Priča nase članice:”DOKTORI SU JE PROGLASILI ČUDOM”

Evo i naše priče…

Dugo sam razmišljala da li da je napišem ili ne. Nije lako sećati se nekih ružnih stvari ali ako moje iskustvo nekome može da pomogne – onda sam uradila dobru stvar.

Znate kako sve počinje: suze radosnice pomešane sa strahom kada saznate da ste trudne, sreća, uzbuđenje, briga da će sve proći kako treba,… Tako su meni prolazili meseci moje prve trudnoće. Kontrole na svake tri nedelje, sve uredno i kako treba. Beba napreduje, a ja nikad srećnija nisam bila. Ma bila sam najsrećnija trudnica na svetu! Jedva sam čekala da zagrlim moju malenu.

A onda je došao 31. oktobar 2009. godine. Počela sam da osećam bolove, ali nisam reagovala jer mi je termin bio tek u novembru. Mislila sam proći će. Međutim, bolovi su se povećali i krenuli su sve češće. Nisam htela ni za živu glavu da idem u bolnicu. A onda sam povratila neku zelenu tečnost (žao mi je ako ste se zgrozile). Istog trenutka su me suprug i svekrva odveli u bolnicu. Babica nadrndana jer je uznemiravamo subotom, ja nadrndana jer su me na silu doveli.

Ležem na sto da me pogleda, još ni noge nisam podigla ( da izvinete), ona počinje da vrišti ”Vidi se glava, vidi se glava!!!” Rekoh, aman ženo znam da mi se vidi glava. Na to će ona : ”Ma porađaš se!” Ja je gledam u šoku. Kako? Pa nemam velike bolove… Elem… Jedva sam uspela da navučem spavaćicu i krenem u salu. Babica trči sa mnom i moli me da se ne porodim u liftu. Kao da to zavisi od mene! Ulazim u salu, ležem na sto i za par sekundi eto nje! Moje princeze.

Ali… Onda nastaje moja agonija. Prvo što mi je zaparalo uši je bila tišina. Ne čuje se plač. Dižem glavu i ugledam moju princezu otvorenih okica ali ne plače. Zbunjeno gledam okolo.

Pedijatri oko nje, babice se okupile oko mene, zaklanjaju mi vid, da ne gledam. Nakon dva minuta babica mi prinosi bebu da je vidim i onda je odnosi negde. Prilazi mi doktorka i kaže da dete mora hitno za Kragujevac inače neće preživeti. Beba se tri nedelje mučila u stomaku. Pupčana vrpca vezana oko vrata, napala je ešerihija, plodova voda mutna, ocena jedva 2. Šok i neverica. Ne znam šta me snašlo. Prebacuju me u sobu i javljaju da je beba primljena na neonatologiju u KBC. Hvala ti Bože, živa je.

Prolazi dan za danom a meni sve teže. Ona se sama tamo bori, bez mene, dok ja moram da gledam prazan krevetac i molim Boga da nas što pre spoji. Gledam mame sa svojim bebama, a ja mojoj ne znam čak ni lik. Mesec dana mi nisu dali da je vidim jer je vladao svinjski grip. Samo sam mogla da pozovem i pitam da li je dobro. Kad mi kažu da je dobila 20 grama ja skačem od sreće.

Iako mi je dosta pedijatara savetovalo da ne čuvam mleko, ja sam uspela. Svako jutro i svako veče sam molila Boga da mi dozvoli da se osetim kao majka, da mogu svoju bebu da prislonim na grudi i da osetim kako doji. Samo Bog zna šta mi je sve prolazilo kroz glavu i kako sam se borila. Nakon 27 dana mi je stigao poziv iz bolnice da mogu otići po svoju bebu. Verujte mi, mogla sam da poletim tad! Otišli smo po moju mrvu, tešku 2.520 grama. Nisam mogla da odvojim pogled od nje. Bila je tako majušna… Krenuli smo nazad za Kosovsku Mitrovicu. Na pola puta je moja Anči počela da plače, bila je gladna. U trenutku kada sam htela da joj dam flašicu, palo mi je na pamet da pokušam da joj dam da siki. Istog trenutka je prihvatila! Trudila sam se da ne zaplačem da je ne bih uznemirila, ali zato su moji saputnici pustili suze i za mene. Od tog trenutka je prestala da pije ad i sisala je do 20 meseci.

Naši pedijatri su je proglasili čudom. I dan danas kad je vide ne mogu da veruju da je to TO dete koje su otpisali. Sada moja devojčica ima 9 godina i veoma je srećno i zdravo dete.

Drage moje trudnice i mame,dosta stvari sam preskočila da vas ne bih uznemirila, a iskreno i ja želim da ih zaboravim.

Ali želim jednu stvar da vam poručim : Uvek imajte vere u naše male borce i verujte u sebe. I najvažnije od svega nikada nemojte odustati jer ostali misle drugačije od vas.

Ovo nam je prva slika cim smo je uzeli iz bolnice

A ova na proslavi devetog rodjendana 😊

 

Ostavite komentar