„Sara je u losem stanju imala je krvarenje mozga 3\4 stepen”

Ja se zovem Marina i imam velikog borca Saru koja je rodjena u 29 nedelji,1240 kg,39 cm i nasa prica pocinje ovo.Bila je nedelja 14 februar,osecala sam neki pritisak u besici,ali sam mislila da beba pritiska i tako sam zaspala.

Uvece u 12 i nesto probudim se ,sva mokra,probudim muza i kazem mu da se poradjam,a on meni “daj bre,Marina upisala si se,nastavi da spavas,tek si usla u sedmi”, medjutim ja krenem da se oblacim da idem u hitnu.Tad je video koliko je sati i odmah me je odvezao,u hitnoj su mi rekli polako za Bg imas vremena.

Muz je za 15 min stigao,ne znam ni sama kako je to uspeo.U Visegraskoj su mi rekli da nema nista od bebe i krenuli prirodno da me pripremaju za porodjaj.Cujem zvoni telefon i cujem glas” Dal ste normalni,cekamo vas u sali”.Sledece cega se secam da sam se probudila u toku usivanja i pocela da vristim,kozna koliko mi je carski trajao…

.

Rekli su mi da sam rodila devojcicu 1240 cm i 39 cm,ali o daljim informacijama nisu hteli da pricaju.Cekala sam muza da mi kaze kako nam je beba,bila sam presrecna kad mi je rekao da je sve u redu,nisam ni slutila da me laze.Sutradan je dosao po mene i sobu i kolicima sam otisla da vidim svoju mrvu.Pred sam ulazak je rekao”Marina,Sara je u losem stanju imala je krvarenje mozga 3\4 stepen”,pocela sam da vristim,ali me nekako smirio i usli smo unutra.

Tada je doktorka rekla za krvarenje,ali tu nije bilo kraja,Sara je bila u kriticnom stanju,krvarenje pluca,krvarenje zeluca,infekcija,na kiseoniku,kad sam je videla onako povezanu kablovi svuda,znala sam koliko je sati.Sledeci dan je dobila sepsu,posto mi je muz radio tamo,zvali su ga i rekli mu da se ne vezujem za nju da ce umreti,i da ima 1% sanse za zivot sto je nemoguce.Zgrozila sam se na to,secam se,prvi put sam sela,uzela da jedem i rekla sebi,ma prezivece ona i dokazace svima.

Posto je i dalje bila kriticno,7 dan smo je krstili u bolnici u inkubatoru,hvala Bogu dozvolili su nam to.Sutradan smo zvali i culi najdivniju vest da je Sara stabilno,ali da ne mogu da je vidjam,jer vladaju virusi.Ne smem ni da pricam sta sam sve radila samo da je vidim na minut.Jos 30 dana je bila na kiseoniku,tad smo culi da ide na operaciju okica.Divna dr Ana Oros joj je spasila vid,do neba sam joj zahvalna.

Nakon dva meseca je izasla iz bolnice,na otpustu sam nam rekli da mozemo da ocekujemo da ce biti biljka,opet nisam potonula nastavili smo da se borimo.Imali smo puno kontrola,evo vec dve godine ne hodamo jos samostalno,ali smo blizu.Za Saru fizijatar,neurolog,ocni,pedijatar,neurohirurg,a i ostali kazu da je veliko cudo,i da se sama izborila za svoj zivot,da je velikiiiii borac.Naravno nasa borba jos traje,ali ne damo se mi tako lako,ljubimo vas puno Sara i njena mama.

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

WordPress spam blocked by CleanTalk.