“ Prekidam vezu i kažem majci ja odlazim. Ne plašim se ja abortusa, ja ne želim ovo dete da ubijem, volim ga. „

Evo moje priče.

Udala sam se sa 18 godina za kolegu svog rodjenog brata ,muzičari… Svadba je bila 1.novembra 2008, a ćerkicu sam dobila 2009 u aprilu. Moju Miru, tako sam joj dala ime. Bila sam mlada i nisam se baš snašla u ulozi majke, svi su se mešali u odgoj moje cerke, pogotovo moja majka. Ponašala se prema meni kao da sam debil, ovo treba ovako sa bebom, ovo onako… Što se tiče muza, ljubav je s godinama nestajala, samo ja to nisam htela da priznam. 2011.godine prvi put sam ugledala svog sadašnjeg muza, u komšiluku kuće gde sam bila udata, na nekom veselju.

Čula sam da je Beogradjanin i da je kupio kuću nedaleko od kuće gde sam bila udata. Godine prolaze, ja njega ponekad vidim kroz prozor auta ili u komšiluku, ne sećam se ni da smo se ikada rukovali… 2017 godine smo se zvanično upoznali i porazgovarali, i to na bazenu, ja sam bila sa ćerkom i on je bio sa ćerkom. Pitao me je da li sam došla autom da povezem njega i ćerku ako nije problem kada krenem kuci. Posle nekog vremena on počinje da dolazi u moju kuću, druži se sa mojim mužem i ćerkom. Ja sam uglavnom više vremena provodila na poslu nego kod kuće, nažalost..

Ne znam koji je dan tačno bio, ne znam ni da li je bilo sunce ili je bio sneg, možda kiša, ja sam ostala ukopana na mestu od uzbudjenja i strasti od slučajnog dodira njegove ruke, slučajno dok sam mu nesto dodavala… Vodili smo ljubav očima… Svaki sledeći put kada bi se videli.. On želi da napustim sve i da podjem sa njim u novi život. I ja odlučujem 25.maja 2018 godine da ostavim sve sem moje ćerke i dolazim sa njih dvoje u Beograd. Bez dinara, bez dokumenata. Nekako smo se snalazili par dana. Morala sam ćerku da vratim ocu kada smo ostali bez novca, bez smeštaja,  nisam mogla da dozvolim da ona nešto nema, ali da odustanem od nje nije mi bilo ni na pameti… Lutamo ulicama grada, nemamo hleb, spavamo napolju. Imamo samo našu ljubav. Vraćamo se u selo, nedaleko od kuće iz koje sam otišla. I opet nemamo ništa, sve je protiv nas, on stariji od mene 23.godine… Jedne večeri dolazi moj otac, majka i ostala rodbina da me vrate kući, ja ne želim da ostavim Gorana, ljubav svog života.Tu smo ostali nekoliko meseci. Kraj oktobra, Goranu je obećao drug iz Bg da će mu pozajmiti neki novac da se isčupamo iz krize. Stizemo u Bg, imali smo nešto novca dok smo čekali da se taj drug javi, morali smo da platimo sobu i da jedemo. Ponovo ostajemo bez novca, ovaj se ne javlja, 3 noći spavamo na ulici, po parkovima i gradskom prevozu…

A zaboravih da napišem malopre,  sve se to dešava sa bebom u stomaku, bila sam na pocetku trudnoće. Prolaze dani, taj drug se ne javlja. Goran i ja odlučujemo da pozovem brata da dodje po mene, da budem u stanu koji su moji imali (u drugom gradu) i da mi pomogne finansijski i da se borim za starateljstvo za svoju devetogodišnju ćerku. Naravno, pristao je uz uslov da više nisam sa Goranom. Morala sam da kažem da nisam. A isto tako sam morala reći i da sam u drugom stanju i da ne nameravam da abortiram… Tu kreće moj pakao. Ništa od onoga što mi je brat obećao. Odveo me je kod roditelja, ponižavali su me i izgovarali najodvratnije reči koje postoje. Kao da nisam njihova ćerka. Kada su saznali da sam trudna odmah su mi zakazali pregled. Bila sam 11 nedelja, to mi je bio prvi pregled. Sve u redu a ja moram da abortiram…Teraju me. Počinjem da plačem pred doktorom, a on je vec upoznat da treba kod mene da se radi abortus. On izlazi u hodnik iz ordinacije zajedno sa mnom i kaže mojoj majici i njenoj prijateljici ( medicinskoj sestri) da to ne ide baš tako kako su one zamislile i da se samo ja pitam.

Sledeći pregled vode me u drugu privatnu ordinaciju i zakazuju abortus za sutradan… Za sve to vreme ja sam kao mumija, izgubljena u vremenu i prostoru,nemam prava ni na šta… Ponašaju se prema meni kao da sam stvar. Odlazim na kiretažu, radice mi doktor koji me porodio sa ćerkom pre devet godina. Ležem na sto, radiće bez anestezije, doktor kreće da mi stavi dva prsta ja počinjem da plačem i hvatam sestru koja stoji pored mene i glasno viknem : „Nemojte, ja želim ovo dete“, teraju me da abortiram. Iste sekunde doktor odustaje i pogleda me i kaže, ne brini Marjana, nećemo, hajde ustani. Tu prave haos moja majka i njena prijateljica. „Ali doktore, ona je luda, ostala trudna sa dedom, stariji od nje 23 godine, ona ima dete. Doktor kaže, žao mi je ali bolje za nju da rodi, sa plodom je sve u redu. Izlazimo iz ordinacije, majka počinje da se dere na mene, viče kako ja pravim budalu od nje. Hvatam je za ruku i želim je gurnuti na ulicu da je udare kola koliko je urlala na mene i koliko me vredjala. Taj dan sam molila Boga da pobacim, da je Bog sam uzme, da je ne ubiju lekari. Posle nekoliko sati, pred samu noć sam prokrvarila, od stresa. Vode me u Gradsku bolnicu, tamo je bio načelnik, pregledao me i rekao sve je u redu, zatvoreni ste, ali dao bih Vam uput da ostanete par dana da pratimo, vidim po Vama da ste pod nekim stresom. Ja govorim doktoru da ne mogu da ostanem, da me teraju da abortiram.

Doktor sa očima punim mržnje i besa prilazi mojoj majci i njenoj prijateljici i kaže „Sa plodom je sve u redu, to što vi radite je ubistvo, ona može ostati ovde samo da održava trudnoću. Posle toga odlazim kuci. Otac mi kaže: „Nećeš roditi to dete, ja ti kažem, udariću te u stomak i dobićeš sepsu, umrećeš i ti i to dete. Lupio mi šamar koji mu nikada neću zaboraviti. Sutradan me odvoze u novu privatnu kliniku, bila sam 14 nedelja, čula sam bebine otkucaje srca. Sa plodom sve u redu, ti lekari neće ni za koji novac da mi rade kiretažu. Moj brat i majka hoće da izlude, počinju da se iživljavaju na meni. Jedino što im je preostalo je da ponovo kontaktiraju doktora kod kog sam ustala sa stola, on hoće da radi u 14 nedelji, ali za dobru lovu, i pod uslovom da ja pristanem i da ga pre toga nazovem. 16.novembar 2018. Djurdjic, otac mi je bio u bolnici, problemi sa srcem, brat u Valjevu na nekoj slavi sa svojom ženom, ja sama sa majkom kući. 20:00 Treba da nazovem doktora da se dogovorim kada cu doći da mi se uradi kiretaža, majka stoji pored mene. Nazovem doktora, samo sam ga pitala, tek da bih ga nešto pitala ,on mi je na to rekao: “ Mislim da treba da ostaviš to dete, zbog sebe i zbog deteta“.

Prekidam vezu i kažem majci ja odlazim. Ne plašim se ja abortusa, ja ne želim ovo dete da ubijem, volim ga. Odlazim, mene moj Goran čeka u Valjevu. Reči moje majke: “ Ti si luda, budalo jedna, kurvo, majmune, rodićeš degenerika, ti da gajiš dete, pa i ovo sam ti ja podgajila, mrtva si za mene i oca, zaboravi da postojimo, i kad umremo nemoj da si došla.“

Zaboravih da dosta pre napišem da mi je telefon bio oduzet pa mi je snajka krijući od svih dala svoj stari da bih stupila u kontakt sa Goranom, rekao mi je da će me taj ceo dan čekati u centru grada, ako se ne pojavim doćiće sa policijom kod mojih. Otišla sam za Valjevo, brat me je odvezao i dopratio do Gorana i rekao da više ni slučajno ne okrenem nikoga od njih i da ja za njih više ne postojim. Dolazimo za Beograd moja ljubav i ja, iznajmljujemo stan, novca imamo vrlo malo. Sami smo na svetu. Počinjem da radim u decembru za 40000 din u Grillu, po celi dan na nogama. Od tih para morali smo da platimo stan, komunalije, hranu. Ni na jedan pregled nisam otišla, nisam imala novca, Goran nije mogao nigde da se zaposli, nije imao ličnu kartu. Mart mesec, ja u osmom mesecu prestajem da radim. Odlazim na prvi pregled posle onih groznih pregleda, hvala Bogu sa bebom sve u redu, termin od 25.maja do 2.juna. Ponovo ostajemo bez novca. Odlučim da probam da podignem kredit a imam samo 4 meseca radnog staža i prijavu na 6 meseci. Poslodavac kod kog sam počela da radim je moj rodjak i on mi pomogne da dobijem kredit. 18.aprila nas čovek istera iz stana, mene trudnu jer smo taj mesec kasnili sa kirijom. Taj isti dan posle 2 sata mi odobre kredit 750.000,00 din. Mojoj radosti nije bilo kraja. Hvala ti Gospode Bože. Hvala ti što si nas spasao. Verovali smo. Vadimo dokumenta, nalazimo novi stan, odlazim na pregled kažu mi „devojcica“. Goran počinje u medjuvremenu da radi jer je izvadio ličnu kartu, kupujemo auto i odlazim u školu po moju cerku 23.aprila, na njen rodjendan, ceo dan smo provele zajedno. Ona je srećna što ce dobiti sestru.

31.maja 2019.u 09:40h carskim rezom dobila sam ćerkicu tesku 3.250g i dala joj ime SLOBODA. SLOBODA GAMBER. Sada kada je pogledam nije mi žao ničega, ne kajem se ni zbog čega, ona je moja svetlost. Jedino što mi je ostalo je da se borim za moju Miru, na sve moguće načine. Tada će moje srce biti na mestu. Tada ću moći da kažem sada imam sve, samo nam Bože daj zdravlja i radosti. Sloboda danas puni 3 meseca… To je jedan nasmejani andjeo…

Eto,to je moja priča… Volela bih da je objavite. Hvala i izvinite na malo dužem tekstu…
Marjana

Poruka moje priče je da je Zivot cudo… Nikada ne znate šta nosi sa sobom. Nisam ni mogla sanjati da ću onog PRAVOG sresti na takav način. I da će biti toliko stariji od mene. Bitno je da se ljudi nadju, godine nisu bitne…

Ostavite komentar