REKLA SAM MU DA NOSIM DEVOJCICU I ON ME JE NAPUSTIO

thinkstockphotos-181623400


Da i ja napisem svoju pricu sa ne tako srecnim krajem…Kada sam saznala da sam ostala trudna, bila sam u vezi tek 2 meseca. Dečko mi je tad radio u vojsci, kada sam ga nazvala i saopštila. U prvom trenutku je bio začuđen i malo hladnokrvan, ali kada je došao pokazivao je sreću i radost.

Pričali amo o tome svemu, kako ćemo i gde, jer me njegovi nisu voleli, ali on je rekao da se ne brinem, da će on sve to rešiti. Uzdala sam se u njega i verovala mu, vozio me na kontrole, kupovao sta sam htela i sta mi je trebalo. Bio je uz mene stalno, jer mi je bila rizična trudnoća, imala sam hematom 9x7mm. Uu 13-oj nedelji, doktor mi saopštava ali ne sa sigurnošcu da nosim decaka.

On je bio presretan, rekao je da jedva ceka da se rodi, da ce se napiti kao nikada do sada, to mi je davalo jos vecu nadu. Prošlo je 5 meseci, a on mi i dalje obećava da ćemo źiveti zajedno i da se ne brinem. Opet sam otisla na kontrolu, kad mi je doktor rekao da 100% nosim devojcicu, e tu nastaju problemi, on je ne zeli. Nisam mogla da verujem sta cujem, promenio se od jednom. Pitala sam ga zbog cega tako kaze, on mi je samo rekao da nema buducnosti sa njom i da me vise ne voli. Ii dalje, pored svega, on meni vice da cemo ziveti zajedno, ali da on nju nece voleti. Kako mi se blizio porodjaj, ja sam sve veci strah imala, a on naravno, nije tu uz mene.

Dolazio je samo kada treba nesto da obavi, pa eto tako reda radi da svrati kod mene. Dosao je i taj dan tj vece da se poradjam, krenuli su bolovi. Uu 02:30 sam krenula u bolnicu sa bolovima i velikim strahom, ali on me nije vozio, jer je spavao a ja sam isla taxi-em. Stizem u bolnicu u 03:15 sredjujem papire i prikljucuju me na ctg-e, a u medjuvremenu mi puca vodenjak. Babica me skida sa ctg-a i kaze da ide da primi jos jednu trudnicu i da se vraca da me klistira i da cekamo napone. Bolovi sve jaci, a ja setam hodnikom, svi me zovu, ali on ne, i ako sam mu javila da idem za bolnicu.

U 4h babica dolazi, a meni krecu naponi, nisu me uspeli ni klistirati, penjem se na sto, a strah nestaje. U 04:35 radjam moju devojčicu, hvala Bogu pored svih nerviranja i plakanja zivu i zdravu. Izveli su me na hodnik, ja opet zovem njega u nadi da ce promeniti misljenje kad mu saopstim, ali na to je on samo rekao “Dobro, ali nisi morala ovako rano da me probudis”…

Doslo je vreme da se ide kuci, ja ga zovem da dodje po nas i da potpise papire za njena dokumenta da joj je on otac, na sta on ne pristaje i ne dolazi. Opet sam zvala taxi i krenula kuci. Nikad nije nazvao posle toga da pita kako je ona, samo je jednom rekao da mene voli a da nikad nece preci preko toga sto sam nju rodila. Mojoj devojcici je 2 meseca, a njen tata jos uvek je ne zna.


Poruka zenama iz kluba:

Verujte u svoje mogućnosti i sposobnosti, i budite jake za sve!

 

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

WordPress spam blocked by CleanTalk.