Arhive oznaka: bolest

Najtipičniji znaci korone – KAŠALj i blaga TEMPERATURA

Infekcija virusom kovid-19 kod većine obolelih ljudi daje blage simptome. Kod oko 15 odsto inficiranih virus dovodi do otežanog rada pluća, bubrega i srca

INFEKCIJA virusom korona lako može da se pomeša za simptomima sezonskog gripa, ali ono što definitivno karakteriše novu zarazu je da u kliničkoj slici zaraženog dominiraju telesna temperatura malo iznad 37,5 Celzijusovih i kašalj. Od trenutka infekcije do pojave znakova oboljenja obično prođe tri dana, mada su registrovani i pacijenti kod kojih je ovaj period bio duži i od 14 dana.

Profesor dr Zoran Veličković, dugogodišnji epidemiolog Instituta za javno zdravlje u Nišu, kaže za „Novosti“ da virus korona ima sve simptome koji su tipični i za druge respiratorne infekcije, kao i grip:

  • Kod infekcije virusom gripa simptomi nastupaju naglo sa izrazito visokom telesnom temperaturom, bolovima u zglobovima i mišićima, javljaju se malaksalost, glavobolja. Međutim, u slučaju korone simptomi su dosta blaži i kod većine je reč samo o pojavi kašlja, temperature malo više od uobičajene.

Dok kod najvećeg broja inficiranih virus korona ne uzrokuje ozbiljne tegobe, kod drugih je klinička slika dramatičnija.

  • Dosadašanja praksa je pokazala da kod svega 15 odsto inficiranih virusom kovid-19, dolazi do teških simptoma koji zahtevaju intenzivnu negu – kaže Veličković. – Kod njih virus dovodi do otežanog rada pluća, bubrega i srca.

Priključivanje na veštačka pluća ili respirator potrebno je kod pet odsto zaraženih.

  • Opšte zdravstveno stanje je najveći faktor koji utiče na to kako će se posledice infekcije ispoljiti – napominje naš sagovornik. – Kod malog broja inficiranih dolazi do otkazivanja pluća, i to su pacijenti koji zahtevaju priključivanje na respiratore. Zato se i napominje, da bi oni koji zbog neke druge bolesti već imaju narušeno zdravlje, trebalo posebno da se paze i pridržavaju preporučenih mera prevencije.

ZDRAVI PRENOSIOCI

NE razboli se svako ko dođe u kontakt sa virusom kovid-19, ali i takve osobe su potencijalni prenosioci zaraze. Takve situacije je teže kontrolisati od onih kada se zna da je neko inficiran, pa se preduzmu mere izolacije.

  • U epidemiologiji postoji izraz „zdravi“ nosioci virusa – kaže profesor Veličković. – To su osobe koje su inficirane, ali nemaju simptome bolesti. Zato se one ponekad nazivaju i „epidemiološke bombe“, i upravo iz tih razloga se ljudi koji su bili u kontaktu stavljaju pod mere nadzora.

Izvor: novosti.rs

Prevencija bi rešila sve: Karcinom dojke vodeće maligno oboljene u Srbiji

U Srbiji karcinom dojke je vodeće maligno oboljenje i po broju obolelih i po smrtnosti, ali ukoliko se bolest otkrije na vreme, moguće je živeti dugo i kvalitetno i s tim zdravstvenim problemom, rečeno je danas na predstavljanju publikacije o ranom otkrivanju karcinoma dojke u Srbiji, opterećenjima ovom bolešću u sadašnjosti i izazovima u budućnosti.

Govoreći o toj temi direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Verica Jovanović upozorila je da je rak dojke najčešći maligni tumor i jedan od vodećih uzroka prevremene smrtnosti kod žena.

“Dokazano efikasna metoda za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je njeno rano otkrivanje”, rekla je dr Jovanović i podsetila da se u Srbiji od decembra 2012. godine sprovodi skrining program raka dojke, prenosi Tanjug.

Ona je navela da se na mamografski pregled odazove svaka treća žena, a da bi taj pregled jednom u dve godine trebalo da uradi svaka žena koja ima između 50 i 69 godina.

Pomoćnica direktora Batuta Darija Kisić Tepavčević kaže da se žene u Srbiji nalaze u srednjem riziku od obolevanja kada je u pitanju učestalost raka dojke u Evropi, ali da se po smrtnosti nalazimo među vodećim zemljama.

Dodaje da je poslednjih godina došlo do znatnog povećanja učestalosti otkrivanja raka dojke u fazi kada je on lokalno ograničen.

Medikalni onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Suzana Vasović naglasila je da je karcinom dojke kompleksno oboljenje i da ishod bolesti zavisi od stadijuma u kom je bolest otkrivena.

“Uspeh lečenja je u direktnoj zavisnosti od stadijuma bolesti. Drugi, ne manje bitan deo je primena savremene inovativne terapije kako u lečenju ranog, operabilnog, tako i u lečenju lokalnog uznapredovalog karcinoma dojke.

Predsednica Udruženja Ženskog centra Milica Vesna Bondžić kaže da je publikacija koja je danas predstavljena izuzetno važna, jer su u njegovu izradu prvi put uključeni i predstavnici udruženja pacijenata.

“Neophodno je staviti u centar pacijenta i njegove potrebe, što znači da treba odvojiti prevenciju od lečenja, omogućiti brzu i preciznu dijagnostiku, kratak put od dijagnostike do početka lečenja, a dostupnost lekova treba da bude u skladu sa evropskim protokolima lečenja”, zaključila je Bondžićeva.

Izvor: nedeljnik.rs

Zagrljaji bole kao SO NA RANU: Mali Despot je bolovao od ove NEIZLEČIVE BOLESTI

Despot Lazić (12), dečak iz Bajine Bašte koji je bolovao od neizlečive bolesti kože, preminuo na Institutu za majku i dete u Beogradu, posle komplikacija na srcu koja je izazvala njegova osnovna bolest, saznaje „Blic“.

Despot Lazić je od rođenja bolovao od retke neizlečive bolesti, bulozne epidermolize.

Deca koja se bore s ovim oboljenjem poznata su kao deca leptiri jer je njihova koža osetljiva na svaki dodir i prekrivena je otvorenim ranama. Njemu su poljupci i zagrljaji zabranjeni, ali podrška i topla reč ljudi velikog srca iz svih delova sveta je uvek bila dobrodošla.

Oštećenja su slična opekotinama, ali sa stvaranjem velikih površina plikova i rana. Osim kože, zahvaćena je i sluzokoža unutrašnjih organa (jednjaka i disajnih puteva) što otežava ishranu i vodi čestim respiratornim infekcijama.

Zbog velike osetljivosti, deca sa EB su poznata kao “deca leptiri”.

Šta je uzrok ove bolesti?
Uzrok je slabost proteina koji spajaju ćelije kože međusobno ili sa potkožnim vezivnim tkivom. Ona je ili nasledna ili stečena tokom života.

Bulozna epidermoliza nije zarazna i ne može se dobiti u kontaktu sa obolelom osobom. Ona se isključivo nasleđuje od roditelja i ne postoji ni jedna aktivnost u kojoj osoba sa EB, odrasla ili dete, može predstavljati opasnost po druge ljude. Naprotiv, zbog velikog broja rana, osobe sa EB su neprekidno izložene mogućim infekcijama, mogu se lako povrediti u različitim situacijama koje su za druge ljude bezbedne.

Većina njih su 80-100% invalidi već nakon nekoliko godina života.

Kako se EB nasleđuje?
EB se prenosi sa roditelja na decu različitim mehanizmima nasleđivanja.

Kod dominantnog nasledjivanja, uvek jedan od roditelja ima EB. Ukoliko roditelj prenese ovaj dominantni gen za EB, dete će uvek imati EB, bez obzira na drugog roditelja. Dakle, postoji šansa 50% da će svako od dece ovakvog roditelja i samo imati EB.

Kada roditelji sami nemaju EB, oni ipak mogu nositi recesivne gene odgovorne za EB. Samo ako oba roditelja imaju po jedan gen koji izaziva ovaj poremećaj, šanse su 25% da će se iz svake trudnoće roditi dete koje će imati EB. Takođe, 50% su šanse da će dete biti nosilac koji sam ne oboljeva i 25% da neće biti ni nosilac ovih gena. Deca koja samo prenose gene i dalje imaju šanse da u odraslom dobu, u kombinaciji sa partnerom koji je takođe nosilac recesivnog gena za EB, postanu roditelji dece sa EB.

U tom smislu postoje i metode prenatalne dijagnostike, kojima je moguće ustanoviti, ukoliko postoji istorija bolesti u porodici, da li nerođeno dete ima ili nema EB.

Da li se EB leči?
Ne. U ovom trenutku ne postoji zvanična terapija za EB, ali je u toku nekoliko istraživanja u velikim svetskim medicinskim centrima. Osobe sa EB se leče simptomatski, u smislu da se redovno previjaju, održavaju higijenu tela, vežbaju, pravilno se hrane i na uobičajeni način leče bolesti koje nisu direktno povezane sa EB.

Izvor: debra.org