„Pogledam posle nekoliko sekundi, ono 2 crte. Ja ne verujem svojim očima i kao psihopata pričam sa testom… Rekla sam samo, ti mene zezaš 🤣🤣🤣
Odem u kuhinju da skuvam kafu, vratim se u kupatilo i opet pogledam test a na to sledi komentar: „Ti me ipak ne zezaš“ 😁“

Evo moje priče..


Suprug i ja smo dosta meseci pokušavali da ostanem trudna ali svaki put kad bi uradila test, bio je negativan. Svaki put veliko razočarenje. Svaki put sam uzimala obične trakice, a taj, zadnji put sam se odlučila da uzmem pločicu. Apotekar mi je tada rekao, sećam se kao da je juče bilo, srećno, pa kako god 🙂

Nisam mogla dočekati da svane jutro, da odradim test. Napokon je svanulo i to jutro, ja puna uzbudjenja, odem u kupatilo, odradim test i ostavim pločicu na veš mašini. Pogledam posle nekoliko sekundi, ono 2 crte. Ja ne verujem svojim očima i kao psihopata pričam sa testom… Rekla sam samo, ti mene zezaš 🤣🤣🤣
Odem u kuhinju da skuvam kafu, vratim se u kupatilo i opet pogledam test a na to sledi komentar: „Ti me ipak ne zezaš“ 😁
Slede suze radosnice, plačem kao kiša od sreće, trčim kod muža, budim ga sva uplakana i saopštavam mu, da ćemo imati bebu. I on je bio jako srećan i uzbudjen. Zakazujem kod dr, sve u najboljem redu. Od ranije sam imala ranicu na grliću materice. Kaže meni dr. na toj prvoj kontroli ranica je vidljiva golim okom, ali nećemo ništa dirati. Pošto sam u jednom trenutku primetila, da taj dr .nije sav svoj, zakazala sam kod jedne druge doktorice.

E, od tog trenutka, kreće moja borba. Kaže meni doktorica da je rana jako velika i da hoće briseve da odradi. Kad su stigli nalazi kaže ona meni da imam infekciju rane i da ce pokusati vaginaletama da zaleči tu infekciju, jer ako to ne uspe, moracu na carski rez da infekcija nebi prešla na bebu i da se meni to nebi naglo pogoršalo pa da ne dodje do kancera. Uspela sam vaginaletama da zalečim tu infekciju hvala bogu. Dolazi jedna nedelja, ja se ujutru budim, odlazim u toalet, kad ono bukvalno u mesto mokraće krv šiklja iz mene. Tad sam bila mesec ipo dana trudna. Ceo se svet tad srušio u momentu. Odemo suprug i ja u Betaniju, pregledali me i samo su mi rekli: „Ne znamo uzrok krvarenja, evo vam utrogestan, strogo mirovanje i nek vam je Bog u pomoći do trećeg meseca, ako opstane, opstalo je ako ne, opet nije strašno“.

Mislila sam u tom trenutku da ću tu nazovimo je doktoricu, sastaviti sa zemljom. Prošli i tih mesec ipo dana, sledeća kontrola kod moje dr., sve ok hvala Bogu. Pošto sam inače hiperaktivna, nemam mira, nisam htela na bolovanje, tad sam radila u call centru. Negde u 5., 6. mesecu kaže meni moja dr, da beba ima manjak kiseonika i srčanu aritmiju, zato što je podglavljena, prepisala mi neke lekove, i to smo regulisali. Sve ok do osmog meseca trudnoće. Kaze meni moja dr. tada da sam prst otvorena i da mi preti opasnost od prevremenog porođaja. Prepise ona utrogestan, ali ovaj put da ga pijem 3x dnevno i uz to bensedin kako bi mirovala.

Moj pritisak sam po sebi bio 80/50 a u to vreme dok sam pila lekove, samo sam spavala. Sredina 8. meseca trudnoće, zakazali mi drugu kontrolu. Tog dana mi se definitivno ceo svet srušio i poželela sam da me nema. Odem na pregled, ctg odradili. Cekam ispred ordinacije, proziva me dr i pita me da li imam uput za Betaniju. Ja joj kažem da nemam zato sto je još rano. Ona se okrenula i kaže sestri brzo spremi uput, ona mora u Betaniju. Ja je pitam šta se dešava, kaže ona meni da imam bukvalno porodjajne kontrakcije a beba nema otkucaje srca, dete vam je mrtvo u stomaku, moraju pod hitno da vas porode danas a ako neće i ako vas puštaju kući, ne pristajte bez potpisa načelnika, da vas puštaju na njihovu odgovornost.

Izlazim iz ordinacije, vrištim, plačem. Zovem muza da mu kažem da dodje sa posla. On se javio ja vrištim, plačem, ne mogu da dodjem do daha da mu kažem šta se dešava. Kad sam napokon uspela da mu kažem kakvo je stanje, odmah je došao kući, spremili smo se i otisli u Betaniju. U ambulanti, pregledali me, ctg negativan, i dalje nema otkucaja. Oni su, ne znam ni sama sa kojim čudima drmali po stomaku, udarali sa svih strana. Kad sam ih pitala šta se dešava, rekli su mi da pokušavaju da urade reanimaciju bebe kroz stomak. Posle neke borbe od pola sata mozda i više, napokon su se pokazali opet prvi pozitivni znaci na ctg-u.

Ne znam kako sam ostala normalna taj dan. Posle nekog vremena, isti dan su me pustili kući ali sam tražila potpis načelnika. Ulazim u 9. mesec, sve super sad, termin 24.9.2015. Meni 14.9. kreću kontrakcije, kući sam se borila sa tim kontrakcijama jer sam znala da su to lažne, zato što mi je to treći porođaj bio. 16.9. opet odlazim na kontrolu, pita me dr jel imam uput, opet joj kažem da nemam. Kaze ona sestri: „Dajte brzo uput, a ti“, kaže ona meni, „u taksi i pravac Betanija da mi dete ne ispadne usput“ 🤣🤣🤣
Sela ja lepo u bus, došla kući, čekam muža pa da idemo. To je bilo oko 15h. Čekala i zvala sam ga do 21h, nije mogao da izadje sa posla zbog nekih rokova. Ja mu kažem: „Ja odoh u Betaniju da se porodim 🤣🤣🤣“.
Odem ja taksijem, pregledali me, 3cm sam bila otvorena, presvukla se i sve po ps-u. U ponoć su me stavili u predporodjajnu sobu. U 1h meni krenuli bolovi na minut, reko sad ću ja na brzinu. U 4:30 dolazi dr, buši mi vodenjak i priključio mi indukciju.

Ja mu kažem da imam užasne bolove kaže on meni da zna on to ali se ja ne otvaram. U 7:30 dolazi on po drugi put, ja već padam u nesvest od bolova. Pitam ga koliko sam otvorena, kaže mi on 8 cm i da neću sigurno još pola sata, sat. Tad mi je po drugi put probušio vodenjak. On kad je otišao, ja sam posle toga imala 3 napona. Dolazi neka sestra, babica, dr, ne znam ni sama šta je, ide od jedne do druge. Dolazi do mene, ja joj kažem za napone, kaže ona meni da se ne napinjem nego da prodišem bolove. Ja joj kazem da meni dete kreće. Kaže ona, sačekajte sad ću zvati nekog da vas pregleda. Dolazi ona do vrata, ja joj kazem da opet imam napon. Došla žena do mene, otkrila me i samo je vrisnula… Porodjaaaaaaj…

U momentu se njih 20 stvorilo oko mog kreveta, od Dr, sestre, babice, čistačice.. Opšti haos. Izvukla ćerkicu bukvalno iz mene. Bila je skroz modra, siva, ljubičasta u licu. Beba je tokom prva 3 napona krenula i sa glavicom ostala zaglavljena. U jednom momentu dolazi doktor, koji je pre 10 min reko da se neću još poroditi, sigurno pola sata, sat. Naslonio se na štok od vrata i pitao tu dr.. Koleginice, jel ste uspeli makar rukavice da stavite… Bila sam i srećna i besna istovremeno. Jedino što sam se porodila u tom krevetu, jer nisam stigla do porodjajne sale. Kad su me sredili, tad su me odveli, da lezim 2h na porodjajnom stolu. Danas je moja ćerkica prava lepotica i veliki borac 🤗❤️


Želim jedno da poručim svim ženama, majkama, kraljicama.

Kad mislite da vam se ceo svet ruši, i da tu spasa nema, nemojte odustati. Pozitivno razmišljajte i budite optimista. Bog je veliki, sve vidi i svima pruža priliku. Borite se do zadnje kapi krvi, jer se to na posletku i isplati 🙂


Tiana Krenjicki

Ostavite komentar