Psihološki, mami je bolno kada ne može da ostvari drugi put roditeljstvo.

Česta situacija, a o kojoj se, nažalost, gotovo uopšte ne govori, je nemogućnost ostvarenja majčinstva po drugi put.

Žena koja je postala mama i rodila bebu, nakon nekoliko godina može da poželi da svom detetu podari malog brata ili sestru. Možda su ona i suprug planirali da naprave razmak od nekoliko godina između rođenja prvog i drugog deteta. Možda je žena ostvarila novu partnersku zajednicu sa drugim čovekom i sada želi dete sa njim. Ako se prva trudnoća dogodila lako i nije bilo potrebe za bilo kakvom intervencijom od strane lekara da bi se trudnoća ostvarila, tada neostajanje u drugom stanju može da bude zaista veliki šok.

Termin za to je sekundarna neplodnost. Psihološki, ona nije nužno ništa manje bolna nego primarna, a često je prate specifični problemi.

Na primer, roditelji koji ne uspevaju da dobiju drugo dete neće dobijati toliko podrške i saosećanja kao parovi koji žele svoju prvu bebu. Uzmimo za sigurno (mada ponekad nije tako) da će lekari da se potrude i u medicinskom i u psihološkom smislu jednako kao da je u pitanju primarni sterilitet, veća je verovatnoća da jedan od partnera, suočen sa finansijskim i emocionalnim pritiskom koji nosi proces vantelesne oplodnje, pre odustane od daljih pokušaja nego kada se radi o prvoj bebi. Zatim, okolina neće uvek razumeti tugu majke koja ne može da se ostvari u toj ulozi po drugi put, i svojim komentarima će izazivati u njoj osećanje krivice i stid („Trebalo bi da se usredsrediš na dete koje imaš“, „Koliko parova nema nijedno dete.“) ili pak ljutnju, jer će minimizirati i nipodaštavanja njenu patnju („Budi srećna, ja imam troje i ne znam gde mi je glava“).

Osećanje krivice je stvarno i bolno baš zbog prvog deteta. Roditelji mogu da osećaju krivicu kada su tužni jer im to, ta tuga, ponekad izgleda kao da im prvo dete nije dovoljno, a da ga vole više bilo bi im dovoljno. Da ne uživaju u njemu koliko bi mogli. Mogu da se osećaju krivima kada novac i vreme troše na preglede i intervencije, a sve to bi mogli utrošiti na prvo dete.

Mami koja je već ima dete nije lako baš zato što mnogo toga već zna. Ta mama zna sve šta nosi trudnoća i odgajanje bebe. Kada razmišlja o teškim trenucima, ona razmišlja o tome koliko je naučila iz prethodnog iskustva. Razmišlja koliko će ovaj put sve drugačije da uradi i jako želi da dobije novu priliku. Neće više slušati svačije savete, neće se toliko sekirati, nešto će uraditi opuštenije i ležernije, a o nečemu će više brinuti nego pre. Kada razmišlja o lepim trenucima, ona sada zna, a ne samo naslućuje, koliko mala beba radosti unese u porodicu i koliko ugreje dušu i sve čini da ima smisla. Ona to želi opet, i te teške i te divne stvari opet. Jednako kao i mama koja želi bebu prvi put, i ona mašta o tome kako će joj život izgledati sa drugom bebom. Mašta i o budućnosti svog prvog deteta, i kako će imati u životu brata ili sestru i neće biti samo.

Možda druga beba ne dolazi ne iz nekog medicinskog razloga, nego zato što jedan partner želi drugu bebu, a drugi ne želi. Tada se psihološki pritisak i stres pojačavaju dodatno jer postoji razdor među samim partnerima, a partnerska podrška je važna tačka oslonca. Tu u priču tada ulazi optuživanje, ljutnja, osećanje krivice, osećanje da nas ne razume, da nemamo podršku. Obe strane mogu tako da se osećaju.

Ako ste u ovakvoj situaciji, da vam druga beba ne dolazi lako, napravite jednu pauzu od svega. Dajte sebi nekoliko meseci (tri meseca, recimo) da o svemu razmislite. Za to vreme radite sve svoje svakodnevne obaveze i ne razmišljajte o problemu koji imate. To će vašem umu dati potrebnu distrakciju, skretanje pažnje, i moći će da vam da sveže ideje kako da drugačije gledate na problem.

Sagledajte svoj život u celini – na čemu ste sve zahvalni, šta ste sve do sada postigli, šta biste sve mogli da postignete u narednim decenijama svog života po svim aspektima, ne samo po pitanju majčinstva – profesionalno, na polju porodice, partnerskog odnosa, prijateljstava, hobija itd. Posvetite se ta tri meseca svom detetu maksimalno! Provodite još više lepog vremena sa njim, smišljajte neke izlete i avanture za njega. Maštajte o njegovoj lepoj budućnosti i ne opterećujte se hoće li u njoj biti brat ili sestra za njega ili neće. Otkrijte ponovo radost u svom životu, u svom detetu, u svom partneru i prijateljima. S jedne strane, to bi vam moglo dati širu sliku vašeg života i mogućnost da imate samo jedno dete vam možda više neće izgledati toliko teška. S druge strane, to vam može dati odlučnost i hrabrost da se još istrajnije izborite za vaše želje!

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

Ostavite komentar