„Naša devojčica Jovana sada ima dve godine i pravi je andjeo“

Sledi nam nastavak priče o našoj maloj herojini Jovani Roškar koja je rodjena sa 29 cm i 550 grama u 23. nedelji. Mama Jelena nam je ispričala kako teče oporavak male Jovane i sa kojim se sve problemima suočava da bi svom detetu obezbedila svu adekvatnu negu i lečenje.

Da se podsetite priče idite na:

Jovana je nakon dugih 135 dana provedenih na neonatologiji zamenila toplim domom, ali nazalost ne svojim. Kako je prevremeni porodjaj bio baš preran čak u 23 nedelji bojala sam da se vratim u malom mestu gde živim jer sam verovala da nemaju sve potrebne aparate za lečenje deteta. Takodje ne verujem ni da su se susretali sa decom koja su rodjena pre 30 nedelje. Unajmili smo stan u Bg, kako bi nam sve institucije bile na dohvat ruke i za loše stvari. Ubrzo smo počeli ds tragamo za fizijatrom. Dobili smo preporuku da idemo privatno u NS , ne želim da imenujem dr. koja je zarad svog ličnog profita postavila dijagnozu početak cerebralne paralize usmeno a ne pismeno gde lečenje 15 dana košta oko 900e plus stan.

Izlazim sva uplakana, 15 noći nisam spavala ne zato što sam se bojala dijagnoze već što nisam verovala u nju. Odlazim u državnu bolnicu Klinika za rehabilitaciju kod Dr. Miroslava Zotovića u Bg i na šalteru plačući molim za termin i pregled kod najboljeg dečijeg fizijatra dr. Danijele Vukičević i objašnjavam da nemamo uput i da nam ga neće dati sigurno naš fond. Socijalni radnik je bio trenutno tu, odvodi me odmah kod dr. , usput me upita gde je beba? Govorim u autu, idemo po bebu i idemo na pregled.

Ulazimo kod dr. ona pregleda već jednu bebu. Govori mi da raskomotim bebu. Prilazi joj i kroz igru pregleda. Pogleda u mene i pita: „Šta hoćete da čujete?“ Kažem: „Dr. samo istinu ma kakva god da je.“ Vaše dete je hipertono, mora mnogo da se vežba sa njom i radi, ali vaše dete će prohodati pitanje je kada i sa koliko meseca. Predlaže hospitalizaciju za šta se slažem ali naravno mi nemamo uput i teško ćemo ga dobiti. Uz pomoć tima i doktorksog dopisa i natezanja dobilo smo uput i ležali.

Mala je počela da vežba sa 8 meseci od rodjenja, a pustila samostalne korake sa 18 meseci. Vežbala je svakog dana u klinici, i 3 puta nedeljno privatno. Rezultati su bili vidljivi. Kako je vreme odmicalo ponestajala je i naša finasijska situacija i morali smo da se vratimo u našem rodnom gradu. Termine ne možemo da dobijemo u najvećem kliničkom centru gde imaju svo stručno osoblje, znanje i preglede. Nakon 1 rodjendana do sada možda smo obavili 2 ili 3 , a trebalo je minimum 10 ili 15, jer dete treba da se prati na svim poljima. Ostao je problem sa strabizmom koji je i vertikalan i horizontalan i koji zahteva i operativno lečenje i nošenje flastera i naočara svakog dana.

Treći put se odlaže operacija očiju jer dete ima povećane parametre leukocite i trombocite na koje niko ne reaguje, a anesteziolog ne pristaje da odradi operaciju jer dete nije spremno za intervenciju. Juna meseca 2019. godine mojoj Jovani počinje da gnoji prst desne šake. Obraćamo se odmah dr. hirurgu na šta nam on govori ništa strašno rešiće se, bez da predloži da se uradi bris rane itd. Nakon nedelju dana kreće da gnoji 2 prst, ista priča. Detetu istisnu gnoj bez anestezije ili icega na živo. Sva očajna kontaktiram par doktora u Bg i zamolim za pregled i mišljenje.

Odlazimo u Bg na šta nam kažu pratićemo do kraja godine stanje. Ako nastave da gnoje doćićete da zaseda konzilijum kako bi se detetu skratili prstići. Posle dva meseca stanje sa prstićima je mirno. Kreće problem gde nam kažu da mala mora raditi sa defektologom a termina nema, po proceni dr. mala ima motoričko kašnjenje oko godinu dana na osnovu igre deteta a ne na osnovu parametara. Čekamo na pregled još uvek i možda i dobijemo adekvatno lečenje…

Sledeći i ništa manji problem su česte respiratorne infekcije jer naravno pluća su nezrela i jako osetljiva. Naša borba traje i trajaće jos dugo dok mala ojača, sazru njeni organi. Naša borba neće prestati nikada, jer mi hoćemo da budemo kao svi naši vršnjaci i da ih pratimo u svemu.

Ostavite komentar