja najveća sreće pretvorila se u pakao. Moj mali dečak je na ultra zvuku pokazivalo da su mu unutrašnji organi anomalični bio je sa anomalijama na žalost. Poslata sam na institutu za majku i dete i tamo su dr. potvrdili da moja beba ima anomaliju pluća ascit u trbuhu.. Srušijo se moj ceo svet.. Preklinjala sam doktore da spasu moju bebu bez obzira šta su mi govorili da se beba svakim danom u meni muči da im nije jasno kako nije umro u meni.. Otisla sam u narodnom frontu sa dijagnozom za prekid trudnoće. Poslali su me na kordocentezu. Otisla sam da to uradim sa trunkom nade da će se čudo desiti da će me Bog posle svih patnji pogledati da će spasiti mog malog… Tamo sam shvatila koliko je čovek mali koliko nista ne može uraditi protiv Božje volje..

Sve u jednom tuga, razočaranje bes preklinjanje doktora da pomognu.. Dok sam ja plakala i preklinjala doktore da spase moju bebu sa smeškom na licu govorili su kako ću imati sledeći put dete a da ovo mora umreti. 😕 😞 Patnja, bol, sve više svakim danom razdiru dušu osećala sam bebu do poslednjeg trenutka živom a znala da mora umreti.. Preklinjala sam Boga doktore niko nije hteo da pomogne.. Svi su doktori pokušali da pomognu mojoj bebi nije mu bilo spasa previše anomalija u tako malenoj bebi.. Svi su me od dr gledali radili analize čak do direktora bolnice na frontu. Svaka dijagnoza je bila ista a bebi svakog dana sve gore koliko po bebu toliko i moj život u riziku..

Za moj život me nije bilo briga do zadnjeg trenutka sam preklinjala doktore da spasu bebu.. Direktor je odabrao mene da spase jer beba van mene ne bi mogla da živi a umrli bi oboje da sam čekala još dva meseca do termina. Kada me je pogledao direktor UZ konstantovao je dve anomalije cistu na plućima ehogenost pluća i ascit u trbuhu.. Sve te anomalije su bile rezultat virusa rubele, tohoplasme i citomegalo virusa.. Čuvala sam se od virusa bila mahimalno u izolaciji ali opet mogla sam pokupiti viruse bilo gde na kontroli kod kuće.. Čudni su putevi gospodnji znam i nikada mi neće biti jasno zasto je prerano uzeo mog malog anđela. Odlučio je direktor da ude urađen prekid trudnoće instilacijom..

Pre toga je vađena bebi voda iz trbuha da vide da li će bebi biti bolje to nije uspelo postalo je još gore. Odlučen je prekid instilacijom. Udarili su mi injekciju da ubiju bebu koja deluje 48h posle 24 h dobila sam nesnosne bolove mislila sam da su to kontrakcije da ću ga roditi. Međutim kada su me spustili u sali ustanovili su da je to bol kada je moj mali umro jer nisam bila otvorena.. Raspadala sam se od bolova od jutra do večeri. Dusa i telo se raspadali od bola nisam se mogla otvoriti uprkos dozama infuzije za otvaranje injekcijama nisu me mogli pipnuti od bola a i bila sam preslaba. Beba je od mene uzimala previše tako je živeo u meni,dali su mi epidural na rizik mogla sam ostati invalid jer sam zbog previše uzimanja svega od bebe i ja postala malokrvna.

Epidural je posle nekoliko sati počeo delovati,pregledali me nisam se otvarala nikako stiskali su me 4 doktora od jutra do večeri da se porodim nije uspelo tek uveče u osam sam ga rodila.. Kako je izasao iz mene pukle su mi grudi,pupčana vrpca sve po dr,krv sa svih strana. Iz grudi ispadaju organi,pukla su mu pluća koja su stiskala maleno srce. Sa njim je i moja dusa otišla na nebu i ja sam iznutra umrla.. Kamo sreće da sam ja bila ta koja je umrla a da je on ostao živ…Čuvajte se virusa.

Ostavite komentar