„Tada je bilo 12h. Prilazi doktor, sestra mi kvasi lice, i u tom trenutku kada je naišao bol ja sam tako jako gurnula da su odmah glava i ramena izašli.“

Ćao drage mame,trudnice.

Grupa Klub beba trudnica i mama je divna i želela bih da podelim svoju priču sa vama.

19 godina mi je bilo. Udala se i odmah zatim ostala trudna. „Omaklo se“, haha. Trudnoća uredna, redovne kontrole. Kažu oni meni beba je skroz sitna, lako ćeš se poroditi. 5-og avgusta mi je bio termin.

Prošao je taj 5-ti. Ništa se ne dešava. Bila na kontroli kažu mi sve je uredu, beba samo što nije. 9-og avgusta uveče počne da me bolucka stomak pomalo. Hajde ja kontam radila sam nešto, pa zbog toga. Oko 1 sat posle ponoći baš me jako zabolilo, preznojila sam se. Budim muža, spremamo se i krećemo u bolnicu.

Pregleda me doktor, sve je ok, otvorena 3 prsta, neću ja kaže doktor do ujutru. Hajde smeste me u sobu, pokušavam da malo zaspim. Oko 3h ujutru počne stomak da me tako jako boli, da ne mogu više iždržati. Zovem sestru, kaže ona neće to još. Vratim se u sobu, ma dzabe boli pa boli. Hajde šta ću, lezi, hodaj. Oko 5 i 30 dolazi sestra, da mi radi klizmu. Ja već preplašena.

U 6h ujutru me vodi u salu i priključuje mi indukciju na već moje uzasne bolove. E tada zene moje, počinje moja muka. Tako sam nepomično ležala na tom stolu, pod uzasnim bolovima do 12h popodne. Dva puta gubila svest. Probušili su mi vodenjak u 9h. Beba kreće a ja nisam otvorena da bi ta „sitna“ beba kako su mi i rekli prošla. Ne smem da dam napon, ako krene ugušiće se. Ne moze proći. Ja mu govorim: „Doktore ne mogu više izdržati. Umrjeću, nemam snage, vodite na carski.

Kaže on: „Ne može na carski“. Nastavlja se moja muka. Kaže on meni: „Beba ako krene sad, nema kud da prodje,umrjeće“. Ja ne znam više dal mi je teže slušati njega il trpiti bolove. Osjećam da gubim snagu, predajem se, nemam više snage ni da dišem. Tada čujem doktore kako govore: „Moramo nešto da uradimo podhitno, ona nam se gubi“.

Tada je bilo 12h. Prilazi doktor, sestra mi kvasi lice, i u tom trenutku kada je naišao bol ja sam tako jako gurnula da su odmah glava i ramena izašli. I samo sam osjetila kada me je sjekla, i kad je beba izašla. Samo sam rekla Allahu fala ti, ti si Veliki. Nek mi je živa i zdrava, al ja sam završila. Nikad više roditi necu. Posle toga ide šivenje. A o oporavku ću vam drugi put.

Inače beba je imala 4 i 350 a bila duga 57cm. Sitna beba 😆🤣

I nikad ne recite nikad. Sad imam sina od 3 mjeseca, i nisam ni osjetila bol ama nijedan. Za 3 sata sve gotovo. Bez sječenja. Nek Allah da svakoj da se porodi kao ja sa njim.

Mama Merima Hajrudin Asceric

P.S. Ono što žena moze izdržati niko ne može! Bravo mama ti si još jedan heroj! Želimo vam svu sreću sveta a dečici bežbrižno i srećno detinjstvo.

Ostavite komentar