„Ujutro bi u poseti svaku pitale kako je, a mene bi samo pogledale i rekle drsko hajde ustaj, nije ti ovo hotel sa pet zvezdica.“

Samo jedna nedelja trudnoće u osmom mesecu…

Normalno veče kao i svako drugo, ali u duši neki nemir a u stomaku kao neki miran mrav ali se ipak oseća. Prva trudnoća, ne znam baš ništa… Ustani jednom, drugi, treći i peti put ali se tešim da su mi govorili da su trudnoće baš ovako teške.

Ustanem ujutru, pospremim kuću, izbacim smeće i krenem da se spremam za kontrolu koja je na moju sreću bila baš taj dan. Spremim se i odem. Doktorka me pregleda na ultrazvuku i kaže da je sve u redu i samnom i sa bebom, ali hajde uradićemo jedan ginekoloski pregled za svaki slučaj (kao da je nešto predosećala). Krene ona i odjednom promeni svoju facu, tu sam odmah osetila da nešto nije u redu. Kaže ona: „Pa malo si krenula da se otvaraš ali pošto mi privatno ne smemo da dajemo inekcije koje se u državnim bolnicama daju moraš do bolnice, tamo će te zadržati verovatno jedno 2-3 dana.

Picture : theconversation.com

Malo je reći da sam se skamenila, sa mužem sam otišla u bolnicu u kojoj su se prema meni ponašali kao prema nekoj životinji, čekala sam čitavih sat vremena dok dežurni popije kafu. Kad su me jedva primili prigovarali su zašto sam išla na privatne preglede i ucenjavala njih da je na kraju rekao moraš hitno u drugi grad jer si već jako otvorena pa ako oni mogu neka nešto spreče i pomognu ako ne … Sa kolima hitne pomoci krenuli smo u drugi grad, mladi, neiskusni preplakali ceo put. Kad smo stigli tamo na vratima su nas razdvojili, da sve bude još gore živim u državi u kojoj ne znam jezik, bukvalno su me maltretirali jer ne znam da govorim njihov jezik.

Doktorka me je pregledala i rekla da moram odmah da se porodim jer je beba već krenula, srećom ona je znala moj jezik i pomogla mi je jako puno. Porodjaj je trajao samo 20 minuta i bilo je lako baš, ali posle toga sledi bukvalna tortura nad meni.
Dete su mi odmah po porodjaju stavili u inkubator i ceo dan nisam znala gde je moje dete, mene su odveli na drugi deo bolnice u koji me naravno niko ne razume i da naravno treba da naučim njihov jezik ili da idem u svoju državu, pa da se tamo poradjam. A 90% njih su znale da pričaju, ali naravno nisu htele, osim kada bi trebalo da me vredjaju.
Ujutro bi u poseti svaku pitale kako je, a mene bi samo pogledale i rekle drsko hajde ustaj, nije ti ovo hotel sa pet zvezdica.
Dete rodjeno u 8 meseu trudnoće su mi za 4 dana izvadili iz inkubator, rekli su nam da je zdravo i da odemo do najbliže radnje da kupimo grejalicu da mu ne bude hladno. Ne znam ni sama kako je moje jadno dete prezivelo tu noć. Sutradan je zbog prevelike temperature ponovo vraćen u inkubator, a mene su bukvalno nastavili da maltretiraju. Čitavih 31 dan.

Hvala Bogu na kraju se sve dobro zavrsilo, ali i posle 5 godina nisam dobila zelju da ponovo ostanem u drugom stanju i ponovo doživim isto… Inače živim na Kosovu…

L.K.

Ostavite komentar