MUŽEVLJEV ŠAV je sve češći uzrok BOLNIH odnosa nakon porođaja: „Doktor mi je rekao da tako LEPŠE izgleda, a bol je gori od porođaja!“

“Muževljev šav” je ime preuzeto iz stranih krugova (engl. husband stitch, daddy stitch ili husband’s knot), a opisuje navodnu praksu da se u porođaju prilikom popravka međice, odnosno perineuma (nakon pucanja ili epiziotomije) primenjuje više šavova nego što je potrebno da bi tkivo zacelilo.

Kažem navodna jer nisu sprovedena istraživanja o tome koliko bi žena moglo biti pogođeno niti postoji metoda “procene štete”. S druge strane, iskustva žena nakon porođaja pričaju svoju priču. Kroz šapat, u šali ili neverici one kažu kako se osećaju kao da imaju “šav viška” ili da su se s porođaja vratile “uže nego pre”.

Kao “The husband stitch” prvi ga je put imenovala porođajna edukatorka Šila Kicinger u svojoj knjizi “The Year after Childbirth”. Definiše ga kao postupak “da se sačuva veličina i oblik vagine s ciljem pojačavanja seksualnog zadovoljstva muškarca ili povećanja učestalosti ženskog orgazma”.

Sve će biti kao pre
Materica koja će biti kao pre, nije li to dobra stvar? Nije (dobra stvar) i neće (se vratiti na staro). Zabluda u pozadini muževljevog šava je da materica može hirurški da se vrati u prvobitno stanje i da bude estetski prihvatljivija i funkcionalnija u pružanju seksualnog zadovoljstva muškarcu.

Osim što je krajnje seksistička i mizogina, ta pretpostavka je i pogrešna.

Ako se ušće materice učini užim, ništa se ne menja u širini vaginalnog kanala. Za to su zaslužni mnogi drugi činioci, među kojima su genetika i tonus mišića karlice, ali nikako ne i veština lekara ili babice koji ušivaju međicu. Prezategnuti ili prekomerni šavovi mogu zapravo da srozaju seksualni život žene nakon porođaja i umanje joj kvalitet života zbog simptoma kao što su bol i zatezanje u međici.

Odakle uopšte sablasna pomisao da je to praksa koja se nad ženama provodi namerno? “Muževljev šav” je svoje nesrećno ime verovatno zaradio zahvaljujući neumesnim komentarima koji nisu strani ni u našim porodilištima:

Ti komentari se tumače kao pošalica, ali su neprimereni, neprofesionalni i u krajnjem slučaju štetni za psihičko stanje žene koja je upravo rodila.

Priča o muževljevom šavu se vodi kao urbana legenda, međutim u porodilištu se prilikom ušivanja ipak spominju izrazi kao estetski ili dodatni šav.

Šta to uopšte znači? Zašto nam je potreban dodatni ili ulepšavajući šav i zašto se nakon porođaja uopšte govori o tome, umesto da se odaje počast ženskom telu i čudesnom događaju koji se upravo odigrao? To nije ni vreme ni mesto za neumesne komentare o seksualnom životu, a pogotovo ne o njegovom seksualnom zadovoljstvu.

Prepuštene same sebi
Događa se da žene propadaju kroz pukotine u zdravstvenom sistemu: dok smo u trudnoći sistemski praćene iz meseca u mesec (s brojem pregleda i analiza koji bi se mogao smatrati i prekomernim), nakon porođaja sledi samo jedan ginekološki pregled nakon šest nedelja. Taj pregled najčešće označava kraj medicinske nege vezane za trudnoću, dok bi za neke to trebalo da bude tek početak isceljenja.

Na pitanje šta se može učiniti po pitanju bolnih tačaka u vaginalnoj i karličnoj regiji, ginekolozi sležu ramenima.

Nažalost, vreme ne leči sve rane. Neke žene tegobe osećaju sve do sledećeg porođaja, dok druge zbog toga ni ne pomišljaju na trudnoću.

Ovo nisu tvrdnje koje su utemeljene na dokazima (evidence-based), nego na sopstvenom iskustvu, ali kao takve nisu zanemarive. Neretko se dogodi da na sledećem porođaju popuca koža upravo uz šav koji je bio previše zategnut. U to sam imala prilike da se uverim na jednom nedavnom porođaju, a babica mi je tad objasnila kako se u praksi s time često susreće.

To je samo jedan primer koji potvrđuje šta brojne žene govore. Mitski šav za neke je šala, za druge vrlo bolna i vrlo stvarna svakodnevica.

Da li je to rezultat namerne prakse (pa makar i s dobrom namerom), medicinskog nemara, manjka veštine, nedostatka zdravstvene i podrške nakon porođaja, uopšte, verovatno je različito od slučaja do slučaja.

Posledice su da puno žena oseća nelagodu, bol, pečenje, žuljanje i zatezanje prilikom polnih odnosa ili čak svakodnevnih aktivnosti dugo nakon porođaja. Takve tegobe ne smeju da se smatraju normalnim, niti je to nešto s čim “treba naučiti živeti”.

Ono što je zajedničko svim ženama koji imaju problem u predelu međice, vagine ili karlice jeste da nakon porođaja nemaju kome da se obrate. U trenutku kad bi trebalo da budu egzaltirane u svojoj novoj majčinskoj ulozi, žene pate u tišini bez ideje ili odgovora na pitanje kako da pomognu sebi.

Iako nam sistem poručuje drugačije, kvalitet života je važan. Naš seksualni život je važan, bez njega ne bismo ni postale majke.

Šta treba znati o oporavku nakon porođaja
Bolni polni odnosi i bolovi u karlici su česte poteškoće nakon porođaja, ali to što je nešto ČESTO ne znači da je NORMALNO.

Telesno orijentisana terapeutkinja Elen Hid** navodi četiri glavna i međusobno povezana domena zdravlja karličnog dna, kako bi objasnila zašto žene imaju bolne polne odnose. To su biomehanika, biohemija, emocije i ožiljno tkivo. Da bismo zacelile nakon porođaja, potrebno je istražiti i izlečiti uzroke koji se skrivaju u sva četiri domena.

Biomehanika se odnosi na naše držanje i fleksibilnost: način na koji stojimo i krećemo se utiče na to kako se ponaša karlično dno. Ako smo i ranije imale neki disbalans, dobre su šanse da se on kroz trudnoću i porođaj pogoršao. Nakon što prvo vreme nakon porođaja posvetimo odmoru i zaceljivanju, potrebno je poraditi na pravilnom držanju, mišićima trupa i karličnog dna. U tome bi trebalo da vas podrži fizioterapeut ili edukovani trener jer neprikladne vežbe mogu da učine više štete nego koristi.

Biohemija je zapravo naša unutrašnja okolina koja je najviše pod uticajem ishrane, ali i lekova i drugih spoljašnjih činilaca. Prikladna ishrana pomaže zaceljivanju tkiva nakon porođaja, a to bi trebalo da bude hrana bogata kolagenom i mineralima. Posle porođaja treba da se uravnoteže i hormoni koji pak imaju direktan uticaj na tonus karlice, fleksibilnost i vlažnost materice. Suvoća materice posebno je izražena tokom prvih meseci dojenja i uobičajeno je da su u tom razdoblju šavovi kao i cela međica još uvek jako osetljivi.

Emocije igraju ključnu ulogu u zdravlju naše karlice i nemoguće je ne uzeti u obzir emocionalnu i psihološku komponentu bilo kakve boli u tom delu. Žene koriste izraze poput slomljena, rezana, oštećena ili nepotpuna da bi opisale kako se osećaju, a sve se traume, bilo s porođaja ili od ranije, zapisuju u tkivu nevidljivim slovima, ali i te kako osetnim simptomima. Ponekad povrede nisu samo fizičke i kao takve se ne mogu rešiti, na primer, fizikalnom terapijom, dokle god se ne raspetljaju emocije koje smo zadržale u svom telu.

Ožiljci u karlici mogu da budu prisutni od pre porođaja, nastali kao posledica ginekoloških zahvata, pobačaja ili endometrioze. Oko 80 odsto žena ima neki oblik ožiljnog tkiva u karlici nakon porođaja. Jednom oštećeno tkivo ne zaceljuje uvek optimalno. Oporavak zavisi od puno faktora koji su gore već navedeni, a zavisi i od genetike – razmere kolagena i elastina. Ožiljci su fizički dokaz traume i ne prolaze uvek sami od sebe. Upravo suprotno, može se dogoditi da se ožiljno tkivo poveća ili da se stvore priraslice koje pak stvaraju dalje probleme pritiskom na nerve i ometanjem cirkulacije.

Ono o čemu se ne govori jeste da ožiljke treba tretirati kako bi postali elastični i izdašni. Ožiljno tkivo koje je zacelilo može dase tretira toplim oblogama i nežnom masažom ricinusovim uljem**.

Kuda dalje?
Ovaj tekst nije poziv na osudu, nego poziv na promenu. Jednostavno – moramo bolje. Moramo da stvorimo prostor da se o ovakvim temama razgovara i uslove za isceljenje fizičkih i emocionalnih trauma. Nemojte otpisati tuđe iskustvo kao da ono nije važno i nemojte same sebi reći da niste važne tako što ćete zanemariti šta osaećate.

  • Citati su anonimno preneseni iz jedne grupe i zahvaljujem mamama koje su ih podelile sa mnom.

** Navodi Kimberli En Džonson u svojoj knjizi „The Fourth Trimester“. Više o ovoj temi možete saznati prateći rad autorki Elen Hid, Kimberli En Džonson (MAGAMAMA) i Ise Herere (knjiga Ending Female Pain).

Izvor: lolamagazin.com

Ostavite komentar