Porodila se epiduralnom anestezijom…

 

Porodila se 18.04.2014 epiduralnom anestezijom. Mislim da je najbitnije ne slusati price ili slusati samo one pozitivne.Svaka zena je prica za sebe, svaka ima drugaciju snagu i volju.Svaka ce na drugaciji nacin ispricati svoje iskustvo,nekad malo i preterati.Prema tome..samo pozitivno☺.Uvek sam se samo pitala da li cu znati kad krene.Sta ako niko ne bude kuci.Sta ako u tom momentu bude neka guzva na putu,radovi, sto nije retko. Sto pitanja i podpitanja.Ali u stvari sve se namesti kako treba.Konkretno meni je vodenjak pukao(to kome se desi oseti se) nista strasno, samo toplina izmedju nogu,koju ne mozes zaustaviti.Ah da cep kad mi je ispao par dana pre toga takodje nista strasno citala sam o tome,i bila spremna.Polako se istusirala,spakovala i krenula.Guzve nigde uz put.Srce malo jace lupalo,al i prelistavanje u glavi za spisak.Ali i da se nesto zaboravi, sve se naknano donese.Primljena odmah zbog vodenjaka, mada i zbog veze bilo slobodnih kreveta pa sam bila sigurnija u bolnici.Nisam bila otvorena,csa bebom ok sve, ostalo samo da se prati njeno stanje
Jesam dosla 17.04 oko 13h,i cekala ceo dan do 18.04 u 3.23 ujutru ali opet nista strasno..Lezis,ustajes,setas,ides na ctg,zaboli,prodje,upoznas nekoga,malo citas,malo telefon,opet zaboli,prodje(taj momenat dok boli, kada pomislis da za koji sat ces imati zivot svoj,andjela u rukama bol prolazi)sve tako u krug
Dodje vreme da je doslo vreme. E jedino momenat KLISTIRANJE?. UH Tu nisam merodavna da pisem pozitivno(iako to traje par minuta)izgleda da je jedino meni nesto najruznije u zivotu sto sam prozivela, al proslo i pri samoj pomisli, ajde jos koji minut izdrzi zbog andjela☺. Na stolicu stavljena kao na redovan gin. pregled,s tim da imam MNOGO VECU MOTIVACIJU da sve izdrzim. Posle par pregleda kod doktorice doslo je vreme.Imala sam vremena da se psihicki pripremim,a i SLUSAJTE BABICE, iako je u tom momentu tesko slusati.To je vrlo bitno.Posle par napinjana stigla je,u mojim rukama,na mom srcu.Ceo svet je moj.I suze idu,lijem ih,u isto vreme dok se smejem i drhtim od te radosti,koja se recima ne moze opisati.Konacno to malo stvorenje mozes dotaknuti,poljubiti,osetiti..To je nesto sto ne mozes recima opisati.Nesto sto svakom bicu na ovoj planeti zelim da oseti.Jeste bio epidural ali, da nema zabune,zene obicno misle da se nista ne oseca.Mislim da je retko da se bas nista ne oseti, ipak je to neki proces tj nesto sto izlazi iz tebe, ali sve se prezivi.Najvise ovaj dogadjaj,koji ostane urezan u tebi ceo zivot,iako se pola delica ne secas.Majcinstvo je nesto sto drzi u zivotu,daje ti snagu i volju.Za koji dan ocekujem drugog andjela, pa cemo videti kako ce biti☺.Neko nam je dao DAR da budemo majke, trebamo biti srecne i zahvalne zbog toga.
Ne slusajte ruzne i tuzne komentare i iskustva,jer sve se brzo zavrsi i jos brze zaboravi, a kao majka ostanes punog srca srecna i voljena i nikad sama.
Samo pozitivno i ceo svet je tvoj.

Ostavite komentar