Ispovest članice iz Kluba: To je to, kraj moja beba odlazi iz mene…

Imam 25 godina. Tri deteta sam rodila živa i zdrava, trudnoće uredne, osim kandide koja je naravno deo svake trudnoće…
4.mart 2021 zadnja menstruacija…Sledeći mesec izostanak , znam odmah šta je… Srećna sam i zabrinuta u isto vreme …11 avgusta 2020 sam izvadila bubreg… Zabrinutost oko toga…Da nije rano,da li će sve biti ok…

Odem na prvu kontrolu, odnosno na potvrdu trudnoće prvim ultrazvukom… Bebica tu, četvrta radost. 8 nedelja trudnoće. Kaže doktor:“Dodji za tri nedelje na kontrolu i pij vitamine“. Nema brige, počele mučnine, povraćanje, sve ono što treba. Ja jaka, puna volje i života, suprug presrećan. Nije nam bilo bitno šta je ipak imamo dve curice i jednog dečaka…Samo da je živo i zdravo.

Prošla kontrola na koju sam trebala ići ali nisam imala kad. Suprug je mnogo radio. Nisam imala gde decu da ostavim, niti kad da zakazem kontrolu. Ušla u 15- tu nedelju i rekoh sebi (bila sreda) da zakažem u petak kontrolu, da vidim bebicu pa usput i pol ako bude želelo pokazati. Četvrtak ja odlično, nema nikakvih problema, simptoma. Dečak mi je pao na moje oci i udario se u beton dok se meni torba zaglavila za sedište od auta. Kako je on pao a ja to videla, ja prokrvarim. Šok. Kažem suprugu idemo u hitnu, otkud znam šta je uglavnom ne valja da bude krvi. Ja u hitnu, kažu mogući pobačaj. Uput za Narodni front. Ja ne znam gde sam. Ajde šta ću da odem ja prvo privatno, da vidim da potvrdim, da negiram.

Ma ne znam,u sebi osećam ma dobro je to, verovatno visoko rizična trudnoća, molim Boga u sebi samo da je to. Osetila sam juče pokrete nemoguće je. Stižem u ordinaciju, ležem na krevet, ginekolog uključuje UŽ ,stavlja na stomak, vidim beba ne mrda. Ne čuje se srce. Za mene kraj, zemlja me guta od bola. Kaže doktor beba nema srčane radnje već 3 nedelje. Srce stalo u 12-toj nedelji. Samo sam rekla zašto? Kaže za to ne postoji objašnjenje idi u bolnicu na kiretažu veceras ili sutra. Izlazim iz ordinacije, grcam suze od bola, ne mogu da verujem da se to desilo, tri normalne trudnoće… Zasto???

Još me doktor pitao ako si bila prehladjena u to vreme može to biti uzrok. Ja u onom šoku kažem ne… ( A tačno pre toliko nedelja sam bila prehladjena previše i test na Koronu sam radila koji je bio negativan). Vratim se kući da nadjemo kome decu da ostavimo. Svakog rodjenog koga smo pitali ne može. Ostavimo decu ženi koju poznajemo 15 dana. Dobra je zena. Spakujem se i krenem. Svo vreme plačem, nije moguće kako? Pa osetila sam pokret ( da bi doktor na to rekao, ne, samo ti se ucinilo)

Stizem u narodni front, slabo krvarenje. Pregled, sve što je privatnik rekao to su rekli i oni. Ostave me,. Plačem. Odvedu me u pripremno, stavili me na ctg da vide kontrakcije. Ništa…Ja bolove nemam. Sem u duši. Do 2:30 sam bila u pripremnom, posle su me odveli do sobe ,odradili analize I ostavili me da spavam. Sutradan,ceo dan ,provere šta i kako, da li na kiretažu,da li na spontano. Dve infuzije su mi dali, uz opet beba 11 nedelja i 1 dan. Ajde spontani pobačaj.

Stavise mi tablete dole da se otvorim. Ako do ponedeljka ne uspe idem na kiretažu. Subota ceo dan ništa. Uveče Još jedna tura tableta, počele blage kontrakcije, dadoše mi buscopan i bensedin i ja u 23h zaspim. U tačno 1 h sam osetila pucanje i vodu. Ustajem da odem do toaleta, 3 uloška promenih do njega ja tamo, krvi na sve strane. Rekoh to je to, kraj moja beba odlazi iz mene.

Zovem sestru, stavi me na krevet, pravo u salu,tamo kao prirodan porođaj. Bez bolova, kaže kaki. Samo malo i izadje. Kako je ono izašlo odnelo mi je pola duše. Kaže babica, ovo dete je sasvim u redu, greota…10 grama, 5 cm, sve na svom mestu, sve kako treba…Ali srce ne radi. Pitali su me da li želim da vidim, rekla sam da. Bez razmišljanja. Samo da vidim to što je u meni raslo baš onako kako treba a srce stalo. Moje duše deo. Pol nepoznat. Dadoše mi anesteziju, uradiše reviziju i dva sata sam odspavala na stolu od lekova za smirenje.

Nikada se neću oporaviti, imam njih troje žive i zdrave, neka mi ih samo Bog čuva ali to malo biće će uvek biti tu u mojim mislima i dok se smejem, i u mojoj duši dok dišem… 😰

Ostavite komentar