Stiže beba-Simptomi koji ukazuju da je porođaj blizu

 

Trudnice često i na najmanju promenu koja bi mogla da ukazuje na početak porođaja, kreću u bolnicu. Ali, nakon pregleda na prijemnom, lekari ih uglavnom vraćaju kući.

 

Kako da znate da li je porođaj počeo?
Velika dilema trudnica koje su se približile terminu porođaja je da li će prepoznati znake koji ukazuju da je on počeo. Buduće mame koje idu na psihofizičku pripremu znaju da prepoznaju da li su znaci pravi ili lažni, ali ako pripadate grupi žena koje nisu išle na pripremu za porođaj, pročitajte na šta sve treba da obratite pažnju kada uđete u deveti mesec trudnoće.

Porođaj je (još uvek) misterija

Jedna od misterija koju medicina još uvek nije razrešila, jeste šta zapravo pokreće porođajni mehanizam. Pre svega, organizam luči određene supstance, koje dovode do pojave materičnih kontrakcija. Zatim, sama beba svojom aktivnošću u određenom momentu učestvuje u porođaju. Sa treće strane, posteljica svojom funkcijom doprinosi početku porođaja. Sva tri faktora utiču na svoj način, ali kako nije moguće utvrditi koji je prvi, nemoguće je i predvideti kako će porođaj da počne.

Prva očigledna promena koju trudnica uočava početkom devetog meseca, jeste spuštanje bebe. To se manifestuje povećanim pritiskom materice na bešiku, što otežava zadržavanje mokraće. Nekada je propraćeno oštrim bolovima u predelu prepona ili vagine, što neke žene uplaši, pa pomisle da je počeo porođaj. Lepša strana ove pojave jeste olakšano disanje.

Prvi znak – ispadanje čepa

Promene na grliću materice, koji se pred porođaj skraćuje i otvara, dovode do pojave sluzi sa sukrvicom (radi se o pucanju sitnih kapilara) na vešu, i to u tragovima. Osim ako nema obilnijeg krvarenja, to za prvorotke nije znak za odlazak u porodilište. Ispadanje krvavo-sluzavog čepa nagoveštava porođaj, koji će da usledi – možda za dva sata, za 24 sata, ili tek za dva dana. Svakako, treba ostati kod kuće dok se ne pojavi još neki od pravih znakova za porođaj.

Kod žena koje su se već porađale, proces izravnavanja i otvaranja grlića materice se odvija istovremeno, pa je pojava krvavo-sluzavog traga na vešu signal za odlazak u bolnicu.

Drugi znak – kontrakcije

Većina porođaja započinje kontrakcijama. Kontrakcije mogu da se jave nekoliko nedelja ranije, čak i više od mesec dana, ili samo sat vremena pre porođaja, u bilo koje doba dana ili noći. Brakston-Hiksove kontrakcije se javljaju od 20. nedelje trudnoće, i imaju ulogu „treniranja“ materice za porođaj. Bezbolne su, mada nekada malo neprijatne. Pri obavljanju fizički napornih poslova, kontrakcije će se jače osetiti, ali će i potpuno da prestanu nakon odmora. Ulaskom u deveti mesec, trudnice ih osećaju češće, jačeg su intenziteta, i pomalo bolne, pa ih nije uvek lako razlikovati od pravih porođajnih kontrakcija. Kada kažemo da se javljaju u pravilnim vremenskim intervalima, verovatno će tako i biti. Ali, to ne znači da ne treba da krenete u bolnicu ako imate kontrakcije koje se javljaju u nepravilnim razmacima, a pri tome su na manje od deset minuta.

Intenzitet i neprijatnost su nešto što se različito doživljava, pa to ne treba da bude jedini parametar kojim ćete se rukovoditi kada odlučujete kada ćete da krenete u porodilište. Nemogućnost da pričate dok traje kontrakcija, siguran je znak za polazak.

Karakteristike pravih porođajnih kontrakcija

javljaju se u pravilnim vremenskim intervalima, koji se vremenom skraćuju
intenzitet je sve jači, sve su neprijatnije kako vreme odmiče
traju 40 do 60 sekundi
ne prestaju, bez obzira na promenu položaja ili aktivnosti
osećaju se u donjem stomaku, gornjem stomaku, krstima, ili se iz krsta šire ka donjem stomaku
nekada su praćene dijarejom (prolivom), pa mogu da liče na probavne smetnje
dolazi do ispadanja krvavo-sluzavog čepa
praćene su prskanjem vodenjaka
Treći znak – vodenjak je pukao, krenite u bolnicu!

Prskanje vodenjaka uglavnom prati pojava kontrakcija, ali one nekada mogu i da izostanu. U oba slučaja, treba otići u bolnicu. Takođe se treba javiti lekaru bez obzira da li je došlo do potpunog prskanja – kada iscuri pola, litar ili više tečnosti, ili je samo veš permanentno vlažan. Žene nekada ostaju kod kuće, misleći da treba da sačekaju da se jave kontrakcije. U tom slučaju, porođaj bi kasnije bio mnogo teži, jer bi u međuvremenu došlo do potpunog oticanja plodove vode, što može da ugrozi bebu. Ostanak kod kuće u situaciji postepenog curenja plodove vode takođe može da bude rizičan, i da dovede do komplikacija u porođaju.

Vodenjak može da pukne i pre samog porođaja, najčešće je to 12 do 24 sati, nekada šest, a izuzetno preko 24 sata. Kako se u ovoj situaciji otvara put mogućoj infekciji, treba jako voditi računa da do toga ne dođe (ne treba se kupati u kadi, treba koristiti higijenske uloške, nikako tampone). Obavezno treba otići u bolnicu, gde će vas sigurno zadržati, a u zavisnosti od pregleda i procene lekara, bićete upućeni u porodilište ili na odeljenje. Važno je da zapamtite vreme kada je došlo do prskanja vodenjaka, i kakve je boje bila plodova voda. Ukoliko je žuta, zelena, ili smeđa, obavezno to saopštite na prijemnom.

Samo pregled daje siguran odgovor

Na procenu da li je porođaj počeo ili ne, utiče i stanje grlića, što utvrđuje lekar pregledom. Da bi beba mogla da izađe iz materice, grlić treba da se skrati, izravna i otvori. To se kod prvorotki dešava postupno, a kod žena koje su već rađale – istovremeno, i otuda razlika u dužini porođaja. Kod prvorotki porođaj duže traje upravo iz tog razloga. Grlić može da bude skraćen i otvoren i pre nego što je porođaj uopšte počeo. Ako se to dogodilo u periodu od nekoliko nedelja, sigurno nije znak za porođaj. Ali, ako je nastalo u par sati, onda je porođaj započeo. Zato je važno obratiti se lekaru u terminu, bez obzira da li ima očiglednih znakova porođaja ili ne. Jer, on će nakon pregleda, slušanja tonova bebe, ultrazvuka i informacija koje je od vas dobio, da donese pravu odluku.

Nekada trudnice predugo čekaju – nedelju i više nakon termina, jer im se ništa ne dešava. Plaše se da će ih zadržati u bolnici, pa žele da to izbegnu. U retkim situacijama, porođaj iz nekih razloga ne može da krene spontano. Prenesena trudnoća može da bude rizična, zato se obavezno treba javiti lekaru, kako bi se porođaj završio bezbedno – kako za bebu, tako i za porodilju.

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

WordPress spam blocked by CleanTalk.