Arhive oznaka: beba

Novorođenče pobedilo korona virus i to bez lekova: Najmlađi izlečen pacijent na svetu

Trudnica je obolela pred sam porođaj, a virus je prenela i na bebu, pokazali su testovi

Doktori u bolnici u kineskom Vuhanu prisustvovali su čudu u jeku epidemije korona virusa, kada su otkrili da se novorođenče staro 17 dana izlečilo od virusa, nakon što se majka zarazila na kraju trudnoće, prenosi Dejli mejl.

Kako pišu mediji, trudnica je obolela pred sam porođaj, a virus je prenela i na bebu, pokazali su testovi.

Međutim, 17 dana od rođenja testovi su pokazali da je novorođena devojčica Siao Ksia potpuno zdrava.

Mediji prenose da je devojčica najmlađi pacijent koji se izlečio od virusa do sada.

Odmah po rođenju beba je prevezena u dečiju bolnicu u Vuhanu, a ubrzo nakon toga ustanovljeno je da ima virus.

Devojčica je imala infekciju u respiratornom sistemu i manja oštećenja miokarda.

Pošto njeni simptomi nisu bili očigledni, lekari su odlučili da joj ne daju lekove i da pokuša da sama pobedi bolest.

Beba je iz bolnice izašla u petak nakon što se potpuno oporavila bez pomoći lekova.

  • Devojčica se potpuno oporavila od koronavirusa kao i od bolesti srca – rekao je doktor.

Podsetimo, opasan virus odneo je više od 2.700 života širom sveta. Jutros je registrovan i drugi slučaj u susednoj Hrvatskoj, a u Italiji je ovaj smrtonosni virus odneo već 11 života, a zaraženo je i petoro dece.

Izvor: telegraf.rs

DECA TREBA DA SPAVAJU SA MAMAMA DO TRECE GODINE

Rezultati kontroverznog pedijatrijskog istraživanja pokazuju da se bebe koje spavaju same u prve tri godine života teže vezuju za majke, a to uzrokuje oštećenja u razvoju mozga.

Bebe treba da spavaju sa majkama bar dok ne napune tri godine. Kontroverzan savet dolazi od pedijatra koji je otkrio da su bebe stare dva dana koje su stavljene u krevetac, spavale lošije od onih koje su spavale na grudima svojih majki. Srca beba koje su lošije spavale su bila izložena većem stresu.

Kada dete spava samo, teže mu je da se poveže sa majkom, a štete su višestruke- oštećenja na mozgu tokom razvoja vode ka poremećajima u ponašanju kada ta ista deca odrastu.

Doktor Nils Bergman sa univerziteta Kejptaun u Južnoj Africi kaže da bi novorođenčad za optimalan razvoj trebalo da spavaju na grudima majki prvih nekoliko nedelja života. Takođe, u maminom krevetu bi trebalo da ostanu do treće, pa čak i četvrte godine.

Analizirano je 16 novorođenčadi koja su spavala na majčinim grudima, a onda i u krevecu. Srce bebe je pod trostruko većim stresom kada spava sama.

Izvor: zelenaucionica.com

DRENKA IZ UŽICA – SINONIM ZA HRABROST Posle četiri dečaka, doktorka i ćerku donela na svet CARSKIM REZOM

U sali užičke bolnice u kojoj je ni sama ne zna koliko puta prirodom posla prisustvovala porođajima Drenka Janić je prošle nedelje postala majka. Peti put, a svaki je bio rizičniji od onog prethodnog. Na način koji se ne sreće često i koji traži hrabrost, a nju može da podstakne samo neizmerna ljubav prema deci.

Pre 12 godina na svet je donela prvenca Vuka. Za njim su došli Bogdan, Nikola i Dušan. Četvorica braće u četvrtak su dobili sestru, zdravu i pravu, lepu kao lutku.

Mališanka još nema ime, ali mnogo važnije je da je porođaj, iako rizičan, prošao kako se samo poželeti može. I peti put Drenka se porodila carskim rezom. Zahtevnu operaciju izveo je tim užičke bolnice koje srećna majka odlično poznaje i sa kojima učestvuje u porođajima. I ona je lekar anesteziolog, zaposlena u Opštoj bolnici Užice.

  • Uživam u majčinstvu. Lepši je, radosniji i dinamičniji život sa više dece. Istina, nekada je stresniji, ali to pada u drugi plan kad čuješ koliko te usta zove majkom. Ništa nije strašno petoro dece imati u kući – pričala je dan posle porođaja i hrabrila druge majke dr Drenka Janić.

Nezapamćeno u doba kada se sve manje dece rađa, a u užičkoj bolnici je svake godine oko 20 porođaja manje, ona je druga porodilja koja je u poslednja tri i po meseca i peto dete rodila carskim rezom.

  • Retko se dešava da jedna žena rodi petoro prirodnim putem, a kamoli carskim rezom. On nosi rizik povreda mokraćne bešike, tankih i debelih creva, donjeg uterusnog segmenta materice koji posle svakog porođaja postaje sve tanji i tanji i stvara opasnost od pucanja i daljih komplikacija koje su rizične za život i majke i bebe – objašnjava dr Vladislav Tripković, zamenik načelnika Službe ginekologije i akušerstva i šef operativne ginekologije u užičkoj bolnici.

Drenkina ćerka, teška 3.200 grama i duga 51 centimetar, na porođaju je dobila devetku. Sva četiri njena brata iz maminog stomaka izvadio je dr Boško Ristanović, a nju dr Mirjana Paunović Kokošar uz pomoć anesteziologa dr Zorice Bošnjaković i anestetičarke Jelene Raković.

  • Posle prvog carskog reza znala sam da će i svaki naredni biti na ovaj način i da je na svakom sledećem porođaju rizik sve veći. Kolege ginekolozi sa kojima sam bezbroj puta bila u porođajnoj sali nisu morali da mi objašnjavaju koliko može komplikovano biti ako se više puta porodiš carskim rezom. Lekar sam, znam ja to veoma dobro. Ali opet, ljubav prema deci i milina koju nosi majčinstvo su prevagnuli. Opušteno sam otišla na porođaj i imala veliko poverenje u kolege – kaže dr Drenka Janić.

Sa ljudima kojima odaje zahvalnost poslednji put je pre odlaska na trudničko bolovanje bila 10. januara. Sa stomakom do zuba, u osmom mesecu trudnoće, dala je anesteziju jednoj porodilji. Četrdeset dana kasnije u porođajnoj sali pojavila se kao pacijentkinja. Odvažna i dična da se peti put porodi. Nije prošlo dugo, a u naručju je držala svoju princezu.

U karijeri anesteziologa učestvovala je u četvrtom porođaju jedne majke, ali ne i u petom. Iskustvo koje do sada nije doživela kao lekar doživela je kao majka.

Neće Drenka, kaže, rađati više. Da je u četvrtak zakmečao i peti sin, mada je znala da nosi ćerku, ništa to ne bi promenilo u njenoj odluci. A dečak ili devojčica – svejedno joj je. Dete je dete. Samo, dodaje, biće interesantno kako će braća dočekati sestru. Drenka će ove sedmice kući, a sinovima će morati da objasni da sa prinovom neće biti uskraćeni ni za milimetar pažnje i ljubavi koju su do sada imali.

  • Samo je Nikola radostan saznanjem da mu u kuću stiže seka. Ostali nisu baš oduševljeni jer se plaše da će ih plač bebe buditi noću. Nikola je najavio da će biti ljubomoran jer više neće biti najmlađi – grlila je ćerku i pričala o sinovima dr Drenka Janić.

Novembra prošle godine u užičkoj bolnici peti put carskim rezom porodila se i Amela Šabanović iz sela Kladnica kod Sjenice. Posle četiri ćerke, ona i njen suprug Alija dobili su sina Maida. Nije ih pokolebalo ni kada su im lekari još posle drugog deteta rekli da je opasno po Amelu da više rađa. Važno je bilo Šabanovićima da u kući imaju muškog potomka.

Izvor: blic.rs

Pop iz Leskovca porodio svoju ženu: Pomolio se Bogu, 6. beba je došla, a njeno ime biće simbolično

Porođaj je počeo pre nego što je stigla Hitna pomoć, a sveštenik je bio jedini kraj svoje žene

Leskovački sveštenik Dalibor Stefanović (40), otac petoro dece silom prilika se našao u ulozi babice jer se njegovoj šestoj prinovi „žurilo“, pa je on morao da obavi porođaj. Lekarima leskovačke Hitne pomoći koje je beba pretekla, ostalo je samo da preseku pupčanu vrpcu i čestitaju mu na „uspešno obavljenom poslu“.

Majka i beba će uskoro napustiti bolnicu, pa Dalibor i njegova supruga Tamara uveliko biraju ime za novorođenu devojčicu.

Presrećni sveštenik priznaje da mu nije bilo svejedno kad je shvatio šta se sprema.

  • Supruga je bila uplašena, ja nisam smeo da se plašim… Pošto sam sveštenik, pribegao sam molitvi, prozborio sam: „Ajde Gospode, pomozi, Majko Božija i svi sveti…“ Stavio sam peškir na krilo kad se pomolila glavica… Rukama sam je oslobodio i beba pade na peškir. Dok sam razmišljao da li da je okupam, došla je Hitna pomoć iz Leskovca, oni su se obradovali kao da je dete njihovo, iako im je bio kraj smene. Presekli su pupčanu vrpcu i odveli i majku i bebu u bolnicu. Danas ćemo odlučiti kako da je nazovemo na osnovu crkvenih praznika da ima imendan – kaže za Telegraf Dalibor.

Priznaje da je srećan što ga je Bog blagoslovio brojnim potomstvom, te da deca nisu nešto što treba planirati i sa čim kalkulisati.

U današnjem kontekstu ako se planira šta treba i kako treba, nikad dovoljnog za decu. Treba znati da gde se život rađa, rađa se se sve. Samo rođenje je dar, a sve ostalo dođe sa njim. Moja poruka je da ne planiramo, da se radujemo tom daru, jer deca donose zadovoljstvo, uspeh, sreću a sa tim dođe i ono materijalno. Važno je da nas ima više ali i da ostanemo ovde, da naše okruženje učinimo boljim. Šteta je što naši kvalitetni ljudi odlaze, postaju poznati i uspešni negde drugde, treba ostati u svojoj zemlji, to je patriotski čin. Čovek se uvek treba pitati šta može da učini za svoju porodicu, za decu, za svoju zemlju i tim se treba rukovoditi – poručuje sveštenik.

Stefanović dugo godina služio u lebanskom selu Bošnjace gde je bio Arhijerejski namesnik a od 1. februara svešteničku službu obavlja u Leskovcu.

Izvor: telegraf.rs

33 MILIONA LJUDI JE OPČINJENO GLEDALO KAKO NASTAJE ČUDO! Beba koja je oduševila mnoge napravila pometnju na Internetu!

Na Jutjubu je osvanuo snimak koji prikazuje razvoj bebe u stomaku i oduševio je mnoge koji su se pitali kako se tačno odvija čudo stvaranja novog života.

Na videu je proces rasta bebe tokom svih 9 meseci, a kadrovi su neverovatni, pa je snimak pogledan čak 33 miliona puta.

Izvor: kurir.rs

Zbogom, bebo…

Počela sam da krvarim u nedelju.

Samo malo.

Znam da krvarenje u toku prvog trimestra trudnoće može da bude normalan simptom u normalnoj trudnoći. U svojim reproduktivnim avanturama imam dve trudnoće iznete do termina, pa sam takođe znala da ovo nije normalno za mene. Ali je normalno kod nekih. Nije mi smetalo da budem jedna od nekih jednom u životu.

Pa nisam mnogo brinula.

Kada sam se probudila u ponedeljak ujutru, prokrvarila sam toliko da je probilo odeću, sve do čaršafa.

Rajli je došao ranije s posla i krenuli smo u bolnicu.

Prvo moraju da vas zavedu u maloj kancelariji sa veštačkim biljkama na polici, pre nego što vas usmere da pratite znakove koji vode do ultrazvučnog aparata.

Pokušala sam da ostanem pribrana. Provlačila sam prste jedne kroz druge dok mi je nasmejana žena postavljala pitanja.

„U redu, izgleda da vam je overena zdravstvena knjižica?“

„Da.“

Pustite me da vidim svoju bebu

„Vaš muž je označen kao osoba koju možemo da kontaktiramo u hitnim slučajevima. Da li je to i dalje u redu?“

„Naravno. Da li je to u redu?“ Rezignirano okrećem glavu ka nečujnom Rajliju.

Beba takođe pripada i njemu.

„U redu. Sačekajte da proverim da li imam još nekih pitanja ovde…“

Da li je moja beba i dalje živa

„Dobro, ukoliko ova informacija vama i dalje deluje korektno…“

„Deluje.“

Ova beba je izgledala u redu

„…onda sjajno, dušo. Vas dvoje ćete krenuti levo odavde. Pratite znakove koji vode do sobe u kojoj se radi ultrazvuk tamo kroz taj dug hodnik, i baš pre izlaza skrenite levo, a zatim desno, pa opet levo. Mmmm… važi? Srećno.“

Imaš li sreće bebo

Krećući se dugim hodnikom, samo sam želela da prošetam do izlaza. Umesto toga, skrenuli smo levo, pa desno, pa opet levo. Bio je tu još jedan sto i još jedan dokument koji je trebalo da potpišem pre nego što su mi dozvolili da legnem.

„U redu, spustite pantalone na kukove. Gel na stomak, i evo nas.“

Tehničarka koji odrađuje ultrazvuk je tiha.

Možete li da vidite moju bebu

„Biće mi potrebno da ispraznite bešiku. Toalet je dole u hodniku. Kada se vratite, svucite sve od struka naniže i pokrijte se ovim čaršavom. Vratiću se čim se smestite.“

Rajli je pitao da li bi trebalo da krene sa mnom. Zabrinut je zbog mene. Odmah se vraćam.

Kada sam stigla u toalet i svukla veš, krv je potekla iz mene. Sada je to gusta krv koja oblaže unutrašnjost mojih butina, pre nego što stignem da sednem na WC šolju. Tu su i svetlo-crveni ugrušci. Mali i novi. Dišem duboko.

Ne mislim da je to moja beba

Nekoliko minuta da se sredim. Brišem delove sebe koji su pali na dasku WC šolje i pod. Vraćam se u ordinaciju, trudim se da se povučem što više, da umirim to prolivanje, u strahu da ne ostavim krv i na sestri.

Ponovo na stolu. Rajli sedi u uglu. Gleda me, i znam da zna. Ali majčinstvo – čak i kada se prolije iz tebe – je kao i bol. Nikada nisam naučila kako to da delim. Zadržavam pogled na plafonu.

Tehničarka pročišćava grlo.

„Da li možete da podignete zadnjicu i stavite obe pesnice ispod zadnjice? Ne mogu baš najjasnije da vidim.“

Mogu to, i radim, ali dok se pridižem, osećam crvenu liniju kako izlazi iz mene i odlazi do butina. Ne mogu to da zadržim. Izvinjavam se, ali ne znam da li me čuje.

Da li možete da čujete moju bebu

Ovo je suluda pozicija, pa ruke i noge kreću da mi drhte kad god pomeri sondu iz mene i pogleda u ekran.

„U redu. Da li ste spremni da pogledate?“

Drži ogledalo i dopušta mi da oslobodim nestabilne podrške jedno od mojih guzova. Držim ogledalo svojom levom rukom, nameštenog ka ekranu i trudim se da održim potpunu ravnotežu svojom zadnjicom i desnom rukom. To nije mala stvar. Moramo priznati naše pobede, kada ih osvojimo.

Razrešena dužnosti, moja leva ruka se i dalje trese.

Ne mogu da vidim svoju bebu

„Dakle, šta imamo ovde. I dalje je tu žumančana kesa. Tu je i veoma sićušan embrion. Ali je dve nedelje manji nego što bi trebalo da bude. I ukoliko i ima srčane akcije, slaba je. Mada je teško reći da li je uopšte ima. A sada… pa, i dalje ste trudni.“

Hoće li se beba održati?

Niko ne može da zna. Pitajte doktora. Još nekoliko testova. Sutra.

Krećemo, a na stolu za pregled ima krvi. Postiđena sam.

Postoji neka vrsta nade, još dva dana.

Pokušavam da te zadržim, bebo

Ali na kraju, krv je krenula brže, a grčevi su sezali dublje. Zaplakala sam nad WC šoljom, dok je budućnost curila iz mene. Nekoliko minuta da se sredim. Da obrišem delove tebe i mene koji su se razleteli po dasci WC šolje i podu.

Drago mi je što su deca bila i dalje u školi kada se desilo.

Žao mi je što nisam uspela da te pronađem bebo

Uvek sam se pitala zašto su žene toliko tihe kada su u pitanju pobačaji. Mislila sam da je to neki nepriličan stid. Ima i toga. Ali takođe ima još nečega. Majčinstvo je kao bol. Ne može biti podeljeno. Ne mogu da nateram svoje oči da pronađu one koje nastoje da me umire iz ćoška. Ali mogu da osetim da me gledaju, znam da me vide.

To je dovoljno.

Gledala sam TV danas ceo dan. Rajli je došao ranije sa posla. Izveo je devojke na krofne. Večerali smo večeru koju je drugarica ostavila sa porukom: „Ne treba da nam vratite nijednu od ovih činija.“ Najbolja moguća poruka.

Da li znaš da si mnogo plodnija nakon spontanog?

I da nakon jednog spontanog šanse da ćeš iskusiti i drugi, ne rastu?

Da li znaš da su mnoge žene u stanju da začnu tri meseca nakon spontanog?

Ili da možeš da počneš ispočetka već kada u krvi nema više trudničkih hormona?

Da li znaš da spontani nije ničija greška?

Da li znaš da ne verujem da su embrioni odabrane duše, pa da je sva to tuga zbog nade, a ne realnost i da bi to trebalo da umanji bol?

Da li znaš da zaista ne postoji način da sprečiš aktivan spontani pre dvanaeste nedelje trudnoće?

Da li znaš da što više žena priča o spontanim, manje će stigme biti? Više će podrške dobiti. A podrška znači nadu, ljubav i razumevanje.

Da li znaš da nada, ljubav i razumevanje pomažu?

Da li znaš da je tvoje telo čudesna mašina i da je embrion čudesna mašina i da verovatno oboje prepoznajete da embrion nije mogao da preživi zbog hromozomskih abnormalnosti koje nisu mogle da dozvole održiv život?

Što znači da spontani generalno nije greška, već pre znak da stvari dobro funkcionišu?

Danas znam ove stvari.

Ali sinoć. Sinoć, dok sam pratila Rajlija na stepenicama, morala sam da se držim za gelender.

Ta beba. Ona koja je trebalo da stigne 12. maja. Jedna od devojaka je nacrtala sliku i birala imena u toku večere. („Mama. Ova beba će ići u zoološki vrt sa mnom.“ „Šta misliš o Hejzl?“) Ta beba koja je trebalo da bude poslednja beba. Koju sam doživela kao nešto tako novo, kao da mi je prva. Ta beba, a ne ona koja će doći kasnije. Ona koju neću da imam. Mogla sam da je osetim. Mogla sam da je osetim na svojoj koži i u zubima. Imala sam mučninu zbog nje i vrtoglavicu sa njenim nestankom.

Tu si bebo

Morala sam da zaustavim i otresem njen miris iz svojih nozdrva i da podignem njene ruke iz svoje kose.

Zbogom bebo

Rajli je na vrhu stepenica i gleda dole. I dalje je zabrinut zbog mene. Osećam se loše što ne mogu da budem zabrinuta zbog njega.

„Dolaziš u krevet, Megi? Jesi li okej?“

Da. I ne još.

Napisala: Meg Konli, mama koja piše o pronalaženju vrednosti u životu, o vaspitavanju jakih devojčica, o intimnosti u braku, o pronalaženju sopstvenog glasa, o trafikingu… Čitajte je na njenom blogu.

Izvor: centarzamame.rs

VANJINE PRIČE: PRIJEM U PORODILIŠTE IZ BEBINOG UGLA

Svi znamo kako je ženama kad odu na porođaj, ali nikada se verovatno nismo zapitali kako sve to „preživljavaju“ bebe i kako izgleda iz njihovog ugla boravak u porodilištu. E pa beba Vanja će nas, uz pomoć mame Višnje, upoznati s tim stvarima…

pregnant woman in nightshirt sleeping on white pillow in bed at home

„Nemam pojima gde smo spavali noćas. Krevet je bio duplo manji, a umesto tate i onog belog što mu noge mirišu na Smoki, oko nas su u tim malim krevetima spavale neke žene.

Jedna od njih je pitala mamu:

  • Jel hrčeš?
    Mama je rekla da ne zna, misli da ne, jer joj se do sada niko nije požalio, ali da ipak ne zna, jer moža je niko nije čuo ili je nekome bilo bez veze da joj kaže, a sad je pritom trudna, kaže ja joj pritiskam neku fragmu, pa je sve moguće…
    Onda ova žena, što je pitala, izvadi neke male bele stvari i nagura ih u uši, a oči joj se zavrnuše u krug.

Mama i ja smo u 18 h jeli palentu, mladi sir i jogurt. Mi to često jedemo, ali sa tatom, a ne sa ovim debelim, okruglim ženama. Mnogo sam srećan što moja mama nije takva, ali sam mnogo tužan jer sam čuo da „nema više jela do sutra“. Ne znam zašto nam to rade, ali verujem da će mama to nekako rešiti.

Probudili smo se baš rano. Mama je dobila neku lepu, novu spavaćicu i otišli smo da je obuče. Dok je stajala ispred ogledala ja sam shvatio da je i ona okrugla i debela. Nema veze, ja je baš volim!

Došla je jedna žena i kaže mami da ne smemo ni vodu da pijemo. Dođavola, kakvi neljudi! Onda je ta ista žena stavila na ruke neke bele stvari i mama je nakezila zube, a onda joj je ova prčkala ispod usne i obe su uzdisale. Odmah sam shvatio da se dešava nešto čudno. Žena kaže da mama „s tim firsingom ne može na porođaj“ pa nastavi da se trudi i na kraju uspeva da spasi mamu od tog firsinga!

Odjednom sam čuo poznat, drag glas. Tata! Oh, tata, divno je što si stigao. Ovde nam ne daju da jedemo i pijemo, spavamo u malom krevetu i mamu napadaju firsinzi. Zašto ne možeš da ostaneš sa nama? Kakva zabrana? Kakava epidemija stripa?!

Zašto mami idu suze? Jel treba i ja da plačem?“.

Nastavak uskoro sledi…

Autor/izvor : visa.sila / bebologija.rs

Široki Povoj Da ili Ne?

Zašto neonatolozi, dečiji ortopedi, radiolozi i fizijatri preporučuju široki povoj u prvim mesecima života bebe?

Preventiva ima za cilj da mogući razvojni poremećaj kuka usmeri ka normalizaciji i da ukloni spoljne faktore koji mogu negativno da utiču na razvoj nestabilnog kuka. Položaj nogu u kome su one sastavljene i ispružene je štetan za razvoj kuka, i zbog toga se insistira na širokom povijanju. U zemljama tople klime (setimo se afričkih crnkinja), majke decu nose u maramama, u “jahaćem” položaju, i u tim zemljama je iščašenje kukova retkost.

Široko povijanje beba podrazumeva raširene nožice u zglobu kuka i u fleksiji, odnosno savijene u zglobu kolena, ili tzv. slobodne noge. Ovaj položaj je fiziološki jer ga odojče zauzima i spontano, a to je upravo i preventiva razvojnog poremećaja kuka. Bebi treba omogućiti širok opseg pokreta u kuku čime će se pomoći pravilno formiranje zgloba kuka. Svaki način povijanja koji ovo omogućava je varijanta širokog povijanja!

Kod „klasičnog“ širokog povijanja, postavljaju se dve tetra pelene, ili jedna za jednokratnu upotrebu a druga da bude tetra, i švedska pelena. Prilikom postavljanja švedske pelene (koja je često prevelika za novorođenče i sitnije bebe) važno je voditi računa da nogice budu slobodne, odnosno da donja ivica pelene bude iznad kolena i da ne sputava pokrete.

Ima mišljenja da i povijanje samo pelenom za jednokratnu upotrebu jeste vid širokog povijanja jer daje potpunu slobodu pokretima u kuku, a beba nožice drži u abdukciji – široko razmaknute. Argument za ovaj pristup je da se danas ultrazvukom razvojni poromećaj kuka otkriva veoma rano i da nije neophodno primenjivati preventivno široko povijanje kod sve dece.

Ono oko čega se svi slažu je da je klasičan povoj, koji se dugo tradicionalno koristio za bebe na našim prostorima (beba je kao kifla, sa ispruženim, sastavljenim i čvrsto umotanim nožicama) izuzetvo štetan za razvoj kukova novorođenčeta i odojčeta.

Ima mnogo dilema da li, i do kada, koristiti široki povoj. Neki pedijatri i fizijatri preporučuju ga do trećeg, a neki do šestog meseca.

Bez obzira na to što na Zapadu praksa širokog povijanja nije raširena, i što kod nas sve veći broj lekara smatra da je nepotrebna, većina stučnjaka ne vidi razlog za izbacivanje metoda koji je dao dobre rezultate, a pritom ne šteti bebi, niti joj smeta. Činjenica je, ipak, da on nije komforan za roditelje i zbog toga mu oni nisu baš naklonjeni.

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

Šta je Važno u Periodu Posle Porođaja?

Nakon srećnog trenutka kada je u vaš život došla bebica, potrebna vam je pažnja i nega. Šta je važno u periodu posle porođaja?

Fizički i emotivni oporavak nakon porođaja za svaku ženu je indvididualan i ono što je najvažnije u ovom čarobnom ali izazovnom periodu: praćenje svog ritma, osluškivanje svog tela i signala koje nam daje.

Oporavak nakon porođaja zavisi od mnogo faktora, toka trudnoće, samog porođaja, podrške partnera i okoline, obaveza i briga koje svaka žena nosi na svoj način.

U ovom tekstu bavićemo se fizičkim tokom opravka nakon rođenja, veličanstvenog podviga koji zahteva veliku snagu, mudrost i strpljenje i koje, kada se opustimo i pratimo osnovna uputstva lekara, uglavnom dolazi prirodno.

Skupljanje materice i hormon ljubavi

Ukoliko dojite bebu, sigurno ste primetili blage grčeve u materici. Hormon oksitocin koji je zadužen za dojenje, porođaj i orgazam kod žena u ovom trenutku ima dvostruku ulogu: stimuliše lučenje mleka istovremeno pomažući materici da se kontrahuje i time vrati na staru veličinu. Na emotivnom planu ovaj hormon podstiče osećaj povezanosti između mame i bebe tokom porođaja, tokom dojenja, a kada su partnerski odnosi u pitanju, lučenje ovog hormona jača emotivnu povezanost sa partnerom. Materica će postepeno vraćati svoj tonus i veličinu i ako ne dojite, i za to, kao i za sve promene, treba vremena. Skupljanje materice ćete najintenzivnije osetiti tokom prvih mesec dana i to u vidu blagih grčeva. Regenerativna moć našeg tela i materice je neverovatna! Tokom 9 čarobnih meseci materica se poveća oko 20 puta od svoje prvobitne veličine, a već u prvih mesec dana ona se vraća na stare dimenzije.

Hormonske promene

Za vreme 9 meseci hormoni su radili punom parom, čuvali, štitili, hranili i mamu i bebu. Sada je vreme za zasluženi odmor. Najintenzivnija promena koju ćete u ovom periodu osetiti svakako je nagli pad estrogena. Pad estrogena odgovoran je za čuveni baby blues i intenzivne promene raspoloženja koja su normalna. Ukoliko u nekom trenutku iz bilo kog razloga osetite da vas negativna i teška osećanja preplavljuju i prevazilaze razgovarajte sa terapeutom. Postporođajna depresija se uspešno prevazilazi uz adekvatnu pomoć. Pad estrogena takođe se može odraziti i na opadanje kose, suvoću vagine (pogotovu ako dojite) i promene na koži. Svi navedeni simptomi pada estrogena mogu i ne moraju se pojaviti i zavise od mnogo drugih faktora. Nakon 6 meseci od porođaja ponovo se uspostavlja hormonski balans.

Mleko i dojenje – Za mame koje doje bitno je da vode računa o količini mleka i stanju dojki dok se ritam dojenja ne ustali, kako biste izbegli upalu dojki (mastitis). Stručno osoblje u porodilištu i patronažna sestra odgovoriće vam na sva pitanja vezana za negu dojki i dojenje, kao i za način prekida mleka.

Kako rešiti zatvor

Problem koji muči većinu žena (pogotovu mame sa ranom od epiziotomije koje se zbog rane i boje da odu u toalet) rešava se dovoljnom količinom tečnosti (mlaka voda na prazan stomak je spas), kompotom od suvih šljiva, hranom bogatom vlaknima i –šetnjom. Naravno da ne mislim na duge šetnje-dovoljna je i šetnja po stanu ili bilo kakvo kretanje koje će pomoći crevima da „prorade.“ U svakom slučaju, potrudite se da hranom i tečnošću regulišete probavu da ne bi došlo do čestog i neprijatnog problema-hemoroida. Ukoliko se i to desi, rešićete, bez panike, hemoroidi nisu opasni, samo su neprijatni i bolni i bilo bi dobro, ukoliko ikako možete, da ih izbegnete.

Koliko dugo ću krvariti nakon porođaja

Iscedak – lohije, koji se pojavljuje odmah nakon porođaja, iz vašeg intimnog dela, i koji po izgledu podseća na bledu menstruaciju može trajati i do 40 dana nakon porođaja. Najintenzivnije su prvih 5 dana, a zatim se količina i intenzitet smanjuje.

Kada treba otići na ginekološki pregled

Ukoliko nema tegoba, prvi pregled možete zakazati nakon 6 nedelja. Na ovom pregledu vaš ginekolog će utvrditi stanje grlića materice, perineuma (međice), i ukoliko više ne krvarite, uzeti briseve i uraditi ultrazvučni pregled.

Kada je vreme za odnose

Zvaničan odgovor je: kada se završe lohije (postporođajno krvarenje slično menstrualnom koje ima svrhu da očisti matericu). Još jedan legitiman odgovor koji odmah sledi nakon ovog je: onda kada vi želite i kada se za to osećate spremnom. Ukoliko dojite bebu, menstruacija će vam biti odložena ali to i dalje ne znači da u ovom periodu nećete ostati u drugom stanju. Takođe nakon porođaja usled pada estrogena može doći do suvoće intimnog dela i bolnih i neprijatnih odnosa što se može izbeći korišćenjem lubrikanta.

Kada je vreme za plivanje i vežbanje?

Šest nedelja nakon porođaja možete početi sa vežbama laganijeg intenziteta. Pre ovog perioda, čak iako osećate nalet energije i želju za vežbanjem, valjalo bi se strpeti jer podizanje teških predmeta i intenzivnije fizičke vežbe mogu izazvati spad zidova vagine. Bilo bi dobro konsultovati se sa ginekologom, ukoliko trenirate i sa osobom koja je zadužena za vežbe i naravno, da pratite svoje telo i u formu se vraćate postepeno. Vežbanje u ovom periodu itekako će vam se isplatiti: pomoći će vam da povratite liniju i na prirodan način popravite raspoloženje. Dva meseca je takođe zlatni standard za period za plivanje, potapanje u kadu (kupke) i đakuzi- voda može doprineti širenju mikroorganizama iz vagine u matericu, a ukoliko imate ožiljak od epiziotomije koji nije zarastao, prvo treba sačekati da rana zaraste i osuši se.

Prva menstruacija

Hormon prolaktin koji se luči tokom dojenja blokira pojavu menstruacije, pa će se prva menstruacija pojaviti kada prestanete da dojite bebu, ali ovo nije pravilo, neke žene dobijaju cikluse i dok doje, ali nisu redovni, a neke ih mogu dobijati i redovno. Ukoliko ne dojite, prva mestruacija će se pojaviti u roku od 40 dana. Moguće je da prvi (neovulatorni ciklus) bude obilniji nego inače. Da biste ublažili krvarenje dobro je da se ne utopljavate i stavite na stomak nešto hladno. Takođe, menstrualnom ciklusu nakon porođaja može biti potrebno vreme da se uskladi i dođe u normalu. Menstuacije vam mogu biti ranije ili kasnije od ritma na koji ste navikli, ali sve u okviru od 25 do 35 dana je sasvim u redu.

Kada je vreme za sledeću trudnoću

Kada je prirodni porođaj u pitanju, kada god želite. Ipak, zbog psihofizičkog oporavka organizma nakon porođaja ginekolozi uvek preporučuju bar 6 meseci pauze. Opet, odgovor na ovo pitanje je individualan.

Elastičnost vašeg intimnog dela

Elastičnost će zavisiti od broja porođaja, veličine bebe, godina i genetike. Kegelove vežbe su sjajan način da povratite tonus mišića. Rade se tako što se vaš intimni deo stisne kao kad želite da zadržite mlaz mokraće 5 do 10 sekundi. Vežbu možete ponoviti u seriji od 10 puta.

Kako postupati sa ožiljkom od epiziotomije

Epiziotomija je manji hiruški zahvat u kom se rezom isprečava eventualno pucanje međice tokom porođaja. Deset dana nakon epiziotomije (nekad i ranije) ginekolog će vam zakazati skidanje konaca. U početku je samo bitna higijena, pogotivu nakon korišćenja toaleta. Vodite računa da vam je rana čista i suva i potrudite se da u tom periodu nosite mrežasti medicinski veš i da ostavite ranu koliko možete „da diše“.

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

Mama je došla pijana na porodjaj: Beba rođena sa 3 promila alkohola nažalost nije joj bilo spasa

Beba koja je u porodilištu u Poljskoj rođena s tri promila alkohola u
krvi 23. prosinca prošle godine, preminula je usled niza zdravstvenih komplikacija koje je doživela kao posledicu tog stanja. Protiv neodgovorne majke pokrenuta je istraga.

U 28.oj nedelji trudnoće, neimenovana majka (44) iz okoline Varšave javila se doktoru u teškom stanju pijanstva.

Ubrzo nakon što je došla u porodilište Novi Dvor Mazovecki, izveden je i porod, a njoj je izmereno
3,2 promila alkohola u krvi što se klasificira kao stanje teškog pijanstva.

Porodjaj je bio prirodan, a dete je po dolasku na svet podvrgnuto alkotestiranju, koje je utvrdilo da u krvi
ima čak tri promila alkohola!

Usled genetskih nedostataka koji su verojatno dodatno pogoršani ovim stanjem, prevremeno rođena beba preminula je tri nedelje kasnije i unatoč naporima doktora da je spase.

Izvor: novizivot.net