Arhive oznaka: tata

„Imam sina. Mi imamo sina. Sina debila!“- potresna ispovest oca koji je pogresio!

„Mladi ne razumeju kako razmišljaju i šta osećaju stariji. Ali starci su krivi, ako zaboravljaju šta znači biti mlad“.

Dambldor („Hari Poter“)

Došli su zajedno. Muž i žena. Prvi put kod mene. Ja sam umorna (5-ta konsultacija zaredom), pomalo gladna, ali potpuno smirena.

– Ja sam prvi put kod psihologa! – govori razdraženo muškarac. – Žena me je ubedila da dođemo ovde.

– I?

– Šta „i“?Imam sina. Mi imamo sina. Sina debila! – nervozno odgovara on.

– Debil je – psihijatrijska dijagnoza, – kažem ja smireno. Vaš sin je u ovom smislu debil?

Muškarac već počinje da me gleda kao debila. Onda prelazi pogledom na ženu, nemo pitajući: „Kod koga si me, uopšte, dovela?“

Ona se skupila, sedi na kraju stolice, skreće pogled. Ruke smestila među kolena. On počinje da se mršti, okreće se prema meni, ćuti. Ćutim i ja. Naviru emocije, nervira se sve više i više.

– Pa, vi ste psiholog, zar ne? Hm… Pa, recite mi šta treba da radim sa njim?

– Sa kim?

– Sa sinom!

– A šta je sa njim?

Muškarac širi oči, iznenađujući se mojoj gluposti i nesposobnosti da čitam misli. Opet se okreće prema ženi sa pitanjem: „Gde si pronašla ovu budalu?“ Ali, žena je iskusan vojnik, sedi ne podižući pogled, i samo po bledilu njenog lica, ja razumem – svu svoju snagu potrošila je na to da bi dovela muža ovde.

– On ne vidi dalje od svog nosa! Balavac! 14 godina, a ponaša se kao…

– Kao?

– Dolazim kući. S posla. Njegove patike stoje nasred hodnika. Ja njemu: „Da li išta znaš da uradiš u životu? Barem patike skloni na mesto“ Sto puta sam mu govorio da ne ostavlja obuću nasred hodnika. Ali, ne, debil ništa ne razume. Sve mu u životu izgleda lako.

Evo, polomio je novi telefon. Ništa ne ceni. Ništa mi ne priča, ne poverava mi se. Sa majkom se svađa. Kod kuće ništa ne radi. Pričao, ne pričao, kao da se obraćam zidu. I kako da se ponašam prema njemu? Kako da pronađemo zajednički jezik? Vi ste psiholog, pa onda recite vi meni! Imate li ikakav recept?

– Ima, – odgovaram, narušavajući sve kanone psihološke prakse.

– Imate i rešenje?

– Ima,- iznenađujem se, još više, svom bezobrazluku.

Da razumete, postoji algoritam psihološke konsultacije. Pogotovo prve. I mene su učili da je prvi sastanak – zbir informacija, definicija problema, uspostavljanje kontakta. Ni o kakvoj terapiji nema ni reči. Posebno o pronalasku bilo kojeg rešenja problema. Ne znam šta mi bi…

– Jesam li vas ispravno shvatila da vi ne znate kako da pričate sa sinom, i ne možete pronaći sa njim zajednički jezik?

– Pa da, rekao sam već!

– Rešenje postoji, veoma je jednostavno. Ali ne znam, da li ćete ga prihvatiti – kažem, sa apsolutnom iskrenom sumnjom.

– I? Recite!

– Kako je ime vašem sinu?

– Aleksandar.

I onda ja vadim list papira, marker, pišem: „Sin Aleksandar, 14 godina“, stavim u udaljeni ugao ordinacije i predlažem muškarcu da zamisli svog sina kako stoji na ovom listu.

Muškarac dugo razmišlja..

– Uspeli ste?

– Da.

– A sada, sporim koracima priđite papiru, stanite na njega, uđite u telo sina, i postanite on.

Očigledno sumnjajući, muškarac tako učini. Zatvara oči i dugo ćuti…

– A sada, recite šta osećate?

– Strašnu samoću. Suze u grlu. Potrebu da plačem.

– Zašto?

– Od ljutnje… Svi zvocaju, šutiraju… Ovo nije dobro, ono ne valja.. Ne želim ni da živim. Kao da sam za sve, neka nakaza.

– Za koga – za sve?

– Pa za svakoga.

– Za koga?

– Pa… za oca.

– A šta bi želeo od njega?

– Da me barem jednom pohvali. Upita- kako sam. Da ne viče stalno. Da… i ja sam, ipak, muškarac, da se ponosi mnome…

– Udahnite, i na izdahu, siđite sa lista.

Muškarac ćuteći prilazi stolici, seda. Tišina. Žena briše suze.

– Sve sam shvatio, – iznenada tiho, gotovo šapatom, reče otac. – Sve sam shvatio… Isto sam se tako osećao dok sam bio mali. A od oca samo- pridike. Sada ja to isto radim. Sve sam shvatio… Hvala.

Njegove oči, kao i oči njegove žene- zelene. Jasne. Dobre. Osećajne…

Sve je trajalo 18 minuta. Prvi put u mom životu…

Izvor: Kutak net

OTAC IZ SIRIJE SE SA ĆERKOM SMEJE ZVUKU BOMBE: Ona je dete, ne razume RAT! Tata radi sve da njegovo dete nema TRAUME

Trogodišnja devojčica Salva se na snimku koji je osvanuo na Tviteru smeje svaku put kad eksplodira bomba, misleći da se radi o igri „smejanje pod bombama“.

Njen otac Abdulah Al-Mohamad rekao joj je da zvuci dolaze od vatrometa ili igračke puške.

  • Ona je dete koje ne razume šta je rat. Odlučio sam da naučim Salvu ovoj igri kako bih sačuvao njen duh, kako ne bi imala traume zbog rata i straha.

Video je snimljen u Sarmadi, malom gradu u blizini sirijske granice sa Turskom, gde je ova porodica potražila utočište od žestokih sukoba u Idlibu.

Izvor: kurir.rs

KRAGUJEVČANIN PORODIO SUPRUGU U NJIHOVOM DOMU: Video sam da je beba krenula, nisam mogao da čekam Hitnu

Branko Pendić (29) juče je porodio svoju suprugu Suzanu Krstić Pendić (29) u njihovom domu u Kragujevcu.

  • Porođaj je krenuo oko 5 časova. Supruga je nakon stomačnih problema imala naprezanja koja su pokrenula porođaj. Video sam da je beba krenula – počinje priču ponosni otac za Informer.rs.

On je dodao da je odmah pozvao ekipu Hitne pomoći.

  • Pozvao sam Hitnu pomoć koja je odmah krenula, ali nije bilo vremena da ih čekam. Pomogao sam supruzi da dođe do spavaće sobe. Sve vreme sam se čuo sa Hitnom, i uspeo sam da porodim suprugu koja je na svet donela dečaka – priča nam ovaj Kragujevčanin.

Ekipa Hitne pomoći ubrzo je stigla, a dečak je već bio napolju.

  • Kada su stigli, beba je već bila napolju. Preuzeli su suprugu i nju i odmah su ih prevezli u bolnicu. Oboje su u odličnom stanju – dodao je on.

Jedna od članica sa terena koja je bila na vezi sa Brankom rekla mu je da joj je ovaj slučaj prvi u karijeri, ali da je dobro znala šta da radi.

  • Oduševio sam se što me je i posle nazvala da pita za suprugu i bebu pošto su ih ostavili u Kliničkom centru – završio je Branko.

Branku i njegovoj supruzi Suzani ovo je prvo dete.

  • Ovo nam je prvo dete, jako sam srećan – rekao je on.

S obzirom da je ovo njegovoj supruzi prvi porođaj, njihov herojski čin je u toliko veći.

Kako su u jednom istraživanju prvorotke prijavile, porođaj traje od 6 do 12 sati (od prvih simptoma).

Izvor: ikragujevac.com

DOGOVORILA SE SA MUŽEM DA JOJ PLAĆA DA ČUVA DETE I SREĐUJE KUĆU: Posle godinu dana, shvatila je da je U PAKLU

Melisa Petro je freelance spisateljica, supruga i majka, i živi u Njujorku.

Nakon porođaja na njoj je bila teška odluka – da li će se vratiti punom radnom vremenu i unajmiti nekog da brine o bebi, ili će je ipak sama odgajati i smanjiti tempo rada.

Ova dama došla je na ideju da joj zapravo suprug bude poslodovac i daje novac njoj, umesto što će trošiti pare na dadilje. Izračunala je koliko sati nedeljno radi, pomnožila to sa satnicom, a potom je to podelila na pola i na taj način došla je do plate koju je muž dužan da joj uruči.Pre nego što sam postala majka, suprug i ja smo imali jednako partnerstvo. Oboje smo radili puno radno vreme, on je bio konsultant za digitalne medije, a ja sam bila freelance autor. Podjednako smo doprinosili kućnom budžetu, a na pola smo delili i kućne poslove – otpočela je svoju ispovest Melisa za „Bussiness Insider“.

Ipak, ovakva postavka stvari pala je u vodu kada je zatrudnela, a potom i rodila.

  • Mentalno i psihički sam bila iscrpljena, dojila sam stalno i bila preplavljena obvezama u našoj kući. Nisam imala volju koju sam imala pre. Činjenica je bila da uprkos tome što sam bila uspešna u svom poslu, nisam zarađivala dovoljno da bih mogla da plaćam da mi se neko brine o detetu tokom cele godine- objasnila je.

No, umesto da počne ponovo da radi punom parom, ova mama je rešila da suprugu ponudi jedan neuobičajen predlog. Naime, odlučila je da sve obaveze preuzme na sebe, te da ne plaćaju ni dadilju ni vrtić, ali je suprug bio dužan da joj plaća 15 dolara po satu.

Ispostavilo se da ovo nije bila dobra odluka, iz nekoliko razloga – Melisa je shvatila da ima previše posla, ali je i naivno poverovala da se kompleksno pitanje jednakosti u odnosu neće promeniti.

Takođe, pitanje troškova je i dalje bilo upitno – njeni mesečni prihodi bili su čak 1200 dolara manji, nego što joj je bilo potrebno, i uvek joj je nedostajalo za troškove poput poklona za prijateljice, odlaske na kafu i u salon lepote.

  • U početku sam činjenicu da mi daje novac, videla kao plus, nisam morala da se odreknem karije u potpunosti – mislila sam kako ću moći da pišem dok mi dete spava. Sada mislim da je trebalo da mu više naplatim – rekla je ona, pa pojasnila:
  • Nikada ranije nisam bila majka i precenila sam to šta ću sve moći da stignem u jednom danu. Nakon što nahranim dete, promenim pelene, operem veš i skupim giračke, nisam imala vremena ni za tuširanje, a kamoli da nešto radim.
View this post on Instagram

#threeyearsago #isaidyes #loveofmylife #myfamily

A post shared by Melissa Petro (@melissa.petro) on

Stvari su se dodatno pogoršale kada je suprug prestao da joj pomaže oko sređivanja kuće. Posle godinu dana u ulozi domaćice Melisa je shvatila da više nema snage za to – radila je 24 sata dnevno i nikada nije imala vremena, a ni dovoljno novca za sebe.

Na koncu svega, ova dama došla je do zaključka da bi njeno zadovoljstvo nestalo da joj je muž davao više novca i da su jasnije odredili obaveze i odgovornosti.

  • Posle godinu dana, došla sam do tačke ključanja. Znala sam da nešto mora da se promeni kada sam shvatila da ležim u kadi potpuno obučena, da sam izgubila telefon (opet), i da slučajn izbrisala ono na čemu sam radila celo popodne, pre nego što se moj sin probudio iz dremke – istakla je.

Čitava priča rasplela se tako što je suprug na kraju uvideo koliko je Melisa nesrećna, pa je počeo da daje više novca za zajedničke troškove, preuzeo je deo brige o detetu na sebe, a unajmili su i dadilju koja se brine o detetu tokom 3 sata na dan.

  • Moja porodica je naučila vrednu lekciju: Voditi računa o detetu 12 i više sati na dan je težak posao, teži nego što moj suprug i ja ikada zamišljali. Rešili smo da to ostavimo profesionalcima. Oskar ove jeseni puni dve godine i uskoro će oni preuzeti celodnevnu brigu o njemu – zaključila je Melisa.

Izvor: espreso.rs

Kćerka i sin se ne odgajaju isto: Mama i tata imaju različita zaduženja!

Ne postoje univerzalna pravila za roditeljstvo. A pristup odgajanju dečaka i devojčice ima svoje razlike. Ništa manje važno je šta tačno majka i otac lično daju kao doprinos ovom procesu vaspitanja

Na internetu lako možete naći rezultate na teme: „kako odgojiti dečaka“, „kako vaspitati devojčicu“ i td. Postoji li razlika u vaspitavanju dečaka i devojčice?

Hajde da iznesemo sve probleme na videlo. Nema dečaka i devojčica, ali ima muškaraca i žena. Po rođenju.

Razlika u vaspitanju devojčice i dečaka

Čovek neće preko noći postati snažan i pouzdan. To mu se neće dogoditi u tridesetoj godinii. To se postaje dok se odrasta. A žena, nakon što se uda, neće odmah biti brižna, simpatična supruga i draga majka. Ona je odgojena tako. Od rođenja.

Iz generacije u generaciju prenosilo se mišljenje da bi i očevi i majke trebali imati isti pogled na roditeljstvo. Ali to nije sasvim tačno. Muškarac i žena su u suštini različiti, obavljaju različite funkcije, imaju različit „sadržaj“. Iz tog proizilazi da pristup u odgajanju sinova i kćerki ne bi trebao biti isti.

Evo kako mama treba da vaspita sina:

Treba da poštuje njegov karakter, izbor i pruži mu priliku za donošenje samostalnih odluka.
Često ga pita za pomoć. On će tako osetiti kako treba i može pomoći ženi.
Strpljivo čekajte. Muškarci su po prirodi strategiste. Oni od svih opcija biraju najefikasnije rešenje. A to se ne dešava brzo.
Verujte u njega. Nikad ne sumnjaj u to da li on nešto može. On može!
Budi blaga sa njim. Dajte mu slobodu, u suprotnom neće odrasti.

Evo kako tata treba da vaspita sina:

Otac ima pravo da bude stroži od majke. Zašto? U odnosu oca i sina formira se odgovornost.
Mama ne sme da se meša u to kako se otac ponaša sa sinom. Njeno sažaljenje nije poželjno ni prikladno.

Evo kako mama treba da vaspita kćerku:

Obasipajte je ljubavlju. Iz nje će izrasti nežna žena, samo ako oseti bezgraničnu ljubav.
Nežno odredite granice. Majka je ta koja određuje granice kćerkama.
Naučite kćerku fleksibilnosti. Ovo je veoma vredan ženski kvalitet, koji u velikoj meri određuje sudbinu žene.

Evo kako tata treba da vaspita kćerku:

Osnovno: nadzor, ljubav, pažnja. Tata je merilo vrednosti kćerke u životu.
Nemoj biti strog. Ako je otac strog, onda će kćerka imati dva stava u životu: 1. Ja sam nedostojna, sreća nije za mene. 2. Uvek nekome dugujem nešto. Obe ove strategije je čine jadnom

Tata mora da ima samo jednu misiju: neizmernu ljubav prema svojoj kćerki, podršku i poštovanje.

Izvor: stil.kurir.rs

Očev amanet sinu: Kada tražiš za sebe ženu….

I neka ima ona svoje ožiljke na srcu, neka je ona grešila, ali nek to bude svestan izbor, jedan izbor za ceo život….

Sine, molim te, nemoj da se vežeš za glupe i razuzdane žene. Ovo odsustvo moralnih vrednosti i jeftinih prioriteta ne donosi ništa sem samih gluposti.

Takve žene neće te učiniti jačim, one će napuniti tvoj život greškama, greškama u odnosu na druge žene, a taj cinizam neće ti dati niti mudrosti, niti dubine.

Budi izbirljiv. Ne razbacuj se komplimentima i pohvalama, ali opraštaj, poštuj žene, bez obzira kakve god bile, jer si muškarac – ne samo rečju, već i snagom. Snagom koja neće dozvoliti da poniziš sebe, ali i uvrediš čoveka koji je pao.

Budi odgovoran. Za sebe, za svoj rad, za svoje postupke. Svaki tvoj korak mora biti odgovoran pred čovekom, pred sobom i pred Bogom. Ne dozvoljavaj sebi lakomislenosti. Greši, uči se, ali kreći se dalje. I znaj: svaka tvoja greška čini te još jačim. Ne žali sebe.

Pomaži ljudima, ne živi samo zbog svog zadovoljstva, i bićeš nagrađen za to, i u ovom svetu i u drugom.

Budi jake volje i ničega se ne boj, imaj strah, ali imaj i snage i volju da taj strah suzbiješ. Imaj mogućnost zvati se muškarcem. Neka se tvoje srce ne zamagli predrasudama tuđih ljudi i lažnih vrednosti.

I, poveruj meni, ona koju ćeš ti zavoleti biće kao druga polovina jabuke, ličiće na tebe. Biće isto tako snažna i mudra. Ista takva, izgubljena u putu, ali koja korača svojim putem, svojom pravdom, svojom verom.

I neka ima ona svoje ožiljke na srcu, neka je ona grešila, ali nek to bude svestan izbor, jedan izbor za ceo život. Nek bude oštra na jeziku, ali iskrena. Takva, koja te nikad neće prevariti i izdati.

Prepoznaćeš je po očima, zato što pravda vatreno sija. Ne boj se. I slušaj svoje srce – ono će ti sve reći. I poveruj mi, sine, isto tako, ona je tražila tebe. Prepoznaćete jedno drugo po pogledu, kao da se poznajete ceo svoj život.

Izvor: stil.kurir.rs

20 rečenica koje možete reći ćerkama osim „Baš si lepa“

Tokom dana hvatala sam samu sebe kako to govorim našoj 18-mesečnoj ćerki prilično teško. Svakom afirmacijom koja sadrži reči slatka, lepa ili predivna koja mi se skotrljala niz jezik nešto bi u meni odjeknulo da nešto nije u redu. Moje srce mi govori da biram fraze koje više govore o moći i svrsi.

Nemojte me shvatiti pogrešno. Ne želim potpuno ukinuti ove reči iz svog vokabulara niti ih ikako osuđujem. Možemo pohvaliti svoje devojčice u vezi sa izgledom; međutim, izgled ne bi trebao biti fokus.

Iz iskustva, priznajem da mi je teško odabrati najbolje reči. Ponekad mi samo izlete bez da dva puta promislim. Moj suprug i ja biramo da zadiremo dublje kada razgovaramo sa svojom ćerkom. Sastavili smo listu korisnih fraza kojim želimo početi afirmisati svoju devojčicu od ranog doba, kroz njen razvoj i detinjstvo.

 

Listu smo postavili na frižider kako bismo imali svakodnevni podsetnik. Nekim danima koristimo samo neke od ovih afirmacija, a nekim upotrebimo svih dvadeset. Umesto da joj kažemo „slatka si“ i „baš si lepa“ vežbamo korišćenje osnažujućih fraza za koje se nadamo da će je navesti da gleda dublje od svog fizičkog izgleda ka svojoj inteligenciji, sposobnostima i srcu.

Naposletku, to su kvaliteti koji su značajni, a ne nova frizura, najnoviji trend šminkanja, stil odeće ili simetrija crta lica. Stalna emotivna podrška ili ohrabrenje ne samo da osnažuju emocije vašeg deteta, već nastavljaju da ih osnažuju i kada odrastu.

Apelujem, ako već niste, da i vi koristite ove afirmacije sa svojim devojčicama.

Sposobna si da promeniš svet.
Jedinstvena si, ni nalik na ostale.
Imaš predivnu dušu.
Tako si pametna.
Budi svoja bez obzira na sve.
Sposobna si da pomogneš drugima.
Pomeraćeš planine.
Jaka si.
Tvoje srce je prepuno ljubavi.
Ti si nam sve na svetu.
Zahvalni smo Bogu što nam te je dao.
Imaš najbolji smisao za humor.
Predivno se smeješ.
Veoma si voljena.

Fantastično se grliš.
Ponosni smo na tebe.

Odlično si to uradila!

Zaslužuješ dobrotu.

Kosmos te voli.
Imaš neverovatnu maštu.

Nemojte ove afirmacije čuvati samo za one koje volite. Možete ih deliti i mališanima u školi, u svojoj grupi za igranje, u parku. Što im više dajemo bolja će biti budućnost i našim djevojčicama i našem svetu.

Samo ovih dvadeset fraza će vam pomoći da budete svesni i da poboljšate emocije koje dajete svom detetu.

 

Izvor: lolamagazin.com

Sreća je biti nekome tata

Nasuprot nekadašnjoj praksi, danas se tate sve češće trude da što više budu uključene u život svojih mališana, počev od prisustva na porođaju, menjanja pelena i kroz sve naredne faze odrastanja. Neki od njih su naveli šta je to posebno za njih od kada su postali očevi.

Zašto sam srećan što sam postao tata?
„Osećaj da sam dobio dete i kada sam ga prvi put držao u naručju ne može da se meri ni sa čim.“
„Uvek sam iznova srećan zbog činjenice da gledam malu verziju sebe.“
„Specijalne igre koje igramo, a u kojima mama nije tako dobra su posebno uživanje.“
„Gledanje utakmica je poprimilo sasvim novu dimenziju od kada imam sina. Imam utisak da sve poprima novu dimenziju, dok ga učim pravilima sporta, a istovremeno me navijanje vraća u detinjstvo.“
„Volim naš večernji ritual, kada čitamo bajke i razgovaramo uz prigušeno svetlo.“
„Ponovo imam izgovor da kupujem autiće i igram se sa trkačkom stazom.“
„Nisam tip koji voli teretanu, ali igranje fudbala sa sinom mi je beskrajno zabavno, a uz to i održavam kondiciju.“
„Kada se vratim sa posla i vidim sina kako me dočeka sa osmehom na vratima, svi stresovi i nerviranja tokom tog dana momentalno padaju u drugi plan.“
„Konačno imam priliku da kupim rekete i oprobam se u tenisu.“
„Sjajna stvar je što stalno prolazimo kroz neku drugu fazu, jer imam pored sebe tu malu osobu koja raste i menja se stalno.“
„Volim kada ujutru vidim Ivu između nas. Ponekad čak i ne primetim kada se noću ušunja između nas.“
„Zapravo uživam kada noću hranim na flašicu jednog od dvoje blizanaca.“
„Nikada neću zaboraviti dan kada je moja devojčica prvi put rekla TATA.“
„Sada imam izgovor da gledam više epizoda serije dok držim bebu da spava na mojim grudima.“
„Nekada zaspim posle ručka pored sina i uživam u toj dremci, posebno što imam izgovor da sam, eto, morao zbog deteta.“
„Obožavam njegov oduševljen pogled kada mu predložim da idemo u park.“
„Kada moj sin dobije pohvalu na treningu, osećam se veoma ponosno.“
„Velika je odgovornost što ste odgovorni za nečiji život, ali i neizmerna radost što taj neko voli baš vas i vašu ženu više nego ikoga na svetu.“
„Obraduje me kada moj trogodišnji sin samouvereno kaže da će jednog dana igrati fudbal u Zvezdi.“
„Volim kada se golicamo na tepihu, a ona se osmehuje najslađe na svetu.“
„Nikada neću zaboraviti radost zbog prvog koraka!“

 

Izvor: demetra.rs

Zbog OVE FOTOGRAFIJE Internet je goreo! Dobili su UŽASNE OSUDE i poplavu UVREDA, a vidite li vi ovde nešto NEPRIJATNO?

Jedna fotografija na Fejsbuku bila je dovoljna da Amandu Bejkon stave na stub srama s jedne strane, a s druge da je glorifikuju i čestitaju na hrabrosti da prikaže stvari onakve kakve stvarno jesu.

FOTO: AMANDA BACON / FACEBOOK

Naime, ova mlada mama iz Severne Karoline objavila je na svom profilu fotografiju koja pokazuje postporođajni period bez cenzure – pored svih lepih trenutaka i uzbuđenja oko dolaska bebe na svet, ima tu i stresa i čitavog niza ne tako bajkovitih stvari.

Foto : Amanda Bacon Private

Amanda je objavila fotografiju svog verenika Kena Hardija kako ui naručju drži njihovog tek rođenog sina Pirsona, a u kadru se vidi i ona – okrenuta leđima i u džinovskim „pelenama“ za odrasle (pelene su popularan naziv za ovo, zapravo je reč o tkanini koja pridržava uložak).

„Delim ovu sliku jer je tako stvarna- Ovo je materinstvo – surovo, zapanjujuće, neuredno i smešno, sve u jednom“, napisala je ona, osvrnuvši se i na to kako kako zna da će nekim ljudima biti neprijatno zbog ove slike.

Ona je ukazala i na problem postporođajnog perioda o kom se retko i šturo govori.

„Nekim ljudim ovo neće biti prijatno, jer o ovome niko ne govori. Trebalo bi da se svi edukujemo i prihvatimo svaki aspekt porođaja, uključujući i takve momente. Zašto da se stidimo nečega što je prirodno? Shvatila sam da je ova slika toliko smešna i iskrena, i da može da kaže više od 1000 reči. Možda će drugim ženama pokazati da je to normalno, lepo i da može da se nađe humor u svemu“, rekla je Bejkonova.

Izvor: zena.blic.rs

Close