Sve što treba da znate o tumorima-Jako korisno!

Karcinom dojke spada u najčešće maligne bolesti kod žena kako u svetu tako i u Srbiji. Svake godine se dijagnostikuje oko 4 000 novoobolelih slučajeva. Karcinom je i vodeći uzrok smrti među malignim tumorima kod žena, a može biti u potpunosti izlečiv ako se otkrije na vreme. Masovnom oboljevanju od ove bolesti doprinosi slaba informisanost žena i neredovni preventivni pregledi.

Ko ima veći rizik da oboli?

U povećanom riziku da obole od karcinoma dojke su one žene koje imaju genetsku predispoziciju, tj koje su u porodici imale majku, baku, tetku koja je bolovala od karcinoma dojke, osobe koje su prvu menstruaciju dobile pre 12. godine, žene kod kojih je menopauza nastupila posle 54. godine, kao i žene koje do 30. godine nisu rađale.

Kako prepoznati karcinom?

Ukoliko primetite promenu boje kože, neravninu kože u vidu ispupčenja ili udubljenja, otok, kvržicu koja nije bolna,uvučenu bradavicu, gnojni ili sukrvičavi sicedak iz bradavice postoji mogućnost da je u pitanju tumorska promena. Naravno nije svaka nepravilnost na koži potencijalni tumor, već ukazuje da treba nastaviti sa pregledima vizuelizacije kao što je ultarzvuk dojke i mamografija.Do tačne dijagnoze se dolazi nakon punkcijske biopsije i citološlke obrade.

Pored svih medicinskih metoda koje su danas dostupne za dijagnozu i rano otkrivanje karcinoma, ne treba zaboraviti osnovne stvari koje svaka žena bez puno umeća i vremena može da uradi. Tu pre svega mislimo na redovne sistematske pregledime, očuvanje i poboljšanje imuniteta, zdravu ishranu i samopregled.

Samopregled zauzima posebno mesto u prevenciji i ranom otkrivanju karcinoma dojke.Ovaj pregled treba da uradi svaka žena jednom mesečno.

Kako izgleda samopregled?

Kod žena koje imaju menstruaciju pregled se vrši u drugoj nedelji tj 7.-10. dana od početka ciklusa. Prilikom izvodjenja pregleda poseban akcenat staviti na gornji spoljašnji kvadrant dojke prema pazušnoj jami jer je to često predilekciono mesto za razvoj karcinoma.

                                                                      Samopregled se sastoji iz 6 faza:

1.Faza: U kupatilu

Pod tušem uz podignutu jednu ruku iznad glave kružnim pokretima prstiju sistematski opipati sve delove dojke. Ne koristiti same vrhove prstiju već samo njihove zavrsetke i pri pipanju obratiti pažnju na postojanje zadebljanja, čvorića i sl.Desnom rukom pregledati levu dojku i obrnuto.

 

2.Faza: Pred ogledalom

Postavite ruke na bokove i čvrsto ih pritiskajući pokušajte da zategnete grudne mišiće na kojima leže dojke. Istovremeno u ogledalu posmatrajte dojke, obratite pažnju na postojanje asimetričnih promena na dojkama u smislu, ispupčenja,ulegnuća, uvlačenja bradavice.

 

3. Faza: Pred ogledalom

Podižući polagano ruke iznad glave,tragajte za napred navedenim promenama, čije podizanje podizanje ruku potencira promene na koži i bradavicama, pa postaju lakše uočljive.

 

 

4.Faza: Ležeći položaj

Da bi najbolje pregledali desnu dojku, legnite i postavite jastuk pod desnu lopaticu i istovremeno podignite desnu ruku iznad glave, to mogućava da se dojka rasprostre po većoj površini grudnog koša, pa je najtanja i najlakša za pregled. Ponoviti pregled i na drugoj strani.

 

5.Faza: Ležeći položaj

Prilikom pipanja desne dojke koristite vrhove prstiju leve ruke,sa kružnim pokretima, počevši od periferije dojke prema bradavici, najbolje kao kretanje kazaljke na satu. Obratite pažnju na ulegnuća i čvoriće.Zadebljinje tkiva na bazi dojke u obliku ruba je normalna pojava. Ponovite pregled leve dojke sa desnom.

 

 

6.Faza: Ležeći položaj

Na kraju pregleda nežno stisnite bradavice obe dojke,radi eventualnog otkrića iscedka ili sukrvice.

 

Zašto je važno da pregledate vaše dojke?

Sigurno je da će jedna od 10 žena verovatno oboleti od karcinoma dojke. Prema tome,redovnim samopregledom svakog meseca u stanju ste da otkrijete svaku promenu i tumor u dojci u najranijem stadijumu. Ne zaboravite da je mogućnost izlečenja rano otkrivenih karcinoma dojki više od 85%.

CISTE NA DOJCI

Cista u tkivu dojke može da se napipa kao čvorić, međutim, cista zapravo predstavlja “kesicu” ispunjenu tečnošću. U nekim slučajevima, unutar ciste se mogu naći maligne ćelije, ali u najvećem broju slučajeva radi se o benignoj promeni koja ne uzrokuje nikakve tegobe, i vrlo često bude otkrivena slučajno, na rutinskom sistematskom pregledu.

Cistične promene dojke mogu biti izolovane, kada postoji samo jedna cista u jednoj dojci, ili multiple, kada se u tkivu dojke može opipati veći broj odvojenih ili spojenih cisti.

Bol kao simptom ciste uglavnom je povezan sa periodom menstrualnog ciklusa. Tkivo dojke je osetljivo na dejstvo hormona, pa tako, obično pred početak ciklusa, dolazi do prolaznog povećanja volumena cisti. Obično tada žena može i sama da napipa “čvorić” osetljiv na dodir. Uvećanjem ciste povećava se pritisak na nervne završetke, i na taj način dolazi do pojave bola. Bol obično prolazi nakon početka ciklusa, jer se smanjenjem hormonske stimulacije smanjuje i volumen cisti i pritisak na nervne završetke.

Karakteristično za ciste je da su prilikom opipavanja lako pokretne, jasnih ivica, što je važna razlika u odnosu na maligne promene, koje su uglavnom nejasnih ivica, i fiksirane za tkiva koja ih okružuju.

Kod koga se javljaju ciste?

Ciste na dojci se mogu javiti kod žena svih uzrasta, ali se najčešće dijagnostikuju kod žena pre menopauze, između 35-50 godina starosti. Nakon menopauze, ciste se mogu javiti i kod žena koje su na hormonskoj supstitucionoj terapiji.

Da li se ciste leče?

Većina cisti ne zahteva poseban tretman. Kada se jednom utvrdi njihovo postojanje, najčešće se samo prati njihov razvoj, redovnim kontrolnim pregledima. Kod mlađih žena, najbolji način pregleda je ultrazvuk dojke, kojim se veoma uspešno razlikuju cistične od solidnih (trvdih) struktura. U slučaju da narastu do većih dimenzija, ili uzrokuju česte i intenzivne simptome, hirurg može doneti odluku o operativnom uklanjanju cisti. Takođe, razlog za uklanjanje cisti može biti i sumnja na malignitet.

Pored operativnog lečenja, u poslednje vreme su sve popularniji i prirodni preparati sa povoljnim dejstvom na ublažavanje tegoba kod cističnih promena na dojkama.

PRIMED 13 Kordiceps je prirodan preparat na bazi meda i medicinske gljive Kordiceps. Ispoljava snažno imunostimulativno i antioksidativno dejstvo. Pogodan je za primenu kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu razičitih vrsta poremećaja i bolesti.

ZNAČAJ SKRININGA U OTKRIVANJU KARCINOMA KOŽE

Koža je najveći organ našeg tela, koji ima veliki broj uloga. Koža nas štiti od toplote, hladnoće, mikroorganizama, sprečava isparavanje vode iz organizma, ublažava ili sprečava fizička oštećenja pod uticajem spoljašnjeg pritiska.
Kao i svaki drugi organ, koža takođe može biti početno mesto razvoja različitih vrsta bolesti, uključujući i maligne. Tumori koji se razvijaju u koži mogu poticati od različitih tkiva i ćelija. Karcinom kože najčešće nastaje od ćelija u površnom delu kože, melanocita ili pločastih ćelija kože.
Melanom je maligni tumor koji nastaje od melanocita, ćelija kože koje proizvode pigment melanin. Skvamocelularni i bazocelularni karcinom (tzv. non-melanoma karcinomi) nastaju od pločastih, odnosno u slučaju bazocelularnog karcinoma, bazalnih ćelija kože. Za razliku od melanoma, skvamocelularni i bazocelularni karcinom sporije se šire i imaju bolju prognozu.
Melanom je mnogo agresivniji u odnosu na druge vrste karcinoma kože.Ukoliko se ne otkrije u ranom stadijumu razvoja, postoje manje šanse za uspešno lečenje. Melanom je još uvek manje zastupljen u opštoj populaciji (svega 2% od svih karcinoma kože) ali je zato najagresivniji, sa ozbiljnijom prognozom u odnosi na druge karcinome.
Skrining neke bolesti obuhvata mere sprovedene u cilju ranog otkrivanja postojeće bolesti, pre nego što se jave karakteristični simptomi. Kada su maligne bolesti u pitanju, najbolja prognoza je onda kada se karcinom otkrije u ranoj fazi, jer pojava karatkterističnih simptoma uglavnom prati uznapredovalu bolest, a tada su mogućnosti lečenja ograničene.
Rano otkrivanje melanoma je dobar preduslov za uspešno lečenje
Jednu od najznačajnijih mera u ranom otkrivanju melanoma predstavlja jednostavni pregled kože. Najveći broj melanoma razvije se na prethodno postojećem mladežu, pa se posmatranjem mladeža tokom vremena mogu primetiti promene koje ukazuju na razvoj melanoma. Međutim, kako postoji i određen broj slučajeva kada melanom nastane bez prethodno postojećeg mladeža, potrebno je pratiti bilo kakvu novonastalu pigmentnu promenu na koži koja menja veličinu i oblik.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom posmatranja mladeža?
Promene koje mogu biti znak za posetu lekaru su sledeće:
promena veličine mladeža– dobra metoda za proveru rasta jeste pravljenje fotografija mladeža u određenom vremenskom razmaku, npr. 1-2 puta godišnje.
promena oblika i simetrije mladeža
promena boje
promena izgleda ivica mladeža.
Ukoliko mladež brzo menja oblik, raste, posebno ukoliko lako ili spontano prokrvari, obavezno se obratite vašem lekaru. Sprovođenjem odgovarajućih dijagnostičkih procedura ispitaće se uzrok postojanja navedenih simpotma, i sprovesti odgovarajuće lečenje.

ANTIOKSIDANSI U TRETMANU KARCINOMA

Antioksidansi su materije koje u organizmu  pomažu u odbrani zdravih ćelija od oštećenja nastalih dejstvom slobodnih radikala. Najpoznatiji antioksidansi su vitamin C, E, karotenoidi (najviše zastupljeni u voću i povrću), kao i mnoge druge materije biljnog porekla. Kako oštećenje ćelija slobodnim radikalima igra značajnu ulogu u razvoju karcinoma, dugo je bilo zastupljeno mišljenje da antioksidansi u velikoj meri mogu biti korišćeni u prevenciji nastanka karcinoma.

Istraživanja pokazuju da osobe u čijoj ishrani dominira hrana biljnog porekla, pre svega sveže voće i povrće, koji su značajni izvori antioksidanasa, mogu imati manji rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma u toku života. Osobe koje su prošle lečenje karcinoma, kod kojih postoji povećan rizik za recidiv ili pojavu sekundarnog karcinoma, takođe mogu imati puno zdravstvenih koristi od upotrebe hrane bogate antioksidansima.

Rezultati istraživanja govore o smanjenom riziku za nastanak oboljenja kod osoba čija se ishrana bazira pre svega na biljnim namirnicama bogatim antioksidansima. Svakako, ne može se tvrditi da će upotreba ovih materija zasigurno sprečiti nastanak karcinoma.

Da li bi trebalo izbegavati antioksidanse u toku lečenja karcinoma?
Mišljenje različitih stručnjaka o upotrebi hrane bogate antioksidanasima se razlikuje, i menjalo se vremenom. Neki od naučnika nikako ne preporučuju upotrebu antioksidanasa u toku lečenja karcinoma. Konkretno, misli se na antioksidanse u obliku dijetetskih suplemenata, u kojima doze antioksidanasa značajno premašuju optimalne preporučene dnevne doze. Postoji sumnja da visoke doze antioksidanasa primenjene zajedno sa hemioterapijom ili terapijom zračenjem mogu smanjiti dejstvo ove terapije. Zračna terapija i hemioterapija oštećuje ćelije tumora, a postoji mišljenje da visoke doze antioksidanasa mogu neutralisati slobodne radikale i oštećenja nastala na ćelijama karcinoma.

Međutim, kako hemoterapija i terapija zračenjem ne deluje selektivno na ćelije karcinoma, već na sve ćelije organizma, posebno na ćelije koje se brzo dele (epitelne ćelije creva i drugih organa, ćelije krvi), dolazi do izraženog oštećenja svih ćelija. Ovako posmatrano, primena umerenih doza antioksidanasa zapravo može imati povoljno zaštitno dejstvo na zdrave ćelije. Hemoterapija i terapija zračenjem su veoma agresivan način lečenja tumora. Ukoliko je moguće, svaka zaštita zdravih ćelija u toku ovih agresivnih metoda lečenja karcinoma je dobrodošla, pa se primena antioksidanasa ne bi trebalo uskraćivati.

Medicinske gljive su posebna vrsta gljiva koja pored nutritivnih ispoljava i određena farmakološka dejstva u organizmu. Medicinske gljive sadrže beta-glukane, vitamine, aminokiseline, minerale i druge hranljive materije. Pored antioksidativnog, ispoljavaju i direktno imunostimulativno dejstvo preko određenih vrsta leukocita. Najpoznatije vrste su Reishi, Cordyceps sinensis, Shitaka, Hericium erinaceus, Coprinus comatus i još mnoge druge. Sve medicinske gljive mogu se koristiti kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imuniteta i jačanje organizma u toku tretmana različitih vrsta bolesti, uključujući i najteže bolesti kao što je karcinom.

FAKTORI RIZIKA ZA RAZVOJ KARCINOMA KOD MLADIH OSOBA

Faktor rizika je svaki činilac iz spoljašnje ili unutrašnje sredine koji svojim uticajem može povećati rizik za nastanak neke bolesti. Kao i kada je bilo koja bolest u pitanju, za različite karcinome postoje zajednički faktori rizika, kao i neki specifični faktori koji povećavaju rizik za razvoj određenog tipa maligne bolesti.

Kod odraslih mladih osoba, velliki broj karcinoma može se povezati sa uticajem faktora sredine, kao što su način života, izloženost duvanskom dimu, gojaznost, neadekvatna ishrana, nekontrolisana upotreba alkohola ili narkotika i drugi. Ekspozicija materijama kao što je radon, aerozagađenje, toksini na radnom mestu takođe mogu doprineti razvoju različitih malignih bolesti.

Izloženost pomenutim faktorima ne znači siguran razvoj bolesti, već povećava verovatnoću za nastanak bolesti.

Karcinom nastaje kao rezultat uzajamnog dejstva promena na nivou genetskog materijala pod uticajem spoljašnjih faktora. Izmenom genetičkog materijala menjaju se osobine ćelija koje nastaju deobom, a nekontrolisanim rastom ovih ćelija dolazi do razvoja tumora.

Neki od najčešćih faktora povezanih sa većom učestalošću javljanja karcinoma kod mladih osoba su:

  • Prekomerno izlaganje ultravioletnom (UV) zračenju povećava rizik za nastanak melanoma kože.
  • Infekcija određenim tipovima humanog papiloma virusa (HPV) povećava rizik za nastanak karcinoma grlića kod žena.
  • Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) povezan je sa nastankom non-Hodgkin lilmfoma, Kapoši sarkoma i još nekoliko vrsta karcinoma.
  • Tretman radiotalasima ili hemoterapijskim lekovima karcinoma u detinjstvu može povećati rizik za sekundarni nastanak karcinoma u adolescenciji ili kasnije u životu, posebno kada je u pitanju leukemija.

Prevencija nastanka karcinoma

Prevencija nastanka karcinoma obuhvata niz opštih preporuka u smislu promena loših navika. Zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost, izbegavanje faktora rizika koji se mogu izbeći (duvanski dim) su važni u prevenciji većine bolesti, uključujući i maligne.

Kao pomoćno sredstvo za poboljšanje imunološkog odgovora, jačanje i zaštitu organizma posebno izdvajamo PRIMED 13 Kordiceps preparat. PRIMED 13 je prirodan preparat na bazi meda i medicinske gljive Kordiceps. Dejstvo kordicepsa na poboljšanje imunološkog odgovora dokazano je u različitim studijama. PRIMED 13 mogu koristiti zdrave osobe, u prevenciji različitih vrsta bolesti, ili osobe kod kojih već postoji određena bolest, kao pomoćno sredstvo u tretmanu, za brži i potpuniji oporavak.

KARCINOM ŽUČNE KESE

karcinom-zucne-keseKarcinom žučne kese je maligni tumor koji svoj razvoj započinje u žučnoj kesi. Najveći broj ovih karcinoma (9 od 10 slučajeva) potiče od ćelija sluzokože koja oblaže unutrašnjost žučne kese.

Simptomi karcinoma žučne kese

Kao i kada su drugi tipovi karcinoma u pitanju, karcinom žučne kese se odlikuje odsustvom karakterističnih simptoma u toku ranog rasta i razvoja. Tek kada tumor naraste do veličine koja vrši pritisak na okolna tkiva i organe, javiće se simptomi koji pre svega ukazuju na zastoj u normalnom oticanju žuči.

Javlja se bol u stomaku, posebno ispod desnog rebarnog luka, osećaj mučnine sa povraćanjem, gubitak apetita i telesne mase. Žutica, odnosno žuta prebojenost kože i vidljive sluzokože nastaje kao posledica smanjenog oticanja žuči i povećane koncentracije žučnih pigmenata u krvi. Otok stomaka i „izraslina“ ispod desnog rebarnog luka takođe može postojati.

Pomenuti simptomi mogu postojati i kod benignih stanja, kao što su kamen u žučnoj kesi ili zapaljenje žučne kese, tako da je teško u početku razvoja karcinoma napraviti razliku u simptomima. Svakako, postojanje simptoma koji ukazuju na problem u radu ili strukturi žučne kese moraju biti ispitani, kako bi se povećela mogućnost ranog otkrivanja karcinoma, kada su izgledi za uspešno lečenje mnogo veći.

Nakon postavljanja dijagnoze, na osnovu stadijuma bolesti određuje se metoda lečenja.

Operativno uklanjanje tumora uglavnom je praćeno hemoterapijom ili terapijom zračenjem, kao dopuna, za uspešniji tretman.

Iako je karcinom žučne kese redak malignitet, smrtnost od ove bolesti je velika, upravo zbog kasnog postavljanja dijagnoze. Zbog toga, još jednom naglašavamo važnost ispitivanja simptoma poremećaja funkcije žučne kese, kako se ne bi previdelo postojanje bolesti i zakasnilo sa tretmanom.

Kao pomoćno sredstvo u tretmanu, povoljno dejstvo pokazuje PRIMED 13 Forte preparat. PRIMED 13 forte ima izuzetno povoljno dejstvo na poboljšanje imunološkog odgovora i jačanje organizma. Takođe, pokazuje i antioksidativno i određena antikancerogena svojstva, pa se može koristiti i u prevenciji ili kao pomoćno sredstvo u tretmanu različitih vrsta bolesti, uključujući i teške bolesti.

KOLOREKTALNI KARCINOM: MITOVI I ČINJENICE

kolorektalni-karcinomU mnogim slučajevima, karcinom kolona i rektuma je moguće prevenirati. Na razvoj karcinoma, pored naslednih faktora utiču i neki faktori koje je moguće kontrolisati, kao što su ishrana i fizička aktivnost, i neki drugi.

Od karcinoma kolona i rektuma obolevaju samo muškarci.
Ova izjava je netačna. Obolevanje od kolorektalnog karcinoma je skoro isto u odnosu na pol. Dakle, žene bi trebalo podjednako kao i muškarci da imaju u vidu mere prevencije ove bolesti.

Nemoguće je sprečiti nastanak kolorektalnog karcinoma, tako da nema smisla voditi računa o ishrani i drugim faktorima rizika.
Ova izjava se takođe ne može prihvatiti kao tačna. Iako je nasleđe veoma bitno u nastanku kolorektalnog karcinoma, postoje i faktori koje možemo izbeći, a koji se direktno dovode u vezu sa nastankom ovog karcinoma. Pre svega, postoje mnogobrojne studije koje su potvrdile povezanost prekomerne upotrebe mesnih prerađevina i konzervirane hrane sa nastankom karcinoma kolona. Ishrana sa više svežeg voća i povrća, sa ograničenom upotrebom mesnih prerađevina može značajno smanjiti rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma.

Kolorektalni karcinom se javlja samo kod starih.
Ova izjava je samo delimično tačna. Iako je najveći broj postavljenih dijagnoza kod osoba starijih od 50 godina, zabeleženi su slučajevi bolesti i kod mlađih osoba. Međutim, kako je učestalost javljanja najveća nakon 50. godine, sve osobe starije od 50 godina bi trebalo na svakih 1-2 godine da urade sistematski pregled sa ispitivanjem faktora rizika na kolorektalni karcinom.

Preventivni pregledi nemaju nikakav uticaj na ishod kolorektalnog karcinoma
Ova izjava je netačna. Karcinom kolona i rektuma otkriven u ranoj fazi ima veoma dobre izglede za lečenje. Ukoliko se karcinom otkrije u fazi kada još uvek ne postoje metastaze, uspešno lečenje je moguće čak kod više od 80% obolelih. Zbog toga, redovni sistematski pregledi su veoma značajan faktor za rano otkrivanje i blagovremeni tretman kolorektalnog karcinoma.

PRIMED 13 Kordiceps je prirodan preparat na bazi meda i medicinske gljive kordiceps. Povoljno utiče na imunološki sistem, kardiovaskularni sistem i vitalne organe. Ispoljava antioksidativno dejstvo, i može se koristiti i kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu malignih bolesti.

METASTAZE TUMORA NA JETRI

metaJetra je organ koji ima veliku prokrvljenost, i to je čini veoma pogodnim mestom za stvaranje tumorskih metastaza. Kada se tumor proširi u jetru, najčešće zahvata delove tkiva jetre koji se nalaze u blizini krvnih sudova, pošto su ona bogata kiseonikom i samim tim hranljivim materijama. Primarni tumor koji metastazira na jetru obično vodi poreklo od debelog creva, želuca, pankreasa, dojke, pluća ili oka.

Jedini tumor koji nikada ne metastazira u jetru je tumor mozga.

Simptomi metastaza tumora na jetri i komplikacije

Početni simptomi pojave metastaza na jetri su blagi i podrazumevaju gubitak apetita i telesne težine, uz pojavu povišene temperature. Jetra vremenom postaje uvećana, tvrda i osetljiva na dodir. Sve dok tumorska masa ne pritisne i blokira žučni kanal, žutica je jedva primetna. Vremenom se može javiti ascites, odnosno patološko nakupljanje tečnosti u stomačnoj duplji, zbog čega abdomen postaje natečen. U poslednjem stadijumu bolesti žutica se pojačava, a usled otkazivanja funkcija jetre i slabog filtriranja štetnih materija iz organizma, dolazi do povećane koncentracije toksičnih metabolita u mozgu, kao i do razvoja encefalopatije – stanja izmenjene svesti, koje se završava komom i smrću.

Dijagnoza metastaza na jetri

Na postojanje metastaza tumora u jetri može ukazati analiza rezultata testa krvi koja pokazuje povećan nivo bilirubina, pojačano lučenje jetrenih enzima –transaminaza (AST i ALT) ili povišenu alkalnu fosfatazu (AFP). Na osnovu ovih nalaza pacijenti se upućuju na ultrasnografiju, kompjuterizovanu tormografiju (CT) ili magnetnu rezonancu (MRI). Ukoliko se radi o manjim metastazama koje se ne mogu jasno uočiti ili postoji teškoća razlikovanja tumorskih skupina od ciroze jetre i drugih abnormalnosti, vrši se biopsija tako što se vadi manji uzorak tkiva jetre, koji se potom šalje na histopatološku analizu.

 

NIJE SVAKA PROMENA NA KOŽI MELANOM!

Bazocelularni karcionom na licuPromene na koži, koliko god bezazleno delovale, ne treba shvatiti olako. Mnogi odlažu odlazak dermatologu, ne znajući da čak i najmanja promena na postojećem mladežu ili pojava novog belega mogu biti znak melanoma, jednog od četiri glavna tipa raka kože. Najčešće se javlja kod osoba starijih od 50 godina, ali podložni su mu i pripadnici mlađe populacije koji previše vremena provode na suncu ili odlaze u solarijume.

Važno je otkriti bolest u ranoj fazi, jer se tada maligna promena može hirurški odstraniti, dok kasnije otkrivanje smanjuje šanse za izlečenje. Zbog toga je bitan redovan samopregled kože.

Povreda nije nužno uzrok melanoma

Povređen mladež nije nužno preduslov za nastanak maligne promene. Na povređeno mesto nanesite antiseptik, a sa lekarom se konsultujte tek nakon zarastanja rane. Ako se jave svrab i crvenilo, sačekajte nekoliko dana, jer te tegobe prolaze spontano. S druge strane, nije svaka promena na koži melanom.

Iako ima najveću stopu smrtnosti on se javlja najređe i prepoznaje se po tamnim promenama na koži, čije su ivice nepravilne, a boja drugačija. U najvećem broju slučajeva dolazi do bazocelularnog karcinoma, i to u obliku uzdignutog čvorića boje kože, ranice koja ne zarasta ili čvorića sa krastom koji  vremenom raste.

Može se javiti i aktinična keratoza, koja najčešće pogađa starije osobe, a prepoznaje se po hrapavim pločicama crveno braon boje koje se perutaju. Keratoza se kasnije može razviti u spinocelularni karcinom, koji se javlja u obliku brzorastućeg čvorića sa krastom. Sve maligne promene na koži se odlikuju nekontrolisanim rastom i spontanim krvarenjem.

Hrana kao okidač za nastanak malignih promena

Poznato je da rafinisani šećer hrani ćelije kancera. Stoga bi hranu koja ga sadrži valjalo ograničiti. Dakle, izbegavaju se prerađeni slatkiši, grickalice, zaslađeni sokovi… Štetne masnoće takođe ne bi trebale da se nađu na meniju. Potrebno je izbaciti mesne prerađevine, rafinisana ulja, prženu hranu… Koristite umesto njih hladnoceđena ulja, a prženje zamenite dinstanjem ili barenjem. Ograničite i unos kravljeg mleka, ali slobodno pijte kozije mleko i jedite koziji sir. Takođe, istraživanja su pokazala da gluten pogoduje razvoju kancera, pa bi unos pšeničnog brašna i pekarskih proizvoda koji ga sadrže trebalo ograničiti na minimum.

DA LI “SENKA” U PLUĆIMA UVEK POTIČE OD KARCINOMA?

senke na plućimaRTG pregled pluća je jedan od pomoćnih dijagnostičkih pregleda, koji ima za cilj otkrivanje različitih strukturnih promena plućnog tkiva. Najčešće se radi u slučaju prisutnog zapaljenja pluća, pucanja plućne maramice, sumnje na TBC (tuberkuloze) pluća, profesionalnih bolesti i sl.

Različita tkiva se različito prikazuju na dobijenom snimku. pa razlikujemo bele senke koje daju kosti i čvrsta tkiva i organicrne senke daju disajni puteviispunjeni vazduhom, dok se sive senke dobijaju na mestima preklapanja čvrstih struktura i onih ispunjenih vazduhom.

Patološki nalaz senke na plućima može biti posledica prisustva različitih normalnih varijacija, kao i nekih patoloških stanja.

Najčešće senke ili “fleke” su izazvane sledećim promenama:

  • Zapaljenje pluća

    Zapaljenska reakcija u plućnom tkivu često daje izliv različitih količina eksudata, koji se na snimku prikazuje kao senka različitog intenziteta i oblika.

  • Karcinom pluća

    Tumorska masa se takođe može uočiti na RTG snimku, a lokalizacija zavisi od primarnog mesta razvoja.

  • Benigni tumori

    Benigni tumori se uglavnom prikazuju kao jasno ograničene promene u plućnom tkivu.

  • Pleuralni izliv

    Izliv tečnosti između listova plućne maramice takođe daje senku različitog oblika i veličine, u zavisnosti od lokalizacije procesa.

  • Tuberkuloza

    Prisustvo aktivnog tuberkuloznog žarišta se takođe može uočiti na RTG snimku grudnog koša

  • Sarkoidoza

    Sarkoidoza je hronično nezarazno zapaljenje koje se karakteriše pojavom lokalnih zapaljenskih infiltrata u plućnom tkivu.

  • Pneumotorax

    Pneumotorax nastaje prodiranjem vazduha u pleuralni prostor, i na RTG snimku se može videti kao tamna promena, a veličina i lokalizacija može biti različita.

  • Aneurizma aorte

    Lokalno proširenje dela zida aorte može dati senku na RTG snimku grudnog koša.

Tumačenje RTG snimka uglavnom nije dovoljno za postavljanje dijagnoze i zahteva primenu drugih metoda koje daju jasniju sliku o poreklu postojeće promene u plućnom tkivu (CT, NMR, biopsija, bronhoskopija).

Dakle, prisustvo senke na plućima ne znači sigurno prisustvo karcinoma pluća, već uzrok može biti i neko benigno, prolazno stanje, ili neka druga vrsta bolesti, tako da je neophodno sprovesti i druge dijagnostičke procedure radi postavljanja tačne dijagnoze.

PRIMED 13 Forte je prirodni proizvod koji je vrlo efikasan u jačanju organizma, detoksikaciji i kao antioksidans u prevenciji i samoj terapiji kod benignih i malignih promena.

 

LEČENJE KOJE PRODUŽAVA ŽIVOT

razgovorBolesnicima koji imaju rak jajnika, debelog ili slepog creva, sa mnogobrojnim mestastazama unutarstomačna hemioterapija može da produži život. Pacijenatima kod kojih se odustalo od mogućih operacija i čije je preživljavanje bilo najviše godinu dana, ovakvo lečenje produžava život i do pet godina.


Procedura je najdelotvornija kod karcinoma jajnika

Procedura je najdelotvornija kod karcinoma jajnika. Metastaze kod ove vrste raka ne prodiru tako duboko u tkiva, pa je njihovo odstranjivanje uspešnije.

Najpre se radi citoreduktivna operacija, odnosno svi organi koji se zahvaćeni tumorskim tkivom se odstranjuju. A da bi se sitne maligne ćelije koje su se rasejale po trbuhu uništile, koristi se ova vrsta hemioterapije.

Poseban aparat zagreva citostatik na 42 stepena i upumpava u trbuh kroz drenove. Kad uništi maligne ćelije, izbacuje ih pumpom iz stomaka. Ova temperatura na kojoj se „greje“ citostatik nije slučajna. Jer, se baš na toj temperaturi dvadeset puta pojačava dejstvo leka.

Godišnje se na ovu operaciju uputi od 30 do 40 pacijenata, među kojima najviše žena sa uznapredovalim karcinomima jajnika. Zbog velikog broja ovakvih slučajeva, Klinički centar Srbije je oformio i konzilijum za uznapredovale pelvične malignitete, gde poseban tim urologa, hiruga, ginekologa, radiologa i hemioterapeuta upućuju pacijentkinje na ovu operaciju.

Uspeh operacije zavisi od opšteg stanja pacijenta

Uspeh operacije zavisi od opšteg stanja pacijenta, jer je procedura agresivna, kao i od stepena maligniteta, jer su neki tumori agresivniji. Uspešnost zavisi i od toga koliko je zahvaćeno organa i koliko malignih ćelija se u početku otkloni operacijom.
I posle ovih procedura i operacija, pacijent nastavlja sa sistemskom hemioterapijom koju je i ranije primenjivao.

 

TIPOVI TUMORA ŠTITASTE ŽLEZDE

stitna zlezdaRak (karcinom) štitaste žlezde nije tako uobičajena pojava, iako su benigne promene na ovoj žlezdi relativno česte. Dakle, u pitanju su maligni tumori koji mogu da daju udaljene metastaze, ali bez obzira, pacijenti obično imaju nešto bolju prognozu u odnosu na ostale tipove solidnih tumora.


Najčešći tip karcinoma

Najčešći tip karcinoma koji se javlja kod pacijenata je papilarni karcinom (u oko 80% slučajeva), dok je folikularni karcinom na drugom mestu. Folikularni karcinom se češće javlja kod starijih muškaraca i maligniji je je od papilarnog karcinoma. Anaplastični karcinom je svaki deseti tumor i najveći broj bolesnika nema dobru prognozu.

Karcinom štitaste žlezde obično nastaje od dva tipa ćelija štitaste žlezde. Od folikularnih ćelija nastaje folikularni karcinom, papilarni i anaplastični karcinom. Kalcitonin produkujuće ćelije daju medularni tip karcinoma. Takodje, pored karcinoma, moguća je pojava limfoma ove žlezde, kao i sarkoma, ali nešto redje.

Radioaktivno zračenje povećava rizik

Izloženost radioaktivnom zračenju povećava rizik od nastanka ovih karcinoma po nekoliko puta, naročito papilarnog karcinoma. Neunošenje, ili unošenje malih količina joda u ishrani ne povećava rizik od nastanka ovih karcinoma uopšte, mada veliki broj pacijenata sa anaplastičnim i folikularnim karcinomima ne unosi dovoljno joda u ishrani.

Statistički podaci pokazuju da karcinom štitaste žlezde obuhvata oko 1% svih maligniteta kod ljudi uopšte. Osobe ženskog pola su pod tri puta većim rizikom od oboljevanja od ovog oblika karcinoma.

Lečenje tumora štitne žlezde

Lečenje obuhvata radikalno odstranjivanje žlezde (tireoidektomija sa eventualno zahvaćenim žlezdama), sa doživotnom primenom hormona. Ordiniranje radioaktivno obeleženog joda, takođe ima svoju primenu. Ukupna prognoza zavisi od vrste karcinoma i maligniteta, stadijuma bolesti, starosti pacijenta i opšteg stanja.

ZA KOJE MLADEŽE JE NEOPHODNA DERMOSKOPIJA?

dermatolog-popusti-minikes-novi-sad-4Za svaki mladež koji se menja i naglo raste je potrebna dermoskopija. Ona je neophodna i kada mladež promeni svoj oblik – pojava asimetrije, kada ivice mladeža postaju nareckane i nepravilne, kod pojave dve ili više različitih boja na mladežu: svetlo i tamno braon, više nijansi plavog, crveno i crno.

Rizični mladeži su i oni koji se izdižu iznad nivoa kože tokom vremena . Bilo koja promena na koži pigmentovana ili nepigmentovana koja brzo raste, menja izgled, zahteva dermoskopski pregled i eventualno hirurško uklanjanje i histopatološku analizu.

Zašto je potrebno dermoskopsko praćenje nekih mladeža?

Neki mladeži su atipičnog izgleda, ali nemaju jasne dermoskopske karakteristike suspektne na melanom. Kod njih se predlaže komparativno praćenje pojave promena na mladežu kroz određeni vremenski period. Uporedjivanjem slike mladeža za 3, 6 ili 9 meseci, dermatolog donosi odluku o neophodnosti uklanjanja mladeža sa histopatološkom analizom.

Šta je dermoskopska mapa?

Dermoskopska mapa predstavlja dermoskopski pregled svih mladeža na telu, sa obeležavanjem i snimanjem mladeža. Nakon određenog vremena, koje određuje dermatolog, prave se nove dermoskopske slike i vrši komparacija sa prethodnim. Tako postoji mogućnost praćenja svih mladeža, njihove evolucije i uočavanje novonastalih pigmentnih promena.

Dermoskopsko mapiranje mogu raditi sve osobe, a naročito je korisno za one koji pripadaju visoko rizičnim grupama: imaju veći broj mladeža od 50, imaju atipične mladeže, posebno su izlagane suncu, imaju pozitivnu anamnezu postojanja karcinoma.

Kada je dermoskopija potrebna deci?

Kod dece je potrebno dermoskopsko praćenje urođenih kongenitalnih mladeža, naročito prečnika većeg od 10 cm. Novi mladeži kod dece pigmentovani i nepigmentovani (ružičaste boje), koji veoma brzo rastu zahtevaju pregled dermoskopom.

Kako izgleda dermoskopski pregled?

Sam pregled mladeža se veoma jednostavno izvodi, bezbolan je, a dobijenu sliku moguće je sačuvati u računaru, posle određenog vremena uporediti sa ranijom dermoskopskom slikom ili istu poslati drugom dermatologu na dodatnu ekspertizu.

Obzirom na sve veću učestalost tumora kože, savetujemo da se pacijenti najmanje jednom godišnje jave svom dermatologu i pregledaju svoje mladeže dermoskopskim pregledom. Takođe, ukoliko dermatolog proceni da je mladež potrebno ukloniti obavite uklanjanje mladeža što pre.

TUMOR PANKREASA, NAJVAŽNIJA JE PREVENCIJA!

pankreasTumori pankreasa mogu biti benigni i maligni. Benigni tumori se ređe javljaju, za razliku od malignih koji su češći i među kojima dominira karcinom.

Maligni tumori pankreasa

Maligni tumori pankreasa mogu biti sekundarni ili primarni. Sekundarni nastaju invazijom pankreasa od strane tumora koji potiče iz nekog drugog organa. Primarni maligni tumori potiču direktno iz pankreasa.
Inače, karcinom pankreasa je češći kod muškog pola i obično se javlja u kasnijoj životnoj dobi – nakon 60. godine života. On se može razviti na račun svakog od tri dela iz kojih se sastoji pankreas: glava, telo i rep. Najčešći su oni u području glave pankreasa, zatim slede tumori tela, i na kraju repa pankreasa.
U ranim fazama bolesti tumor se može hirurški odstraniti, međutim ovo je slučaj kod malog broja pacijenata obzirom na težinu detekcije ranog karcinoma pankreasa.

Metastaze karcinoma pankreasa

Karcinom pankreasa brzo daje metastaze: prvo napada sve proširenije zone same gušterače, susedne organe, zatim limfnim putem u peripankreatične limfne čvorove i čvorove hilusa jetre. U krvne sudove se upućuju grupe tumorskih ćelija, stižu u jetru gde stvaraju brojne metastaze.

Simptomi tumora pankreasa

Simptomi tumora pankreasa variraju u zavisnosti od mesta razvoja karcinoma. Tumori tela i repa pankreasa daju kasne i opšte smetnje koje teško mogu privući pažnju na pankreas. Najčešće se kao prvi znaci i simptomi javljaju gubitak težine, malaksalost, gubitak apetita, zamaranje i bol u gornjem delu trbuha. U kasnijim fazama može se opipati tumefakcija u epigastrijumu.
Rak glave pankreasa daje dosta rane simptome: žutica, bela ili sivkasta stolica, jako obojena mokraća, povećana žučna kesa, svrab po koži, sklonost krvarenjima, usporena srčana frekvencija, uvećana jetra.

 

ZAŠTO SE NEKI KARCINOMI VRAĆAJU?

recidiv karcinoma

Nakon postavljanja dijagnoze karcinoma, u zavisnosti od vrste i raširenosti karcinoma sprovodi se odgovarajući terapijski pristup, za što uspešniji tretman bolesti.

U lečenju karcinoma koristi se nekoliko metoda zvanične medicine:

  • operativno uklanjanje tumorske mase
  • hemoterapija citostaticima
  • zračna terapija

Ove metode se vrlo često kombinuju međusobno, u zavisnosti od vrste i proširenosti karcinoma. Nakon bilo kog oblika tretmana karcinoma, u određenom broju slučajeva, dolazi do ponovne pojave istog tipa karcinoma, nekada i posle višegodišnje remisije bolesti. Zašto je to tako?

Nakon operativnog uklanjanja tumorske mase, ponovno javljanje tumora može biti posledica zaostatka određenog broja malignih ćelija koje nisu uklonjene, već su nastavile razmnožavanje, i tako dovele do formiranja nove tumorske mase, ili recidiva bolesti. Upravo zbog ove mogućnosti, vrlo često se nakon operacije primenjuje neki dodatni vid tretmana, hemoterapija ili zračenje, kako bi se smanjio rizik za opstajanje potencijalno zaostalih malignih ćelija. Takođe, operativni zahvat neće ukloniti sve maligne ćelije, ukoliko je pre operacije već došlo do njihovog odvajanja od primarnog tumora.

Delovanje hemoterapijskih lekova

Hemoterapijski lekovi deluju po principu toksičnog oštećenja ćelija koje se brzo dele. Zbog toga, citostatici prvenstveno dovode do oštećenja tumorskih ćelija koje su ufazi deobe. Međutim, nisu sve ćelije u istom trenutku u fazi deobe, tako da se zbog toga hemoterapija primenjuje u ciklusima, kako bi se delovalo na veći broj malignih ćelija.

Ukoliko preostane određen mali broj tumorskih ćelija, njih mogu ukloniti i ćelije imunološkog sistema. Zaostajanje malignih ćelija nakon hemoterapije može biti uzrok ponovne pojave tumora.

Zbog toga, i nakon uklanjanja tumora, potrebni su kontrolni pregledi, u određenim vremenskim razmacima, u zavisnosti od vrste uklonjenog tumora. Time se obezbeđuje blagovremeno otkrivanje zaostale ili novonastale tumorske mase, i pravovremeno sprovođenje adekvatnih metoda za njihovo uklanjanje.

ZNAČAJ PRAVILNE PRIPREME HRANE ZA OBOLELE OD MALIGNIH BOLESTI

zdrava hrana

Pravilna i zdrava ishranaveoma je važna za vreme i nakon tretmana malignih bolesti.

Hemoterapija, terapija zračenjem kao i drugi agresivni oblici terapije u značajnoj meri dovode do slabljenja imunološkog i drugih sistema i organa čoveka.

Pored željenog dejstva na maligne ćelije, hemoterapija i zračenje oštećuju i zdrave ćelije organizma, na prvom mestu ćelije koje se brzo dele. Tu spadaju i crevne resice odgovorne za varenje i apsorpciju hrane.

Njihovo oštećenje praćeno je u manjoj ili većoj meri izraženim gastrointestinalnim problemima, pa je izbor i pravilna obrada namirnica veoma važna, kako bi se uspešnije izbegla mogućnost infekcije i drugih problema sa varenjem i apsorpcijom hrane.

Preporuka za pripremu i upotrebu hrane obolelima od malignih bolesti

Neke od preporuka za pripremu i upotrebu hrane osobama obolelim od malignih bolesti, za vreme, i nakon tretmana su sledeće:

Svu hranu koja se konzumira bez termičke obrade obavezno je dobro oprati, kako bi se smanjila mogućnost unošenja štetnih mikroorganizama.

U stanjima veoma oslabljenog imuniteta čak i inače bezazleni mikroorganizmi mogu izazvati infekciju.

Ne koristiti termički neobrađeno mleko i mlečne proizvode. Mleko i mlečni proizvodi takođe mogu sadržati bakterije koje u oslabljenom organizmu mogu biti uzrok infekcije, i usporiti oporavak nakon tretmana.

Izbegavajte dimljene suvomesnate proizvode

Izbegavati pršutu i druge dimljene suvomesnate proizvode. Dimljenje na nižim temperaturama nije dovoljno da se unište mikroorganizmi, pa je najbolje ne koristiti ove namirnice, makar dok se organizam ne oporavi.

Vodite računa o kvalitetu vode za piće, o njenoj mikrobiološkoj i biohemijskoj ispravnosti.

Koristite voće, povrće i druge namirnice iz proverenih izvora, koja je proizvedena u kontrolisanim uslovima, bez prekomerne upotrebe hemikalija za zaštitu od insekata i drugih štetočina.

U toku prireme hrane, vodite računa da se namirnice termički obrađuju onoliko koliko je vremenski poželjno i na temperaturi koja je dovoljna da se unište mikroorganizmi, a da se ujedno sačuva što više hranljivih sastojaka.

Ukoliko niste sigurni koje namirnice bi trebalo da koristite a koje da izbegavate, svakako možete konsultovati nutricionistu, koji će moći da napravi individualni jelovnik prilagođen vašim potrebama i trenutnom zdravstvenom stanju.

SMOKVA U BORBI PROTIV TUMORA

smokva

Neke procene pokazuju da je oko 70% slučajeva oboljevanja od tumora povezano sa lošom ishranom. Većina prehrambenih teorija povezuje visoki unos masti i nizak unos vlakana sa rakom debelog creva; velika konzumacija alkohola povezuje se sa rakom pluća, dojke, sistema za varenje i jetre.

Sveže voće i povrće usporava rast tumora

Niz istraživanja pokazuje da redovna upotreba svežeg voća i povrća u ishrani može uticati na usporavanje pojave i rasta tumora. Ranije se ovo svojstvo pripisivalo delovanju vitamina i minerala, međutim, otkriveno je da u tome veću ulogu imaju – polifenoli. Oni deluju kao antioksidansi, blokiraju gene koji uzrokuju pojavu i usporavaju rast tkiva tumora. Osim uobičajenih polifenola, smokve sadrže i benzaldehid i kumarin koji se uspešno koriste u terapiji protiv raka.

Veliki broj epidemioloških studija pokazuje zaštitnu ulogu voća i povrća na kardiovaskularni sistem. Konzumiranjem svežeg voća i povrća značajno se smanjuje rizik od srčanog udara.

Zaštitnu ulogu na srce i krvne sudove igraju flavonoidi, kojih u smokvama ima oko 1,1 g / 100 g svežeg ploda, što je približno količini flavonoida u ovsu i nekim mahunarkama, a puno više od uobičajenog voća, crvenog vina ili čaja.

Smokva ima umirujuće dejstvo na upalu disajnih puteva

Sveža smokva ima umirujuće dejstvo na upalu disajnih puteva. Sadrži visok udeo vode i prirodnih šećera pa je korisna kod oporavka od iscrpljenosti nakon bolesti. Šećer stimulira rad mozga i pojačava pamćenje. U narodnoj medicini je poznato da su smokve dobre za čišćenje kože lica, a pomažu i kod akni.

Listovi smokve su jestivi i lekoviti. Pokazalo se da imaju antidijabetesno delovanje, snižavaju trigliceride u krvi, a pomažu i kod inhibicije rasta ćelija tumora.

SIMPTOMI TUMORA TANKOG CREVA!

Debelo crevoBenigni i maligni tumori tankog creva sreću se retko. Mada ponekad ne dajusimptome, ipak oni u većini slučajeva mogu dovesti do krvarenja ili opstrukcije (ponekad i jednog i drugog). Opstrukcija nastaje ili usled invaginacije prouzrokovane peristaltičkim pomeranjem tumora naniže sa posledičnim uvlačenjem dela creva za koji je on vezan ili usled toga što sam tumor svojim rastom dovodi do parcijalne ili potpune opstrukcije crevnog lumena.

Krvarenje kao simptom tumora

Kao simptomi krvarenja iz gastrointestinalnog trakta mogu se javiti malaksalost, iscrpljenost, delirijum, bledilo, znojenje, tahikardija i pojava katranastih stolica, dok se opstrukcija creva manifestuje u vidu mučnine, povraćanja i bolova u trbuhu. Trbuh je napet i osetljiv na palpaciju dok je crevna peristaltika oslabljena ili nečujna.

Bol kao simptom malignog tumora

Maligni tumori, pored mršavljenja, daju i ekstraintestinalne simptome kao što su bol, kao posledica istezanja jetrene kapsule, zažarenost lica kao kod karcinoidnih tumora i dr. U slučaju karcinoma duodenuma, može se javiti kompleks simptoma kao kod peptičkog ulkusa. Tumori se retko mogu otkriti palpacijoim.

Ako postoji krvavljenje kao simptom tumora, bolesnik može imati krvave stolice i hipohromnu anemiju. Rentgenskim ispitivanjem (pasažom gastrointestinuma pomoću barijuma), može se otkriti prisustvo tumora u vidu defekta punjenja sa suženjem lumena, ili u slučaju da postoji opstrukcija, abnormalnim nalazom na tankom crevu (proširenje proksimalne vijuge). Ukoliko ne postoji crevna opstrukcija, izuzetno je teško rentgenski identifikovati prisustvo tumora.

SIMPTOMI MALIGNOG TUMORA BEŠIKE

bešika

Maligni tumori mokraćne bešike mogu da nastanu od gotovo bilo kog njenog tkiva, ali u najvećem broju slučajeva nastaju od njene sluzokože. Vrste karcinoma su razne i mogu da budu karcinom pločastih ćelija, karcinom cilindričnog epitela, adenokarcinom…

Faktori rizika nastanka malignog tumora bešike

Kod oko 80 % svih karcinoma bešike postoji delovanje faktora sredine, poput pušenja, zagađenjenosti sredine, profesionalnoj izloženosti nekim supstancama, delovanje zračenja (zbog drugih tumora, ili procesa u maloj karlici), pojedini hemioterapijski agensi, a u zemljama Bliskog istoka infekcija šistosomijazom je važan faktor.

Konzumiranje kafe nije faktor rizika, a pojedini autori navode i veoma značajne gemetske promene unutar pojedinih porodica, što baca novo svetlo na proučavanje ovih tumora.

Karcinom bešike veoma čest tumor

Karcinom mokraćne bešike predstavlja veoma čest tumor, nakon tumora pluća, prostate i debelog creva. Pripadnici bele populacije su nešto češće pogodjeni ovom bolešću nego pripadnici crne populacije. Postoji podjednako obolevanje među polovima.

Prosečan uzrast kada se postavlja dijagnoza ovog karcinoma je oko 60 godina. Prognoza zavisi od godina.

Kada treba posumnjati da je u pitanju maligni tumor mokraćne bešike?

Ovo su simptomi koji obeležavaju pojavu ove vrste tumora:

  • oko 80% pacijenata ima bezbolnu hematuriju (prisustvo krvi u urinu)
  • često je otežano mokrenje, često mokrenje i osećaj hitne potrebe za mokrenjem
  • može se pojaviti otežana kontrola mokrenja
  • kod zapostavljenih slučajeva postoji bol u predelu karlice, otok donjih ekstremiteta i opstrukcija creva
  • retko se promene mogu napipati prilikom pregleda osim kada su veoma velike
  • kod pojave metastaza postoje specifični simptomi od zahvaćenog organa

PLAN I ISHOD LEČENJA TUMORA DOJKE

abnormalan mamogramU lečenju tumora dojke neophodna je precizna preoperativna dijagnostika koja uključuje mamografiju, ultrazvuk, po potrebi magnetnu rezonancu, kao i iglenu biopsiju radi patohistološke verifikacije. Nakon postavljanja dijagnoze, prelazi se na plan lečenja.

Uspešnost lečenja tumora dojke danas

U današnje vreme medicina je zaista sve moćnija, tako da imamo više mogućnosti za uspešno izlečenje, pre svega operativno, koje se sprovodi u različitom obimu u zavisnosti od raširenosti bolesti, počevši od lokalnog odstranjenja tumora do kompletnog odstranjenja dojke.

Danas je vrlo prisutna rekonstruktivna hirurgija, koja je omogućila da pacijentkinje kojima je indikovano odstranjenje kompletnog tkiva dojke ipak imaju estetski prisutnu dojku, pri čemu se na mesto odstranjenog tkiva plasira endoproteza. Taj zahvat je veoma kompleksan i zahteva iskusnog hirurga. Najčešće, nakon operativnog zahvata sledi zračna terapija, a u zavisnosti od više parametara i hemioterapija.

Ishod lečenja tumora dojke

Karcinom dojke je jedan od najčešćih maligniteta, tako da je nauka došla do velikih otkrića kad je reč o njegovom otkrivanju i lečenju. Samim tim spada u grupu malignih oboljenja s najvećom šansom za izlečenje ukoliko se otkrije na vreme.

Karcinom dojke je vrlo kompleksno oboljenje koje ne pogađa samo ženu, već i njenu kompletnu porodicu. Isto tako, i postotak izlečenja zavisi od mnogih faktora, uključujući i podršku koju žena dobija od svojih bližnjih. Prosta statistika kaže da, ako je otkriven na vreme, a to je kad je njegova veličina 1-1,5cm- postotak izlečenja je u tom slučaju visok, pa se računa da je desetogodišnje preživljavanje više od 90%.

Ipak, na prognozu utiče još mnogo faktora: sama agresivnost tumora, lokalna uznapredovalost, osetljivost tumora na delovanje terapije, pozitivan stav i vera pacijentkinje u izlečenje.

Adjuvantna terapija tumora

Neoadjuvantna terapija spada u grupu novijih načina lečenja koji se u svetu, a i kod nas primenjuju poslednjih petnaestak godina. Ovaj vid lečenja podrazumeva promenjen redosled terapijskih modaliteta u odnosu na klasični, pri čemu se prvo daje hemioterapija, pa tek se onda pristupa operativnom lečenju i zračnoj terapiji.

Uočeno je da je u slučaju uznapredovalog karcinoma, uticaj na preživljavanje i kvalitet života mnogo veći nego kada se primenjivao klasičan vid terapije. Maligne ćelije su zaustavljene ako se nalaze bilo gde u organizmu, primarni tumor u dojci se najčešće smanjuje, a nekad potpuno nestaje.

TUMOR MARKERI U OTKRIVANJU I PRAĆENJU RAZVOJA TUMORA

tumor markeri

Šta su tumor markeri?

Tumor markeri su određene materije koje proizvode maligne ćelije, ili ćelije organizma, u slučaju prisustva tumora. Većinu tumor markera proizvode i normalne ćelije, ali u znatno manjoj količini u odnosu na količinu koja se proizvodi u slučaju maligne bolesti.

Tumor markeri se mogu detektovati u krvi, urinu, stolici, tumorskom tkivu i u nekim drugim telesnim tečnostima i tkivima organizma. Po građi, tumor markerisu uglavnom proteinske strukture.

Postoji veliki broj tumor markera. Neki su specifični za određenu vrstu karcinoma, dok drugi mogu biti prisutni kod dva ili više vrsta karcinoma. Do danas nije utvrđen “univerzalni” tumor marker koji može detektovati bilo koji karcinom.

Kakav je značaj praćenja nivoa pojedinih tumor markera?

Određivanje nivoa tumor markera pomaže u postavljanju dijagnoze maligne bolesti i praćenju uspešnosti tretmana. Iako povećane vrednosti tumor markeraukazuju na prisustvo karcinoma, za postavljanje dijagnoze nije dovoljno samo njihovo prisustvo. Neophodno je sprovesti i druge mere dijagnostike kako bi se postavila definitivna dijagnoza (CT, NMR, biopsija tkiva).

Praćenje bolesti pomoću tumor markera

Kada je u pitanju praćenje bolesti, vrši se periodično određivanje vrednosti tumor markera pre, u toku i nakon tretmana. Na osnovu dobijenih vrednosti zaključuje se o uspešnosti tretmana. Ukoliko je tretman uspešan, očekuje se postepeno smanjenje nivoa tumor markera. Njihovo ponovno povećanje može ukazivati na recidiv bolesti.

Najčešće određivani tumor markeri su : alfa-fetoprotein (karcinom jetre i germinativnih ćelija), beta-2-mikroglobulin (multipli mijelom), beta-hCG (horiokarcinom), CA15-3 i CA27.29 (karcinom dojke), CA-125 (karcinom jajnika), PSA antigen (karcinom prostate) i drugi.

UZROCI POJAVE TUMORA LIMFNIH ČVOROVA

limfom

Uzroci pojave tumora na limfnim čvorovima nažalost nisu poznati. Neki od najčešćih oblika bolesti su:

Maligni limfogranulom

Maligni limfogranulom – To je najčešći oblik, a većinom se javlja kod osoba starosti od 20 do 40 godina i češći je kod muškaraca, nego kod žena.
Ispoljavanja bolesti mogu biti različita, ali najčešće su prvi simptomi bolesti: umor, povišena telesna temperatura, znojenje, a moguća je i tumefakcija limfnih čvorova. Opšte stanje pacijenta vremenom se pogoršava.

Lečenje tumora limfnih čvorova

Što se tiče lečenja, ako su zahvaćeni limfni čvorovi jedne ili više susednih regija ili dve regije koje se ne graniče, a nalaze se ispod ili iznad dijafragme, onda je terapijska mera zračenje.
U slučajevima zahvaćenosti limfnih čvorova iznad i ispod dijafragme ili slezine, terapijske mere su zračenje i hemoterapija.

Ako su zahvaćeni drugi organi, osim limfnih čvorova, onda je terapija izborahemoterapija. Najčešće se koristi polihemoterapija jer omogućava korišćenje više antitumorskih lekova u isto vreme, a primenjuju se po posebno određenim šemama.

Non-Hodgkin limfomi

Non-Hodgkin limfomi – Ovaj oblik se očituje tumefakcijom limfnih čvorova (kako površinskih, tako i unutrašnjih), umorom, mršavljenjem, temperaturom i anemijom. Bolest može zahvatiti i druge organe (pluća, koža…), a ne samo limfne čvorove.

Prognoze nisu optimistične jer se ovaj oblik tumora brzo širi i često zahvati i druga tkiva, osim limfnih čvorova, a terapijska mera je najčešće hemoterapija.

PRIMED 13 Forte je prirodan preparat, na bazi meda, medicinskih gljiva Kordiceps, Reishi i Shitake, obogaćenjezgrom semena kajsije.

PRIMED 13 Forte se preporučuje:
  • za jačanje imunološkog odgovora organizma
  • kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu teških bolesti
  • kod virusnih, bakterijskih i gljivičnih infekcija.

Svaka od medicinskih gljiva koje ulaze u sastav preparata ima izraženo antioksidativno i zaštitno antikancerogeno dejstvo, i u ovom preparatu se ova njihova svojstva međusobno dopunjuju. Jezgro koštice kajsije sadrži vitamin B17, i sa svoje strane doprinosi antikancerogenim osobinama preparata. Preparat poseduje i antivirusna, antibakterijska i antigljivična svojstva, što ga čini pogodnim za primenu u tretmanu infekcija izazvanih ovim mikroorganizmima.

VIŠAK PROTEINA U ISHRANI UZROK RAKA

zivotinjski-proteini

Čoveka savremenog doba sve više zanima da li je moguće uneti dovoljnu količinu proteina putem biljne hrane? Međutim, mnogo važnije pitanje bi bilo da li životinjski izvori nude kvalitetnije belančevine od drugih.

Naučnici su sproveli eksperiment ne bi li utvrdili koje belančevine su najboljeg kvaliteta za čoveka. Ispostavilo se da je mešavina aminokiselina u potpuno vegeterijanskoj ishrani, najsličnija mešavini u majčinom mleku, jedinom vrstom hrane koja u potpunosti zadovoljava sve potrebe ljudskog organizma za aminokiselinama.

Dokazano je da namirnice kao što su pasulj, krompir, bundeva, kukuruz, integralno brašno, soja, i ovas sadrže dovoljnu količinu svih osam esencijalnih aminokiselina.

Ako ih kombinujemo u toku dana i unesemo u organizam u većoj količini, može se desiti i da preteramo u odnosu na preporučenu dozu proteina.

Mnogo proteina u ishrani i opasnost od raka

Međunarodne studije pokazuju da je rak limfnih žlezda mnogo češći u zemljama u kojima se konzumira više životinjskih proteina. Potvrđen je i štetan uticaj mleka i goveđih proizvoda upravo na tu vrstu raka. Povećan unos životinjskih belančevina znatno utiče na povećanje rizika od raka dojke, debelog creva, materice, prostate i bubrega, tvrde pojedini naučnici.

Postoje razna obaveštenja koja tumače ovu vezu. Prema jednom od njih, životinjski proteini dovode do povećanja određenih hormona rasta, koji stimuliše i rast tumora. Drugi smatraju da velika količina životinjskih belančevina dovodi do razaranja belih krvnih zrnaca, poznatih ubica ćelija raka.

Inače, najpoznatiji razarači belih krvnih zrnaca su dve aminokiseline, fenilalanin i tirozin, kojih ima najviše u pilećim grudima, bifteku, tunjevini, sočivu, jajima i mleku.

Povećan unos belančevina i rizik od stvaranja kamena u bubregu

Prekomeran unos belančevina povezan je i sa povećanim rizikom od stvaranja kamena u bubregu.Kalcijum koji se izvlači iz kostiju, izbacuje se putem mokraće ,a zadržavanje ovog minerala u bubrezima doprinosi stvaranju kamena. Ako je neko već imao kamen u bubregu, a i dalje unosi više od 61 gram proteina dnevno, velika je verovatnoća da će se kamen ponovo pojaviti. Pored toga, višak proteina u ishrani slabi i funkciju bubrega. Dakle, da biste sačuvali zdravlje sopstvenih bubrega, jedite biljne namirnice koje sadrže kvalitetnije i neškodljive proteine, preporučuju stručnjaci.

GENETSKO TESTIRANJE OTKRIVA MOGUĆI RIZIK OD TUMORA

DNKPozitivan rezultat genetskog testiranja ne znači da žena ima rak niti da će ga sigurno dobiti, već samo predstavlja upozorenje.
Genetsko testiranje za otkrivanje sklonosti obolevanja od raka dojke i/ili jajnika,mutacije BRCA i BRCA2 u svetu se sprovodi već desetak godina, a odnedavno i kod nas.

Nasledni rizik od tumora

Gene BRCA1 i BRCA2 svako od nas nosi u sebi, i to u dve kopije, jedna je nasleđena od majke, druga od oca. Oba gena su vrlo važna. Njihova glavna uloga je u popravci oštećenja DNK i važni su za funkcionisanje ćelija organizma u celosti. Ako nisu mutirani, ne uzrokuju nikakvu bolest, ali ako postoji mutacija, ne mogu obavljati tu važnu funkciju. Ponekad su u tim genima prisutne i nasledne mutacije koje mogu prouzrokovati bolest, i između ostalog i rak jajnika i dojke. Povećan rizik od raka dojke i jajnika postoji samo kod onih žena koje su nasledile mutaciju u jednom ili oba gena, BRCA1 i BRCA2 što se danas može otkriti genetskim testiranjem. Osim za rak dojke, promene u tim genima mogle bi poslužiti kao rani pokazatelji mogućeg razvoja raka jajnika, jer je tu vrstu raka jako teško otkriti obzirom da za to nema odgovarajućih ranih pokazatelja.

Pozitivna mutacija povećava rizik od tumora

Brojna istraživanja su pokazala da su žene sa mutacijom BRCA1 i BRCA2 gena pod rizikom od 87 do 100% za razvoj dojke i 44% za nastanak karcinoma jajnika, dok kod opšte populacije taj rizik iznosi svega 8 procenata.
Važno je istaći da pozitivan rezultat ne znači da žena ima rak niti da će ga sa sigurnošću dobiti, nego samo predstavlja upozorenje da pripada grupi sa vrlo visokim rizikom i da je potrebno češće vršiti kontrole i rigoroznije se pridržavati preventivnih mera.

NAJNOVIJE METODE LEČENJA TUMORA JETRE.

Primarni karcinom jetre je po smrtnosti na trećem mestu u svetu i veoma mali broj obolelih može da se leči. Jetra-rak1Savremeni napredak medicine omogućava da se i ovim pacijentima produži život i isti učini kvalitetnijim.
Neke od najnovih metoda lečenja jesu iz oblasti interventne radiologije, odnosno skraćeno TACE (transarterijska hemoembolizacija) i TARE (radioembolizacija).
Primarni karcinom jetre se najčešće otkriva u terminalnoj fazi kao posledica hroničnih stanja, ciroze i hepatitisa.
Pošto se ova vrsta tumora otkriva u terminalnom stadijumu, svega 15 procenata pacijenata može da se leči. Ove nove metode pomažu da se pacijentima produži život i popravi njegov kvalitet. To su vrlo specifični vidovi lečenja i i zato zahtevaju multidisciplinarni tim i pristup lečenju. Na ovaj način se postižu bolji rezultati i briga o pacijentima.
TACE metoda se sprovodi samo u SAD-u i u određenim zdravstvenim centrima Zapadne Evrope i Azije. Ovo je procedura kojom se blokira dovod krvi u tumor, pa se lekovi za njegovo lečenje ubacuju direktno u tumor. Time se omogućava da veća koncentracija lekova bude u kontaktu sa tumorom duže vreme. Smatra se prefinjenim i veoma sigurnim metodom lečenja. TARE metoda lečenja karcinoma jetre nije još uvek dostupna našim pacijentima, a u svetu se primenjuje već 6 godina.
Obe metode se rade uz pomoć katetera koji se ubacuje kroz prepone i ide pravo do tumora u jetri ili do velikih metastaza. U tumor se lek direktno ubacuje u tumor kod prve, ili velike doze radioaktivnih čestica kod druge metode, a potom se radi embolizacija, odnosno zatvaranje krvnog suda koji hrani tumor. Ove metode su veoma značajne za pacijente jer ciljano uništavaju samo tumor, čuvajući zdrave ćelije jetre. To je važno za pacijenta, jer klasična hemoterapija ima mnoga neželjena dejstva.
Pošto TARE metoda spada među najnovije metode u svetu, stručnjaci su veoma oprezni, pa se pre tretmana prvo obavi simulacija, da bi se odredila idealna doza zračenja za pacijenta.

TEST URINA MOŽE POMOĆI U RANOJ DIJAGNOZI TUMORA BUBREGA

angiomiolipTumor bubrega u početnom stadijumu nema nikakve simptome, niti postoje znaci koji bi upozoravali na njegovo postojanje. Najčešće se tumor bubrega u početnom stadijumu otkriva slučajno, na sistematskom pregledu ili tokom nekih drugih redovnih analiza.
Prvi simptomi tumora bubrega su najčešće mikro i makrohematurija, krv u manjoj ili većoj količini prisutna u urinu, bol u predelu bubrega ili opipljiva masa u području bubrega.Od opštih simptoma tu su i gubitak telesne mase, umor, povećana telesna temperatura, iscrpljenost, anemija…
Svi navedeni simptomi mogu biti posledica razvoja tumora bubrega, ali nisu specifični i mogu nastati kao posledica drugih stanja i bolesti. Na primer, krv u mokraći može biti i posledica infekcije ili ciste bubrega. Ukoliko bolesnik primeti bilo koji od navedenih simptoma, svakako se treba javiti lekaru kako bi se sprovele sve dijagnostičke metode i utvrdio tačan uzrok nastanka određenog simptoma i odredila odgovarajuća terapija.
Američki naučnici sa Washington University School of Medicine su otkrili da se uz pomoć jednostavnogtesta urina, koji meri nivoe dva proteina u mokraći, može rano otkriti tumor bubrega sa tačnošću već od 95%, bez lažno pozitivnih rezultata.
Naime, otkriveno je da su nivoi proteina akvaporina-1 (AQP1) i perlipina-2 (PLIN2) povišene kod osoba sa tumorom bubrega.
Ovo otkriće je od izuzetne važnosti obzirom da ne postoji dobra metoda za rano dijagnostikovanje tumora bubrega. Ovome veći značaj daje činjenica da pacijenti kojima je tumor bubrega dijagnostifikovan pre nego što je metastazirao imaju gotovo 80% stopu preživljavanja.
Dosadašnji najčešći način ranog otkrivanja tumora bubrega bio je slučajan, najčešće prilikom CT ili NMR snimanja.
Takođe, treba spomenuti da su potrebna dodatna klinička ispitivanja kako bi se rezultati potvrdili na većem broju ispitanika, različite starosti, pola i porekla.

Prirodni preprat Primed 13 kordiceps je odlično sredstvo za podizanje imuniteta i prevenciju nastanka tumora. Njegovo dejstvo je povoljno i kao dodatak terapiji tumora, kao i kod osoba koje su na radio i hemioterapiji tumora jer otklanja nuspojave i smanjuje na minimum neželjene efekte ove vrste lečenja.

KANCEROGENE MATERIJE U NAŠOJ OKOLINI

zagađenje-300x300Nastanak karcinoma je uslovljen određenim genskim promenama koje uzrokuju izmenjeno funkcionisanje ćelija našeg organizma. Neke od ovih genskih promena (mutacija) se dešavaju spontano, kada se udvaja DNK lanac u toku deobe ćelije.

Ove spontane greške se dešavaju svakodnevno, i ćelije “sa greškom” bivaju uklonjene od strane odgovarajućih ćelija našeg imunološkog sistema. Oštećenja na ćelijskom nivou mogu nastati i delovanjem činilaca iz naše okoline, kao što su duvanski dim, UV i drugi oblici zračenja.

Neke od pomenutih činilaca je u velikoj meri moguće izbeći, jer umnogome zavise od naših ličnih izbora. Pre svega se misli na duvanski dim i prekomerno sunčanje.

Međutim, postoje i potencijalno kancerogene materije koje nije moguće izbeći, posebno ako se nalaze u vazduhu koji udišemo, vodi koju pijemo, hrani koju jedemo ili materije sa kojima dolazimo u kontakt na radnom mestu. Saznanje koje su sve materije iz okoline potencijalni kancerogeni može pomoći u smanjenju izlaganja organizma njihovom dejstvu.

Neke od materija koje su označene kao kancerogeni

  • aflatoksin (aflatoksin proizvode gljivice koje rastu na žitaricama),
  • arsenik,
  • azbest,
  • benzen,
  • kadmijum,
  • formaldehid,
  • produkti sagorevanja čvrstih goriva,
  • radon,
  • vinil hlorid,
  • i mnogi drugi.

Dakle, ove materije, kada se ima u vidu moderan način života i rada nije moguće potpuno eliminisati, ali svakako se može uticati na smanjeno izlaganje njihovom štetnom dejstvu.

FAMILIJARNA POLIPOZA KOLONA ILI GARDNEROV SINDROM

polip kolonaFamilijarna polipoza kolona ili Gardnerov sindrom je nasledno oboljenje koje se nasleđuje autozomalno dominantno i dovodi do pojave brojnih polipa u debelom crevu i duž sistema za varenje. Udruženo se javljaju tumori drugih lokalizacija (polipi na drugim organima, epidermoidne ciste, tumori štitaste žlezde, fibromi i osteomi).
Prisustvo velikog broja polipa u debelom crevu povećava šansu za razvoj karcinoma debelog creva, koji su ustvari prekancerozne promene i mogu maligno da alterišu. Ova bolest se u najvećem broju slučajeva javlja nakon 30. godine života. Polipi nisu pravilno raspoređeni duž digestivnog trakta, moguća je njihova pojava i u želucu, duodenumu, tankom crevu…
Lek za ovaj poremećaj ne postoji i pacijenti imaju skraćeni životni vek koji često nije duži od 45 godina.
Kako se manifestuje Gardnerov sindrom?
Simptomi Gardnerovog sindroma od strane digestivnog trakta su sledeći:
Bolovi u stomaku.
Učestali prolivi i pojava zatvora.
Pojava krvi u stolici.
Neobjašnjivi gubitak telesne težine.
Zubi izgleda poput štapića za uši zbog osteoma vilice.
Postavljanje dijagnoze Gardnerovog sindroma!
Klinička slika može da probudi sumnju na pomenuti sindrom, pa se pacijenti radi postavljanja dijagnoze šalju na kolonoskopiju. Prilikom ovog pregleda se uzima isečak sa sumnjive promene i isti se šalje na histološku analizu.
Terapija Gardnerovog sindroma.
Obavezno se radi uklanjanje polipa endoskopskim putem. Kasnije se vrši hirurško uklanjanje zahvaćenog segmenta creva. Kontrolne kolonoskopije radi eventualnog otkrivanja maligne promene se vrše svakih 3-6 meseci, a preporuka je i dijetetsko higijenski režim ishrane.
Primed 13 kordiceps je prirodni preparat koji u svom sastavu ima lekovitu gljivu kordiceps. Kordiceps je gljiva za koju je dokazano da poseduje antitumorsko dejstvo.  Njena upotreba se preporučuje čak i zdravim osobama u cilju jačanja imuniteta i prevencije mnogih bolesti, čak i onih najtežih. Poseban značaj ova gljiva ima u prevenciji malignih i benignih tumora, naročito kod osoba koje imaju genetsko opterećenje i učestalu pojavu malignih bolesti u porodici. Primed 13 kordiceps je jako antioksidativno sredstvo, štiti ćelije od oštećenja slobodnim radikalima i toksičnog dejstva zračenja i hemioterapije.

SIMPTOMI KOJI UKAZUJU NA KARCINOM PROSTATE

prostataKarcinom prostate je jedan od maligniteta koji se karakteriše odsustvom ranih simptoma i znakova koji bi ukazali na postojanje malignog procesa. Kada se jave jasni simptomi i znaci, karcinom je uglavnom već prešao u uznapredovali stadijum, a tada su mogućnosti za uspešan tretman veoma male.

Karcinom prostate dovodi do uvećanja žlezde koja zatim pritiska uretru i ometa normalno pražnjenje mokraćne bešike. Simptomi koji se mogu javiti su sledeći:

  • osećaj pečenja ili bola pri mokrenju
  • nemogućnost mokrenja
  • učestalo noćno mokrenje
  • slab mlaz urina
  • prisustvo krvi u urinu

Od ostalih simptoma mogu se javiti bol u maloj karlici, bol u leđima ili u predelu kuka i smanjenje telesne mase. Ovo su nespecifični simptomi koji mogu ukazati i na neke druge poremećaje koji nemaju veze sa prostatom. Međutim, i gore navedeni simptomi mogu postojati i kod benignog uvećanja prostate, tako da samo prisustvo ovih simptoma nije dokaz da postoji malignitet.

Svi muškarci posle 40. godine bi trebalo da povremeno kontrolišu zdravlje prostate, kao i muškarci koji već imaju neki od navedenih simptoma, bez obzira na godine života. Testovi za rano otkrivanje karcinoma prostate obuhvataju detekciju PSA antigena u laboratorijskim analizama krvi, kao i manuelni rektalni pregled prostate. Ukoliko se ovim skrining metodama otkrije neka neregularnost, potrebno je dopuniti ih drugim dijagnostičkim procedurama koje će potvrditi ili odbaciti prisustvo karcinoma prostate.

ZNACI I SIMPTOMI KARCINOMA TESTISA

muskaracKarcinom testisa se najčešće javlja između 18 i 39 godina starosti. U odnosu na rasu, češće se javlja kod belaca. Najveći rizik postoji kod muškaraca skandinavskog porekla. Kod belaca, u poslednjih 40 godina došlo je do značajnog povećanja broja obolelih, dok kod pripadnika crne rase nije primećena promena učestalosti javljanja bolesti. Uzrok nastanka nije poznat.

Na prisustvo karcinoma testisa mogu ukazati sledeći simptomi i znaci:

  • bezbolna promena (čvorić) ili oticanje jednog ili oba testisa je najčešći simptom
  • tup bol u preponama ili donjem delu abdomena
  • bol i nelagodnost u predelu testisa, stalno prisutan ili u naletima
  • osećaj težine ili istezanja u predelu testisa
  • iznenadna pojava otoka testisa (hidrocela).

Većina promena na testisima nije uzrokovana karcinomom, ali ukoliko primetite neki od ovih simptoma u toku samopregleda, trebalo bi da se obratite lekaru, koji će Vam dati potrebne informacije o mogućnostima dijagnostike i tretmana, u slučaju da je potrebno izvršiti određenu vrstu intervencije. Karcinom testisa reaguje dosta dobro na terapiju, posebno kada se otkrije u ranom stadijumu.

KOJI SU UZROCI KARCINOMA KOD DECE?

bolesno-deteUzrok većine karcinoma koji se javljaju u dečijem uzrastu je nepoznat.

Oko 5% karcinoma dečijeg uzrasta nastaje nasleđivanjem mutiranog genetskog materijala od roditelja. Na primer, kada je u pitanju retinoblastom (karcinom tkiva oka koji se javlja najčešće kod dece) pokazano je da u 20-30% slučajeva postoji nasleđen mutirani gen nazvan RB1.

Mutacije gena koje dovode do razvoja karcinoma mogu se desiti i u toku intrauterinog razvoja deteta. Naime, 1 od 1000 dece se rodi sa genskom abnormalošću koja nosi rizik za razvoj leukemije, ali samo kod 1 od 8000 dece zaista dođe do razvoja leukemije.

Deca sa Daunovim sindromom (stanje nastalo usled postojanja viška jednog od hromozoma) 10-20x češće obolevaju od leukemije nego što je to slučaj sa decom koja nemaju Daunov sindrom. Međutim, samo mali broj leukemija je povezan sa Daunovim sindromom.

Većina karcinoma kod dece, kao i kod odraslih, smatra se da nastaje kao rezultat mutacije gena koja dovodi do nekontrolisanog umnožavanja ćelija i razvoja karcinoma. Kod odraslih, ove mutacije najčešće nastaju usled dugotrajne izloženosti štetnih faktora iz okoline (duvanski dim, azbest, UV zraci). Kod dece je teško utvrditi faktore iz okruženja koji utiču na razvoj karcinoma, delom zato što su karcinomi retki kod dece, a delom zato što je teško utvrditi čemu je dete bilo izloženo u ranim fazama razvoja. Nakon eksplozije atomske bombe u II svetskom ratu, veliki broj ljudi, uključujući i decu i adolescente bio je izložen visokim dozama jonizujućeg zračenja. U narednim godinama zapažen je porast obolelih od različitih vrsta tumora, a među obolelima je bilo i dece i adolescenata.

Istraživanjem uticaja faktora kojima su roditelji bili izloženi pre začeća, ili majke za vreme trudnoće nije se došlo do nekih značajnijih otkrića. Dok su neka istraživanja pokazala povezanost faktora kao što su radijacija, pesticidi ili neki infektivni agensi, druga istraživanja nisu našle značajniju povezanost. Sredinom XX veka, devojčice čije su majke u toku trudnoće koristile lek dietilstilbestrol (DES) u tretmanu pretećeg pobačaja imale su povećanu incideniju karcinoma vagine. Na ovom primeru se video uticaj hormonske terapije na pojavu karcinoma kod dece.

Bez obzira na uzrok nastanka, veoma je bitno na vreme postaviti dijagnozu, kada su mogućnosti za uspešno lečenje najbolje. Kao i kod odraslih, prognoza zavisi od tipa karcinoma, brzine rasta i postojanja metastaza u trenutku postavljanja dijagnoze.

VIRUSI I BAKTERIJE KOJI IZAZIVAJU KARCINOM

Realistic rendering of bacteria - in green colors

Realistic rendering of bacteria – in green colors

Određeni infektivni uzročnici, kao što su virusi i bakterije mogu direktno dovesti do pojave karcinoma, ili učiniti osobu podložnom za razvoj karcinoma. Većina virusa koji su povezani sa rizikom za nastanak karcinoma se prenosi sa osobe na osobu putem krvi i/ili drugih telesnih tečnosti.

Humani papiloma virus (HPV)

Infekcija visokorizičnim HPV je dokazano uzrok nastanka većine karcinoma grlića materice, kao i nekih karcinoma anusa, orofaringealnog, vaginalnog, vulvarnog, i karcinoma penisa. Otkriće povezanosti HPV infekcije i karcinoma dovelo je do razvoja vakcine protiv najčešćih, visokorizičnih tipova virusa (16, 18, 31, 33). Radi postizanja najboljih zaštitnih efekata, vakcinacija se preporučuje devojčicama i dečacima pre puberteta, odnosno pre stupanja u seksualne odnose.

Hepatitis B virus (HBV) i hepatitis C virus (HCV)

Hronična infekcija jetrinog tkiva može dovesti do nastanka karcinoma jetre. Od početka osamdesetih godina prošlog veka, otpočela je sistemska vakcinacija dece, kao vid zaštite od infekcije virusom hepatitisa B. Pod povećanim rizikom od infekcije HBV i HCV su zdravstveni radnici i sve osobe koje dolaze u kontakt sa infektivnim biološkim materijalom (krv, telesne tečnosti), kao i intravenski narkomani.

Virus humane imunodeficijencije (HIV)

HIV je virus koji izaziva AIDS. Infekcija dovodi do postepenog slabljenja imunološkog sistema organizma, koji postaje podložan različitim infekcijama, izazvanih čak i krajnje banalnim uzročnicima. Maligne ćelije se svakodnevno stvaraju, ali ih naše odbrambene ćelije uništavaju, ne dopuštajući da se umnože. Kada je imunitet ozbiljno narušen, kao što je to slučaj kod HIV infekcije, olakšano je umnožavanje malignih ćelija i razvoj maligniteta udruženih sa HIV infekcijom.

Epštajn-Bar virus (EBV)

EBV je uzročnik infektivne mononukleoze, a dovodi se u vezu i sa određenim tipovima karcinoma, kao što je karcinom želuca i nazofarinksa, kao i nekih oblika limfoma.

Humani herpes virus tip 8 (HHV8)

HHV8 je povezan sa nastankom Kaposi sarkoma, tipično se javlja kod obolelih od AIDS-a.

Helicobacter pylori

H. pylori se najčešće pominje zbog povezanosti sa nastankom čira na želucu i gastritisa, ali hronična infekcija ovom bakterijom može biti osnova za nastanak mnogo težih bolesti, kao što je karcinom želuca.

BRENNER TUMORI JAJNIKA

jajnikBrenner tumori jajnika su ne tako česti tumori koji nastaju na jajniku i predstavljaju površno epitelno-stromalne tumore koji mogu da budu benigni i maligni po svojoj prirodi. Tumor je dobio naziv po lekaru koji ga je prvi put opisao.
U pitanju su najčešći tumori koji se nalaze na jajniku. Najveći procenat ovih tumora (oko 75%) su benigni po svojoj prirodi i nemaju potencijal da metastaziraju, ali mogu svojim rastom da naruše zdravlje i reproduktivnu sposobnost žene u velikoj meri. Dobroćudni tumori su veoma dobro ograničeni u odnosu na ostala tkiva i svojim rastom i kompresijom narušavaju njihovu funkciju. Ostatak (25%) su maligni tumori.
Nije u potpunosti jasno zašto se javljaju Brenner tumori jajnika, ali se pretpostavlja da postoji genetska predispozicija za njihov nastanak.
Statistički podaci pokazuju da se Brenner tumori jajnika u najvećem procentu javljaju samo sa jedne strane, odnosno zahvataju samo jedan jajnik, mada se mogu javiti i obostrano, ali znatno redje. Najčešće se javlja kod žena srednjeg životnog doba, nakon 45 godina. Maligni Brenner tumori jajnika se takodje javljaju češće samo sa jedne strane i javlja se kod žena nakon 50 godina.
Kako se manifestuju Brenner tumori jajnika?
Simptomi i znaci Brenner tumora jajnika mogu da budu:
bol u trbuhu, u predelu male karlice
poremećaj menstrualnog ciklusa
krvarenje van menstrualnog ciklusa
prisustvo jasne tumorske mase u maloj karlici
problemi sa sterilitetom
simptomi i znaci zbog kompresije okolnih organa (nadimanje, zatvor, često, ili otežano mokrenje…)
gubitak apetita, telesne težine i malaksalost (kod malignih Brenner tumora jajnika)
Kako se postavlja dijagnoza Brenner tumora jajnika?
Anamneza sa objektivnim pregledom ginekologa i kliničkom slikom pomaže da se postavi sumnja na postojanje Brenner tumora.
Ultrazvučni pregled trbuha pomaže da se postavi dijagnoza, kao i nuklearna magnetna rezonanca organa male karlice.
Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza koji se može načiniti prilikom operativnog lečenja, ili eksplorativne laparotomije.
Laboratorijska ispitivanja kod Brenner tumora jajnika nisu u potpunosti specifična, tj. može postojati poremećaj krvne slike u smislu hipohromne anemije, povećanja sedimentacija, povećanje CRP-a (C reaktivni protein).
Kako se leče Brenner tumori jajnika?
Definitivno lečenje benignih Brenner tumora jajnika se postiže radiklanim hirurškim otklanjanjem, čime se postiže potpuno izlečenje i prognoza je obično veoma dobra. Često se zajedno sa tumorom mora odstraniti jajnik, pa i deo jajovoda.
Maligni Brenner tumori se leče histerektomijom (odstranjenje materice) sa odstranjenjem oba jajnika i jajovoda sa hemioterapijom nakon operacije.

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK MIOMA.

Female reproductive organFaktor rizika je nešto što može povećati izglede za nastanak mioma. Postojanje određenog faktora rizika može takođe uticati na ishod lečenja i može povećati šanse da se miomvrati.  Faktori rizika, kao što su starost, rasa, porodična istorija mogu uticati na verovatnoću pojave mioma.
Starost
Miomi su češći što je žena starije životne dobi, dok ne dođe u dob kada prolazi kroz menopauzu.
Primećen je veliki porast broja žena kod kojih su dijagnostikovani miomi kada dođu u četrdesete godine.
To ne mora da znači da su miomi češći kod žena u četrdesetim godinama života, već samo da postojeći miomi mogu početi da rastu brže ili da simptomi mogu postati očigledniji.
Porodična istorija
Izgleda da je razvoj mioma češći ako postoji porodična istorija; postoji veća verovatnoća da žene sa miomima imaju bliskog člana porodice kao što su sestra ili majka sa istim stanjem u poređenju sa ženama bez mioma.
Ovo ukazuje na to da određeni geni mogu biti uključeni u njihov razvoj.
Rasa
Miomi su 2-3 puta češći kod žena afro-karipskog porekla i imaju tendenciju da budu veći, brojniji i da se razvijaju u ranijoj starosnoj dobi.
Prva menstruacija
Starosna dob za pojavu prvog menstrualnog ciklusa dosta varira u zavisnosti od regiona, rase, genetskih faktora itd. ali grubo gledano, prosečna starost je 13 godina.
Postoji nešto veći rizik od pojave mioma ako se prvi menstrualni ciklus pojavio u ranijoj dobi.
Žene koje su bile starosti 10 godina ili mlađe kada su dobile prvi menstrualni ciklus imaju veći rizik od pojave mioma u odnosu na žene koje su bile starosti 12 godina ili starije u vreme prvog menstrualnog ciklusa.
Žene čiji su menstrualni ciklusi počeli kada su imale 16 godina ili više, imaju manji rizik od pojave mioma.
Rani početak menstrualnih ciklusa može blago povećati rizik od razvoja mioma zato što ćelije zida (miometrijuma) materice (uterusa) podležu većem broju deoba, čime se povećava šansa da dođe do pojave greške u procesu deobe ćelija.
Broj porođaja.
Žene koje su rađale imaju manji rizik od nastanka mioma od onih koje nisu rađale.
Ovaj rizik se smanjuje kako žena ima više dece, a takođe ako su kraći periodi između porođaja.
Rađanje smanjuje rizik od mioma zato što trudnoća ograničava period kada je žena izložena visokim nivoima specifičnog hormona koji se zove estrogen.
Menopauza.
Žene koje su prošle kroz menopauzu imaju manji rizik od razvoja mioma.
Postojeći miomi imaju tendenciju da se smanjuju kod žena u post-menopauzi zato što je tada nivo estrogena u telu veoma nizak, a kada su lišeni estrogena, miomi prestaju da se razvijaju.
Gojaznost.
Postoji povećani rizik od pojave mioma kod gojaznih žena.
Ovo može biti posledica hormonskih promena povezanih sa gojaznošću.
Vežbanje.
Žene koje vode aktivan stil života i koje dosta vežbaju imaju manji rizik od pojave mioma.
Jedna studija je pokazala da se rizik može smanjiti čak do 40%.
Visok krvni pritisak.
Kod žena sa visokim krvnim pritiskom ili rizikom od srčanih oboljenja postoji veća verovatnoća od nastanka mioma.
Jedna studija je pokazala da je visok krvni pritisak povezan sa povećanim rizikom od razvoja mioma, čak i kada se uzme u obzir medicinska nega i lečenje lekovima za povišen krvni pritisak.

DA LI JE MALIGNA BOLEST PREPREKA ZA TRUDNOĆU?

trudnicaOvo je jedna od najtežih dilema sa kojom se suočavaju žene kojima je nekada dijagnostkovan karcinom i koje su pobedile ovu opaku bolest. Dešava se u lekarskoj praksi, da se kod trudnice dijagnostikuje karcinom i da određeni procenat njih iznese trudnoću do kraja i rodi zdravu decu.
U današnje vreme žene sve kasnije rađaju, a trudnoća u kasnijoj životnoj dobi i odlaganje rađanja nosi sa sobom rizik da žena oboli od bilo koje hronične bolesti, kao i od karcinoma. Zbog toga ginekolozi stalno podsećaju žene da rađaju što ranije, jer kako godine prolaze , sve je manji broj jajnih ćelija koje stoje na raspolaganju, a ostanak u drugom stanju i održavanje trudnoće je sve teži zadatak. Iako epidemiološke studije kažu da su trudnoća i karcinom udruženi u 0,1 % slučajeva, što znači da na 10.000 trudnica koje su iznele trudnoću dolazi jedna koja je obolela od raka, i taj rizik se povećava kako se rađanje odlaže.
Svim ženama koje su imale maligni tumor i koje su veoma motivisane da postanu majke, ova činjenica nije nikakva prepreka za ostanak u drugom stanju. Jedino što ove trudnoće moraju da se planiraju i vode u specijalizovanim ginekološkim ustanovama. Takođe, preporuka je da je potrebno da prođe u proseku dve godine od završetkla lečenja da bi žena ostala u drugom stanju.
Drugo stanje i kod potpuno zdravih žena izaziva mnogobrojne strahove, a žene koje su vodile tešku borbu sa karcinomom, trudnoća dodatno plaši. Ove žene imaju mnoštvo strahova, počev od bojazni da li će drugo stanje provocirati povratak maligne bolesti, preko strepnje da li će organizam koji je prethodno oslabljen malignom bolešću moći da iznese trudnoću, pa sve do toga da li se maligni gen može preneti na plod. Svi ovi strahovi su normalni i osnovani, ali iz saznanja iz mnogobrojnih epidemioloških studija može se reći da je strah žena da trudnoća može biti okidač za ponovno vraćanje maligne bolesti često nepotrebna, čak i kad su u pitanju estrogen zavisni tumori, kao što je karcinom dojke. Osnovni zadatak lekara u ovakvim slučajevima je da se izbori da se trudnoća iznese, ako ne do kraja, onda do trenutka kada je plod spreman za samostalan život.
Primena hemioterapije za vreme trudnoće izaziva podeljena stručna mišljenja. Neki stručnjaci tvrde da je hemioterapija bezbedna za plod nakon 14 nedelje trudnoće, izuzev onih lekova koje imaju izuzetno teratogeno dejstvo na plod i njegov razvoj. Iskustva stručnjaka govore da je potreban individualan pristup svakoj pacijentkinji. Ipak, većina žena dobiju hemioterapiju tek nakon završene trudnoće, uz konsultaciju da medikalnim onkologom, to jest hemioterapeutom. Važno je da u planiranju ovakve trudnoće učestvuje ceo tim lekara, u kome se nalazi ginekolog, onkolog, perinatolog, hemioterapeut i doktori drugih specijalnosti.
Lečenje kancera u trudnoći je delikatan zadatak i zahteva kontinuiranu brigu da se sačuva zdravlje majke, a da se ne ugrozi plod. Najkomlikovanije je kada je maligna bolest metastazirala.
Ovim pacijentkinjama veliku podršku daje psihoonkološko savetovalište, u kome sve trudnice, ali i one žene koje žele da se ostvare u ulozi majke mogu da porazgovaraju o svojim strahovima sa psihologom, psihijatrom i ginekologom. U ovom savetovalištu one mogu da porazgovaraju i sa drugim ženama koje su gurale pretežak teret maligne bolesti. Ova vrsta razmene iskustava je, veoma važna jer žene shvataju da nisu same u svojoj bolesti.

HORMON ZAVISNI TUMORI

Tumori nastali iz hormon-senzitivnih tkiva mogu biti pilulehormon-zavisni. Njihov rast može biti inhibiran hormonima suprotnog delovanja, antagonistima ili lekovima koji inhibiraju sintezu odgovarajućeg hormona. Hormoni ili analozi hormona koji deluju inhibitorno na pojedina tkiva mogu da se koriste u lečenju tumora porekla tih tkiva.
Glikokortikoidi
Glikokortikoidi imaju inhibitorno delovanje na proliferaciju limfocita i koriste se u lečenju leukemije i limfoma. Oni se takođe koriste kao suportivna terapija u stanjima sa povišenim intrakranijalnim pritiskom.
Estrogeni
Estrogeni kao fosfestrol, blokiraju efekte androgena u androgen-zavisnim tumorima prostate, mada se malo koriste, ovi tumori se najefikasnije leče analozima oslobađajućeg hormona za gonadotropine.
Estrogeni se mogu koristiti da privuku ćelije karcinoma dojke koje miruju u proliferišući pul kako bi bile dostupne delovanju citotoksičnih lekova.
Progestageni
Progestageni, kao što su megestrol i medroksiprogesteron, koriste se u terapiji neoplazmi endometrijuma i bubrega.
Analozi oslobađajaćeg hormona za gonadotropine
Analozi oslobađajaćeg hormona za gonadotropine, kao što je goserelin, mogu, pod određenim uslovima, inhibirati oslobađanje gonadotropina. Ovaj lek se koristi u terapiji karcinoma dojke žena pre menopauze i karcinoma prostate.
Analog somatsostatina, oktreotid, koristi se u lečenju različitih tumora koji luče hormone kao što su tumori gastrointestinalni trakta, VIPomi, glukagonomi, karcinoidi i gastrinomi. Ovi tumori ekspoprimiraju somatostatinske receptore, čija aktivacija inhibira proliferaciju ćelija kao i sekreciju hormona.
Antagonisti hormona
Antagonisti hormona mogu biti efikasni protiv mnogih hormon-zavisnih tumora.
Anti-estrogen tamoksifen izvanredno je efikasan u određenom broju hormon-zavisnih tumora dojke i može biti koristan i u prevenciji ove bolesti. U tkivu dojke, tamoksifen sprečava delovanje estrogena na specifične receptore i inhibira transkripciju estrogen-zavisnih gena. Tamoksifen takođe pokazuje kardioprotektivno delovanje, delom zbog toga što štiti lipoproteine male gustine od oksidativnog strtesa.
Antiandrogeni, flutamid, bikalutamid i cisproteron, koriste se u lečenju karcinoma prostate. Povećana sekrecija testosterona koja se viđa kod pacijenata sa karciomom prostate, može se sprečiti antiandrogenima kao što je ciproteron.
Inhibitori enzima
Oni blokiraju određenje enzime koji su važni u biosintezi estrogena u ljudskom organizmu. Inhibitori sinteze hormona nadbubrega efikasni su u terapiji karcinoma dojke kod žena u postmenopauzi. Od ovih lekova koriste se formestan, koji deluje u kasnijoj fazi sinteze hormona inhibicijom enzima aromataze koji metaboliše androgene u estrogene i trilostan i aminoglutetimid koji inhibiraju ranu fazu sinteze hormona. Kod primene ova dva leka neophodna je supstituciona primena kortikosteroida. Letrozol, anastrozol i eksemestan jesu inhibitori enzima aromataze. Naime, ključni korak u sintezi estrogena je pretvaranje hinonskog A prstena na steroidu u aromatski prsten (fenol). Tek tada nastaje estrogenska steroidna struktura. Tu ulogu obavlja enzim aromataza. Ukoliko je ona blokirana pomenutim lekovima tada nedostaje taj ključni deo u sintezi estrogena pa koncentracija estrogena u organizmu bitno opada.

VITAMIN B12 ŠTITI OD TUMORA

b12Vitamin B12 pripada vitaminima B kompleksa i naziva se još i “crveni vitamin”. Budući da se u svom sastavu ima i atom kobalta, nazivaju ga još i cijankobalamin. Pripada grupi vitamina rastvorljivih u vodi i delotvoran je i u vrlo malim dozama. Jedan je od najsloženijih vitamina po svojoj hemijskog strukturi.
Gradi crvena krvna zrnca i štiti od tumora.
Danas znamo da je delovanje vitamina B12 u direktnoj vezi s aktivnostima nervnih ćelija, replikacijom DNK i nastankom supstance koja utiče na raspoloženje. Osim toga, cijankobalamin smanjuje nivo homocisteina u krvi(supstance koja može delovati kao faktor rizika na nastank bolesti srca), a primenjuje se i u lečenju depresije, neplodnosti kod žena i Kronove bolesti. Vitamin B12 formira i regeneriše krvna zrnca, a njegov nedostatak izaziva pernicioznu anemiju i neka neurološka oboljenja, što sve zajedno čini ovaj vitamin veoma bitnim. Kao poseban rezultat njegovog deficita nastaje demijelinizacija nervnih vlakana kičmene moždine, što dovodi do gubitka perifernog senzibiliteta, a u teškim slučajevima i do paralize. Vitamin B12 ima i zaštitnu ulogu od nastanka tumora, pre svega onih oblika koji nastaju usled pušenja. Budući da pušači imaju izuzetno nizak nivo vitamina B12 , kao i vitamina B9, istraživači su odlučili da ispitaju kakav efekat imaju ovi vitamini na organizam pušača. Utvrdili su da pušenje smanjuje nivo ovih vitamina pre svega u ćelijama pluća, te da dodavanje kombinacije ova dva vitamina znatno smanjuje mogućnost dobijanja kancera pluća ili bronhija. Takođe, vitamin B12 štiti organizam od raznih toksina i alergena. O ovoj ulozi ovog vitamina još uvek nema dovoljno podataka, ali je utvrđeno da on može uspešno blokirati mnoge štetne reakcije na sulfite i druge aditive iz hrane. Pomoću proteinskog sastojka želudačnog soka, takozvanog unutrašnjeg faktora “apoeritina”-vitamin B12 se apsorbuje iz tankog creva u krvotok, a iz krvotoka se doprema u različita tkiva, gde se vezuje za enzime i azotne materije gradeći različite komplekse. Funkcija vitamina B12  je tesno povezana sa vitaminom B9, jer u većini telesnih procesa oni učestvuju zajedno.
Gde se krije najređe zastupljen vitamin
Vitamin B12 ne sintetišu ni biljke ni životinje, već samo neke vrste bakterija. Na primer, mikroflora creva koja je karakteristična za varenje sintetiše vitamin B12 u neophodnim količinama. Bogati izvori cijankobalmina jesu namirnice životinjskog porekla, meso (govedina i svinjetina), riba, plodovi mora, mleko, jaja, iznutrice, fermentisani sirevi, dok ga u povrću nema. U ljudskom organizmu se deponuje u jetri (tu ga ima od 50 do 90% ukupne količine u organizmu).
Optimalne količine
Preporučeni dnevni unos kobalamina iznosi 2-3 mikrograma dnevno, a pojačan unos od 4 mikrograma dnevno se preporučuje trudnicama i dojiljama. Takođe, veći unos se savetuje vegeterijancima i veganima, koji ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla. Starije osobe bi trebale da unose 10-25 mikrogramavitamina B12 u organizam dnevno. Trebalo bi da se kombinuje sa kalcijumom da bi organizam imao stvarne koristi od njega. Hipovitaminoza je retka i javlja se kod vegeterijanaca koji godinama ne konzumiraju meso i druge životinjske proizvode.

KAKVI SE SVE TUMORI MOGU RAZVITI U USNOJ DUPLJI

tumori usne duplje i orofarinksa

Tumori usne duplje, ili oralni tumori, su promene (izrasline) koje se razvijaju u ustima(usnoj duplji). Orofaringealni tumori počinju u orofarinksu, što je deo grla odmah iza usne duplje.

Usna duplja (usta) i orofarinksa (grlo)

Usna duplja obuhvata usne, unutrašnji zid usana i obraza (sluzokože),  zube, desni, prednje dve trećine jezika, pod usta – ispod jezika, kao i koštani krov usta (tvrdo nepce). Područje iza umnjaka (nazvan retromolarni trigonum) može biti uključen kao deo usne duplje, iako se često smatra delom orofarinksa.

Orofarinks počinje gde se usna duplja završava. On obuhvata bazu jezika (zadnju trećina jezika), meko nepce (zadnji delu krova usta), krajnike i bočne i zadnji zid ždrela.

Tumori i izrasline u usnoj duplji i orofarinksu

Mnogi tipovi tumora (abnormalne izrasline ćelija), mogu da se razviju u usnoj šupljini i orofarinksu. Dele se u 3 opšte kategorije:

  • Benigne ili nekancerogene izrasline, koje ne vrše invaziju drugih tkiva i ne šire se na druge delove tela .
  • Bezopasne izrasline iz kojih se kasnije mogu razviti maligne promene. One su poznate kao prekanceroza stanja.
  • Maligni tumori koji mogu vršiti invaziju okolnih tkiva i širiti se na druge delove tela.

Benigni tumori

  • Eozinofilni granulom
  • Fibrom
  • Granularni tumor
  • Keratoacantom
  • Leiomiom
  • Osteohondrom
  • Lipom
  • Švanom
  • Neurofibrom
  • Papilom
  • Condiloma acuminatum
  • Verukozni ksantom
  • Piogeni granulom
  • Rabdomiom
  • Odontogeni tumori (tumori koji počinju u tkivu iz koga se formiraju zubi)

Benigni tumori se mogu razviti od raznih vrsta ćelija i imaju različite uzroke. Neki od njih mogu da izazovu probleme, koji najčešče nisu opasni po život. Uobičajeni tretman za ove vrste tumora je hirurgija, koji ih u potpunosti uklanja, sa malom verovatnoćom da se tumor ponovo javi  ili vrati.

Prekancerozna stanja – leukoplakija i eritroplakija

Leukoplakija i eritroplakija su izrazi koji se koriste da opišu određene vrste abnormalnosti tkiva koje se mogu videti u ustima ili grlu:

  • Leukoplakija je bela ili siva promena.
  • Eritroplakija je ravna ili blago uzdignuta, crvena oblast koja često krvari na iritaciju.
  • Eritroleukoplakija je promena sa crvenim i belim poljima.

Vaš stomatolog može biti prva osoba koja će uočiti ove bele ili crvene zone. Promene mogu biti maligne, mogu biti prekancerozno stanje zvano displazija ili mogu biti relativno bezopasane promene .

Displazija se ocenjuje kao blaga, umerena ili teška , na osnovu toga koliko tkivo izgleda abnormalno pod mikroskopom. Stepen displazija pomaže da se predvidi kolika je verovatnoća da se iz te promene razvije maligno oboljenje ili da se u potpunosti povuče nakon tretmana. Na primer, teška displazija češće razvija karcinom, dok se blaga displazija povlači u potpunosti.

Najčešći uzroci leukoplakije i eritroplakije su cigarete i duvan. Neuklapanje proteze koja pravi iritaciju jezika ili unutrašnje strane obraza takođe može izazvati ove promene. Ali ponekad, ne postoji nikakav  očigledni uzrok. Displazija se često povlači ako je uzrok uklonjen.

Biopsija je jedini način da se sazna zasigurno da li područje leukoplakije ili eritroplakije sadrži displastične (prekancerogene) ćelije ili maligne ćelije.

Većina slučajeva leukoplakije ne prerasta u malignitet. Međutim, neke leukoplakije su ili kancerogene kada se otkriju ili imaju prekancerozne promene koje se kasnije mogu razviti u karcinom ako nisu pravilno tretirane.

Eritroplakija i eritroleukoplakija nastaju ređe, ali su obično ozbiljnije promene. Biopsija pokazuje da većina ovih crvenih lezija ima displastične ili maligne ćelije ili se kasnije iz njih razvija karcinom.

Međutim, važno je napomenuti da se većina malignih tumora ne razvija iz prethodnih lezija (bilo leukoplakija ili erithroplakija).

Maligni tumori usne duplje i orofarinksa

Nekoliko tipova malignih tumora može se razviti u ustima ili grlu.

Karcinom skvamoznih ćelija

Više od 9 od 10 karcinoma usne duplje i ždrela su karcinomi skvamoznih ćelija, koje normalno čine sluzokožu usta i grla.

Najranija forma karcinoma skvamoznih ćelija se zove karcinom in situ, što znači da su maligne ćelije  prisutne samo u epitelu. Kod invazivnog karcinoma skvamoznih ćelija,  maligne ćelije prisutne su i u dubljim slojevima usne duplje ili orofarinksa.

Verukozni karcinom

Verukozni karcinom je vrsta karcinoma skvamoznih ćelija koja čini manje od 5 % svih oralnih karcinoma. Sporije raste, retko se širi na druge delove tela, ali može duboko da uraste u okolno tkivo.

Ako se promene ne tretiraju,  karcinom skvamoznih ćelija može da se razvije unutar pojedinih verukoznih karcinoma. Iz ovog razloga, verukozne karcinome treba odmah ukloniti, zajedno sa širim poljem okolnog, normalnog tkiva.

Karcinom manjih pljuvačnih žlezda

Karcinomi manjih pljuvačnih žlezdi se mogu razviti u žlezdama sluzokože usta i grla. Postoji nekoliko tipova karcinoma manjih pljuvačnih žlezdi, uključujući adenoidno cistični karcinom, mukoepidermoidni karcinom i polimorfni adenokarcinom niskog stepena.

Limfomi

Krajnici i baza jezika sadrže tkiva imunog sistema (limfoidna tkiva), u kojima se mogu razviti limfomi.

NEKE OD ZABLUDA VEZANIH ZA KARCINOM

zabludaOdređena mišljenja o tome kako karcinom nastaje i kako se širi, iako su sa medicinske strane gledano, netačne, mogu zvučati veoma logično. Pogrešne ideje o karcinomu nekada mogu izazvati nepotrebnu brigu, a s druge strane, mogu remetiti dobru prevenciju i odluke vezane za lečenje prisutne bolesti.

Karcinom=smrtna presuda

Poslednjih decenija, sa napretkom dijagnostičkih i terapijskih mera, smrtnost od određenih vrsta karcinoma je značajno smanjena. Petogodišnje preživljavanje kod, na primer karcinoma dojke, prostate ili tireoidne žlezde, sada prelazi 90%. Petogodišnje preživljavanje, kada se računaju svi oblici karcinoma, danas je oko 66%. Međutim, ovo su statistički podaci dobijeni analizom velikog broja obolelih. Kada se posmatra pojedinačno svaki oboleli od karcinoma, da li će doći do izlečenja i koliki će njegov životni vek biti, zavisi od većeg broja faktora, kao što su tip i brzina rasta karcinoma i postojanja metastaza u trenutku postavljanja dijagnoze. Takođe, zavisi i od raspoloživih metoda lečenja i opšteg stanja zdravlja osobe.

Šećer u ishrani ubrzava rast karcinoma

Ne. Iako ćelije karcinoma dominantno koriste šećere kao izvor hrane, nijedna studija nije pokazala da će karcinom brže napredovati ako koristite šećer u ishrani, niti da će se smanjiti ili nestati ako izbacite iz upotrebe namirnice bogate šećerom. Ipak, dugoročno gledano, treba izbegavati visok unos šećera hranom, zato što visok unos šećera može dovesti do gojaznosti, koja može biti povezana sa rizikom od pojave određenih vrsta karcinoma.

Karcinom je zarazan

U principu, ne. Karcinom nije zarazna bolest. Međutim, kada je u pitanju transplantacija organa, ukoliko je osoba od koje jeuzet organ nekada bolovala od karcinoma, postoji izuzetno mala verovatnoća razvoja karcinoma kod primaoca organa. Na ovo svakako utiče i imunosupresivna terapija koju osobe sa transplantiranim organom moraju da koriste.
Neki virusi (HPV) koji se prenose sa osobe na osobu jesu potencijalni uzročnici maligniteta, ali karcinom koji se javi kod jedne osobe usled prisustva virusa, ne može se preneti sa jedne osobe na drugu.

Lični stav prema karcinomu utiče na pojavu i ishod bolesti

Do danas, nije pronađena naučna povezanost između psihološkog stanja osobe i rizika od nastanka karcinoma ili pozitivnog ili negativnog ishoda bolesti. Međutim, osobe sa pozitivnim stavom će više težiti da zadrže socijalne kontakte i ostanu aktivna, a emocionalna podrška i fizička aktivnost može samo pozitivno uticati u toku borbe sa karcinomom.

Ako niko iz moje porodice nema karcinom, to znači da ni ja neću oboleti

Ova izjava takođe se ne može uzeti kao tačna. Većina karcinoma nastaje genetskim promenama u toku života jedne osobe, spontano, ili pod uticajem nekih faktora (cigarete, zračenje). Takođe, način ishrane i fizička aktivnost može uticati na pojavu nekih karcinoma. Dakle, iako na rođenju nismo “nasledili” karcinom od naših roditelja, to ne znači da nećemo oboleti nekada u toku života, posebno ako naše navike uključuju pušenje, neaktivnost, unos nezdrave hrane i drugih štetnih činioca.

PREVENCIJA KARCINOMA

zivot-bez-rakaSprovođenje preventivnih mera ima za cilj smanjenje rizika za nastanak karcinoma. Da bi sprečili pojavu karcinoma, naučnici moraju istraživati faktore rizika i zaštitne faktorekoji su bitni u nastanku karcinoma.

Neke faktore rizika je moguće izbeći, dok druge nije jednostavno neutralisati ili ukloniti. Na primer, i pušenje i naleđeni mutirani geni nose rizik za nastanak karcinoma, ali pušenje je moguće izbeći, dok su nasleđeni geni sastavni deo ćelija našeg organizma.

Opšte preporuke u prevenciji bilo koje bolesti, uključjući i maligne, obuhvataju:

  • Redovnu, raznovrsnu i zdravu ishranu
  • Redovne fizičke aktivnosti prilagođenje uzrastu i fizičkoj izdržljivosti
  • Izbegavanje poznatih rizičnih faktora
  • Redovne kontrole zdravstvenog stanja po utvrđenim režimima
  • Adekvatno lečenje utvrđenih prekanceroznih stanja

Kao deo zdrave ishrane medicinske gljive su odličan izbor. Sve medicinske gljive (Reishi, Shitaka, Kordiceps, Hericium erinaceus, Coprinus comatus i druge) imaju povoljno dejstvo na imunološki sistem, deluju antioksidativno, a pomažu i u regulaciji povišenih vrednosti šećera i masnoće u krvi. Osim toga, pokazano je da deluju zaštitno na ćelije jetre i bubrega koje su stalno izložene raznim toksičnim materijama koje se unose preko hrane i vode.

 

 

 

Izvor:http://www.tumor.rs

Ostavite komentar