Rodila se moja devojčica, moja Anđelija posle 17 godina braka!

Posle nekoliko inseminacija,ko zna koliko stimulacija,miomektomije,laparaskopske operacije,tri neuspele vantelesne…I posle pauze od nekoliko godina krećemo na daleki put,letimo avionom do „zlatnog grada“ da pokušamo još jednom.Samo su nekoliko naših prijatelja tnala istinu,čak ni roditeljima nismo rekli gde smo se uputili i zbog čega,uzela sam godišnji odmor,ali ni koleginicama nisam rekla gde idem.Nisam htela da me po povratku pitaju,gledaju,analiziraju…I da me sazaljevaju ako ne uspe….10 dana smo proveli u Pragu,i po povratku sam odmah otišla na poso.Nisam lezala,odmarala,zaokupila sam sebe koliko sam mogla ali sam 12-og dana posle transvera prokrvarila,jos ni betu nisam stigla da uradim.Tek onda sam shvatila koliko sam želela tu trudnoću.Sutra dan se krvarenje pojačalo i otišla sam kod moje doktorke,totalno razočarana.Ipak mi je dala da uradim betu i pogledala me je na u.z.Došla sam kući tužna i razočarana,a posle dva sata sam imala poziv od doktorke.Beta je bila visoka,890….trudna sam!Nisam mogla da verujem,nisam umela da se radujem!Strah…neverica…krvarila sam.Iz Praga su mi rekli da odmah primim progesteron i da mirujem i da sačekam sledeci u.z..Na sledeći u.z. doktorka konstatuje da je sve ok,ali ja i dalje ne verujem!Mislim da sam počela da verujem tek kad je stomak počeo da mi raste i kad sam počela da povracam!Kontrolisala sam trudnoću češće,bila pod terapijom onako kako su me savetovali,ali sam kontrolisala trudnoću i u Beogradu zbog godina,povišenog pritiska,trombofilije…U sedmom mesecu sam pocela da se otvaram,mesec dana sam strogo mirovala kod kuce,a na pocetku osmog meseca su me i hospitalizovali.Pretio je prevremeni porodjaj,a ja sam ipak izgurala do 38.nedelje.U subotu,22.10.2016. u 17h mi je pukao vodenjak i uradjen je carski ret.U 18:56 se rodila moja devojcica,moja Andjelija posle 17 godina braka!

Ostavite komentar