Arhive oznaka: beba

“ZA PRVO DETE PODSTICAJ DO 300.000 DINARA, ZA DRUGO PET GODINA PO 10.000 MESEČNO”

Ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da je ministarstvo predložilo dodatne mere za podsticanje rađanja

Ministarka za populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je za RTS da je ministarstvo predložilo dodatne mere za podsticanje rađanja, među kojima je i mera da se za prvo dete dobije između 250.000 i 300.000 dinara.

Predloženo je i da se za drugo dete pet godina dobija 10.000 mesečno. Jedna od mera je, takođe, da peto dete ima isti status kao četvrto – da svaki mesec do 10. godine ima 18.000 dinara.

Ministarka je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da smatra da će ovi predlozi početi da se primenjuju tokom ove godine.

Kada je reč o podacima za prošlu godinu, Đukić Dejanović je navela da je u 2019. porastao broj novorođenih beba u odnosu na 2018. godinu. Srbija je, kaže, jedina zemlja u regionu u kojoj se to dogodilo.

Navela je i da je porastao broj žena koje rade i rađaju decu i dodala da je sve više žena sa fakultetom i višom školom. Trećerođenih beba je, navodi, za oko 700 više nego u 2018. godini.

“To znači da finansijske i druge mere daju povoljne rezultate. Posebno me raduje da je u jugoistočnoj Srbiji rođeno više beba nego u 2018”, napominje ministarka za demografiju.

Dodaje da je danas poslednji dan da se opštine na javnom pozivu prijave za nepovratna sredstva za pronatalitetnu politiku.

Izvor: RTS.rs

Farmaceut DETALJNO objašnjava kako se primenjuju, doziraju i pripremaju biljni ČAJEVI za DECU: sačuvajte TABELU i znaćete šta se sme, a šta ne

Za primenu nekog biljnog čaja kod dece, a naročito dece uzrasta do 4 godine, najbitnije je potražiti savet pedijatra i/ili farmaceuta, jer su tačna dijagnoza i težina simptoma najbitniji za terapiju. Biljni čajevi se primenjuju kod blagih simptoma bolesti ili za njihovu prevenciju.

„Uglavnom su namenjeni za terapijsku primenu kod odraslih osoba i adolescenata, dok se u osetljivim grupama poput trudnica, dojilja i male dece primena većine biljnih droga uglavnom ne preporučuje, prvenstveno zbog nedovoljno podataka o bezbednosti njihove primene“ piše za sajt Trudnoća i zdravlje dr Jelena Kukić-Marković, farmaceut.

Bogatstvo i raznovrsnost biljnog sveta na ovim prostorima uslovilo je korišćenje velikog broja biljaka i biljnih droga za lečenje i samomedikaciju, pa kod nas primena biljnih čajeva ima dugu tradiciju. Biljni čajevi (infuzi) predstavljaju česte i veoma rado korišćene napitke, koji se osim za uživanje mogu koristiti i u terapijske svrhe. Biljne droge se uglavnom primenjuju pojedinačno, ali veoma često i u obliku čajnih mešavina.

U dečijoj populaciji čajevi se primenjuju najčešće kod digestivnih tegoba, nazeba i kašlja. Čajevi se konzumiraju topli, i po mogućstvu nezasladjeni, što je kod male dece veoma bitno. Ukoliko je potrebno zasladiti koristite med, naravno pod uslovom da je dete starije od 1 godine.

Čaj od cvasti kamilice
Ovo je jedan od najčešće upotrebljavanih čajeva kod dece, a povoljno deluje kod digestivnih tegoba, kao što su nadimanje i grčevi. Može se primenjivati kod beba starijih od 6 meseci, a topli napitak se pravi što se 0,5-1 g cvasti (pola-jedne kafene kašičice) prelije sa 150 ml ključale vode i procedi nakon 10 minuta.

Kod dece uzrasta 2-6 godine pojedinačna doza je 1-1,5g, a kod dece 6-12 godina 1,5-3g. Topli napitak se primenjuje 2-4 puta dnevno, obično u vreme ili nakon obroka, ne duže od 7 dana. U slučaju alergije na ambroziju ili neke druge biljke iz iste familije poput nevena, hajdučke trave i sl, biljni čaj od cvasti kamilice se ne sme koristiti.

Čaj od lista pitome nane
Priprema se tako što se 1-2 g usitnjenog ili celog lista (1 supena kašika) prelije sa 100-150 ml ključale vode i nakon 10 minuta procedi. Primenjuje se 3 puta dnevno kod dece starije od 4 godine za olakšanje digestivnih tegoba poput lošeg varenja i nadimanja, ne duže od 2 nedelje.

Čajevi od biljnih plodova
Biljni čajevi koji se pripremaju od plodova kima, morača i anisa takođe deluju blagotvorno kod stomačnih tegoba, naročito ako su praćene nadutošću i gasovima. Ovi čajevi uobičajeno se koriste još od prvih meseci života, kod bolnih grčeva beba.

Topli napitak za bebe se priprema tako što se odgovarajuća kolicina sveže zdrobljenog ploda prelije sa 150 ml ključale vode i nakon 10-15 minuta procedi. Dnevna doza ploda kima kod beba iznosi 1 g, ploda anisa 0,5 g, a ploda morača 1-2 g.

Međutim, prema najnovijim preporukama, čajevi od ploda kima i anisa nisu namenjeni za primenu kod dece mlađe od 12 godine, dok je starosna granica za primenu kod dece 4 godine. Primena čajeva od plodova kima, anisa i morača je zabranjena ukoliko postoji preosetljivost na njihove sastojke ili preosetljivost na celer, mirođiju, ambroziju i polen breze.

Čaj od cveta lipe
Koristi se za ublažavanje simptoma kod prehlade i nazeba. Kod dece uzrasta od 4-12 godina primenjuje se u obliku toplog čaja, koji se pravi od 1g (oko pola kafene kašičice) i primenjuje 2-4 puta dnevno, najbolje u popodnevnim satima i uveče. Kod dece starije od 1 godine infuz se primenjuje 1-2 puta dnevno, tako da ukupna doza bude oko 1,5 g. Terapija se započinje pri pojavi prvih znakova prehlade i traje najviše 7 dana.

U terapiji bronhitisa i kašlja praćenog iritacijom i suvoćom grla kod dece starije od 3 godine može primeniti hladni macerat korena belog sleza. Kod dece od 3-5 godina 0,5-1 g usitnjenog korena belog sleza se prelije sa 150 ml sveže prokuvane i ohlađene vode, a nakon 30 minuta se procedi i primenjuje 3 puta na dan. Kod dece uzrasta 6-11 godina, pojedinačna doza je 0,5-1,5 g.

Kod bolnih grčeva beba i male dece može se primeniti mast ili gel sa 2% etarskog ulja ploda kima, koji se nanosi utrljavanjem na kožu stomaka.

Dr sc. Jelena Kukić-Marković, farmaceut, asistent sa doktoratom na Institutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Izvor: zena.blic.rs

„Dolazi još jedan doktor, vidim ga kroz maglu kako priča sa svojim kolegom i čujem viku „Dajte brzo vakum““

Ćao drage žene, majke, trudnice.
Drago mi je što mogu sa vama da podelim svoju priču.

Termin mi je bio 26-og septembra. Na dan termina ostavili su me na odeljenje da bi pratili CTG dva puta dnevno ali nije bilo kontrakcija.
U nedelju 4-og oktobra rešili su da mi izazovu porodjaj, izabrala sam prirodnim putem jer je doktor rekao da nema nikakvih problema, da nema potrebe za carskim rezom jer imam dosta široku karlicu.

Uključili su me na indukciju u 10:55h nisam osećala bolove ali sam se otvarala. U 14h su mi krenuli blagi naponi koji su se pojačavali veoma brzo i već u 14:30h nisam mogla da izdržim napone pa su me prebacili u salu za porodjaj.
U 15h mi probuše vodenjak, naponi su bili toliko česti da mi se činilo da imam vremena samo da udahnem i odmah kreće sledeći napon. Doktor, sestre, babice, svi su oko mene, pričaju nešto ali stručnim nazivima koje ja ništa ne razumem. Razumela sam ih jedino kada su rekli da beba nije zarotirana za porodjaj a za carski rez je već bilo kasno. Gubim snagu skroz, uključuju me na kiseonik, ne mogu da udahnem lepo koliko sam malaksala ali kada krene napon ne znam odakle crpem snagu i nastavljam da guram, naravno neuspešno. Dolazi još jedan doktor, vidim ga kroz maglu kako priča sa svojim kolegom i čujem viku „dajte brzo vakum“. Kreće napon, jedan doktor mi leže na stomak i pritiska na dole, babice i sestre mi pričaju „sad najjače što možeš“ bodre me. Krećem da guram, drugi doktor pravi rez i vakumom izvuče bebu u 16:30h. Osetila sam olakšanje i toplotu, pogledam babici u ruke a ona drži moju bebu tešku 3.490gr dugu 54cm, moju jaku devojčicu, nisam je ni dodirnula odmah su je odneli od mene.

Kristina

Mislila sam da je sve gotovo ali čujem sestru kako kaže doktoru „ona mnogo krvari“ doktor prilazi zabrinut, meni kaze da se opustim i ne brinem, a ja vidim njega da je preplašen dok traži odakle toliko krvarenje. Grlic materice mi je pukao od vakuma a posle nekih sat-sat ipo vremena je završeno svo ušivanje. Sledećeg dana dolazi pedijatar pored mog kreveta i kaže da će moju devojčicu morati da šalju za Niš jer nije mokrila uopšte od kako se rodila. Teško mi je, plačem, molim Boga da mi dete bude dobro, da mokri, da mi je donesu, da je uzmem u naručje, da je poljubim da osetim njen miris. Ulazi babica u sobu u kojoj sam bila, pogledala me je, nežno se nasmejala i rekla: „Vaša hrabra devojčica je upravo namokrila pelenu“. Posle nekih sat vremena mi je donela bebu,i to je bio naš prvi susret gde sam mogla da poljubim i uzmem u naručje svoju Kristinu.

Oporavak od porodjaja mi je bio veoma težak. Ovo je moje loše iskustvo ali i pored tog lošeg iskustva želim da imam još dva deteta, nadam se da će porodjaji da budu bolji i lakši jer gore od ovog valjda ne može da bude 😊

Mama Valentina iz Aleksinca

P.s. Draga mama izborila si se kao lavica i pokazala si kakav si junak. Drago nam je da te loše iskustvo nije poremetilo u planovima za višečlanom porodicom. Želimo ti svu sreću sveta kao i malenoj Kristini.

Jesu li jaslice nužno zlo?

Potaknuti raspravom o tome jesu li jaslice nužno zlo, pitali smo iskusnog pedagoga Božicu Pintarić kako boravak u jaslicama utiče na razvoj deteta, kada se preporučuje odlazak u jaslice i što sve deca tamo mogu naučiti.

Proveli ste porodiljsko sa svojom bebom i nakon što je navršila godinu dana, morate se vratiti na posao? Ako imate na raspolaganju pomoć baka i deka, možda ni ne razmišljate o jaslicama, ali ako se vraćate na posao, a niko drugi vam ne može svakodnevno čuvati dete, verovatno su vam jaslice opcija.

Jedna mama postavila je pitanje „Jesu li jaslice zaista nužno zlo?“, a druga mama, koja očito smatra da jesu, podelila je svoje brige: „Mi idemo u jaslice i muka mi je. Međutim ćerku nam nema ko čuvati, oni koji su mogli su zakazali, tako da smo osuđeni na jaslice. Ne sviđa mi se, tužna sam, muka mi je i mrzim sebe i sve oko sebe jer nemam izbora. Nikada dete ne bih dala ni u jaslice ni u vrtić, ali eto… Naravno da ti se u životu dogodi ono što najviše prezireš.“ S njom se slaže još par mama: „Mislim da jesu! Moje nije imao ko čuvati, pa sam dala otkaz i bila s njima dok mlađe dete nije napunilo četiri godine. Nezamislivo mi je dati bebu u jaslice! Čak i neke vaspitačice same kažu da je to užas i nehumano. Velike grupe, malo vaspitačica. Ne volim ni vrtić, biram da je dete više kući, ili u malom vrtiću“. Potaknuti raspravom, posetili smo dečiji vrtić u zagrebačkom naselju Malešnica gde smo razgovarali sa prof. pedagogije i fonetike Božicom Pintarić, koja radi i kao saradnik na kolegiju Integrirani jaslički kurikulum na Učiteljskom Fakultetu u Zagrebu.

„Jaslice su dopuna roditeljskoj brizi,a ne zamena. Kvalitet življenja deteta u jaslicama zavisi od više odrednica kao što su: organizacija vaspitno obrazovnog procesa; važno je da grupe imaju broj dece u skladu s pedagoškim standardima, a takođe je važno da dete ne boravi predugo tokom dana u jaslicama. Od posebne je važnosti kvalitet interakcije deteta sa roditeljima pre i nakon boravka u jaslicama, opremljenost prostora – koliko je razvojno podsticajna za dete, kvalitet socijalnih interakcija u relacijama odrasli-dete, dete-dete“, kaže Božica Pintarić i pokazuje fotodokumentaciju prostornog i materijalnog okruženja u jaslicama, kao i decu u različitim aktivnostima.

Deca u jaslicama DV Malešnica igraju se, pomažu jedni drugima, grade zajedno, hodaju po stepenicama, spuštaju se niz tobogan, ali i istražuju razne predmete, kosine, tunele i materijale koji se nalaze u vrtiću. Jaslice podstiču razvojne mogućnosti deteta. Pedagog ističe važnost podsticajnog materijalnog okruženja za detetovo istraživanje.

„Deca intenzivno istražuju okolinu čim stanu na noge, svakako i ranije – svega onog što im je dostupno bez kretanja. Odrasli često imaju predrasude da malo dete malo razume i može, ali upravo u najranijoj dobi se odvijaju veliki razvojni procesi, primera radi razvoj mozga – umrežavanje najintenzivnije je u u 2. i 3. godini, a kao i sve drugo, ako ga ne upotrebljavamo, neće se razviti. Dete mora biti u stimulativnoj okolini, u okruženju u kojem mu je omogućeno puno kretanja i puno istraživanja rukama kao i poverenje odraslog. Najvažnije je da ne zanemarujemo razvojne mogućnosti deteta“, kaže Božica Pintarić i opisuje na jednom primeru: „Decu ove dobi jako zanima kretanje; vrsta, brzina. Polazeći od detetovog iskustva i njegovog kretanja omogućujemo mu: kotrljanje niz breg u dvorištu, ‘palačinkanje’ na travnjaku u pidžami, spuštanje niz tobogan, pripremamo kosine različitog nagiba (otvorene, zatvorene, glatke, hrapave…) po kojoj spuštaju loptice, autiće“. Važnost pokreta i istraživanja rukama.

Kada smo ušli u prostorije starijih jaslica nakon popodnevnog spavanja, nekoliko mališana sedilo je za stolom i jelo užinu, neki su još spavali, dve devojčice listale su slikovnicu, a ostala deca igrala su se s igračkama ili su bila napolju na igralištu. Pedagog posebno naglašava važnost pokreta, jer u današnjem urbanom okruženju često nedostaje kretanja, koje je važno za razvoj govora, vida, sluha, emocionalne stabilnosti, komunikacije, percepcije svog tela i prostora.

„S vežbama treba krenuti od prvog dana. Detetu treba omogućiti puzanje, kretanje, ljuljanje, hodanje, penjanje, jer sve to potiče razvoj mozga. U malim porodičnim stanovima nema prostora za sve to vežbanje. U vrtiću/jaslicama podstičemo i podržavamo razvoj prirodnih oblika kretanja, istraživanje rukama različitih materijala, tekstura. Koristimo dvorište, salu za telesne aktivnosti, odnosno predvorje, senzorički kabinet i omogućujemo detetu korištenje sveg pratećeg prostora uz boravak/boravke“, objašnjava pedagog. DV Malešnica ima status eko škole, a od velike je važnosti provođenje puno vremena na svežem vazduhu. „Deca su napolje u svim godišnjim dobima i u svim vremenskim uslovima, naravno u adekvatnoj odeći i obući.

Nastojimo da su što više u travi, da sade cveće, ne gaze mrave, istražuju pesak. Želimo da žive u skladu s biljnim i životinjskim svetom, da osete povezanost s prirodom“, priča. Sticanje samopouzdanja za budućnost „U prvoj godini života važno je razvijati privrženost. Dete u 1. godini treba tu jednu blisku i stalnu osobu, majku, oca, staratelja. Mozak se neće razviti ako nema emocionalne privrženosti, ljubavi, ali ako dete krene u jaslice, još dve nove osobe – vaspitačice, neće to narušiti“, kaže i naglašava da je svaka interakcija s detetom važna. Tako i skidanje pelena nije samo briga za higijenu i zdravlje deteta. „Presvlačenje kao i uspavljivanje imaju i emocionalnu i socijalnu stranu. Koliko bliskosti dete treba, toliko mu je dajemo“, kaže. Pedagog i ističe važnost procene šta je dete sposobno učiniti samo, jer tako detetu poručujemo da je vredno i sposobno, a tako ono stiče temeljno samopouzdanje i za budućnost.

Neke mame takođe smatraju da jaslice imaju i dobre strane. Tako je jedna mama napisala: „Sve ima svoje prednosti i mane. Moja mala je krenula u jaslice sa 2,5 godine. U početku je bilo teško, trebalo joj je dva meseca da prihvati. Sada joj je super i jako voli ići. Bila je dosta povučena pre jaslica, nije se znala izboriti za sebe. Tamo je stekla puno prijatelja te se sada itekako bori za ono što želi. Ja mislim da je detetu puno bolje u jaslicama/vrtiću, sigurno bolje napreduje“. S njom se slaže i druga mama: „Mislim da jaslice imaju i svoje prednosti i mane, svi kažu: Nemoj dati dete u jaslice, biće ti non stop bolesno, ja sam svoje dete dala u vrtić sa 3,5 godine, prvu zimu u vrtiću bili smo četiri meseca u komadu bolesni, drugu zimu isto. Mislim da što se tiče bolesti, bez obzira otišli sa godinu, dve ili tri u vrtić ili jaslice, svi moraju preboleti prehlade, viruse i slično, ojačati imunitet. Isto tako mom detetu bilo je teško prilagodjavanje na vrtić“.

„Moja će ići u jaslice i nadam se da će sve biti dobro. Ne bih htela da mi decu čuvaju deda i baka jer znam da oni puno toga neće poštovati što mi kažemo, ne iz zlobe, nego jednostavno iz prevelike ljubavi (prvenstveno mislim da bi bila razmažena i da bi svašta jela). Mislim da će se u jaslicama dete naučiti nekom redu, spavanje/obroci, naučiće deliti. No, svesna sam i negativnih strana jaslica“rekla nam je treća mama.

Šta vi mislite, jesu li jaslice zaista nužno zlo? Napišite nam svoje stavove i iskustva „Jesu li jaslice zaista nužno zlo?“!

Izvor: miss7mama.24sata.hr

SAZNAJTE: KAKO DA TRUDNOĆA PROTEKNE BEZ PROBLEMA U VREME PANDEMIJE

Osam meseci učimo o tome kako korona virus utiče na naše živote, a posebno, koliko su trudnice ugrožene. Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, dr Aleksandra Antović je dao savete trudnicama kako bi trebalo da se ponašaju tokom trudnoće.

Kada se virus pojavio početkom godine smatralo se da trudnice ne spadaju u grupu sa povećanim rizikom. Međutim, posle osam meseci, lekari imaju podatke da određene trudnice mogu da prenesu koronavirus i na plod, što je potvrđeno testovima i plodove vode i novorođene bebe.

„Sada, posebno na preporuku američke Agencije za zarazne bolesti, trudnice ipak spadaju u grupu sa povećanim rizikom za obolevanje od korone i da to može imati posledice i na plod. Na sreću, to su još uvek veoma retki slučajevi, međutim, preporuka je da trudnice nastoje da što više izbegavaju rizične kontakte“, naglašava dr Antović, gost Jutarnjeg programa RTS.

Imuni sistem majke najpre mora da prihvati bebu, jer to za organizam majke, ma koliko čudno zvučalo, jeste strano telo. Osim toga u imunom sistemu postoje određeni mehanizmi koji plod ne prepoznaju kao strano telo ili da ga uopšte ne registruje, objašnjava gost Jutarnjeg programa.

Takođe, trudnice, posebno u kasnijim fazama trudnoće, kada je beba velika, zbog povećanja telesne mase, trpe veliko opterećenje kardio-vaskularnog i lokomotornog sistema, a samim tim i imuni sistem trpi. Infekcija respiratornog trakta može da utiče na ishod trudnoće, no trudnice, pre svega, bi trebalo da se čuvaju visokog pritiska, naglašava doktor.

„Obična infekcija respiratornog trakta nema nikakav uticaj na trudnoću, mada postoje razlike od prvog, pa do poslednjeg trimestra trudnoće. U prvom trimestru trudnoće virusna ili bakterijska infekcija može da utiče na plod, dok u trećem trimestru te infekcije mnogo manje utiču, jer je razvoj ploda završen“, dodaje dr Antović.

Najveći izazov sa kojim se lekari suočavaju tokom pandemije koronavirusa je kako da umire trudnice koje imaju hiljadu pitanja i veoma su sumnjičave i uplašene, i to s pravom. Lekarima je važno da objasne da psihička nestabilnost takođe može negativno da utiče na stanje njihove bebe.

„Osnovni savet koji se daje budućim majkama je isti kao i za sve ostale – obavezno nošenje maske. Mi nikada ne znamo ko je zaražen. Ovaj virus i jeste toliko opasan jer je inficirana osoba, pre pojave bilo kakvih simptoma, veoma infektivna. Bez obzira da li poznaju osobu ili ne, u zatvorenom prostoru, obavezno treba da nose maske“, naglašava na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, dr Aleksandar Antović.

Pogledajte gostovanje dr Aleksandra Antovića u Jutarnjem programu OVDE.

Izvor: rts.rs

Opekotine Kod Dece – Šta Činiti a Šta Nikako Ne Činiti !

Opekotine kod dece su vrlo česta povreda dece. Statistika kaže, da opekotinske povrede spadaju u treći po redu uzrok povređivanja kod dece uzrasta 1-4 godine, i nešto ređe nakon 4. godine. To je podatak koji svakako zavređuje posebnu pažnju, i koji nas opominje da učinimo sve što je u našoj moći da izbegnemo da do ove vrste povrede dođe.

Najčešći uzrok nastanka opekotina je vrela tečnost (voda, ulje, hrana), a potom i vodena para, kontakt sa vrelim predmetima, otvoren plamen ali i vreo vazduh, ne treba zaboraviti ni opekotine nastale prekomernim izlaganjem suncevim zracima, kao i dejstvom struje i hemikalija.

Generalno se opekotinske povrede dele na lake, srednje i teške, ali ove vrste povreda treba uvek shvatiti ozbiljno, posebno kod dece, i odamah se javiti nadležnom pedijatru. Težina povrede kao i prognoza se određuju na osnovu procenta zahvaćenosti površine kože i dubine opekotine.

Deca se najčešće povređuju zadesno i u kući, tako da tu možemo obratiti pažnju na čitav spektar preventivnih mera koje mogu preduprediti nastanak ovih ozbiljnih povreda. Opekotine mogu ostaviti i trajne posledice. Do opekotinskih povreda u dečijem uzrastu najčešće dolazi prolivanjem vrele tečnosti ili hrane ili kontaktom sa vrelom površinom (dete se opeče na ringli, pegli, rerni i sl.), dok se kod nešto starijeg uzrasta, predškolaca i školske dece najčešće srećemo sa povredama nastalim od pirotehničkih sredstava (petarde, prskalice…), potom otvoreni plamen (šibice, upaljači), ili strujnog udara…

Lečenje opekotiskih povreda je usko specijalizovano, i kada su u pitanju veće opekotinske povrede, lečenje je dugotrajno i često sa trajnim funkcionalnim posledicama a sa finansijskog aspekta izuzetno skupo i visoko usko specijalizovano jer se kod nas i u svetu ovom oblašću bave posebni timovi.

Za svaku pa i najmanju opekotinsku povredu je potrebno obratiti se pedijatru koji će proceniti da li je potrebno previjanje pod njegovim nadzorom i u ambulantnim uslovima, ili će malog pacijenta uputiti u specijalizovane ustanove gde će lečenje preuzeti specijalisti dečije hirurgije, od kojih su neki i specijalisti i plastične i rekonstruktvine hirurgije.

Šta činiti? Ako dođe do ove vrste povreda roditelj treba da ostane smiren i fokusaran na prvu pomoć koja u ovom slučaju podrazumeva: odvajanje deteta od izvora toplote i, povredjeni deo tela hladiti vodom sa česme, ukloniti odeću (ako je moguće, ako je odeća zalepljena ne uklanjati na silu, ili ako je povreda nastala otpljenom plastikom, ne uklanjati, to će uradti lekar specijalista), skinuti nakit ako ga dete eventualno ima, dete umiriti i potom se uputiti kod nadležnog pedijatra. Pokrijte opekotinu nežno čistim pamučnim prekrivačem (peškir, čaršav). Ne vikati na dete, ili na osobu koja je nešto prolila ili izazvala nezgodu, već se fokusirati na bezbedno uklanjanje izvora toplote, bezbednu evakuaciju iz prostorije koja je zahvaćena plamenom ili dimom. Ako se pak radi o velikim opekotinskim povredama, koje zahvataju više delova tela, veliku površinu, ako se povreda desila u zatvorenom prostoru sa prisustvom dima ili para, ako je u pitanju povreda strujom, čak iako se spoljne promene ne vide na koži deteta, odmah pozvati Hitnu Pomoć i smireno je sačekati, a zatim ćete u pratnji lekara biti transportovani u specijalizovanu ustanovu.

Šta ne činiti? Ne stavljati sredstva koja su na raspolaganju u kući a koja su široko zastupljena u narodnoj medicini već sačekati odluku lekara i previjanje pod njegovim nadzorom.

Nekada nije potrebno ni previjanje iako u trenutku povređivanja roditeljima ta povreda i reakcija deteta izgledaju zastrašujuće.

Bezbedosne mere

Dolaskom bebe u porodicu potrebno je uraditi sve da se ovakve povrede preveniraju. Decu uvek držati na bezbednoj udaljenosti od grejnih tela, svu kućnu hemiju i ostalu hemiju na bazi kiselina i baza držati van domašaja dece, kao i upaljače, šibice, potpaljivače vatre, ne ostavljati vruću peglu na mesto dohvatno detetu (nekada je dovoljno da dete dohvati deo kabla i tako povuče vruću peglu), ili vruću hranu na stolu tako da dete može da povuče stolnjak, takođe paziti na kablove svih električnih uredjaja (da ne vise sa kuhinjskih ili ostalih elemenata i tako budu dohvatna deci), ne koristiti sveće, ne ostavljati upaljene cigarete, sve utičnice moraju imati sigurnosni štitnik, ako imate peć na drva, kamin i sl. koristiti obavezno specijalne štitnike, proveriti da li u stanu ili na spratu zgrade imate ispravan aparat za gašenje požara, kao i da li je oslobođen i funkcionalan evakuacioni put u slučaju požara u vašoj zgradi ili kući.

Jer, kao što znate, decu ovog uzrasta, treba stalno „držati pod okom“!

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

Novorođenče pobedilo korona virus i to bez lekova: Najmlađi izlečen pacijent na svetu

Trudnica je obolela pred sam porođaj, a virus je prenela i na bebu, pokazali su testovi

Doktori u bolnici u kineskom Vuhanu prisustvovali su čudu u jeku epidemije korona virusa, kada su otkrili da se novorođenče staro 17 dana izlečilo od virusa, nakon što se majka zarazila na kraju trudnoće, prenosi Dejli mejl.

Kako pišu mediji, trudnica je obolela pred sam porođaj, a virus je prenela i na bebu, pokazali su testovi.

Međutim, 17 dana od rođenja testovi su pokazali da je novorođena devojčica Siao Ksia potpuno zdrava.

Mediji prenose da je devojčica najmlađi pacijent koji se izlečio od virusa do sada.

Odmah po rođenju beba je prevezena u dečiju bolnicu u Vuhanu, a ubrzo nakon toga ustanovljeno je da ima virus.

Devojčica je imala infekciju u respiratornom sistemu i manja oštećenja miokarda.

Pošto njeni simptomi nisu bili očigledni, lekari su odlučili da joj ne daju lekove i da pokuša da sama pobedi bolest.

Beba je iz bolnice izašla u petak nakon što se potpuno oporavila bez pomoći lekova.

  • Devojčica se potpuno oporavila od koronavirusa kao i od bolesti srca – rekao je doktor.

Podsetimo, opasan virus odneo je više od 2.700 života širom sveta. Jutros je registrovan i drugi slučaj u susednoj Hrvatskoj, a u Italiji je ovaj smrtonosni virus odneo već 11 života, a zaraženo je i petoro dece.

Izvor: telegraf.rs

DECA TREBA DA SPAVAJU SA MAMAMA DO TRECE GODINE

Rezultati kontroverznog pedijatrijskog istraživanja pokazuju da se bebe koje spavaju same u prve tri godine života teže vezuju za majke, a to uzrokuje oštećenja u razvoju mozga.

Bebe treba da spavaju sa majkama bar dok ne napune tri godine. Kontroverzan savet dolazi od pedijatra koji je otkrio da su bebe stare dva dana koje su stavljene u krevetac, spavale lošije od onih koje su spavale na grudima svojih majki. Srca beba koje su lošije spavale su bila izložena većem stresu.

Kada dete spava samo, teže mu je da se poveže sa majkom, a štete su višestruke- oštećenja na mozgu tokom razvoja vode ka poremećajima u ponašanju kada ta ista deca odrastu.

Doktor Nils Bergman sa univerziteta Kejptaun u Južnoj Africi kaže da bi novorođenčad za optimalan razvoj trebalo da spavaju na grudima majki prvih nekoliko nedelja života. Takođe, u maminom krevetu bi trebalo da ostanu do treće, pa čak i četvrte godine.

Analizirano je 16 novorođenčadi koja su spavala na majčinim grudima, a onda i u krevecu. Srce bebe je pod trostruko većim stresom kada spava sama.

Izvor: zelenaucionica.com

DRENKA IZ UŽICA – SINONIM ZA HRABROST Posle četiri dečaka, doktorka i ćerku donela na svet CARSKIM REZOM

U sali užičke bolnice u kojoj je ni sama ne zna koliko puta prirodom posla prisustvovala porođajima Drenka Janić je prošle nedelje postala majka. Peti put, a svaki je bio rizičniji od onog prethodnog. Na način koji se ne sreće često i koji traži hrabrost, a nju može da podstakne samo neizmerna ljubav prema deci.

Pre 12 godina na svet je donela prvenca Vuka. Za njim su došli Bogdan, Nikola i Dušan. Četvorica braće u četvrtak su dobili sestru, zdravu i pravu, lepu kao lutku.

Mališanka još nema ime, ali mnogo važnije je da je porođaj, iako rizičan, prošao kako se samo poželeti može. I peti put Drenka se porodila carskim rezom. Zahtevnu operaciju izveo je tim užičke bolnice koje srećna majka odlično poznaje i sa kojima učestvuje u porođajima. I ona je lekar anesteziolog, zaposlena u Opštoj bolnici Užice.

  • Uživam u majčinstvu. Lepši je, radosniji i dinamičniji život sa više dece. Istina, nekada je stresniji, ali to pada u drugi plan kad čuješ koliko te usta zove majkom. Ništa nije strašno petoro dece imati u kući – pričala je dan posle porođaja i hrabrila druge majke dr Drenka Janić.

Nezapamćeno u doba kada se sve manje dece rađa, a u užičkoj bolnici je svake godine oko 20 porođaja manje, ona je druga porodilja koja je u poslednja tri i po meseca i peto dete rodila carskim rezom.

  • Retko se dešava da jedna žena rodi petoro prirodnim putem, a kamoli carskim rezom. On nosi rizik povreda mokraćne bešike, tankih i debelih creva, donjeg uterusnog segmenta materice koji posle svakog porođaja postaje sve tanji i tanji i stvara opasnost od pucanja i daljih komplikacija koje su rizične za život i majke i bebe – objašnjava dr Vladislav Tripković, zamenik načelnika Službe ginekologije i akušerstva i šef operativne ginekologije u užičkoj bolnici.

Drenkina ćerka, teška 3.200 grama i duga 51 centimetar, na porođaju je dobila devetku. Sva četiri njena brata iz maminog stomaka izvadio je dr Boško Ristanović, a nju dr Mirjana Paunović Kokošar uz pomoć anesteziologa dr Zorice Bošnjaković i anestetičarke Jelene Raković.

  • Posle prvog carskog reza znala sam da će i svaki naredni biti na ovaj način i da je na svakom sledećem porođaju rizik sve veći. Kolege ginekolozi sa kojima sam bezbroj puta bila u porođajnoj sali nisu morali da mi objašnjavaju koliko može komplikovano biti ako se više puta porodiš carskim rezom. Lekar sam, znam ja to veoma dobro. Ali opet, ljubav prema deci i milina koju nosi majčinstvo su prevagnuli. Opušteno sam otišla na porođaj i imala veliko poverenje u kolege – kaže dr Drenka Janić.

Sa ljudima kojima odaje zahvalnost poslednji put je pre odlaska na trudničko bolovanje bila 10. januara. Sa stomakom do zuba, u osmom mesecu trudnoće, dala je anesteziju jednoj porodilji. Četrdeset dana kasnije u porođajnoj sali pojavila se kao pacijentkinja. Odvažna i dična da se peti put porodi. Nije prošlo dugo, a u naručju je držala svoju princezu.

U karijeri anesteziologa učestvovala je u četvrtom porođaju jedne majke, ali ne i u petom. Iskustvo koje do sada nije doživela kao lekar doživela je kao majka.

Neće Drenka, kaže, rađati više. Da je u četvrtak zakmečao i peti sin, mada je znala da nosi ćerku, ništa to ne bi promenilo u njenoj odluci. A dečak ili devojčica – svejedno joj je. Dete je dete. Samo, dodaje, biće interesantno kako će braća dočekati sestru. Drenka će ove sedmice kući, a sinovima će morati da objasni da sa prinovom neće biti uskraćeni ni za milimetar pažnje i ljubavi koju su do sada imali.

  • Samo je Nikola radostan saznanjem da mu u kuću stiže seka. Ostali nisu baš oduševljeni jer se plaše da će ih plač bebe buditi noću. Nikola je najavio da će biti ljubomoran jer više neće biti najmlađi – grlila je ćerku i pričala o sinovima dr Drenka Janić.

Novembra prošle godine u užičkoj bolnici peti put carskim rezom porodila se i Amela Šabanović iz sela Kladnica kod Sjenice. Posle četiri ćerke, ona i njen suprug Alija dobili su sina Maida. Nije ih pokolebalo ni kada su im lekari još posle drugog deteta rekli da je opasno po Amelu da više rađa. Važno je bilo Šabanovićima da u kući imaju muškog potomka.

Izvor: blic.rs

Pop iz Leskovca porodio svoju ženu: Pomolio se Bogu, 6. beba je došla, a njeno ime biće simbolično

Porođaj je počeo pre nego što je stigla Hitna pomoć, a sveštenik je bio jedini kraj svoje žene

Leskovački sveštenik Dalibor Stefanović (40), otac petoro dece silom prilika se našao u ulozi babice jer se njegovoj šestoj prinovi „žurilo“, pa je on morao da obavi porođaj. Lekarima leskovačke Hitne pomoći koje je beba pretekla, ostalo je samo da preseku pupčanu vrpcu i čestitaju mu na „uspešno obavljenom poslu“.

Majka i beba će uskoro napustiti bolnicu, pa Dalibor i njegova supruga Tamara uveliko biraju ime za novorođenu devojčicu.

Presrećni sveštenik priznaje da mu nije bilo svejedno kad je shvatio šta se sprema.

  • Supruga je bila uplašena, ja nisam smeo da se plašim… Pošto sam sveštenik, pribegao sam molitvi, prozborio sam: „Ajde Gospode, pomozi, Majko Božija i svi sveti…“ Stavio sam peškir na krilo kad se pomolila glavica… Rukama sam je oslobodio i beba pade na peškir. Dok sam razmišljao da li da je okupam, došla je Hitna pomoć iz Leskovca, oni su se obradovali kao da je dete njihovo, iako im je bio kraj smene. Presekli su pupčanu vrpcu i odveli i majku i bebu u bolnicu. Danas ćemo odlučiti kako da je nazovemo na osnovu crkvenih praznika da ima imendan – kaže za Telegraf Dalibor.

Priznaje da je srećan što ga je Bog blagoslovio brojnim potomstvom, te da deca nisu nešto što treba planirati i sa čim kalkulisati.

U današnjem kontekstu ako se planira šta treba i kako treba, nikad dovoljnog za decu. Treba znati da gde se život rađa, rađa se se sve. Samo rođenje je dar, a sve ostalo dođe sa njim. Moja poruka je da ne planiramo, da se radujemo tom daru, jer deca donose zadovoljstvo, uspeh, sreću a sa tim dođe i ono materijalno. Važno je da nas ima više ali i da ostanemo ovde, da naše okruženje učinimo boljim. Šteta je što naši kvalitetni ljudi odlaze, postaju poznati i uspešni negde drugde, treba ostati u svojoj zemlji, to je patriotski čin. Čovek se uvek treba pitati šta može da učini za svoju porodicu, za decu, za svoju zemlju i tim se treba rukovoditi – poručuje sveštenik.

Stefanović dugo godina služio u lebanskom selu Bošnjace gde je bio Arhijerejski namesnik a od 1. februara svešteničku službu obavlja u Leskovcu.

Izvor: telegraf.rs