„Vi ovog trenutka morate na hitan carski rez da li pristajete?“ – Ja sva u šoku kažem: Samo da pozovem supruga. „Ne, ne nema vremena morate odmah da nam kazete da li pristajete“ a ja ne znam šta me je snaslo.

Pozdrav, želim da sa Vama podelim svoju priču o porodjaju.

Saznanje da sam trudna je bilo najlepše saznanje u životu. Krenuli suprug i ja da delimo sa svima radosnu vest, uglavnom kometari pored čestitanja bili su: sad ce mučnine, povraćanje.. Trudnoća odmiče nista od toga, sve najnormalnije samo je drugačije što mi stomak raste. 28 nedelja trudnoće jaka glavobolja se javlja, izmerim pritisak, sjajno 190 sa 107, brzo kod lekara ostave me na odeljenje i od tog dana kreće pakao. Svakog dana kontrole, svaki treći dan ostajem na odeljenje pritisak ne spada i pored svih terapija. Krećem kod privatnika koji prati moju trudnoću, kaze da postoji problem, da ćemo da probamo da što duže izguramo trudnoću. Onog trenutka kada on to nije mogao, reši da me pošalje na odeljenje patologije do kraja radi održavanja trudnoće.

Spremam se 10.12.2018. 10h ujutru i krećem sa koferom u ruci, ne postoje bolovi a beba aktivno skače po stomaku.
Stižem na odeljenje gde mi rade prijemni pregled. Doktor kaže da nisam otvorena, pritisak tog jutra uredu, uzimaju krv za analizu, telesna temperatura dobra. Šalju me na ultrazvuk gde čujem užasnu vest, moja beba zaostaje s rastom 6 nedelja. Šalju me na ctg i dok lezim i čekam da se to privede kraju, u jednom trenutku bum, otkucaji se gube oko mene 10 doktora i jedna doktorka kaže „Vi ovog trenutka morate na hitan carski rez da li pristajete?“ – Ja sva u šoku kažem: Samo da pozovem supruga. „Ne, ne nema vremena morate odmah da nam kazete da li pristajete“ a ja ne znam šta me je snaslo. U medjuvremenu se bebi vraćaju otkucaji. Druga doktorka dolazi i kaže da možda ipak neću morati na carski čekaćemo još malo da vidimo stanje bebe, ležim i razmišljam šta se dešava. Prolaze 10 minuta a beba ponovo gubi otkucaje ali ovog puta se ne vraćaju.

Puna soba doktora, opšta uzbuna, a ja sledjena, samo gledam u aparat i molim Boga da beba bude dobro. Brzo me vode u sobu za pripremu bez da mi dozvoljavaju da sama predjem na kolica jer kažu ne smeš ti imaš bolove, a ja nikakve bolove ništa ne osećam, sve je najnormalnije. 13:03 šaljem suprugu poruku ispred lifta da me vode u salu za porodjaj. Idemo u sobu za pripremu, stavljaju kateter, infuziju,kiseonik, sve i dolaze do klistira gde jedna sestra govori kakav klistir gubimo je. Trče do sale gurajući krevet i ja pitam jednog od njih da li će beba biti dobro, a odgovor me sledio: „Moli se da se i ti probudiš a tek onda za bebu“. Ležim na sto za porodjaj i samo molim Boga da mi čuva bebu, da ona bude dobro a sa mnom kako bude. Sledeći trenutak se budim vidim anesteziologa i pitam da li je beba dobro. Kaže jeste. Da li je dečak ili devojčica? Devojčica je. Kazem lepo, hvala Bogu, i onda pitam , jel lepa, nasmeje se i odgovara jeste. I stvarno jeste, moja Palčica je meni najlepša na svetu.

Vode me u šok sobu gde odmah zaspim, ujutru se budim i naravno ustanem da sedim pomoću sestre. Kasnije tog dana me prebace na odeljenje i oko 16 sati popodne isključe infuziju. Pitam kad ću da vidim bebu – kaže kad je donesu. Meni bebu neće doneti, u inkubatoru je i šalju je za Beograd. Rodjena je sa 1230 gr i 40 cm, u 13:17 a ja se probudila u 13:23. Porodjaj od 20 minuta. Sestra odgovara: „Sutra ujutru možes da je vidiš“ i izlazi iz sobe. Majka ko majka skupim hrabrost, ustanem sama i krenem da vidim svoje dete. Vučem se kroz hodnik noseći kateter u onoj ruci koja ima manje uboda i idem kod moje bebe. Vidim je prelepa je i vrlo hrabra. Tu nije kraj. Ona ide za Beograd ja ostajem na odeljenju, drugim majkama donose decu ja moje dodirnula nisam. Kidam se s dušom ali znam da ce doći dan kad ću i ja nju moći da držim.

Posle 7 dana skidam konce i osmog dana idem kod bebe u Beograd. Beba lepo napreduje, raste, čuvaju je lepo. Provodimo vreme zajedno. Kasnije ostajem na odeljenje s njom do 24.1.2019.i tog dana konačno dolazimo kuci, sa 49cm i 2700 gr.

Danas 14.03.2019. KALINA STANKOVIC JE BEBA OD 4200gr i 54cm. Verujte u svoje divove i u Boga!

 

Hvala mama Sandri što je želela sa nama da podeli svoju priču o hrabrosti i borbi koju je pokazala za sebe i svoju bebu. Malenoj Kalini želimo sve najbolje na svetu i bezbrižno detinjstvo! <3

Ostavite komentar