Porodjaj krenuo…Zvoni mi telefon,poziv iz zatvora,muz mi se posjekao treba mu krv!

Udala sam se mlada,sa svega 18 godina. Zeljeli smo odmah bebu,ali nesto nije islo,svaki mjesec se nadamo i opet nista,suprug me je tjesio da nije nista strasno da je to sve normalno,ali vidjelaa sam da ni njemu nijee svejedno. Odlucila sam da podjemo doktoru,posto smo oboje radili odlučili smo da pred kraj mjeseca uzmemo slobodne dane i podjemo na pregled kod privatnika. Medjutim blizio se njegov rodjendan,spremila sam mu iznenadjenje,ali posto mi je kasnilo par dana osecala sam da cu mu mozda uljepsati rodjendan i bila sam u pravu,uradila sam test i ugledala sam dvije crte ne teba objašnjavati koliko smo bili srecni. Prvi pregledi sve je bilo super. Odradila sam torch test i bum bilo je pozitivno nesto na testu idem od doktora do doktora svi kazu isto,kao ne mora da bude strasno,ali moze se odraziti na bebu,tri nedelje muke placa,sto raznih misli i razmisljanja. U 6 mjesecu dobijam uput za ekspertni uz i idem molim Boga da kazu da je sve ok. Na uz vidim bebu kao da ke pored mene,sve vidim placem i smijem se,suprug place i moli se da je sve ok. Doktor gleda dugo gleda,na kraju kaze,ovo je jedna ZDRAVA i zivahna beba. Skacem od srece,ali doktor kaze da je beba bas nisko i da strogo samo lezim. Par dana prolazi ja ne slusam doktora dobijem bolove strasne idem u bolnicu i zadrzavaju me dvije nedelje,otvorila sam se ali beba nije okrenuta i ne gura da pijem utrogestan i ne ustajem cak do kupatila da me nose,tako je i bilo muz me mazi i pazi,sve super. Polovinom 7 mjeseca muz mi sa kolima udari jedog momka kriv je znam vozio je brzo i eto zavrsio u zatvor,Bogu hvala momka kojeg je udario bio je odmah dobro,ali moj muz u zatvor ja sama,svi kilometrima daleko,sama na stan,molim komšinicu da mi kupuje hranu vucem se kao puz kroz kucu ceka me jos 2 mjeseca mukee,ali borim se za moju mezimicu,cuvam samo nju. Nemam kontakt sa muzem,a ni ne pomišljam da odem da ga vidim. Tako muca guram dan za danom,ulazim u 9 mjesec i zahvaljujem se Bogu na tome. Drugi da po ulasku u deveti mjesec osecam bol oko pupka,zelim da odradim uz ali kako da odem sama. Zovem hitnu voze me u bolnicu tu i ostajem. Porodjaj krenuo,beba hoce van. Setam i cekam,kontrakcije jake. Zvoni mi tel,poziv iz zatvora,muz mi se posjekao treba mu krv,kad nisam u nesvijest pala. Bolovi prolaze,nemam kontrakcije,sve stalo,beba dobro ali ja lose,pritisak skace borba punih 4 h moje stanje stabilno,beba dobro,sad cekamo da opet bolovi krenu. Tako dva dana lezim i cekam. Ponedeljak 08.05 jedan sad popodne ja osecam bolove,boli sve jace i jace,ctg pokazuje kontrakcije. U 16 : 10 rodila se moja sreca,veliki borac,zdrava,živahna,place. Ja se smijem od srece,ali tuga oko srca sto joj otac nije tu,za njega nista ne znam,ali hrabrim se da je dobro. Ostale smo u bolnici 9 dana jer sam ja bila lose,beba super,zovem komsiju da dodje po nas idemo kuci. Kuci same,trcim kupujem samo osnovno dok mi komsinica cuva bebu. Cekamo tatu ali ne znamo nista o njemu. Peto jutro po izlasku iz bolnice bebica spava,ja pijem kafu cujem zvono na vratima,otvaram i ne vjerujem moj muz dosao. Tek mi je onda srce bilo na mjestu. Sad uzivamo zajedno,sve ovo je iza nas. Zato smo mi zene,majke,kraljice,za nase malisane smo jace od lavica.

Ostavite komentar